Marcijal, Fransoa Rable, Vuk Karadžić, Čarls Bukovski, Oliver Mandić, Vedrana Rudan, Jelena Andonović…
Počela je da peva po beogradskim klubovima daleke 2008, tako što je sa 22 godine dala oglas – “Tražim bend, ‘oću da pevam. Narodnjaci STOP.” Javio joj se gitarista sa kojim je ubrzo oformila bluz bend pod nazivom “Crumble”. Prvi put je javno zapevala u jedinom bluz klubu u Beogradu – legendarnom “Vox-u” na Banovom brdu, pa neretko za sebe kaže da je ponosna što je “dete Voxa”. Nedugo potom, sa gitaristom je nastavila u formi akustičnod dua “Two of Us” u kom nastupa i radi i dan danas. Nakon lične tragedije koju je doživela počinje sa ozbiljnijim autorskim radom. Naziva to svojim “egzistencijalnim hapaksom”. Prvo je napisala knjigu poezije “Sve i više od toga”. Poezija je tužna, misaona i ispovedna. Godinu dana kasnije izlazi i avantrurističko-nadrealna satira – roman “Srbikon”. I zbirka poezije i roman pisani su u dahu. Kako kaže, trebala joj je identifikacija s nekim svetačkim i svemoćnim likom, te je stoga stvorila Prepodobnu Majku Srbaljsku. Roman prati doživljaje jedine žive svetice u Srbalja i njene verne prijateljice i vrhovnog mudonoše Goce. Nakon dve knjige, 2018.godine izdaje i album prvenac pod nazivom „Prst u oko” za izdavačku kuću MenArt. I omot, i naziv albuma, kao i sama Jelena štrče. I vizuelno, i estetski i sadržajno. Album je sniman u čuvenom studiju “Destilerija”, pod producentskom palicom Petra Rudića i ima devet pesama. Jelena je napisala osam dok je autor devete pesme upravo Goca, Jelenina prijateljica i Mudonoša. Album je miks različitih žanrova i stilova, jer autorka ne voli da se ograničava formom.
Sa Jelenom , ženom koja ima muda preslušali smo i pročešljali album. Objasnila nam je kroz koje naočare ona vidi svet oko sebe, iz kojih ljudi i situacija je crpela inspiraciju, a približila nam je i svoj svojstveni način izražaja i osvetlila priče koje je vešto spakovala u stihove kao novogodišnje poklone. I ovaj nesvakidašnji intervju je novogodišnji poklon svim čitaocima “Oblakodera” i ljubiteljima dobre muzike.
1. JEBENO FANTASTIČAN je moja prva pesma posvećena jednom divnom momku. Čitav odnos sažet je u toj pesmi. Ideju za pesmu dobila sam kada mi je jednom, onako šeretski rekao: „Drago mi je što shvataš koliko sam jebeno fantastičan!“ U tom periodu mog života inspiraciji nije bilo kraja. Zapravo tada sam shvatila da u muzici želim i autorski da se izrazim, a ne da zauvek pevam tuđe pesme. Odmah sam smislila tekst, dok je muzika, sticajem okolnosti, nastala nekoliko godina kasnije. Muzički je mešavina roka i fanka i mogu slobodno da zaključim da je “Jebeno fantastičan” pesma koja se ljudima najviše sviđa na albumu. Spot je, takođe, prošao zapaženo.
2. OPET je jedna teška priča o užasnoj pojavi ovisnosti o narkoticima i izostanku bilo kakvih moralnih načela. Mnogima je taj tekst možda i najbolji na albumu. Ja ga svakako volim. Realan je i surov. Ljudi su čudno reagovali na taj spot, a neki su me čak pitali da li je sve u redu sa mnom. Valjda sam toliko dobro uspela da izgledam prebijeno i raspadnuto da su se ljudi zaista zapitali da li je sve u redu. Svakako to doživljavam kao kompliment. Doduše, pesma je nepravedno zapostavljena zbog tzv. škakljivih reči.
3. ANĐEO je sve iznenadio. Mnogima nežna balada nikako nije išla uz mene. To je pesma rađena po motivima istoimene pesme iz zbirke poezije i moram da priznam, i mene je iznenadila ali i oduševila. Tad mi je već postalo sasvim jasno da se stilski i žanrovski neću ograničavati u muzici. Kao što se ne ograničivam ni u čemu. I da ću i dalje sarađivati sa Perom Rudićem koji iz mene zna da izvuče svaku emociju i načini da zvučim zaista dobro. Bilo mi je drago što je pesma mnoge ganula. Moju majku najviše.
4. NAJBOLJA. Pesma o poplavi mediokriteta na sceni. Ta pesma je bukvalno provalila iz mene nakon što su se pojavili moji izdavači i nakon što smo potpisali ugovor. Mnogo volim tu pesmu i taj spot. Vrcava i naizgled lepršava, ali svakako vrlo efektna u parodiranju estradnog puta kojim svaki mediokritet pre ili kasnije pođe. Na snimanju tog spota nam je bilo beskrajno zabavno. Fakat imam prijatelje koji, osim što su dobri ljudi, prilično su i talentovani. Mislim da onaj detalj sa prazilukom umesto mikrofona govori više i od same pesme. Čemu uspeh ako to ne znaju svi u selu?
5. VELIČINA JE BITNA je priča o savremenom tipu čoveka – tzv. urbanom klaberu koji iz dana u dan popunjava prazninu sopstvene duše ispraznim izlascima, iventovima, površnim odnosima. To je jedna, nažalost, svakodnevna priča o lažnom sjaju, lažnom glamuru i lažnim ljudima. Kad kažem „veličina je bitna“, iako je dvosmislen naslov, ja u stvari mislim na veličinu i širinu duha. Ljudska veličina je bitna. To ako nemaš, ne pomažu ni teretane, ni vijagre a ni ostale kerefeke. Ne kažem da i druge veličine nisu bitne, samo ova je nekako presudna.
6. DOJILJA je takođe pesma adaptirana po jednoj mojoj pesmi nastaloj pre nekoliko godina. Inspiracija je svakako muškarac. Pesma govori o tom učmalom i mehanizovanom odnosu između dvoje ljudi gde jedno, a to je u ovom slučaju žena, doji ovo drugo. Pod tim doji, podrazumevam mazi, pazi, neguje, čisti, pere, upija sve probleme, sluša sve kuknjave i podržava maksimalno. Pretvara se zapravo u majku. A ovo drugo to redovno nit’ primećuje, nit’ razume, nego samo sisa taj nepresušni izvor energije na koji se nakačilo. Danas se odnosi među ljudima uglavnom svode na to. Isisavanje međusobne energije. Međutim, ovoj ženi se takav odnos smučio te ona, rešena i smela, odlučuje da prekvita celu priču i da se više ne budi pored usrane pelene. I za to treba hrabrosti! Žene, ne budite dojilje! A ni vi, muškarci!
7. KOSMOLOGIJA je jedna divna pesma. Muzički i aranžmanski mi je možda i najdraža. Ujedno i omiljena pesma mog drugara Šekspira koji je, naravno, odsvirao bas gitaru. Pesma o tim, kako ja volim da kažem, kosmonautskim odnosima među ljudima. Kosmonaut je metafora za ljude koji se pojave niotkuda i učine nešto veliko za tebe. To je priča o nekoj čudnoj povezanosti i odnosu koji je izmešten iz okvira forme. O odnosu koji nije uslovljen vremenom. O suštinskim razlikama i identifikacijama, o tim ljudskim figurama koje su nam potrebne na putu ličnog razvoja i samospoznaje. Ima tu i astroloških elemenata jer ja volim astrologiju. Suprotnosti se privlače.
8. IZNUTRA je pesma koja je kao i “Anđeo” nastala po motivima istoimene pesme iz zbirke poezije. To je omiljena Gocina pesma. Vrlo refleksivna. Osećala sam tu zarobljenost u ćeliji sopstvene duše iz koje nisam znala kako da izađem. Ustvari, poenta je da samog sebe otključaš iznutra, a ne spolja da to neko učini umesto tebe, i mislim da je to vrlo zanimljiva spoznaja. Najteže je sa samim sobom izaći na kraj. Na tome se radi dugo i strpljivo. Proces je dug i bolan. Zastrašujuć.
9. DEVET je jedina pesma za koju nisam ja pisala tekst, već Goca. Pesma koja dovodi u pitanje religiju i koncept Boga. Genijalan tekst i nesvakidašnja muzika koju sam obojila, čini mi se, dobrim govornim izrazom. Isceljujuća, smela i psihodelična katarza koja me kroz deveti krug pakla uvodi u simboliku broja Devet – pobeda i trijumf. Svakako smatram da je ovaj album moja lična pobeda. I novi početak.
Jelena kaže da ne planira. Još 2014.godine započela je drugi deo romana „Srbikon“ ali stala je na trideset-osmoj stranici. Čeka inspiraciju da razvije ključan muški lik u romanu i veruje da će jednog dana uspeti. Snimiće spot, možda i predstavu, želi da putuje i da nastavi da stvara i u muzici i u književnosti.
Njen album “Prst u oko”, izdavačke kuće “MenArt” možete nabaviti u svim bolje snabdevenim muzičkim radnjama kao što su ‘Dallas Shop’, ‘Mascom Shop’, ‘Metropolis Shop’, ‘Delfi knjižare’ u Beogradu, ‘Mungos Shop’ i ‘Bulevar Books’ u ‘Novom Sadu’, ‘Indigo knjižara’ u Nišu i ‘Music Box’ u Šapcu. Njen roman pak možete nabaviti isključivo preko nje.
Autor teksta: Aleksa Ćelap
0 Comments