Na internetu informacija može stići do nas za nekoliko sekundi, ali to ne znači da nam je za nekoliko sekundi jasno i da li je ona tačna. Fotografija može biti stvarna, ali nastala pre deset godina. Izjava može biti autentična, ali isečena tako da dobije potpuno drugo značenje. Naslov može odgovarati događaju, ali izostaviti ključnu informaciju koja menja njegov smisao. Zato svaku vest treba uzeti sa rezervom i pitanjem: „Kako mogu da proverim da li je ovo tačno?“ Evo i nekoliko koraka koje možete uraditi kako biste odgovorili sebi na to pitanje:
1. Proverite ko je objavio informaciju
Prvi korak je najjednostavniji: pogledajte izvor. Koji medij ili nalog je objavio vest? Da li postoji autor? Da li medij navodi odakle je informacija preuzeta? Da li isti događaj prenose i drugi relevantni izvori?
Savet za štampu u Kodeksu novinara i novinarki Srbije navodi da novinari treba da provere činjenice, konsultuju relevantne izvore i jasno razlikuju činjenice od pretpostavki i nagađanja. Kod informacija sa društvenih mreža potrebno je proveriti i da li profil zaista pripada osobi koja se predstavlja kao izvor.
2. Pronađite original
Ako vest kaže da je „neko izjavio“ nešto važno, pokušajte da pronađete originalnu izjavu, dokument, snimak ili objavu. Nemojte se zaustaviti na portalu koji je informaciju preneo.
Posebno obratite pažnju na rečenice poput „kako je rekao“, „prema navodima“ ili „objavljeno je na mrežama“. One nisu same po sebi znak da je vest lažna, ali pokazuju da treba proveriti odakle tvrdnja zapravo potiče.
3. Proverite datum i kontekst
Jedan od najčešćih trikova u kreiranju lažnih ili manipulativnih vesti nije izmišljanje informacije, već korišćenje stare informacije u novom kontekstu. Vest o protestu iz 2020. može izgledati kao vest o događaju koji se dogodio danas. Fotografija iz jedne zemlje može biti predstavljena kao prizor iz druge.
Zato proverite: Kada je sadržaj nastao? Gde je nastao? Na koji događaj se prvobitno odnosio?
UNESCO među osnovnim koracima verifikacije upravo navodi proveru porekla, izvora, motiva, mesta i vremena sadržaja.
4. Proverite fotografiju i video
Fotografija nije dokaz samo zato što postoji. Ako vam deluje sumnjivo, možete je proveriti pomoću pretrage po slici. Ona može pokazati da je ista fotografija objavljena mnogo ranije ili da je prvobitno pratila potpuno drugačiji događaj.
UNESCO upozorava da pronalaženje starije verzije fotografije predstavlja važan znak da je sadržaj možda recikliran, ali i da odsustvo rezultata pretrage ne znači automatski da je fotografija autentična. Potrebno je proveriti i druge elemente.
Kod video-snimaka obratite pažnju na detalje u kadru: natpise, registarske oznake, vremenske prilike, izgled zgrada i druge elemente koji mogu pomoći da utvrdite gde i kada je snimak nastao.
5. Pročitajte više od naslova
Naslov gotovo nikada nije cela priča. Klikbejt naslov može biti tehnički povezan sa tekstom, a ipak predstaviti događaj dramatičnije nego što sadržaj opravdava. Kodeks novinara i novinarki Srbije zato posebno upozorava na „mamac“ i senzacionalističke naslove.
Pitajte se: Šta naslov naglašava, a šta izostavlja? Da li se u tekstu nalazi dokaz za tvrdnju iz naslova? Da li su činjenice pomešane sa komentarima ili pretpostavkama?
6. Potražite potvrdu iz nezavisnog izvora
Ako je informacija važna, nemojte se oslanjati na jedan jedini izvor. Pogledajte da li je događaj potvrđen u više međusobno nezavisnih medija ili zvaničnih izvora. Kodeks preporučuje konsultovanje najmanje dva nezavisna izvora koji mogu potvrditi ili osporiti informaciju.
Najvažnije je zapamtiti: lažna vest nije jedini problem. Informacija može biti potpuno stvarna, a ipak obmanjujuća ako joj nedostaje kontekst. Zato dobra provera podrazumeva više od pukog utvrđivanja da li se nešto dogodilo, potrebno je proveriti i da li je predstavljeno tačno, potpuno i u pravom vremenu i kontekstu.
0 Comments