Upečatljivi motivi i pastelne boje prepoznatljiva su obeležja handmade nakita Vodopija iza kog stoji umetnica Ana Vodopija. Nakon što je završila zidno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti, oko godinu dana radila je u poslastičarnici, u sektoru za dekoraciju, gde je od fondana pravila figurice aktuelnih likova iz crtaća. Kako je u tom procesu uživala, počela je i da se interesuje za vajanje. Kasnije je krenula na kurs keramike, što ju je dalje uvelo u svet gline. Ovaj hobi ubrzo je prerastao u mali brend, a kako kaže, to joj prvobitno nije bio cilj, već je uvidela da na ovaj način može da izrazi svoju kreativnost. U svakom komadu njenog nakita oseća se upravo ta doza kreativnosti, ali i detinjastog duha, pa su samo neki od motiva koje izrađuje školjke, delfini, perece i voćkice u raznim bojama. Pored privezaka, Ana stvara i keramičke skulpture, a u narednom periodu planira da u stalnu ponudu uvede i ukrasne predmete koji će pratiti njene kolekcije.
Kako bismo se bolje upoznali sa brendom handmade nakita Vodopija, razgovarali smo sa Anom o samom procesu izrade nakita i tome kako izgleda celokupan razvoj jednog domaćeg brenda.
Ana Vodopija
Završila si zidno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti, kako si odlučila da se nakon toga ipak usmeriš na keramiku, a kasnije kreneš i sa izradom keramičkog nakita?
Ana Vodopija: Sve se dogodilo bez velikog planiranja. Nakon faksa sam jedno godinu dana radila u poslastičarnici u sektoru za dekoraciju. Pravila sam figurice od fondana iz aktuelnih crtaća i iskreno uživala u tome. To me je nekako usmerilo ka vajanju, pa sam iz hobija upisala kurs keramike. Odatle je sve krenulo i prirodno se nadovezivalo jedno na drugo.
Sećaš li se šta si prvo ikada napravila?
Da! To je bila kućica od plastelina za porodicu pingvina. Imali su sve: od TV-a do frižidera i tanjirića za hranu.
Šta te je zapravo inspirisalo da pokreneš svoj brend?
Nikad mi nije bio cilj da imam brend, samo sam pokušavala da pronađem najbolji način da izrazim kreativnost. Od dizajnerske škole, gde sam bila na smeru industrijskog dizajna, pa do fakulteta, na odseku za slikarstvo, pokušavala sam da pronađem šta mi najbolje leži. Glina mi je donela neki mir, gde mogu da kažem da se osećam najprirodnije dok stvaram.
Kada si otkrila da je nakit nešto što te privlači i kroz šta možeš da izraziš svoju kreativnost i veštinu?
Prvi novogodišnji bazar na kome sam želela da učestvujem se održavao kod mame na poslu. Želela sam da imam neki proizvod umesto skulptura i tada su nastali prvi komadi nakita. Bazar je otkazan, ali su njene koleginice videle šta pravim i u jednom danu sam rasprodala skoro sve. To mi je bio prvi znak da imam dobar proizvod, i tada sam odlučila da se maksimalno posvetim tome.
Kako biraš dizajn za svoje priveske? Da li svaki komad ima svoju priču?
Najzanimljiviji deo mi je dizajniranje novih modela. Od prvih proba do finalnog proizvoda može proći i po nekoliko meseci. Često se dešava da u tom procesu zbog tehničkih stvari ništa ne ide kako sam zamislila. Ima dosta prilagođavanja materijalu, ali to jeste nešto što sam vremenom naučila da cenim jer me tera da uzmem u obzir sve moguće opcije kako bih rešila problem u vezi sa izradom.
Koliko vremena ti je potrebno da izradiš jedan privezak, od početne ideje do finalnog proizvoda? Kako izgleda tvoj kreativni proces?
Proces je dug oko tri nedelje i ima dosta koraka, od crtanja kalupa, bojenja porcelana, modelovanja, šmirglanja, glaziranja… do nanošenja zlata/platine. Privesci se peku u keramičkoj peći čak tri puta. Nekada sam sve to radila od kuće i nosila na uslužno pečenje, a sada sam presrećna što sam u ateljeu koji delim sa koleginicama.
Koliko je važna preciznost u radu s keramikom, kako se nosiš sa mogućim greškama ili nesavršenostima? Da li te one inspirišu ili frustriraju?
Na samom početku me je to jako nerviralo, ali keramika stvarno uči strpljenju. Tera te da ostaviš perfekcionizam po strani i dopustiš sebi da grešiš jer i nemaš drugog izbora (smeh). Što više puta uradiš nešto, manja je šansa da pođe po zlu, ali i dan-danas svaki put kad pustim peć imam tremu, pogotovo kad je nešto novo u njoj.
Pored privezaka, ti praviš i keramičke skulpture. Na koji način se te dve stvari razlikuju kada je reč o procesu izrade?
Skulptura je nešto što bih uvek uradila samo jednom, u naletu. Često je u pitanju serija tematskih figurica i nakon pravljenja mi je potrebno neko vreme da napunim baterije i nastavim. A sa nakitom je drugačije jer pravim na desetine istih privezaka, tako da moram imati osmišljenu celu produkciju. Ta repeticija pokreta može ponekad biti dosadna, ali mi najčešće dođe kao meditacija, ruke pamte i same rade posao.
Šta ti je nekako sa početka predstavljalo najveću prepreku ili izazov, a sada, nakon par godina rada uviđaš da zapravo to i nije bilo toliko teško prevazići?
Marketing. Većina hendmejdera muči istu muku, ali sam naučila da to prihvatim kao bitan deo posla koji ne smem zapostaviti. Pravljenje mi je od početka najlakše palo, a sve ostale logistike i obaveze koje idu uz ovu vrstu posla sam vremenom savladala.
Da li postoji neki rad koji ti je najdraži i ako da, zašto baš on?
Imam jednu skulpturu sa prve izložbe koju sam baš želela da sačuvam za sebe. Kao za baksuz, ispustila sam je u nekom prenošenju i slomila, tako da sada zalepljena krasi moju policu, pa mi je nekako još draža.
Na koji način to što stvaraš odražava tvoju ličnost?
Nadam se da se u tome što pravim oseti duhovitost i potreba da unesem malo detinjeg u svakodnevicu. U skulpturama kroz priče šaljivih karaktera, a kod nakita kroz motive koje biram. Sve to prati svedena forma i pastelne boje po kojima sam prepoznatljiva.
Kako reaguješ na feedback kupaca? Čini se da si izgradila jednu zajednicu koja prati tvoj rad, na koji način to utiče na tvoj dalji rad?
Svaka poruka koju dobijem i kupci koji se iznova vraćaju su pravi vetar u leđa. A da ne pričam o tome kada vidim nekog na ulici da nosi moj nakit, i dalje mi deluje nestvarno. Pored svega toga, tu su i prijatelji i porodica koji su uvek okićeni i podržavaju me od samog početka.
Šta nam Vodopija priprema u nekom narednom periodu?
Već dugo želim da pored nakita u stalnu ponudu uvedem i skulpturice koje prate kolekcije, kao i neke ukrasne predmete. Nadam se da ću od sledeće godine uspeti i to da ostvarim!
Fotografije: Danilo Mijatović
0 Comments