Karl Uve Knausgor – Jutarnja zvezda 5/5 *****
Okosnica “Jutarnje zvezde” je misteriozna, jako blještava zvezda koja se pojavljuje na nebu i koja nevidljivom silom utiče na sve na Zemlji, posebno na ljude i na životinje. Životinje počinju da se ponašaju čudno, ljudi gube razum, desi se nekoliko ritualnih ubistava, i konstantno imate osećaj da će nešto mega strašno da se desi. Roman je strukturiran kao niz priča iz prvog lica, svaka nazvana po svom pripovedaču. Ima ovde dosta aluzija na Bibliju, svako od ovih likova ima svoju verziju onoga u šta veruje – neki su veliki vernici, drugi su vernici ali u svom maniru, treći ne veruju u neke više sile uopšte. Ali tu je ta zvezda, koja na momente podseća da bi mogla da predstavlja dolazak nekog novog Isusa, ali isto tako, moglo bi lako i predstavljati dolazak nekog novog Lucifera. Knausgor je uvek sjajan, i velika preporuka za njegove knjige.
Pedro Lemebel – Strah me je, torero 5/5 *****
Pedro Lemebel, poznati čileanski umetnik i pisac, za svog života napisao je jedan roman. I to kakav roman je napisao. “Strah me je, torero” smešten je u Čile 1986. godine, u vreme borbe protiv diktature Augusta Pinočea i rađanja pokreta koji planiraju njegov atentat. Naša junakinja je Ludaja od Prekoputa, transvestit u četrdesetim, koja živi skromno i zarađuje vezući stolnjake za bogate žene. Zvuk nereda na ulicama utišava pojačavajući bolero muziku na radiju u kojoj maksimalno uživa. Ludaja je nepopravljivi romantik, voli snažno, oseća duboko, i sve to prenosi na čitaoca. Život joj se menja kada upozna Karlosa, mladića koji njen stan koristi za tajne sastanke i odlaganje misterioznih kutija. Paralelno pratimo i samog Pinočea i njegovu suprugu, scene se povremeno ukrštaju, naročito pri kraju romana. Bolero muzika je prisutna na svakoj strani ovog romana i stvarno je jedno neverovatno delo.
Olga Tokarčuk – Vuci svoje ralo po kostima mrtvih 5/5 *****
“Vuci svoje ralo po kostima mrtvih”, roman čiji naslov je oda pesniku Vilijamu Blejku, jeste u srži jedna misterija. Ali ne bih voleo da je tako gledate, niti ću koristiti termin “triler”, iako jeste u neku ruku “ekološki triler”, jer verujem da ovi pojmovi sa sobom nose neku stigmu lajt romana, a ovaj je sve samo ne to. Priča je smeštena na rubu šume na granici između Poljske i Češke (što čini roman izuzetno atmosferičnim), i prati život Janjine Dušejko, žene samotnjaka koja živi sama (do skoro je živela sa svoja dva psa koji više nisu živi), i dane provodi tako što izučava astrologiju i horoskop, i sa prijateljem prevodi poeziju Vilijama Blejka na poljski jezik. Obožava životinje i veliki je protivnik lova – veruje da je podjednako važan život i životinja i ljudi. Sakuplja kosti mrtvih životinja i onda ih zakopava, jer veruje da i životinje zaslužuju sahranu kao i ljudi. Jednog dana, Janjina i njen prijatelj Matoga će pronaći komšiju Veliko Stopalo mrtvog u svojoj kući, a u narednih nekoliko dana umreće još nekoliko muškaraca iz njihove zajednice. “Vuci svoje ralo po kostima mrtvih” je jedna presjajna knjiga, jedna od onih koja će zauvek ostati uz vas.
Di Braun – Sahranite mi srce kod Ranjenog Kolena 5/5 *****
Ne pamtim kada sam pročitao potresniju i snažniju publicistiku. Srceparajuća, zastrašujuža, teška za pojmiti – sve ono što se desilo na američkom kontinentu dolaskom kolonizatora prikazano je sa takvom snagom da mi pomen igre “kauboji protiv indijanaca” više nikada neće biti nikako smešno niti nevino. Ako vas zanima ova tema i generalno volite publicistiku, obavezno je imajte u vidu. Ali čak i da niste ljubitelj ovog žanra, verujem da će vam biti super jer je napisana fantastično, kao zbirka epizoda iz 19. veka ispričanih iz ugla stvarnih pripadnika starosedelačnih naroda, od Sjua, preko Čajena pa sve do Navaha i Apača. Njihova svedočenja oblikuju sliku jedne zaista ogromne nepravde koju nekako svet često ignoriše.
Kazuo Išiguro – Ostaci dana 5/5 *****
Kazuo Išiguro mi je možda i omiljeni pisac, i svaki njegov roman je drugi žanr – i u svakom pliva savršeno. “Ostaci dana” prati život Stivensa, engleskog batlera koji nakon Drugog svetskog rata kreće na put kroz englesku provinciju kako bi posetio bivšu koleginicu. Tokom putovanja, on se priseća svog života i karijere u službi lorda Darlingtona, aristokrate koji je gajio simpatije prema nacistima pre Drugog svetskog rata. Zapravo, roman je o promenama i o časti posla – kroz Stivensa saznaćemo koja je čast bila biti batler u Britaniji, i kako se sve to promenilo nakon Drugog svetskog rata kada biti batler prosto nije bilo isto. Čitajte Išigura, to je sve što mogu da vam kažem!
0 Comments