Studenti u blokadi, Svi u blokade FDU, ETF u Blokadi, FTN se budi, Blokada Fon, Blokada FPN, Mašinci u Blokadi, Studenti u svakom selu, Blokada pravni. Ovo su samo neki od naziva studentskih profila koji su od 2024. do danas učestvovali u studentskim blokadama i studentskim protestima.
Na njihovim profilima videćemo niz različitih objava – reportažne snimke akcija, protesta, promotivne videe, videe koji kritikuju vlast, ankete, najave događaja, najave protesta, javna saopštenja… Sve ovo nalazi svoje mesto na studenskim Instagram nalozima koji su postali osnovni kanal komunikacije, borbe i slobode studenata u Srbiji. Ako odlučimo da skrolujemo kroz studentske Instagram naloge, jasno je da više ne gledamo niz objava, već stičemo uvid u hronologiju studentskih blokada i protesta. Tačnije, gledamo njihov digitalni arhiv.
Od sredstva mobilizacije do prostora arhiviranja
Uloga društvenih mreža u političkoj komunikaciji nije novitet. Od Tviter revolucije u Iranu i Arapskog proleća, do uloge i upliva Fejsbuka u predsedničke izbore u Americi, društvene mreže postale su važan deo političke stvarnosti i važan resurs u trenucima u kojima mejnstrim mediji ne predstavljaju dovoljne kanale za komunikaciju sa opštim stanovništvom.
Kada govorimo o Srbiji, prema Alternativnom izveštaju o položaju mladih za 2025. godinu, mladi se dominantno informišu putem društvenih mreža (69,9%), a od društvenih mreža većina najčešće koristi Instagram (90%).
Takođe, prema izveštaju „Digital 2026“ oko 72% populacije ima nalog na makar jednoj društvenoj mreži, a najpopularnija među njima je Instagram, sa oko 3,4 miliona korisnika, dok nakon toga slede Fejsbuk sa 3,25, pa Tiktok sa 3 miliona.
Ako obratimo pažnju na statističke podatke, postaje jasno zbog čega je upravo ova mreža postala osnovni kanal komunikacije sa najširom mogućom publikom za studente u blokadi, kao i brojne proteste, okupljanja i akcije koje su organizovali. Studenti koji su pripadali različitim fakultetima u blokadama otvarali su svoje naloge na različitim mrežama, a tipovi objava usklađivali su se u izvesnoj meri s prirodom tih mreža (Mladi u medijskom ogledalu, 2025). Ipak, čini se da se kao najuticajnija pokazala upravo – Instagram.
„Kada je reč o Instagramu, studenti su pomoću njega izgradili neku vrstu paralelne medijske infrastrukture. Ti nalozi služili su za informisanje, koordinaciju, mobilizaciju, demantovanje netačnih tvrdnji, dokumentovanje incidenata, ali i za humor i jačanje solidarnosti”, naveli su Janjić i Subotić, autori ovog istaživanja u tekstu za Magločistač.
Prema izveštaju Mladi u medijskom ogledalu za 2025. godinu, prema broju objava, među studentskim nalozima na Instagramu najaktivniji je bio krovni studentski nalog (ujedno i najpraćeniji), sa 244 objave. Među pojedinačnim fakultetima najviše objava imao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, a najmanje Fakultet dramskih umetnosti (FDU), najpraćeniji nalog jednog fakulteta (Mladi u medijskom ogledalu, KOMS, 2025). U okviru ovog izveštaja, nalog FDU-a izdvojen je prema kreativnim video sadržajima na visokom nivou produkcije, koji su bili viralni.
„Mislim da je prvenstveno, kada je otvoren, pošto je u jednom trenutku bio jedini nalog u blokadi, imao informativnu funkciju, pomalo oslobodilačku. Sećam se da se nalog prvo zvao Svi u blokade, jer je bio prvi i jedini. Vremenom je, kako su nastajali drugi nalozi, postajao neka vrsta umetničkog svojstvenog rada jer smo bili svesni toga da, za razliku od drugih, imamo i ljude i sredstva da to dignemo na neki viši nivo i smatrali smo da je ta neka umetnička funkcija koju nosi naša blokada i to na koji način možemo da je prikažemo jedinstvena i da može da podigne svest ljudima”, za Oblakoder je rekla Anđela Džaferović sa Fakultata dramskih umetnosti.
FDU nalog je pametno iskoristio resurse koje zajednica sa fakulteta donosi, jer je danas to jedan od najpraćenijih studentskih naloga. Anđela kaže da je njegova uloga više umetnička i oslobodilačka i da je sada najviše bazirana na reelovima, a da je na početku bilo mnogo svežije i iskrenije.
U okviru istraživanja Mladi u medijskom ogledalu za 2025. godinu analizirano je 15 najpraćenijih Instagram naloga studenata u blokadi, koji su postali važan kanal informisanja i mobilizacije u toj godini.
Istraživači su u izveštaju naveli da su funkcije ovih profila donekle komplementarne funkcijama različitih činiaca medijskog sistema:
„One služe kao platforme za izveštavanje (tekstualno i audiovizuelno), striming platforme, centri za odnose s javnošću i prikupljanje donacija, pa i mim stranice, uz izraženo učešće građanskog novinarstva. U jednom prilično zatvorenom medijskom sistemu studenti su iskoristili onlajn resurse kako bi samostalno pokrili onaj prostor koji im je – uprkos nedvosmislenom značaju njihovog pokreta – ostao uskraćen u većini mejnstrim medija, ili je (češće) iskorišćen za difamaciju pokreta”, piše u istraživanju. (Mladi u medijskom ogledalu, KOMS, 2025).
Istraživači su dodali da „ovakav mehanizam ne može biti sveobuhvatna zamena za zdrav mejnstrim medijski prostor, ali da uspeva da uz relativno male resurse stvori i plasira sadržaj koji stotine hiljade građana smatraju relevantnim” (Mladi u medijskom ogledalu, KOMS, 2025).
Svi u blokade FDU – kako nastaje jedan Instagram arhiv?
Tokom nastanka i vođenja profila Svi u blokade FDU, uređivačka politika bila je dosta intuitivna, ali i rigorozna, jer su na plenumima prikazivali reelove i odlučivali šta će biti objavljeno.
„Ranije smo imali nedeljni raspored gde smo objavljivali po tri reela dnevno. Nismo toliko odlučivali šta je važno dokumentovati. Tokom ove i prethodne godine smo na terenu imali sigurno oko 30 snimatelja i to su sve ljudi, umetnici, koji vrlo dobro znaju šta treba dokumentovati. I mi smo to pokušavali da pretočimo u atraktivnu priču za deljenje na društvenim mrežama. Svi smo imali veliko poverenje jedni u druge”, objašnjava Anđela.
Mnoge kampanje su pripremane i raspoređivane unapred, pa su ponekad i prikupljali precizne, specifične materijale na terenu.
„Sada jeste suština toga da mi imamo jednu veliku arhivu koja će nama sigurno jednog dana koristiti. To je tona materijala i mi smo imali ekipu od 100 ljudi, kao jedna velika televizija”, dodaje ona.
Anđela kaže da su pri vođenju profila izrazito vodili računa o tome kako ga koriste, te popularan format Instagram storyja nisu često koristili, jer je prolazan i preko njega se „preleće”, pa su zbog toga koristili postove i reelove, a story formate koristili samo za podsetnike na važne objave, kako ne bi preplavljivali pratioce informacijama.
Šta će ostati od studentskih protesta? Ili Šta se desi kada je arhiva jednog društvenog pokreta samo na Instagramu?
Instagram može biti korišćen kao izrazito efikasan kanal komunikacije i deljenja medijskog materijala i sadržaja, ali ipak predstavja platformu društvenih mreža koja je u vlasništvu privatne kompanije koja ima svoje interese, protokole, ali i ranjivosti.
Zbog toga, postavlja se pitanje, šta se dešava ukoliko bi neki od studentskih profila nestali.
„Mi imamo jedan veliki arhiv, oko 16 TB je u pitanju. Ostalo se čuva na Instagramu”, u intervjuu za Oblakoder rekla je Anđela.
Kolege sa FDU-a detaljno su istraživale kako mogu da zaštite profil na Instagramu, konsultujući se sa brojnim stručnjacima na tu temu.
„Jedini problem je nastao kada su nam kupili pratioce što se ipak nije odrazilo na našem profilu. Osim toga, nikada nismo imali problem sa napadima, jer smo se zaista zaštitili. Instagram nikada nije bio pouzdano mesto za čuvanje našeg materijala. Mi smo studenti škole na kojoj učiš da, kada snimaš nešto, bekapuješ na tri hard diska, to je način na koji mi radimo. Mi nemamo jednu kopiju nečega, već dve-tri. I to nema veze sa Instagramom, mi smo takva škola”, kaže Anđela.
U novembru 2025. godine N1 je pisao o ovom problemu, naglom povećanju broja lažnih pratilaca na studentskim profilima i o onlajn napadima na studente u blokadi.
„U poslednjih nekoliko sati primetili smo veliki porast lažnih pratilaca na našem profilu. Gajimo sumnju da je cilj ovog čina gašenje našeg profila”, objavili su tada studenti u blokadi.
IT zajednica u blokadi tada je takođe ukazala da je u pitanju koordinisana kampanja brisanja ključnih kanala informisanja. Osim lažnih pratilaca kao još jedna tehnika napada korišćena je opcija „mass report”, koja je bazirana na velikom broju prijava profila na osnovu kojih kompanija Meta zaključava profil, dok se ne sprovede adekvatna analiza. Jedan od targetiranih bio je Instagram profil studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, ali je profil ubzro spasen.
„Imali smo sve indikatore da je cela komunikaciona infrastruktura studentskog pokreta bila pod rizikom da bude neutralisana određenom vrstom manipulativnog napada čije aspekte analiziramo”, rekao je tada Đorđe Krivokapić, profesor i osnivač Share Fondacije za N1, dodajući da se odgovornost za „neutralisanje” profila ipak prvenstveno mora tražiti u platformama, a da „mediji i civilno društvo imaju dužnost da obaveštavaju javnost i platforme o ovom pitanju i da na taj način podignu pažnju mnjenja i platformi kako bi ovakve zloupotrebe mehanizama u onlajn okruženju bile stopirane.”
Instagram arhive blokada – pogled unazad
Studentski profili zato nisu samo zbirka digitalnih tragova protesta. Slične Instagram arhive širom sveta otvorile su pitanje ko uopšte dobija priliku da zapisuje istoriju. Rest of World je, pišući o profilima koji arhiviraju istoriju marginalizovanih zajednica, ovaj proces opisao kao promenu koja demokratizuje to „ko piše i beleži istoriju“.
„Mladi su tokom 2025. postali jedan od glavnih simbola te borbe: za deo javnosti oni predstavljaju mogućnost promene, dok ih deo medija i političkih aktera prikazuje kao pretnju, faktor nestabilnosti, produženu ruku neprijatelja vlasti i države… Taj model u izvesnoj meri podseća na praksu kojoj smo svedočili i prethodnih godina u tekstovima o opoziciji i političkim neistomišljenicima vlasti, ali je ovog puta, kvantitativno gledano, udar bio još snažniji, verovatno spram procenjene snage protivnika”, naveli su Janjić i Subotić, autori istražiavanja Mladi u medijskom ogledalu za 2025. godinu za Magločistač.
Ako pogledamo studentske profile i prelistamo ih, videćemo različite poruke, simbole, kao i trenutke studentske borbe. Zbog toga oni, zabeleženi u digitalnom prostoru, posle skoro dve godine i predstavljaju verodostojne arhive studentskih protesta, borbe i glasa.
„Mi često skrolujemo kroz FDU videe i vraćamo se na njih i postoji neki hronološki razvoj, kako se profil razvijao i kakva mu je bila funkcija kroz ove dve godine i koliko je bio drugačiji na početku nego što je sada. Ja iskreno mislim da umetnost sama po sebi konstantno diže svest u bilo kom polju, debati, dešavanju i da iz tog razloga naš profil ima veliku funkciju i da će ostati kao pečat i za 50 godina”, kaže Anđela.
Anđela dodaje da će ljudi, kada se budu sećali blokada, verovatno sećati i profila FDU u blokadi, šta je radio i na koji način i kako i koliko su to digli na viši nivo, i umetnički i informativno.
„Mi smo znali da, iako mi ne prenosimo informacije uživo i nismo prvi, uvek čekaju nas da se oglasimo. Ne moramo da budemo prvi jer znamo da, iako smo poslednji, bićemo najvažniji. Mi smo to gradili da bismo došli do toga da ne moramo da budemo prvi, već da znamo da ljudi čekaju da se oglasimo. Mislim da će zbog toga značiti i sigurno se on promenio, doživljavamo ga drugačije nego na početku, jer ni na početku nismo znali šta hoćemo od toga, a sada je to već neka čak i zaokružena priča”, zaključuje Anđela, uz komentar da bi profil mogao da se probudi ukoliko se dese izbori, jer znaju kolika je njihova potencijalna uloga i svesni su šta su uradili za blokade.
Ilustracije: Nataša Mihailović
Ovaj sadržaj nastao je u okviru ugovora sa Evropskom unijom. Stavovi izraženi u sadržaju isključiva su odgovornost Oblakodera
i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije niti Delegacije Evropske unije u Srbiji.
0 Comments