fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Hajking mi je najveća inspiracija

Sa Dušanom Lilićem Liletom o grafikama, prirodi i muzici

29. March 2024

Različiti geometrijski oblici, najčešće lopte, ali vrlo često i mnogi drugi, ukombinovani sa različitim bojama, ali pre svega onom paletom koja vas asocira na film Lost in Translation, neki su od najprepoznatljivijih elemenata radova Dušana Lilića Lileta. Trenutno radove ovog umetnika možete videti i po nešto povoljnijim cenama kupiti u art habu Kula u Cetinjskoj, gde je do 21. aprila, Lile njihov umetnik u fokusu. Osim po grafikama, njegovi radovi prepoznati su i u muzičkim krugovima, kako je dugo godina radio i muzičke postere za mnogbrojne događaje i DJ-eve, ali i, pre svega, za svoj kolektiv Banda Panda, u okviru koga je kao DJ nastupao zajedno sa Johanom Bogićević. U poslednje vreme možete ga često sresti na Zemunskoj pijaci, ali ono što ga trenutno ipak najviše inspiriše i što se očitava i kroz njegove poslednje serije radova su priroda i hajking, na koji i sam redovno ide.

O njegovom stvaralaštvu i celokupnom umetničkom putu, od početka, pa sve do sada, razgovarali smo sa Liletom.

Kako si rešio da se baviš grafičkim dizajnom?

Dušan Lilić: Počeo sam time dosta da se bavim uz DJ-ing. Pošto sam puštao u kolektivu Banda Panda, tu je bio i moj prvi nalet pravljenja plakata i tu je sve krenulo. Kasnije, počeo sam da radim i drugim prijateljima, krenuo više da istražujem plakate i šta znači uopšte muzički poster, šta je nephodno za njega, šta treba da bude na njemu i sve ostalo. To je bio neki moj početak, ide uz DJ-ing period, jer kako sam se bolje snalazio u muzici, bolje sam išao i sa plakatom, s tim što sam u jednom trenutku shvatio da je mnogo bitnija muzika i više sam se posvetio njoj.

Zanimljiv mi je taj spoj da se DJ-evi često bave grafičkim dizajnom. Koliko dobar poster utiče na neki događaj i njegovu promociju?

Da, imas nas dosta, evo u ovom trenutku mi bar njih pet pada na pamet koji se bave i jednim i drugim. Mislim da po plakatu, ako taj vizual oseti duh tog izvođača, ti osetiš atmosferu i da li će žurka opravdati očekivanja ili ne. Iz mog iskustva, dosta puta sam na osnovu toga koliko sam bio zadovoljan radom, znao da idem u dobrom smeru i sa žurkom.

U kom trenutku si shvatio da sada imaš izgrađen stil u kontekstu da ljudi prepoznaju kada si ti nešto radio?

Iskreno, mislim da sam kasno shvatio. Smatram da sam se najviše isprofilisao sa grafikama i kada sam radio vizuale za jedan litvanski podkast Why People Dance. Tada sam shvatio da treba da napravim neku svoju paletu, neke oblike da poštujem i idem u tom smeru. 2020. sam počeo da radim grafike i shvatio da treba ka tome da težim i da polako ubacujem novine i pravim neki svoj stil, koji postaje prepoznatljiv.

Koja bi onda bila tvoja paleta boja?

Uhh, ja to toliko bukvalno shvatam da bih ti sada dao CMYK i RGB (smeh). Mislim da film Lost in Translation najviše oslikava tu paletu.

A kojom pesmom bi opisao svoj stil i radove?

Popol Vuh – Aguirre III.

Na grafikama ti dosta prednjače geometrijski oblici, zašto?

Nekako se dobro snalazim u tome. Bitno mi je da se u radu stvari ponavljaju, baš sam tvrdoglav kod tog stanovišta. Reč koja to najbolje opisuje je repetitivnost. To je neka vrsta ponavljanja, menja oblik iz trenutka u trenutak i izaziva različite emocije. To mi je vodilja i paralela između moje muzike i grafika – u tim oblicima najbolje mogu da kada nešto slušam od muzike, prenesem i na svoj rad.

Počeo si da radiš grafike 2020. godine, kako je došlo do toga i zašto baš u tom trenutku?

Oko Nove godine sam blejao u Bežanijskoj i ušao sam kod staklorezca, nešto mi je trebalo neko staklo, jer sam razbio. Na podu su u ćošku bili mali ramovi i pomislio sam kako bi se te grafike, koje sam u tom periodu crtao, lepo uklopile. Uzmem sve te ramove, njih 15tak, odnesem kući, odrštampam sve radove, uramim i okačim na post na Instagramu. Odjednom se javilo baš mnogo ljudi i na kraju sam radio tri, četiri serije i prodavao. Svake godine sam onda pred Novu godinu štampao i uramljivao i postalo je kao neka tradicija. Nastavio sam da pravim i radim grafike, a pritom me jako ispunjavaju. U poslednje vreme kada nemam puno posla, mnogo mi prija da između tog komercijalnog rada, uzmem da radim nešto svoje.

Jesi imao neki zanimljiv fidbek od ljudi na grafike?

Ima raznih, ali uglavnom mi je najveći utisak što dosta ljudi misle da su obrnute i ne znaju kako da ih stave i pravilno okrenu (smeh).

Kako biraš sa kim želiš da sarađuješ?

Treba da postoji neki sličan senzibilitet između mene ljudi za koje nešto radim. S druge strane, ja sam primenjeni umetnik i radim i komercijalne stvari, ali jasno pravim razliku između toga i onoga što volim. Kada mi neko priđe na Instagramu, to mi je znak da zna šta radim. S vremenom, mislim da sam napravio iskustvo, da sam mogu da procenim da li mi se neka saradnja sviđa ili ne.

Imaš li neke omiljene projekte na kojima si radio?

Ako pričamo o posterima, festival Dok Zima mi je bio baš kul. Oni su došli sa brief-om, koji je bio taj moj zimski hajking fazon pročitao sam dve rečenice i rekao: okej, ne morate ništa više da mi kažete, sve mi je jasno (smeh). Seo sam i nacrtao, a sa druge strane, uzeo sam i neke elemente repeticije koje često koristim – lopte i slično. Sve sam to iskombinovao i video sam se u tom plakatu, tako da mi je on baš lep i značajan.

Kada znaš da je rad gotov?

To je uvek borba (smeh). Dok ne izađe i ne vidiš reakciju ljudi, neki put, ne znaš ni sam. Često pitam ljude kako im se čine, neki put prepustim i drugima da presude umesto mene. Mislim da uvek ono prvo kada misliš da si zadovoljan, bude to i da ne treba nikada ići dalje posle toga.

Kada govorimo o grafikama, kako izgleda taj proces nastanka? Primetila sam da su poslednje grafike dosta inspirisane prirodom i hajkingom, pa šta te sve, inspiriše i kako dalje razvijaš tu ideju?

Da, hajking mi je najveća inspiracija, ali i tu je zanimljivo isto to ponavljanje. Mislim da se je to nešto krajnje ljudsko, da stalno postoje krugovi i repeticija koji se samo ponavljaju. Kada odeš na hajking, to su ti umori, slična razmišljanja koja stalno idu, tišina, stalno imaš neki trip gde ti se ponavljaju jedne te iste misli, ali se u tom jednom krugu malo promene. Nije čista repeticija, već povremeni skok, gde praviš nešto novo konstantno. Tako je i sa grafikama – u poslednje vreme uvek otvaram isti fajl na kom stalno radim, stalno se ponavlja, radim ga sa istim elementima, ali unosim novu boju, nijansu, oblik, nešto što bi mi izazvalo neku novu reakciju.

Meni je hajking toliko široka tema i pojam, iznova me svaki put obara. Nije to više ni u tim pejzažima, uvek mi je poenta tišina i razgovor sa novim ljudima koje povedem na hajking. Volim uvek kad se pojavi neko nov. U prirodu uvek odeš sa nekom sumnjom i blagom anksioznošću i onda se to tamo sve razvedri i taj momenat – to je inspiracija svega.

Koji ti je najbolji hajking do sada?

Jedan običan hajking na Beljanici je ispao hajking od 12 sati, jer smo pogrešili rutu (smeh). A drugi je bio na Velikom Kršu kod Bora, to preporučujem svima da vide, ali nije za sve, jer je malo opasno.

Šta bi još preporučio svima za hajking?

Veliki Krš, ali je malo klizavo i stene su, pa zato kažem nije za sve. Dunav je fenomenalan, Veliki i Mali Štrbac, to treba svako da vidi. Tu je blizu i Lepenski vir i ne možeš da ne razmišljaš da su tu ljudi bili pre 5000 godina i da je to centar civilizacije.

Fotografije: Nađa Kastratović

Preporučeni tekstovi

Ne postoji nepotrebno znanje

Ne postoji nepotrebno znanje

Sa Žarkom Stevanovićem, čuvenim tragačem iz Potere popričali smo o kvizovima u Srbiji, kako onima na TV-u, tako i onim iz pabova

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *