Pod sloganom „MMF JE RAZLOG“, ovogodišnje izdanje Mountain Music Fest (31.7 – 2.8) na Divčibarama nastavlja ideju koja od 2016. godine okuplja zajednicu ljudi željnih drugačijeg festivalskog iskustva – dovoljno malog da ostane intiman, a dovoljno velikog da ponudi program svetskog kvaliteta.

Na ovogodišnjem MMF-u nastupiće neka od najznačajnijih imena domaće, regionalne i međunarodne scene: Nu Genea Live Band, The Brand New Heavies, Rundek, Haustor & Ekipa, Bajaga i Instruktori, Zoster, Elemental, Nikola Vranjković, Del Arno Band, KOIKOI, Z++, Bigru i Paja Kratak, IDEM i Ubili su Batlera.

Elektronski program donosi nastupe renomiranih DJ-eva i producenata među kojima su Marcellus Pittman (SAD), Young Pulse (Francuska), Gino Grasso b2b LTJ X-Perience (Italija), Adriatic Social Club (Hrvatska), Stella Zekri (Nemačka), Hugo, White City Soul, Marko Pavlović, Tetkine Radosti, Peppe, Tonico70, Nikola Vemić, Džoni Vujović, Timbe b2b Iron i mnogi drugi.

Ali MMF je mnogo više od muzike.

Tokom festivalskog vikenda posetioce očekuje više od 40 dodatnih sadržaja: kreativne radionice, umetnički performansi, filmske projekcije pod otvorenim nebom, degustacija hrane, sportske aktivnosti i brojni sadržaji namenjeni svim generacijama, poput BoljiOnline radionica koje će svim posetiocima, posebno najmlađima, pomoći da se bolje i bezbednije snalaze u digitalnom okruženju.

Tokom festivala biće prikazani domaći filmski klasici „Varljivo leto ’68“ i „Majstori, majstori“, digitalno restaurisani u okviru projekta A1 Kinoteka. Ovaj zajednički projekat Jugoslovenske kinoteke i A1 Srbija skoro deceniju čuva i digitalno unapređuje domaću filmsku baštinu, približavajući je i novim generacijama.

Kako bi hiljade posetilaca nesmetano delili svoje omiljene festivalske trenutke i ostali povezani, A1 Srbija će na lokaciji festivala obezbediti dodatne mrežne kapacitete za još bolje korisničko iskustvo. 

Zahvaljujući podršci kompanije A1, tokom trajanja Mountain Music Festa na Divčibarama saobraćaće i fanki vozić koji će posetiocima olakšati dolazak do festivalskog prostora, pretvarajući i samo putovanje u deo festivalskog doživljaja. 

ELEPHANT SOLAR bina, koja se u potpunosti napaja energijom sunca, i ove godine predstavlja jedan od simbola održivosti MMF-a. Kao ekološki partner festivala, Elephant pomaže da se karbonski otisak festivala smanji za više od 2,5 tone, kroz korišćenje obnovljivih izvora energije, ali i kroz primenu održivih rešenja poput višekratnih festivalskih čaša iz kojih će se služiti piće tokom festivala. Svi koji tokom festivala prikupe 10 praznih limenki moći će da ih zamene za Elephant poklon.

Festival će zajedno sa inicijativom „Svaka limenka se računa“ realizovati akciju „Menjamo prazne limenke za pune“. Posetioci će za deset prikupljenih limenki moći da preuzmu piće po izboru na festivalskim šankovima, čime reciklaža nastavlja da bude deo festivalskog iskustva. Akcija ima za cilj i podizanje svesti o značaju reciklaže aluminijumskih limenki, koje mogu da se recikliraju iznova i iznova bez gubitka kvaliteta, čime ostaju trajno u upotrebi kao deo cirkularne ekonomije. Kroz inicijativu „Svaka limenka se računa“, posetioci će biti podstaknuti da limenke nakon konzumacije odlože u namenske kante za reciklažu i tako svojim malim korakom doprinesu očuvanju resursa i životne sredine.

Na planini, u zagrljaju šume, daleko od gradske vreve, MMF gradi prostor u kojem muzika, umetnost i priroda postoje u istom ritmu.

Jer MMF nije događaj. MMF je razlog da leto provedete drugačije.

Ulaznice za festival dostupne su putem Gigstix platforme, kao i fizički u svim knjižarama Vulkan. Ulaz na festival je besplatan za decu do 10 godina. Više informacija o programu, ulaznicama, ali i pravilima ponašanja na zvaničnom sajtu mmf.rs i društvenim mrežama festivala (Instagram i Facebook).

Naslovna fotografija: Milovan Ilić

Članak Objavljen kompletan program MMF festivala  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na izložbi DIPLOMA 26 publika će imati priliku da se upozna s radovima diplomaca iz oblasti grafike, animacije, ilustracije, fotografije, industrijskog dizajna, unutrašnje arhitekture i dizajna nameštaja, tekstila, tipografije i pisma, grafike i knjige, veb dizajna, dizajna publikacija, plakata, grafičkih komunikacija, prostornih komunikacija i grafičkog dizajna.

Izložba donosi generacijski pregled tema, interesovanja i dometa studenata završne godine studijskih programa Dizajn i Vizuelne komunikacije, pružajući uvid u rezultate rada mladih umetnika koji tek stupaju na profesionalnu scenu.

Izložba DIPLOMA 26 biće otvorena za posetioce svakodnevno od 14. do 31. jula, od ponedeljka do subote, u periodu od 11 do 20 časova.

Naziv izložbe: DIPLOMA 26

Lokacija: Muzej primenjene umetnosti, Vuka Karadžića 18

Komesar izložbe: Mirjana Blagojević, doc.

Vizuelni identitet izložbe i dizajn kataloga: Liza Milićević, studentkinja 3. godine modula Digitalni grafički mediji

Trajanje izložbe: 14. do 31. jul 2026. godine

Radno vreme Muzeja: ponedeljak – subota, od 11 do 20 časova

Otvaranje: utorak 14. jul u 19 časova

Članak Otvaranje izložbe DIPLOMA 26 – radovi diplomaca Fakulteta primenjenih umetnosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Organizatori najavljuju produkciju svetskog nivoa, spektakularnu audio-vizuelnu scenografiju i tri  noći vrhunskog elektronskog zvuka na jednoj od najlepših plaža Jadrana.  

Prvo festivalsko veče obeležiće povratak jednog od najuticajnijih umetnika svetske techno scene,  Sam Paganini, koji će nakon punih deset godina ponovo nastupiti u Crnoj Gori. Na festivalu će  nastupiti i Fideles, Magdalena, Patrick Topping, Stacie Fields, kao i regionalni i domaći izvođači  Nexie, Enklavaparci, Lazar, Mene, Diggie i Drajzer, čime Illusions Montenegro donosi jedan  od jačih programa elektronske muzike ovog leta. Jedinstvena open-air atmosfera na Velikoj plaži  dodatno će upotpuniti festivalski doživljaj i potvrditi ambiciju organizatora da Ulcinj pozicioniraju  kao novu nezaobilaznu destinaciju na mapi regionalnih muzičkih festivala. 

TECHNO LEGENDA PONOVO PRED CRNOGORSKOM PUBLIKOM!

Veliko interesovanje publike prati povratak italijanskog DJ-a i producenta Sam Paganinija, autor  planetarnog hita „Rave“, jednog od najprepoznatljivijih techno klasika svih vremena, koji iza sebe  ima više od dve decenije karijere, nastupe na najvećim svetskim festivalima i izdanja za kultne  etikete Drumcode, Plus8 i Cocoon. Njegovi energični i hipnotišući setovi učinili su ga jednim od  najtraženijih izvođača svetske techno scene, a ovog avgusta publiku na Illusions Montenegro  Festivalu očekuje njegov dugo iščekivani povratak na crnogorsku obalu.

Prvog dana festivala, uz Sam Paganini, nastupiće i jedna od najperspektivnijih evropskih techno umetnica Salomé, DJ i producentkinja poreklom iz Tbilisija (Gruzije), sa sedištem u Berlinu, jedno  je od zapaženijih imena nove generacije elektronske scene. Prepoznatljiva je po autentičnom  spoju techno, melodic techno i progressive zvuka, kao i po neočekivanoj i raznovrsnoj selekciji  koja publiku vodi kroz jedinstveno klupsko iskustvo.

Nastupala je na nekim od najznačajnijih  svetskih festivala i u renomiranim klubovima, među kojima su Primavera Sound, Tomorrowland,  Sónar, Dekmantel i Dour Festival. Svojim energičnim nastupima, snažnim ritmovima i savremenom  produkcijom osvaja publiku širom sveta i gradi prepoznatljivo ime na međunarodnoj elektronskoj  sceni. Regionalnu podršku pružiće Ilija Đoković, renomirani DJ i producent sa naših prostora,  zatim Denada, predstavnica nove generacije regionalne elektronske scene. 

Drugo festivalsko veče biće u znaku melodic techno-a, sa italijanskim Dj i producentom Fideles, jednim od vodećih imena svetske elektronske scene. Fideles, italijanski duo koji čine Daniele M. Aprile i Mario Roberti, jedno je od najprepoznatljivijih imena savremene house i melodic techno  scene. Poznati po energičnim i emotivnim nastupima, svojim produkcijama i DJ setovima osvajaju publiku širom sveta.

Njihova muzika objavljivana je za renomirane izdavačke kuće kao što su  Afterlife, Innervisions, Correspondant i Ultra, dok su saradnje sa izvođačima poput CamelPhata,  Monolinka, WhoMadeWho, Vintage Culturea i Bennyja Benassija, dodatno učvrstile njihov status  na globalnoj elektronskoj sceni. Uz nastupe na najvećim svetskim festivalima i u kultnim  klubovima Ibice, Fideles nastavljaju da pomeraju granice savremene elektronske muzike,  potvrđujući zašto važe za jedno od najtraženijih izvođača današnjice.

Uz njih nastupiće DJ i producentkinja Magdalena, takođe jedna od vodećih imena melodic  techno i indie dance zvuka. Nastupala je na najvećim svetskim festivalima i događajima poput  Tomorrowlanda, Afterlifea, Zamnе, Cerclea i Resistancea.Njena izdanja za Zamna Records,  Renaissance Records i Warung Recordings, kao i ekskluzivni mix za Circoloco Radio, potvrđuju  njen status jedne od najtraženijih DJ-ica i producentkinja.  

Za vrhunsku energiju pobrinuće se domaća podrška sa osnivačem Illusionsa , DJ Nexie , zatim  Enklavaparci i Lazara , izvođači koji svojim prepoznatljivim zvukom i nastupima sve više  privlače pažnju regionalne elektronske scene. Njihovi setovi biće savršena uvertira i nastavak  večeri, donoseći publici jedinstven spoj energije, emocije i vrhunskog elektronskog zvuka. 

Završnicu festivala obeležiće jedan od najtraženijih britanskih DJ-eva Patrick Topping, zvezda  svetske house i tech-house scene. Patrick Topping je jedan od najpoznatijih britanskih DJ-eva i  producenata elektronske muzike. Proslavio se 2013. godine, a danas nastupa na najvećim  svetskim festivalima i u klubovima. Poznat je po house i techno zvuku, sarađivao je sa imenima  kao što su Green Velvet i Kevin Saunderson, dok je remiksovao izvođače poput The Streets i  Calvin Harrisa. Osnivač je etikete i događaja Trick, kroz koje podržava nove talente i zauzima  važno mesto na svetskoj elektronskoj sceni. Publiku očekuju i nastupi Stacie Fields, kao i  domaćih izvođača , miljenik svestke, a i domaće scene Mene, Diggie i Drajzera, koji će zatvoriti  trodnevni spektakl na Velikoj plaži.

Illusions Montenegro Festival donosi potpuno novo festivalsko iskustvo na crnogorskom primoriju. Velika plaža u Ulcinju pretvara se u jedinstvenu open-air pozornicu na kojoj se spajaju  hipnotišući audio-vizuelni efekti, vrhunska produkcija svetskog ranga i nezaboravni zalasci sunca.  Publiku očekuje spoj muzike, energije i ambijenta koji Illusions Festival pozicionira među  najatraktivnije letnje događaje u regionu. 

Illusions x Nomade Beach pomeraju granice festivalskog doživljaja sa jasnom vizijom da publiku  povedu u potpuno novu dimenziju klabinga. Od 13. do 15. avgusta, Ulcinj postaje mesto susreta  ljubitelja elektronske muzike iz celog regiona i Evrope. 

Ulaznice su u prodaji putem Gigstixa i u tobacco press prodajnim mestima,kao i na  illusions.rs dok sve novosti i informacije možete pratiti na zvaničnoj Instagram stranici Illusions.

Članak Rekordno interesovanje za Illusions Montenegro Festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Od svog osnivanja 2021. godine, Polja festival razvija se kao ruralna muzička kolonija i festivalska platforma posvećena eksperimentalnom, tradicionalnom i savremenom zvuku. 

„Festival je nastao iz potrebe da se kulturni programi visokog umetničkog dometa izmeste van velikih urbanih centara i postave u drugačiji odnos prema prostoru, zajednici, pejzažu i vremenu. U tom smislu, Polja nisu samo festivalski događaj, već i pokušaj da se u selu izgradi trajnija kulturna infrastruktura: prostor za koncerte, rezidencije, radionice, susrete i razmenu znanja“, kaže Branislav Jovančević, osnivač festivala.

Prvi potvrđeni izvođači su Piotr Kurek, Rabih Beaini, Tresque, poznat i kao član švajcarsko-francuskog sastava La Tène, Stefan Fraunberger, Medard Zeman, Ensemble Taman Merak, Matej Rusmir, Miyandi, André Pahl, Matale i Mangulica FM, dok će preostali deo programa biti predstavljen uskoro.

Ovogodišnji program nastavlja da istražuje mesta na kojima se susreću akustički i elektronski zvuk, savremena kompozicija i narodne muzičke tradicije, klupska kultura i ritual, plesni puls i posvećeno slušanje muzike. 

Kao i prethodnih godina, publiku očekuju koncerti na otvorenom, besplatno kampovanje, hrana lokalnih gastronomskih organizacija, vino, druženje i program koji se odvija u neposrednom odnosu sa pejzažom. Za posetioce koji dolaze bez opreme biće dostupni i paketi za iznajmljivanje kamp opreme, koji će moći da se dodaju prilikom kupovine ulaznice, uz ograničen broj dostupan i na licu mesta.

Polja festival je ove godine pridruženi partner evropske UPBEAT platforme, koja povezuje festivale, umetnike i organizacije posvećene novim pristupima tradicionalnoj muzici, savremenom zvuku i kulturnoj razmeni. U prethodnom periodu Polja su bila i punopravni član platforme SHAPE+, jedne od najznačajnijih evropskih mreža za inovativnu muziku i interdisciplinarne umetničke prakse, u okviru koje su okupljeni festivali i organizacije kao što su Rewire, CTM, Unsound i druge važne tačke evropske savremene muzičke scene.

Realizaciju ovogodišnjeg izdanja podržavaju Goethe-Institut, Češki centar Beograd, Pro Helvetia, Ambasada Republike Indonezije, Poljski institut u Beogradu, Turistička organizacija opštine Ljig, kao i brojni drugi partneri i prijatelji festivala. Polja se razvijaju kroz dugogodišnju saradnju sa lokalnim i međunarodnim kulturnim institucijama, ali i kroz podršku nezavisne scene, umetnika, publike i lokalne zajednice.

Ulaznice će biti dostupne putem platforme Resident Advisor i fizički u galeriji Kula u Beogradu.

Vizuelni identitet ovogodišnjeg izdanja potpisuje audio-vizualna umetnica Tadi.

Članak Polja festival 2026: Šesto izdanje od 28. do 30. avgusta u selu Šutci  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U tridesetim godinama, život često dostiže novi tempo – karijera se ubrzava, porodične obaveze rastu, a mi smo u punom zamahu. Međutim, dok uživamo u životnom elanu, naša koža počinje da signalizira suptilne promene koje zahtevaju pažnju i prilagođenu negu. Više nije dovoljno oslanjati se na rutinu iz dvadesetih; sada je vreme za strateški pristup koji će sačuvati mladalački izgled i blistav ten. Razumevanje potreba kože u ovoj deceniji ključno je za dugoročno zdravlje i vitalnost. Ovaj vodič će vam pomoći da razumete šta se dešava sa vašom kožom nakon tridesete i kako da kreirate efikasnu rutinu, oslanjajući se na naučno potkrepljene savete i proverene metode. Pronaći pravu ravnotežu u svakodnevnoj rutini nege lica, kao i informisati se o svemu što je relevantno za zdravu kožu, može biti izazov, ali uz prave informacije, postići ćete željene rezultate.

Šta se dešava sa kožom posle 30. godine?

Kada pređete prag tridesetih, vaša koža počinje da prolazi kroz niz internih i eksternih promena zbog kojih joj je potrebna dodatna nega. Produkcija kolagena i elastina, proteina odgovornih za čvrstinu i elastičnost kože, počinje postepeno da opada. Ovaj proces rezultira pojavom finih linija i bora, posebno oko očiju i usana, gde je koža tanja i podložnija pokretima. Regeneracija ćelija se usporava, što znači da je koži potrebno više vremena da se oporavi i obnovi. Koža postaje suvlja, jer se smanjuje produkcija prirodnih ulja, a barijerna funkcija kože može biti kompromitovana, što je čini osetljivijom na spoljne uticaje. Tamne mrlje, neujednačen ten i proširene pore takođe mogu postati izraženiji problemi. Sunce, zagađenje, stres i neadekvatna ishrana igraju značajnu ulogu u ubrzavanju ovih procesa, čineći pravilnu negu lica u ovom periodu apsolutno neophodnom. Razumevanje ovih promena je prvi korak ka efikasnoj strategiji koja će vašoj koži pomoći da izgleda sveže i blistavo kada je u pitanju nega lica.

Nega prema tipu kože: Šta je potrebno vašem licu?

Nakon tridesete, prilagođavanje nege tipu kože lica postaje još važnije. Ono što je odgovaralo masnoj koži lica u dvadesetim, možda neće biti dovoljno hidratantno sada kada je produkcija sebuma manja.

• Suva koža lica: Pravilna nega zahteva bogate hidratantne kreme sa sastojcima kao što su hijaluronska kiselina, ceramidi i skvalan. Fokus je na jačanju kožne barijere i zadržavanju vlage.
• Masna i kombinovana koža lica: Iako se produkcija sebuma smanjuje, ove kože i dalje mogu imati proširene pore i povremene akne. Za ovakvo lice potrebni su lagani, ali efikasni hidratori, kao i aktivni sastojci poput niacinamida i BHA kiselina koji regulišu sebum i pročišćavaju pore.
• Normalna koža lica: Održavajte balans uz dobru hidrataciju i zaštitu od sunca. Uključite antioksidanse kako biste sprečili rano starenje.
• Osetljiva koža lica: Birajte proizvode bez mirisa i iritirajućih sastojaka. Umirujući sastojci poput centele azijatike i aloje vera su idealni. Pre nego što investirate u nove proizvode, važno je da se dobro informišete i pročitate sve savete i recenzije. Preporučujemo da istražite pouzdane izvore informacija i posetite blog o nezi kože gde možete pronaći detaljne članke i stručne savete.

Najmoćniji sastojci za anti-age negu

Pored pravilnog odabira proizvoda prema tipu kože, ključno je u svoju rutinu uključiti aktivne sastojke koji su se pokazali efikasnim u borbi protiv znakova starenja. Kada je nega u pitanju, ovi sastojci deluju na ćelijskom nivou, podstičući obnovu i štiteći kožu od oštećenja.

• Retinoidi (Retinol, Tretinoin): Zlatni standard kada je cilj anti-age nega. Stimulišu proizvodnju kolagena, ubrzavaju ćelijsku obnovu i smanjuju pojavu bora, finih linija i hiperpigmentacije. Počnite sa nižim koncentracijama i postepeno povećavajte.
• Hijaluronska kiselina: Intenzivno hidrira kožu, privlačeći i zadržavajući vlagu. Pomaže u popunjavanju finih linija i čini kožu punijom i elastičnijom.
• Vitamin C: Moćan antioksidans koji štiti kožu od slobodnih radikala, posvetljuje ten, smanjuje tamne fleke i podstiče sintezu kolagena.
• Peptidi: Mali lanci aminokiselina koji signaliziraju koži da proizvodi više kolagena. Pomažu u poboljšanju čvrstine i elastičnosti kože.
• Niacinamid (Vitamin B3): Svestran sastojak koji jača kožnu barijeru, smanjuje upale, reguliše sebum, smanjuje pore i poboljšava tonus kože.
• Antioksidansi (Vitamin E, Ferulinska kiselina, Zeleni čaj): Štite kožu od oksidativnog stresa uzrokovanog zagađenjem i UV zracima, sprečavajući prerano starenje.

Kada je cilj nega, ovi sastojci su često okosnica mnogih formulacija, uključujući i one koje se koriste u popularnoj K-Beauty filozofiji nege, koja se fokusira na višeslojnu rutinu i sastojke koji istovremeno hrane i štite kožu.

Kreirajte idealnu rutinu korak po korak

Efikasna rutina kada je u pitanju nega lica posle 30. godine ne mora biti komplikovana, ali mora biti dosledna. Ključ je u tome da se nega fokusira na čišćenje, tretman aktivnim sastojcima, hidrataciju i zaštitu.

• Jutarnja rutina:

Blago čišćenje: Koristite blagu umivalicu da uklonite nečistoće nakupljene tokom noći.

Tonik (opciono): Pripremite kožu za sledeće korake.

Serum sa antioksidansima:* Vitamin C je idealan za jutro jer pruža dodatnu zaštitu od slobodnih radikala.

Hidratantna krema: Nanesite laganu, ali hranljivu kremu.

Zaštitni faktor (SPF 30+): Najvažniji korak! Svakodnevna zaštita od sunca je presudna za sprečavanje starenja.

• Večernja rutina:

Dvostruko čišćenje: Uklonite šminku i SPF uljanim čistačem, a zatim temeljno operite lice gelom ili penom.

Tonik (opciono)

Tretmanski serum: Sada je idealno vreme za retinoide, peptide ili AHA/BHA kiseline, prema potrebama vaše kože.

Hidratantna krema: Hranljiva noćna krema koja će pomoći u regeneraciji kože tokom spavanja.

Krema za područje oko očiju: Ne zaboravite tanku i osetljivu kožu oko očiju.

K-Beauty favoriti: Najbolji proizvodi za vas

Korejska kozmetika, poznata i kao K-Beauty, postavila je visoke standarde u industriji nege kože, nudeći inovativne formule i efikasne sastojke. Mnogi K-Beauty proizvodi su idealni za negu lica posle 30. godine jer su bogati hidratantnim komponentama, antioksidansima i peptidima.

• Esencije i serumi za lice: Često sadrže mucin puža, ginseng ili fermentisane sastojke koji poboljšavaju tonus, elastičnost i blistavost kože.
• Sheet maske za lice: Pružaju intenzivnu hidrataciju i isporuku aktivnih sastojaka u kožu, idealne za brzi oporavak i sjaj.
• Kreme sa ceramidima za lice: Odlične za jačanje kožne barijere i borbu protiv suvoće.
• SPF formule za lice: K-Beauty nudi neke od najnaprednijih i najprijatnijih krema za sunčanje, koje su lagane, ne ostavljaju beli trag i pružaju visoku zaštitu.

Uključivanje ovih favorita u vašu rutinu nege za lice, može značajno doprineti mladalačkom i blistavom izgledu vaše kože. Bitno je slušati potrebe svoje kože i postepeno uvoditi nove proizvode kako biste videli kako reaguje.

Pravilna nega lica posle 30. godine je investicija u budućnost vaše kože. Doslednom rutinom, pažljivim odabirom sastojaka i usvajanjem zdravih životnih navika, možete usporiti proces starenja i zadržati blistav i mladalački ten dugi niz godina. Setite se da je lepota kože odraz celokupnog zdravlja, te je holistički pristup uvek najbolji put ka postizanju optimalnih rezultata. Vaša koža zaslužuje najbolju negu, a uz ovaj vodič, imate sve alate da je pružite.

Naslovna fotografija: Pexels, preuzeto: 9.7.2026.

Članak Nega lica posle 30: Vodič za mladalački i blistav ten se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Upravo je na tom mestu, u podnožju Rtnja, proteklog vikenda, od 3. do 5. jula održan Festival Veština u organizaciji Rtanjskog Vrta i Pyramid Village kao lokacijskog partnera. Reč je o događaju koji nije pokušavao da impresionira velikim binama, poznatim imenima ili spektaklom. Umesto toga, ponudio je nešto što se danas mnogo ređe sreće: priliku da se zastane.

Dok se prolazi između štandova i radionica, na livadi na kojoj je smešten festivalski kamp, postaje jasno da ovde nije ideja da se sadržaji „konzumiraju” što brže. Ljudi sede na prostirkama i balama sena i razgovaraju sa potpunim strancima, neko uči kako da napravi hleb od kiselog testa, nekoliko metara dalje okupljeni slušaju priče o starim verovanjima ovog kraja, sa treće strane dopire zvuk čekića koji udara o metal, kojim se buše rupe na radionici knjigoveza…

Festival Veština zamišljen je kao susret tradicije i savremenosti. U njegovom središtu nalaze se znanja koja se vekovima nisu prenosila kroz udžbenike, već usmenim putem – priče, običaji, zanati, mitovi i svakodnevne veštine koje su oblikovale život ljudi na ovom prostoru. Umesto da ih predstavi kao muzejske eksponate, festival ih vraća među ljude, dajući im novu funkciju i novo značenje.

Posebno je zanimljivo što se ovde granice između predavača i publike gotovo brišu. Ljudi dolaze da pitaju, da isprobaju, da podele sopstveno iskustvo. Jedna radionica preraste u razgovor, razgovor u poznanstvo, a poznanstvo u zajednički ručak pod krošnjama.

Rtanj je, naravno, neizbežan protagonista čitavog iskustva. Planina oko koje se godinama pletu legende, priče o energiji, skrivenim prolazima i neobjašnjivim pojavama ovde nije predstavljena kao turistička atrakcija, već kao deo identiteta kraja. Umesto senzacionalizma, posetiocima se nudi prostor da čuju kako su te priče nastajale, zašto su opstale i šta govore o ljudima koji su vekovima živeli u njenoj blizini, uključujući, naravno, i noćni uspon na Rtanj.

Možda upravo zbog toga festival uspeva da izbegne zamku folklorizacije. Naprotiv, ona se pojavljuje kao nešto živo, što i dalje može da pokrene razgovor o tome kako danas živimo i šta smo usput zaboravili.

Jednako promišljeno osmišljen je i odnos prema prirodi. Festival funkcioniše kao eko-događaj: od kompostnih toaleta i sistema za razvrstavanje otpada do pažljivo uređenih staza koje vode kroz prostor bez narušavanja prirodnog okruženja.

Na Festivalu Veština teško je odrediti šta je zapravo glavni program. Da li je to predavanje, radionica, projekcija filmova ili trenutak kada neko sasvim spontano sedne da zasvira instrument, pa mu se pridruže ljudi koje nikada ranije nije upoznao? Možda upravo u tome i jeste njegova najveća vrednost – što dopušta da najvažnije stvari nastanu između programa.

Kada se vikend završi i put ponovo krene niz planinu, telefon se vraća u život. Stižu poruke, mejlovi, obaveštenja koja su nekoliko dana čekala svoj red. Ali ostaje i osećaj da postoje mesta na kojima nije neophodno stalno biti dostupan da bi čovek imao utisak da mu se nešto zaista dogodilo.

U vremenu u kojem se gotovo sve meri brzinom, efikasnošću i novinom, ovaj festival bira da uspori. Da podseti da neka znanja opstaju samo ako ih delimo, da se zajednica ne gradi algoritmima nego susretima i da tradicija nije zbir starih običaja, već način na koji odlučujemo šta ćemo sačuvati za one koji dolaze posle nas.

Članak Vikend na Rtnju, daleko od notifikacija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pesma spaja savremeni pop sa afro-pop ritmovima, toplim elektronskim teksturama i intimnim kantautorskim izrazom po kojem je Iva prepoznatljiva. Kroz zarazan ritam i atmosferečnu produkciju, singl istražuje neizvesnost, privlačnost i emotivne igre modernih odnosa, zadržavajući emotivnu iskrenost koja je postala Ivin zaštitni znak.

„Vreme trošiš mi je o onoj fazi kada nisi siguran da li odnos postaje ozbiljniji ili je samo trošenje vremena. Htela sam da ta emocija zvuči lagano i neopterećeno, ovo je pesma za sunce napolju i špricer u ruci“, izjavila je Iva Lorens povodom novog singla.

Vizuelni identitet pesme dodatno zaokružuje muzički spot sniman na ostrvu Hvar. Mediteranska atmosfera i letnja estetika savršeno prate raspoloženje numere, naglašavajući njen specifičan, filmski karakter. Za ekranizaciju ove priče i vizuelnu estetiku zaslužni su Marija Radisavljević i Gavrilo Nenadović (video), za montažu pobrinuo se Stefan Rokvić, dok je upečatljive modne kombinacije osmislila kostimografkinja Ana Petrović.

Singl „Vreme trošiš mi“ pruža prvi uvid u zvučni svet novog albuma koji Iva trenutno privodi kraju u saradnji sa poznatim producentima Mixom, Prikijem i Filipom Majdakom.

Izlazak albuma planiran je za kraj 2026. godine, a najavljen je kao Ivin „najpop“ projekat do sada. Publika može da očekuje kolekciju pesama koje spajaju vrhunsku savremenu produkciju sa prepoznatljivim emotivnim potpisom mlade umetnice, kao i nekoliko zanimljivih muzičkih saradnji koje će biti otkrivene u narednim mesecima.

Singl „Vreme trošiš mi“ dostupan je na svim striming servisima .

Foto: Marija Radisavljević

Članak Iva Lorens otvara novu muzičku eru singlom Vreme trošiš mi i najavljuje novi album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Vi ste najvredniji deo ovog festivala. I vi, autori, koji dolazite ovde da prikazujete filmove, naše divne kolege koje su uvek tu da izađu u susret i žiriraju ili pomažu, kao i naši dragi Bajinobaštani koji dolaze da gledaju filmove. Vi ste festival i mi smo tu samo da ga izvršno sprovedemo, ali da nema vas, ne bi bilo suštine“, kazao je Jelisavčić.

Poslednje festivalsko veče i svečano zatvaranje proteklo je u znaku dodeljivanja nagrada, za koje se takmičilo dvadeset šest ostvarenja. Glavni žiri ovogodišnjeg Bašta Festa činili su glumac Dragan Mićanović, producentkinja Marija Maša Lero i reditelj Gvido Kazale, osnivač i selektor italijanskog Adriatic Film Festivala.

Prema njihovoj odluci nagrada Zlatna imaginacija za najbolji film pripala je belgijsko-francuskoj produkciji „Barlebas“ rediteljke Malu Jansen. „To je moćna priča o ženskoj otpornosti oživljena kroz upečatljivu crno-belu kameru, bogatu muziku i izrazit performans glavne junakinje“, navodi se u obrazloženju žirija. 

Barlebas, kadar iz filma

Nagradu Zlatna interpretacija za najbolju žensku ulogu dobila je hrvatska glumica Snježana Sinovčić Šiškov za ulogu u filmu „Histerični napad smeha“ reditelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića, u kojem je iznela jedan od najsloženijih ženskih likova u ovogodišnjoj selekciji. „Zahvaljujući suverenoj interpretaciji i izuzetno promišljenom rediteljskom vođenju, uspela je da izbegne svaku karikaturu i liku podari slojevitost i ljudskost, čineći ga istovremeno intrigantnim, uverljivim i duboko autentičnim“, stoji u saopštenju žirija.

Priznanje Zlatna interpretacija za najbolju mušku ulogu jednoglasno je otišlo u ruke češkom glumcu Tomašu Čapeku za ulogu u filmu „Pas i vuk“. „U jednom kratkom filmu doneo nam je paletu likova, snažno, emotivno, mladalački nadahnuto, sa dečačkim šarmom, razigran, zavodljiv“, navodi žiri.

Pored glavnih nagrada, žiri je dodelo i tri specijalna priznanja, a prvo među njima pripalo je francuskom ostvarenju „Skejt ne“ Gila Sele, čiji rediteljski pristup daje filmu izrazit autorski glas, a priču o prijateljstvu sprovodi jasno i sa živopisno obojenim emotivnim dubinama. Drugo specijalno priznanje dodeljeno je reditelju Ademu Tutiću za film „Tarik“, autoru koji je izuzetno zrelim i promišljenim rediteljskim postupkom ispričao emotivno snažnu priču o identitetu i pripadanju. Izvanrednom glumačkom ansamblu filma „After“, koji čine Iva Ilinčić, Miona Marković, Aleksandar Vučković i Nedim Nezirović, pripalo je još jedno specijalno priznanje jer su se hrabro upustili u beskrupulozan svet kompleksnih partnerskih odnosa, odlučno braneći likove koje igraju, uz ogromno poverenje koje su imali jedni u druge.

Skejt ne, kadar iz filma

Dodeljena je i regionalna nagrada za najbolju kameru Zlatna vizualizacija u saradnji sa rentalom Cineplanet. O ovoj nagradi odlučivao je direktor fotografije Mladen Teofilović, koji je otkrio da priznanje ide u ruke Aleksi Radunoviću, direktoru fotografije u filmu „Histerični napad smeha“.  „Između osam potpuno različitih regionalnih filmova, izdvojila se jedna snažna i ogoljena vizuelizacija. Tako svedena, ona obogaćuje iskustvo filma nesvakidašnjim i autentičnim postupkom, igrajući se osnovnim, svima dostupna sredstvima, danas često napuštenim pod uticajem trendova“, saopštio je Teofilović, dodajući da je fotografija Alekse Radunovića podsetnik i dokaz da funkcionalan i promišljen fotografski koncept zavisi isključivo od kreativnosti autora.

Žiri mladih ove godine činili su srednjoškolci Mario Jašić, Jovan Mandić, Teodora Petronijević, Sofija Živković i Mateja Josipović, sa kojima je tokom festivala radila rediteljka Tara Gajović. Njihova nagrada takođe je pripala filmu „Skejt ne“, dok su u zajedničkom obrazloženju naveli: „Film prati dvoje mladih ljudi, koji na prvi pogled nemaju nikakve međusobne povezanosti. Kroz pojedinačne slabosti i strahove, oni spoznaju lepotu svakodnevnog života. Kroz humorističan ton, film nam ukazuje na važnost ideje da život treba živeti punim plućima.“

U okviru pratećeg programa održan je sedmi po redu Bašta Pitch u okviru kojeg su autorski timovi radili na čak pet budućih ostvarenja, pod mentorstvom reditelja Raška Miljkovića i producenta Milana Stojanovića. O tome koji će projekat dobiti nagradu za najbolju prezentaciju odlučivao je Žiri, koji su činili reditelj Vladimir Tagić, prof. dr Vladimir Đurđević i osnivačica festivala Maja Šuša, dodelili su nagradu za najbolju prezentaciju reditelju Đorđiju Petroviću i producentkinji Katarini Putić, koji pripremaju film „Kroz zube Ane i njene mame“.

Zatvaranje festivala prošlo je u znaku filma „Yugo Florida“ Vladimira Tagića, a nakon projekcije filma usledio je razgovor sa rediteljem, glumicom Hanom Selimović i direktorom fotografije Aleksandrom Karaulićem. Time je nastavljena još jedna tradicija da festival zatvara debitantsko dugometražno ostvarenje koje je, prema mišljenju tima Bašta Festa, obeležilo godinu za nama. 

Trinaesti Bašta Fest održan je od 2. do 5. jula u bioskopu „Vlaja“ u Bajinoj Bašti, okupljajući kratkometražna ostvarenja iz čak dvadeset četiri zemlje širom sveta. Detaljne informacije o filmovima, takmičarskom i pratećem programu, mogu se pronaći na zvaničnom sajtu, kao i na instagram i fejsbuk profilu Bašta Festa.

Foto: Tanja Drobnjak

Članak Svečano zatvoren 13. Bašta Fest: Zlatna imaginacija za film Barlebas se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Posetioce u punoj sali bioskopa „Vlaja”, gde će se održavati glavni program festivala, pozdravio je glumac Jovan Jelisavčić, jedan od osnivača Bašta Festa. 

„Želim vam da uživate, da gledate filmove i nakon toga razgovarate o njima. Želim da imate dobro vreme i dobre žurke ovde, da posetite naša jezera, kao i Drinu i Taru”, kazao je Jelisavčić podsećajući publiku na to da je za zajednicu koju okuplja Bašta Fest prirodno bogatstvo Zapadne Srbije podjednako uzbudljivo kao i priče na velikom platnu.

Nastavljajući važnu tradiciju da festival otvori mlada glumačka zvezda koja je obeležila prošlu godinu, Bašta Fest je ove godinu tu čast prepustio glumcu Ognjenu Mićoviću. Poznat po ulozi u seriji „Tvrđava”, kao i filmu „Čuvari formule: Lančana reakcija”, Mićović je takođe istakao zajednicu Bašte kao jedan od njenih najvećih aduta. 

„Bašta Fest je prije svega jedna zajednica dobrih ljudi, koja prepoznaje važnost pružanja adekvatnog prostora mladim autorima. Taj prostor u sebi sadrzi i katapult dejstvo, da odavde lansira dalje kvalitetne priče. Filmovi, koje sam ovdje godinama unazad gledao i otkrivao, istinski su ostajali urezani u moje pamćenje”, izjavio je Mićović otvarajući festival. „Imam osjećaj da bi bilo dobro da još više budemo ponosni na domaći film i da još više navijamo za naš film i podržavamo ga odlaskom na svaki festival poput ovog, jer dolaskom i gledanjem filmova hrabrimo i bodrimo autore da nastave pričati priče.”

U duhu slogana ovogodišnjeg festivala, Mićović je potom pozvao publiku da ustane i pomeri se sa mesta, da kucne u drvo, a potom je i sa bine prosuo vodu za što bolje trinaesto izdanje Bašta Festa. 

Publika je tokom prve večeri bila u prilici da u okviru takmičarskog programa pogleda devet filmova podeljenih u dva tematska bloka – Izvan sistema i Vreme za porodicu, kao i da učestvuje u razgovoru sa Milicom Janevski, glumicom koja je oduševila prisutne ulogom u filmu „Kad svane”. 

Do kraja festivala biće prikazano još 17 ostvarenja iz celog sveta, a poslednjeg festivalskog dana uz dodelu nagrada publika će moći da uživa u filmu „Yugo Florida” Vladimira Tagića. 

Sva ostvarenja prikazana u glavnom programu takmiče se za nagrade glavnog žirija koji će dodeliti nagradu Zlatna imaginacija za najbolji film, nagrade Zlatna interpretacija za najbolju mušku i žensku ulogu, kao i dve specijalne nagrade. O njima će ove godine odlučivati glumac Dragan Mićanović, producentkinja Marija Maša Lero i reditelj Gvido Kazale, osnivač i selektor italijanskog Adriatic Film Festival-a. Pored toga biće dodeljene i nagrade za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru Zlatna vizualizacija u saradnji sa rentalom Cineplanet.

Celokupan filmski program je besplatan i odvija se u bioskopu „Vlaja” Ustanove „Kultura”. Pored glavnog, posetioce Bašta Festa očekuje i raznovrstan edukativni, kao i prateći muzički program. Detaljne informacije i festivalska satnica mogu se pronaći na zvaničnom sajtu, kao i na instagram i fejsbuk profilu Bašta Festa.

Foto: Tanja Drobnjak

Članak Svečano otvoren 13. Bašta Fest se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na to, kao i na mnoga druga pitanja, odgovara drugi broj časopisa OMORIKA, koji se bavi temom Mobilnost između pravde i brzine – od automobilske zavisnosti ka održivoj budućnosti. Novi broj mobilnost posmatra ne samo kao tehničko planiranje saobraćaja, već kao promenu saobraćajne i društvene paradigme, od načina na koji su naše ulice oblikovane, do pitanja ko u njima ima pravo na kretanje, sigurnost i prostor.

Autorke i autori u tekstovima novog broja analiziraju različite borbe koje se odvijaju na našim ulicama – klasne, rodne, prostorne, ekološke i druge, nudeći promišljanja o mogućim drugačijim načinima kretanja. Od pitanja automobilske zavisnosti i stalne potrebe za ubrzanjem, do predloga kako da putujemo sporije, sigurnije i relaksiranije.

Kroz dvadesetak tekstova, drugi broj OMORIKE istražuje mobilnost na prekretnici između želje da se sve odvija brže i potrebe za pravednijim odnosima na ulicama.

Časopis OMORIKA se objavljuje u izdanju Centra za zelene politike, udruženja građana koje podržava stvaranje pravednog, demokratskog, ekološki i socijalno održivog društva, gde se promene posmatraju ne samo kroz tehnološka rešenja, već dublje razumevanje odnosa između ljudi, zajednica i prirode. 

„Kada govorimo o mobilnosti, govorimo o pitanju pravde i načina na koji želimo da živimo zajedno. Održiva budućnost ne može doći samo kroz zamenu automobila sa unutrašnjim sagorevanjem električnim vozilima, već kroz promenu načina na koji razmišljamo o prevozu, javnom prostoru i odnosima među ljudima dok se krećemo. Mobilnost je pitanje jednakosti, jer mogućnost da stignemo do posla, škole, zdravstvene ustanove ili drugih ljudi nije jednako dostupna svima”, kaže urednik časopisa OMORIKA Predrag Momčilović.

Ovaj časopis, lansiran u decembru 2025. godine, bavi se temama zelenih politika i političke ekologije.

Drugi broj OMORIKE pročitajte ili preuzmite na sajtu:
https://czp.org.rs/publication/

Članak Drugi broj časopisa OMORIKA: Mobilnost između pravde i brzine  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povodom aktuelne izložbe, otvorene do 20. septembra u MSUB, razgovarali smo sa Sinišom Ilićem.

„Posledice“ su nastale 2009. godine. Koja je bila geneza samog rada – sećate li se inicijalne motivacije?

Možda je polazišna motivacija bila istraživanje scena koje prepoznajem da se dešavaju na marginama društvenih događaja, mestima mogućih transformacija. Prizori koje vidimo na crtežima se odigravaju na obodima naracija – ekonomskih, političkih, afektivnih, svakodnevnih i kadrirani su kao segmenti socijalnih koreografija, uglavnom u prostorima koji nisu privatni, ali nisu nužno ni javni, prostorima koji se tek ispunjavaju značenjem i subjektima. Posledice su tako rad koji svojom liminalnošću ili rubnošću analizira vremenski okvir u kojem se sreću i dodiruju nasleđa proteklih decenija i onih koje počinju.

U ovoj seriji radova koristili ste flomaster, koji na prvu loptu može da asocira na dečiju, „naivnu“ percepciju suprotstavljenu ozbiljnosti same teme radova. Da li je ovo bila svesna intencija, odnosno – u kom odnosu stoje tehnika rada i njegova ideja?

Flomasteri jesu tehnika koju deca često koriste u procesu kreativnog prepoznavanja sveta kroz crtež, ali istovremeno oni se koriste i u procesima učenja, podvlačenja, beleški, pomažu kod kritičkog i analitičkog čitanja, da odvojimo važno od nevažnog, čak i u trenucima kad se sve čini važnim. Drugim rečima, oni su alat koji se koristi u mnogim situacijama organizacije znanja, svakodnevnog života i rada. Tehnički, flomasteri u sebi nose i efemernost, brže izblede, osetljiviji su na svetlost nego grafitna olovka ili tuš, koji mogu da traju vekovima. Takođe, ono što povezuje Posledice i upotrebu flomastera jeste i konceptualna odluka povezivanja kvaliteta linije, palete boja, traga i poteza koji flomaster omogućava i donekle očekivanih, prepoznatljivih, na neki način jednostavnih prizora svakodnevice na crtežima.

Šta predstavlja „beli svet“ u kome se nalaze vaši (anti)junaci?

Žargonski rečeno, „beli svet“ se kritički odnosi na daljinu, neku obećanu zemlju ili utopiju o kojoj sanjamo iz naših ovakvih ili onakvih lokalnih pozicija. Takva romantična utopija, koja u sebi nosi i razočaranje, vođena je idejom i projekcijom o nekom boljem mestu, funkcionalnijem, bogatijem, tolerantnijem, možda i nežnijem i strašnijem. Tako da je rad kritičan prema svetu koji odbija ideju da nije monolitan, a istovremeno nosi u sebi predrasude, nasilje, rasizam, isključenja. Belina se odnosi i na formalno decentrirane kompozicije, odnose iscrtanih delova i beline papira – u koje je moguće upisati ono što u figurativnom prikazu izostavljam. Belina, kao i tišina u muzici, nikada nije samo belina, ona je pregnantni znak, napetost, prostor introspekcije, trenutak za udah, mesto aktiviranja.

Ako su junaci vaših radova produkt savremenog doba, svojevrsni „zombiji“ kako je svojevremeno navedeno u jednom od tekstova povodom izvorne izložbe radova – da li situacija danas, sa daljim razvojem digitalnog sveta, veštačke inteligencije i fake news medija, još više poziva na pesimizam u pogledu elementarne ljudskosti i mogućnosti izbegavanja kolektivne inercije/krivice?

Važno mi je bilo da ovim ciklusom formiram kritičko polje značenja koje nije doslovno u svojoj kritici sveta, koje zapravo uz pomoć neizrečenog i neprikazanog, ali možda prepoznatljivog, uspostavlja svoj vizuelni kritički gest. Prekarnost i Trening su crteži koji slede Posledicama, gde na sličan način smeštam „lebdeće” figure i ekrane u prostor nematerijalnog digitalnog rada, ali mislim da nije reč o pesimizmu, sve te figure su u krugu opstanka i borbi sa inercijom i egzistencijom, a beli prostor oko njih možda je i prostor mogućnosti.

Sama izložba u središte stavlja odnos ličnog i političkog. Kako vi lično gledate na ovaj odnos u vašem radu?

Naša interesovanja, mogućnosti i lični fokus osciliraju, ali lično i političko su, rekao bih, zajedno usmereni prema razumevanju i probijanju, prolasku kroz realnost, umetnost, egzistenciju.

Članak Istraživanje scena na marginama društvenih događaja se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovaj prostor, nekadašnje industrijsko srce a danas jedan od najpoznatijih alternativnih distrikta i žarište beogradskog noćnog života, ugostiće preko 50 izlagača u zoni od SKC baze do donje rampe. U opuštenoj atmosferi, uz piće i prijatne večernje temperature, posetioci će moći da razgledaju raznovrsnu ponudu koja se prostire duž lokala koje spaja zajedničko dvorište.

Bogat program i raznovrsna ponuda

Bazar nudi ponešto za svakoga – od unikatnog nakita, bogate ponude keramike, ilustracija i printova, do garderobe i poslastica za kućne ljubimce. Posetioci će imati priliku da među prvima pretraže vintagegarderobu i predmete, pronađu jedinstvene novčanike od papira, retro tablice ili dopune svoju kolekciju izdanjima domaćih strip kuća.

Pored prodajnog dela, program donosi i nekoliko interaktivnih i humanitarnih segmenata:

• Sistem Comics: Izdavačka kuća koja već 25 godina promoviše strip, predstaviće albume domaćih autorki Sare i Ane Živković, kao i Sare Novaković. Igor Marković iz ove kuće ističe pravu ekspanziju ženskih strip autora u poslednjim godinama. Posetioci će albume moći da kupe po promotivnim cenama, uz crtež sa posvetom.

• Coolplay: Distributer i izdavač društvenih igara poziva sve – od iskusnih igrača do početnika – da tokom događaja isprobaju igre iz njihovog bogatog kataloga.

• Humanitarna akcija „Pitam za drugaricu“: Nastavlja se humanitarna prodaja ručno rađenog nakita i vintage garderobe. Celokupan prihod od prodaje na ovom štandu namenjen je lečenju Maje Nikolić, kojoj je nakon porođaja dijagnostikovan rak grlića materice.

Manifestacija je u potpunosti pet-friendly, a ulaz za sve posetioce je slobodan.

Sve dodatne informacije o izlagačima i programu mogu se pronaći na Instagram stranici @kaleidoskop_kreativni_studio.

O „Božanstvenom bazaru”: „Božanstveni bazar” je konceptualni događaj koji organizuje Kreativni studio „Kaleidoskop”. Cilj je da se kroz promociju autorskog rada, ručnog stvaralaštva i dizajna podstakne kreativnost, osnaže mali proizvođači podrškom posetilaca, dok se u zajednici neguje saradnja i uzajamna podrška.

Članak Božanstveni bazar u srcu Cetinjske se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovogodišnja muzička imena su: Rundek duo, Kanda, Kodža i Nebojša, Repetitor, Još gori, Tramhaus, Karkara, Them Moose Rush, Igralom & trubački orkestar Bogdana Nikolića „Donja”, Etceteral, Virvel, Širom, Moving as a Giant, Gdinjko, ISKRA, Putan Club, Bacchus Khan, IKA Muzika, Mitsko biće, Maali, Pogon, Phony Job, Sheitan Pallassion, Chlen 16 i Vital Sound.

Uz deset dana muzike, posetioce očekuju i već poznate radionice, kojih ove godine ima čak devet. Tradicionalno se izdvajaju Šetnja s arheologom, gde posetioci mogu naučiti sve o istoriji Sućurja, te Radionica zborskog pjevanja u kojoj učestvuju i posetioci i meštani, a završava malim koncertom u selu. Tu je i TAM Yoga Flow uz plažu, a za ranoranioce ove godine stiže i Qi Razmrdaonica.

Na Freediving radionici može se naučiti sve o kontroli daha, dok će se klinci zabavljati s Keramičkom radionicom i Jednom davno, radionicom dramske igre. Na kraju, izrađivaće se muzički instrumenti i zajednički raditi fanzini na Komikaze radionici.

TAM TAM je festival specifičan po tome što ne želi biti veći nego što jeste, broj karata svake je godine isti, ograničen na svega 250 mesta u kampu. Festivalske ulaznice s kampovanjem su, naravno, odavno rasprodate, ali svi zainteresovani mogu naći smeštaj u selu i dalje posetiti većinu programa besplatno. Ulaznice za dva glavna dana koji se odvijaju na fudbalskom igralištu još uvek su dostupne.

Kamp je srce iskustva, obroci od lokalnih namirnica, hlad borova, more na korak. Za kraj, važno je naglasiti da je TAM TAM  jedini potpuno veganski festival u Hrvatskoj, koji uz to redovno organizuje čišćenje plaže, pazi na odvajanje otpada i neguje DIY pristup, i to već četrnaest godina.

Članak Jedan od najjačih lajna­pa u TAM TAM istoriji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Glavni filmski program podeljen je u šest tematskih blokova koji domaćoj publici donose odvažne filmske priče od kojih su neke već sa uspehom prikazane na brojnim festivalima, od Kana preko Sandensa do Sarajeva, dok će tri filma svoju svetsku premijeru upravo imati u Bajinoj Bašti.

Sva ostvarenja prikazana u glavnom programu takmiče se za nagrade glavnog žirija koji će dodeliti nagradu Zlatna imaginacija za najbolji film, nagrade Zlatna interpretacija za najbolju mušku i žensku ulogu, kao i dve specijalne nagrade.

O njima će ove godine odlučivati čuveni srpski glumac Dragan Mićanović, poznat po brojnim filmskim, televizijskim i pozorišnim ulogama, producentkinja Marija Maša Lero koja stoji iza nagrađivanih filmova „Kako je ovde sve tako zeleno?“ i „Poslednja slika o ocu“, kao i reditelj Gvido Kazale, osnivač i selektor italijanskog Adriatic Film Festival-a.

„Sećam se da sam pre trinaest godina bio na prvom Bašta Festu sa kratkim filmom koji su radili tadašnji studenti produkcije. Film se zvao Bašta. I sa Baštom, bili smo u Bašti na Bašta festu, proveli se divno, uživali u gostoprimstvu domaćina, plivali u Drini, mojoj omiljenoj reci, splavarili Perućcem, pevali i uživali“, priseća se Dragan Mićanović. „Posle trinaest godina, jedva čekam da se ponovo sretnem sa divnim ljudima koji ovaj festival organizuju, koji ga čuvaju, neguju i unapređuju. U tome im iskreno želim da istraju u ovim teškim vremenima za našu profesiju. Neka Bašta cveta, da nam bar malo ulepša ovu bolnu stvarnost. Vidimo se u Bajinoj Bašti!“

Pored glavnih nagrada, tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih. Članovi žirija ove godine su srednjoškolci Mario Jašić, Jovan Mandić, Teodora Petronijević, Sofija Živković i Mateja Josipović, sa kojima će tokom festivala raditi rediteljka Tara Gajović.

„Posebno se radujem tom radu sa mladima jer njihova tumačenja često otkrivaju ono što mi odrasli previdimo, vođeni našim ličnim iskustvom. Kroz kritiku filma i života zajedno istražujemo emocije, stanja i događaje, tražeći nova značenja i drugačije perspektive. Ne učimo samo mi njih, već i mi učimo od njih, jer njihov način razmišljanja stvara nove poglede na stvarnost i obogaćuje naše razumevanje sveta“, navodi Gajović. Njen kratki film „Preko praga“, koji je bio deo Bašta Pitch programa, ove godine premijerno je prikazan na čuvenom filmskom festivalu u Kanu.

I ovog puta na Bašta Festu biće dodeljena regionalna nagrada za najbolju kameru Zlatna vizualizacija u saradnji sa rentalom Cineplanet. Nju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri, a ove godine tu čast imaće direktor fotografije Mladen Teofilović, koji je radio na domaćim filmovima poput ostvarenja „Sunce nikad više“ i „Niko ništa nije rekao“, kao i na trećoj sezoni serije „Senke nad Balkanom“. 

Festival će u četvrtak veče otvoriti mladi, sve uspešniji glumac Ognjen Mićović, dok će u nedelju na zatvaranju biti prikazano nagrađivano igrano ostvarenje „Yugo Florida“ reditelja Vladimira Tagića.

Pored glavnog, posetioce Bašta Festa očekuje i raznovrstan edukativni, kao i prateći muzički program. Detaljne informacije i festivalska satnica mogu se pronaći na zvaničnom sajtu, kao i na instagram i fejsbuk profilu Bašta Festa.

Naslovna fotografija: Malina, kadar iz filma

Članak Dragan Mićanović, Marija Maša Lero i Gvido Kazale u žiriju 13. Bašta Festa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Ljubav” je u isto vreme i stadionska himna nošena distorziranim gitarama i „hukom” i pesma uz koju sedite u sobi i „tiho patite”. Ivanin glas je snažan i moćan, grubonežan, a sama pesma je mantra u stilu Ramonsa i sećanje na onu toksičnu, jednostranu ljubav iz koje nismo mogli da izađemo.

Milovan je mlad bend, koji ne čini baš omladina. Stacionirani su u Novom Sadu, koncertno su aktivni od sredine 2025. Vešto surfuju između panka, garažnog rokenrola i raznih drugih žanrova i podžanrova. Ivana i Bojan pišu tekstove i pevaju, muziku prave svo četvoro (Ivana, Endi, Bojan, Vuk), u pesmama jasno govore šta misle o stvarima koje su im bitne, ukazuju na ono što im smeta, kao i na ono što im prija. 

Milovan je i pre objavljivanje prve pesme uspeo da odsvira dvocifren broj koncerata, a tokom leta sviraće na Fran festu, 27.6. a potom na SAWA festu u Županji, 16.7.

Naslovna fotografija: Ognjen Šuvakov

Članak Dobar dan, svete, mi smo Milovan i ovo je Ljubav se pojavljuje prvo na Oblakoder.

The Belarusian post-punk trio, known for turning cold, brutalist soundscapes into a global cult phenomenon, will perform at Luka Beograd Open Air Corner on July 7, 2026.

Blending Soviet-era synth textures with driving basslines and distant, echoing vocals, Molchat Doma have built a sonic world that feels both retro and strikingly present. From the viral explosion of “Sudno” to albums like Etazhi, Monument, and Belaya Polosa, their rise has been as atmospheric as their music – slow, immersive, and unmistakably their own.

Ahead of their return to Serbia, we spoke with the band about inspiration, evolution, live performance, and what it means to come back to Belgrade after their previous shows.

Your music is often associated with architecture and city landscapes. Are there places today that inspire you in the same way Minsk once did?

Molchat Doma: Our music is often associated with architecture and urban landscapes, especially brutalism, which is also reflected in our album artwork.

Today, we are probably more inspired by emotions and experiences connected to different life events – both positive and negative – rather than by specific places. However, architecture and urban environments played a very important role for us in the past.

Among the cities that have inspired us, we can mention Belgrade with its brutalist architecture, Berlin, Tbilisi, Kyiv, Minsk, São Paulo, and New York. Each of them has its own character, atmosphere, and visual language that, in one way or another, influenced our work.

After years of international touring, what still surprises you about performing for new audiences?

We travel to many cities, and it is always interesting to observe the reactions of new audiences. For them, it is a first encounter with our music, and for us, it also feels like something new every time – in a different context and place.

There is a sense of fresh energy: different people, different spaces, and completely different responses. The most valuable part is precisely that variety of reactions. They never repeat themselves and almost always differ from what we have experienced in other cities.

Was there a moment when you realized the band had become bigger than you expected?

That moment happened quite a long time ago, around 2019, when we were able to leave our previous jobs and fully focus on music. At that point, it became clear that the project had reached a new level and required our full commitment and attention.

Is there a song that surprised you in terms of its reception?

The songs “Toska” and “Kletka” became unexpectedly popular for us. We did not expect these tracks to receive such a strong response or create such a deep connection with listeners.

Looking back at your discography, do you see a clear evolution?

Looking at our discography, we can see a fairly clear story and development from album to album in many aspects, including the evolution of our sound. At the same time, it remains a collection of different life stages and ideas, each of which was important in its own way.

What emotion do you think is often overlooked in your music?

Our music is not entirely melancholic – there are also quite a few energetic and even dance-oriented tracks. In general, we believe our music is best experienced live, where you can go through the full range of emotions.

If you had to describe Molchat Doma without music?

We would say that we play electro-rock.

How do you know when a song is finished?

There is often an intuitive sense of completion – you simply feel when nothing else needs to be added. Of course, this also comes with experience: both from writing your own music and from listening to and analyzing the work of others.

How do you feel about your music being interpreted through a post-Soviet aesthetic lens?

We are comfortable with our music being interpreted through the lens of Eastern European or post-Soviet aesthetics. Post-Soviet brutalist architecture has always been a strong source of inspiration for us, and it is something we grew up with.

We are from Minsk, and the city itself has greatly shaped our perception and visual language, which later found its way into our music.

How does it feel to return to Serbia after several years?

We are very happy to return to Serbia and look forward to seeing both those who have already attended our shows and new listeners. We hope to surprise them once again. We have really missed Serbia.

 Photo: Alina Pasok i Karim Belkasemi.

Članak Belgrade’s brutalist architecture inspires us se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Beloruski post-pank trio, poznat po tome što hladne, brutalističke zvučne pejzaže pretvara u globalni kultni fenomen, nastupiće u Luci Beograd Open Air Corner 7. jula 2026. godine. Spajajući sintove sovjetske ere sa pokretnim bas linijama i udaljenim, eho vokalima, Molchat Doma su izgradili zvučni svet koji istovremeno deluje retro i izrazito savremen. Od viralnog uspeha pesme „Sudno“ do albuma Etazhi, Monument i Belaya Polosa, njihov uspon bio je jednako atmosferičan kao i njihova muzika – spor, imerzivan i prepoznatljiv.

Uoči povratka u Srbiju, razgovarali smo sa bendom o inspiraciji, razvoju zvuka, nastupima uživo i tome šta za njih znači ponovni dolazak u Beograd nakon prethodnih koncerata.

Vaša muzika se često povezuje sa arhitekturom i gradskim pejzažima. Postoje li danas mesta koja vas inspirišu na sličan način kao Minsk nekada?

Molchat Doma: Naša muzika se često povezuje sa arhitekturom i urbanim pejzažima, posebno brutalizmom, što se odražava i u omotima albuma. Danas nas više inspirišu emocije i iskustva povezana sa različitim životnim događajima – i pozitivnim i negativnim – nego konkretna mesta. Ipak, arhitektura i urbani prostori su ranije igrali veoma važnu ulogu za nas.

Među gradovima koji su nas inspirisali možemo pomenuti Beograd sa svojom brutalističkom arhitekturom, Berlin, Tbilisi, Kijev, Minsk, Sao Paulo i Njujork. Svaki od njih ima svoj karakter, atmosferu i vizuelni jezik koji je, na ovaj ili onaj način, uticao na naš rad.

Nakon godina međunarodnih turneja, šta vas i dalje iznenađuje na nastupima pred novom publikom?

Putujemo u mnogo gradova i uvek je zanimljivo posmatrati reakcije nove publike. Za njih je to prvi susret sa našom muzikom, a za nas svaki put deluje kao nešto novo – u drugačijem kontekstu i prostoru.

Postoji osećaj sveže energije: različiti ljudi, različiti prostori i potpuno različite reakcije. Najvredniji deo je upravo ta raznolikost. Reakcije se nikada ne ponavljaju i gotovo uvek se razlikuju od onoga što smo doživeli u drugim gradovima.

Da li je postojao trenutak kada ste shvatili da je bend postao veći nego što ste očekivali?

Taj trenutak se desio prilično davno, oko 2019. godine, kada smo mogli da napustimo prethodne poslove i u potpunosti se posvetimo muzici. Tada je postalo jasno da je projekat dostigao novi nivo i da zahteva punu posvećenost i pažnju.

Da li postoji pesma čiji vas je prijem iznenadio?

Pesme „Toska“ i „Kletka“ su neočekivano postale veoma popularne za nas. Nismo očekivali da će te numere izazvati toliku reakciju i tako snažnu vezu sa publikom.

Kada se osvrnete na diskografiju, da li vidite jasnu evoluciju?

Kada gledamo našu diskografiju, vidimo prilično jasnu priču i razvoj od albuma do albuma u različitim aspektima, uključujući i evoluciju zvuka. Istovremeno, to je i dalje kolekcija različitih životnih faza i ideja, od kojih je svaka bila važna na svoj način.

Koja emocija je, po vašem mišljenju, često zanemarena u vašoj muzici?

Naša muzika nije u potpunosti melanholična – tu su i energične, pa čak i plesne numere. Uopšteno, najbolje je doživeti je uživo, gde se prolazi kroz ceo spektar emocija.

Kako biste opisali Molchat Doma bez muzike?

Rekli bismo da sviramo elektro-rok.

Kako znate kada je pesma završena?

Postoji intuitivan osećaj završetka – jednostavno osetite kada više ništa ne treba dodati. Naravno, to dolazi sa iskustvom: i iz sopstvenog rada i iz slušanja i analiziranja tuđe muzike.

Kako doživljavate to što se vaša muzika tumači kroz post-sovjetsku estetiku?

U redu nam je da se naša muzika tumači kroz prizmu istočnoevropske ili post-sovjetske estetike. Post-sovjetski brutalizam je oduvek bio snažna inspiracija za nas i to je nešto sa čim smo odrasli.
Mi smo iz Minska i taj grad je u velikoj meri oblikovao našu percepciju i vizuelni jezik, koji se kasnije odrazio i u našoj muzici.

Kako se osećate povodom povratka u Srbiju nakon nekoliko godina?

Veoma smo srećni što se vraćamo u Srbiju i radujemo se kako onima koji su već bili na našim koncertima, tako i novoj publici. Nadamo se da ćemo ih ponovo iznenaditi. Zaista nam je nedostajala Srbija.

Fotografije: Alina Pasok i Karim Belkasemi.

Članak Inspiriše nas Beograd sa svojom brutalističkom arhitekturom se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Foto: Privatna arhiva

Kako je izgledao trenutak kada si shvatio da priču o Superdevojci želiš da smestiš baš u dolinu Jadra?

Uroš Dimitrijević: Otkako sam saznao za projekat Superdevojka: Svet, počeo sam da razmišljam koja bi to tema Superdevojku dovela u Srbiju. I prvo sam samo u glavi imao neke vizuelne delove, lokacije, poput spomenika na Kosmaju koji ima takav naučnofantastični izgled da sam pomislio kako apsolutno moram da nađem način da ga ubacim u priču, međutim ništa od toga nije bilo dovoljno tematski jako i opravdavajuće. Zatim, tokom jednog tuširanja, setio sam se priče od pre dvadesetak godina, priče o „pravom“ kriptonitu koji je pronađen u Srbiji. U pitanju je bio element koji po hemijskoj formuli odgovara formuli kriptonita iz filma Superman Returns Brajana Singera iz 2006. godine -NATRIJUM-LITIJUM-BOR-SILIKAT-HIDROKSID. I kada sam uzeo malo više da istražujem o tom elementu, shvatio sam da je taj kriptonit zapravo litijum pronađen u dolini reke Jadar. Tada su se sve kockice složile za ovu kratku priču.

U stripu koristiš motiv kriptonita i jadarita, ali priča vrlo brzo postaje i priča o ljudima koji brane svoj kraj. Kako si pronašao balans između superherojskog i političkog/društvenog narativa?

Ako pogledate, najbolje superherojske, SF i fantasy priče zapravo u sebi sadrže političko/društveni narativ. X-Meni su inspirisani ličnostima poput Martina Lutera Kinga, Malkolm X-a i pokretom za ljudska prava, Lukas je za Ratove zvezda delimično bio inspirisan ratom u Vijetnamu, Nadzirači su kritika paranoje ekstremne desnice, Niksonove administracije itd. Dakle, superherojske priče su savršena podloga za mnogo veće teme od proste makljaže ljudi u kostimima. Tako da nije bilo naročito teško uspostaviti taj balans. Najvažnije mi je bilo da dolazak Superdevojke u Srbiju bude logičan, uverljiv, u okvirima stripa. A kada se već našla tu, stvari su same krenule svojim tokom.

Rekao si da priče nisu smele da budu samo „razglednice” zemalja iz kojih autori dolaze. Šta ti je bilo najvažnije da strani čitaoci saznaju o Srbiji kroz ovu priču?

Bilo mi je važno da saznaju priču o onome što rudarski magnati nazivaju „Projekat Jadar“. Naravno, na osam strana je nemoguće pokriti sve što se tu odigralo, ali verujem da će oni koje to bude zanimalo istražiti malo više. Takođe, ideja ovakve antologije je da autori iz više zemalja pokažu zbog čega određena priča može da se smesti samo u njihovu zemlju. A priča o litijumu i srpskom kriptonitu je, sa jedne strane, samo naša, ali opet, planeta je toliko postala mala da ovakav, ili sličan, scenario može da se desi i drugima. Zato sam smatrao da je bitno pokazati da postoji način da se tome stane na put.

Koliko ti je bilo važno da ljudi iz doline Jadra budu predstavljeni kao aktivni akteri priče, a ne samo kao pozadina za dolazak Superdevojke?

Kao što sam već rekao, meni je važno bilo da ima smisla za Superdevojku da se ona tu pojavi. Međutim, stanovnici ove regije zaista nisu samo pasivni posmatrači u priči. Oni je nisu dozvali, barem ne direktno, i izašli su na protest ne računajući da će im iko doći u pomoć. Na kraju, Superdevojka je više poslužila kao inspiracija ljudima tamo, dokazala im da mogu sami, ali hajde da ne otkrivam previše.

U jednom trenutku kažeš da su priče o superherojima zapravo priče o strahovima i borbama običnih ljudi. Šta te u savremenim superherojskim pričama danas najviše zanima?

Najviše me zanimaju njihove ljudske strane. Što sam stariji, letenje, kosmički ratovi i specijalni efekti me sve manje zanimaju, ali ljudske priče u svetu superheroja su moj poseban soft spot. Okej, znam ko je Supermen, odakle dolazi, kakve su mu moći, sve je to neosporivo kul. Ali ko je on kao čovek, koji su njegovi problemi koje, uprkos moćima, ne može da reši, to je ono što me suštinski zanima. Upravo zbog njegovih ljudskih osobina možemo da se poistovetimo sa Supermenom, pa i sa gomilom drugih likova, a Superdevojka je svakako jedna od njih.

Šta te je najviše iznenadilo kada si prvi put video Stevanove crteže za priču?

Otkrio sam da u radu na stripu postoji više nivoa uzbuđenosti i iščekivanja. Prvo iščekuješ crno-bele table, da vidiš kako je uopšte tvoja vizija sa stranica scenarija preneta u vizuelni medij. Onda se oduševiš kada to vidiš, pa čekaš stranice u koloru, pa zatim idu oblačići sa tekstom, i tako se svaki put dogradi nešto novo i priča postane kompletnija. Stevan je imao neka bolja vizuelna rešenja od onoga što sam ja zamislio, i to je bilo dosta lepo videti.

Da li je bilo scena ili ideja koje su se značajno promenile kroz saradnju sa Stevanom Subićem?

Osim toga što sam majku u stripu zamislio kao Sigurni Viver, ne sećam se nekih krupnijih promena (smeh).

Koliko se razlikuje pisanje romana od pisanja scenarija za strip?

Zanimljivo je, zato što je izdaleka deluje isto – sediš za kompjuterom, opisuješ scene, pišeš dijaloge, ali zapravo je proces dosta drugačiji, možda čak i teži. Kada pišem roman, okej, mislim o čitaocima, uredniku i ne znam kome već, ali na kraju imam koliko god prostora mi je potrebno da napišem scenu. Sa ovim stripom nije bilo tako, postojali su jasno utvrđeni okviri. Imao sam osam strana da ispričam priču i morao sam da je podelim po stranama, zatim po kadrovima. Morao sam da pazim da ne preopteretim stranicu, da ne bude previše sitnih kadrova, pa da izgleda kao da čitamo stari novinski strip. Zatim, morao sam mnogo više da pazim o dijalogu, koji je takođe bio prostorno ograničen. Bio je to lep, ali izuzetno mučan proces. Ali svaka ljubav ponekad boli, izgleda.

Šta za tebe lično znači činjenica da si postao deo zvaničnog DC univerzuma?

Prvo je to ispunjenje nekog klinačkog sna, koji možda nije ni čvrsto postojao kada sam bio klinac, jer nisam znao kako nastaju stripovi, mislio sam da sve radi jedna osoba. Ali takođe je i pokazatelj da se neka usredsređenost i ludačka upornost ponekad isplati. Ne bih davio detaljima, ali nikada nisu postojali veliki izgledi da neki moj strip bude objavljen, i bilo je tu puno prepreka, nekada direktnih „Ne“, a nekada „Nismo sigurni da bi to moglo“ odgovora na mejlove. Ali pomeriš tako planinu-dve, i na kraju nekako uspe.

Za kraj, kada bi mogao da pokažeš ovaj strip sebi iz vremena kada si kao klinac čitao stripove, šta misliš da bi ti taj dečak rekao?

Bilo bi mu zanimljivo, siguran sam, ali bojim se da bi imao mnogo više pitanja o putovanju kroz vreme i fiksnoj protezi koju treba da stavi nego o samom stripu.

Članak Kako je borba za dolinu Jadra postala priča za DC strip se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Uoči koncerta grupe IDLES 26. juna, odlučili smo da ovoj temi pristupimo iz ugla struke i razgovarali smo sa kliničkim psihologom i grupnim analitičarem Nikolom Ljubičićem. U intervjuu smo govorili o tome kako stereotipi o „pravom muškarcu“ utiču na mentalno zdravlje, zašto je muškarcima i dalje teško da potraže pomoć i kakvu ulogu emocionalna otvorenost može imati u izgradnji zdravijeg i humanijeg društva.

Razgovor o muzici grupe IDLES ovde postaje polazna tačka za širu diskusiju o savremenim shvatanjima muškosti, ranjivosti i psihološke dobrobiti.

Da li ste upoznati sa stvaralaštvom grupe IDLES i Džoa Talbota? Šta vam se dopada kod ovog benda?

Nikola Ljubičić: Za bend IDLES sam čuo jako davno, i sve do ovih ranih dana juna se nisam upuštao u dublje upaznavanja sadržaja njihovog stvaralaštva. Bez nepotrebnog podilaženja za koristi promocije ovog članka, sprovodim i treniram iskrenost i transparentnost, što je i važan deo filozofskog instrumentarijuma ovog benda, a ujedno i njihova velika privlačnost koju, ovako na prvu loptu, zapažam kod njih.

Džo Talbot je poznat po svom stavu prema stereotipima o muškosti. Za njega snaga ne počinje od grubosti, već od iskrenosti. Njegovi stavovi zasnivaju se na ranjivosti, emocionalnoj otvorenosti, odbacivanju nametnutih muških uloga i ideji da ljubav i saosećanje mogu biti oblik otpora jednako snažan kao i bes. Da li vam je ovaj stav blizak? Sa čim se slažete?

Ovde se ne treba samo složiti sa svim navedenim, već to zaista tako i jeste, i treba to posmatrati kao truizam i način funkcionisanja koji vodi u zdravlje u odnosu na nametnute društveno-kulturne (kapitalističko-patrijarhalne) norme koje, nažalost, predstavljaju, vremenom sve očiglednije, oblik patologije.  

Da li vam se muškarci često obraćaju na konsultacijama i da li razgovaraju o svojim osećanjima i traže pomoć psihologa ili terapeuta?

Procenat muškaraca koji se javlja za pomoć je uvek isti, ništa se nije promenilo. Jako je teško naći hrabrosti da se potraži pomoć. Zato su i osobe koje traže pomoć u startu hrabre, podnoseći veliki pritisak okoline one se i dalje odlučuju na korak koji je potreban kako bi napravili promenu. Konkretno, taj pritisak okoline je ne pokazati ranjivost, i mnogi ljudi pate u neznanju i zabludi nekritički preuzetih stereotipa koji su opasni po razne oblike zdravlja svakog pojednica. Kao čuvena kampanja za pušenje 1920-ih, koja je snagom propagandnog uticaja na nesvesno nametnula iracionalnu zabludu da će žene osvojiti slobodu i nezavisnost ako počnu da konzumiraju duvan. Sve što je ta kampanja postigla je povećanje profita duvanske industrije, i veću incidecu raka pluća kod ženske populacije u godinama koje dolaze.

Koliko stereotipi o muškosti i „pravim muškarcima“ utiču na psihološko stanje muškaraca, dečaka i rodno nebinarnih osoba? Sa kakvim zahtevima i temama u vezi sa tim se susrećete u svojoj praksi?

Problem psihološkog stanja svih nas je problem liberalno-kapitalističkog narativa koji sve vreme zbunjuje i navodi na pogrešan put sa “Pravim” stereotipima. Ko smo mi “pravi” kada nemamo osnovna ljudska prava? Većini svetske populacije su ta zagarantovana ljudska prava oduzeta, a mnogima se sve više oduzimaju, čak i u povlašćenim delovima planete. Ne samo da se dešava oduzimanje prava glasa, različitosti, prava na ekološku izvesnost, na pijaću vodu, već se veliki broj ljudi danas dehumanizuje. A većina svetske populacije ostaje nema na sve to, baš kao što je bila i pre i tokom drugog svetskog rata.  

Koliko često radite sa negativnim emocijama kao što su bes, stid, mržnja, bol i samoponižavanje? Koliko su te emocije često potisnute? Koliko često prelaze u želju za nasiljem ili u stvarno nasilno ponašanje?

Emocije koje navodite su sastavni deo funkcionisanja svake osobe, bilo bi čudno kada bi izostale. Onda kada izostaju u situacijama u kojima su adekvatne, onda govorimo o potiskivanju. Kada se ljutnja previše potiskuju, ili kada joj se dopušta da potpuno preplave afekat, kada je ima previše, onda govorimo o pasivnoj ili otvorenoj agresiji, ali i o ponašanju koje potencijalno može da preraste u nasilno. To je sastavni deo prakse, a preciznije postavljeno, i sastavni deo svakodnevnog radnog zadatka. Ono što je cilj je da se takve emocije i postupci prepoznaju i razumeju i da se o njima razmišlja, naravno, mnogo više nego što to sugerišu tradicionalne društvene konvencije.

Kakve posledice mogu imati muškarci (i njihovi bližnji) koji svakodnevno trpe pritisak društvenih očekivanja, a još nisu spremni da potraže pomoć psihologa? Opišite svoja zapažanja.

Najstrašnija posledica je da se podlegne tim pritiscima, da se ne pruži otpor. Muškarci tako ostaju u prividnoj poziciji moći, opsednuti individualizmom i kompetitivnošću, gde patrijarhalni stereotipi dominiraju i kod ženske i kod muške populacije, i gde je prostor za raznovrsnost i promenu gotovo nepostojeći. Društvene pritisak, je ustvari liberalna indoktrinacija, to je fetišizacija primitivnog, a ne verovanje u univerzalne vrednosti i važnost istorije i kulture kao osnove znanja kojim kritikujemo socijalne, političke, i eko-ekonomske* forme u kojima danas živimo. 

Kako pomažete klijentima da se nose sa pritiskom društva, nametnutih uverenja i negativnih emocija? Da li uspevate da zajedno sa klijentima prevaziđete ukorenjene stereotipe i uspostavite veću psihološku ravnotežu? Na koji način to postižete?

Svako može i mora sebi da pomogne, psihoterapeut je samo neko ko učestvuje u procesu konstantnog preispitivanja usmeravanjem na ono što je specifično važno za svakog pojedinca u individualnim ili grupnim procesima. Svaki trud se isplati, pa tako i ovaj psihološki koji je mnogima misteriozan i dalek. Paradoksalno, upravo je to psihološko ono što je svakome najdostupnije.

Verovatno je stereotip o „pravom muškarcu“ štetan ne samo za same muškarce, već i za društvo u celini. Kako vi gledate na to? Koje negativne posledice ovog društvenog konstrukta primećujete za sve ljude? Kakve trendove vidite u razvoju društva? Šta se već promenilo nabolje, a šta tek predstoji da se postigne?

Apsolutno je tako, šteta je za čovečanstvo. Zato što se dečaci odgajaju da ne budu kao žene, da ne plaču kao žene, simbolički se pogrdno upotrebljava ženski atributi kao opozit za hrabrtost. Dakle, ne postoji učenje o tome šta je dečak, nego samo da se ne bude kao ženski pol, u najboljem slučaju. Ali postoji nešto još strašnije od toga. Posledice toga mogu biti i da se mrzi ženski pol, kada niko to ne preispituje, čak i u opštoj populaciji.  Na taj način se vežbaju primitivni mehanizmi, deca se uče polarizaciji kao dominantnom društvenom narativu. Zato smo i svedoci raslojavanja, segregacije, rasizma, dehumanizacije…

Talbotov način razmišljanja je svež i drugačiji, i prkosi dominantnom diskursu. To je upravo ono što je promena na bolje, zapravo, taj kontinuitet zdravog razuma koji odoleva svim iskušenjima, koji se inherentan ljudskom rodu, i koji ne može biti ućutkan, niti uništen, uprkos svim diligentnim naporima dominantne većine i društveno-istorijskog nasleđa. 

 Molimo vas da date nekoliko preporuka našim čitaocima. Želeli bismo da se svi muškarci (i ne samo muškarci) osećaju bolje.

Ono što Džo uspešno pojašnjava je da se muškarci zapravo upoređuju međusobono, i još malo više od toga, oni traže potvrdu jedni od drugih, a ne od partnera koje vole, dok u isto vreme te iste druge muškarce doživljavaju kao rivale, rivale koje treba eliminisati. Ne postoji ideja sapostojanja ili kohabitacije, već samo eliminacije. Što je ekstremizacija. A ranjivost uključuje raznovrsnost. Mi ne možemo eliminisati neke emocije a neke ne, posledice amputacije su uvek vidljive i onesposobljavajuće, i uvek ostavljaju ožiljke. Vulnerabilnost je sastavni deo svakog živog organizma, i to treba prihvatiti. Ono što je promena je da se o tome razgovara, ali bi trebalo u budućnosti još o tome puno da se uči, i još važnije, da se efikasno primenjuje i sprovodi u delo.

Nikola Ljubičić, klinički psiholog, grupni analitičar, deset godina u praksi
Razgovor vodila: Tina Andrejeva, Connected Agency

Članak Posle „budi muško”: IDLES i novi jezik muškosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Producentkinja Savina Smederevac i rediteljka Sara Radulović, foto: Tanja Drobnjak

Ovog jula u okviru Bašta Pitch-a radiće se na sledećim projektima: „Naš drug David“ rediteljke Ane Đurović i producentkinje Mine Leontijević (Srbija), „Prvi metak“ reditelja Marka Vukotića i producentkinje Ive Milivojević (Crna Gora, Srbija), „Kroz zube Ane i njene mame“ reditelja Đorđija Petrovića i producentkinje Katarine Putić (Crna Gora, Srbija), „Dva soka od breskve“ rediteljke Lore Džolić i producentkinje Mione Đenesijević (Srbija) i „Vukovi“ reditelja Milana Naskovića i producenta Milana Šćepanovića.

Tokom trajanja festivala sa njima će raditi i njihove starije filmske kolege i mentori – reditelj Raško Miljković i producent Milan Stojanović. O tome koji će projekat dobiti nagradu za najbolju prezentaciju odlučivaće žiri koji čine reditelj Vladimir Tagić, prof. dr Vladimir Đurđević i osnivačica festivala Maja Šuša.

S obzirom na to da je priroda Zapadne Srbije deo identiteta Bašta Festa, a teme poput očuvanja životne sredine prisutne na festivalu još od prvog izdanja, ovogodišnji Bašta Pitch imaće dodatnu ekološku vrednost. Naime, sa autorskim ekipama nabrojanih filmova tokom trajanja festivala radiće ekipa Green Art Incubator-a koju čine prof. dr Vladimir Đurđević (Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu) i Tijana Mićanović iz tima Bašta Festa.

Zajedno sa mladim ekipama oni će istraživati na koje je sve načine sam proces nastanka filma moguće učiniti čini što zelenijim i održivijim, kao i kako produkcija u filmu i kulturi može da se razvija u skladu sa prirodom koja nas okružuje.

Ovaj projekat podržan je od strane YOU(th) CARE for Change programa, koji je sufinansiran sredstvima Evropske unije (EU DEAR program), a usmeren je na osnaživanje mladih iz 12 zemalja da aktivno doprinose rešavanju globalnih izazova.

U muzičkom delu programa posetioce Bajine Bašte očekuju četiri tematski različite večeri tokom kojih će brojni filmofili zameniti park Boriće obližnjom plažom Račom, gde će se nakon filmskih projekcija organizovati žurke po kojima je Bašta Fest i poznat. 

Za prvo veče i svečano otvaranje muziku će birati Savo Božović, dok će dan kasnije njegovu ulogu preuzeti poznati Keskse. Subota veče na Bašti je rezervisana za omiljeno Čola veče uz hitove najveće jugoslovenske pop zvezde, dok će zatvaranje festivala 5. jula obeležiti Funk Technik Group.

Glavni program trinaestog Bašta Festa pod otvorenim nebom publici donosi kratkometražne filmove iz čak dvadeset i četiri zemlje. Od toga će tri ostvarenja imati svoju svetsku premijeru na Bašta Festu, dok će devetnaest filmova prvi put biti prikazano u Srbiji upravo u Bajinoj Bašti. Detaljne informacije i festivalska satnica mogu se pronaći na zvaničnom sajtu, kao i na instagram i fejsbuk profilu Bašta Festa.

Naslovna fotografija: Tanja Drobnjak

Članak Prateći program 13. Bašta Festa: Od novih filmskih ideja do žurki pored Drine se pojavljuje prvo na Oblakoder.