Doomscrolling, termin čiji koren leži u engleskoj reči doom koja označava propast, predstavlja kompulsivnu potrebu za neprestanim konzumiranjem mračnih, uznemirujućih i pesimističnih informacija putem onlajn platformi i društvenih mreža.
Ovaj fenomen je označen kao jedna od reči godine po izboru Oksfordskog rečnika 2020. godine, a u žižu javnosti došao je tokom pandemije COVID-19. Tada smo svi svakodnevno, gotovo opsesivno, pratili najnovije crne biltene o žrtvama, nestašicama i globalnoj krizi. Ipak, pandemija je bila samo katalizator; danas se sa istim mehanizmom suočavamo svakodnevno – od vesti o ekonomskoj nestabilnosti i ratovima, do političkih sukoba i klimatskih promena.
Zašto upadamo u ovu zamku?
Ljudski mozak je evolutivno programiran da prepoznaje opasnost kako bi nas zaštitio. U praistoriji, fokusiranje na pretnje značilo je opstanak. Danas taj isti mehanizam preživljavanja zloupotrebljavaju algoritmi društvenih mreža koji nagrađuju senzacionalizam i strah, jer nas upravo takvi sadržaji najduže drže prikovane za ekran. Kada čitamo loše vesti, ulazimo u začarani krug lažne kontrole: verujemo da ćemo, ako pročitamo još samo jedan članak, saznati nešto što će nas smiriti ili pripremiti za ono što sledi, a zapravo samo pojačavamo nivo stresa i anksioznosti.
Kako postaviti zdrave granice i prekinuti naviku?
Iako potpuno izbegavanje informacija u modernom dobu nije rešenje niti je održivo, razvijanje svesnijih digitalnih navika može drastično smanjiti negativne efekte doomscrollinga. Stručnjaci predlažu nekoliko ključnih koraka:
- Biram izvore, a ne naslove: Lisa Honold, osnivačica Centra za bezbednost na internetu, savetuje da pratimo vesti iz različitih, proverenih izvora, a ne samo one koji su pristrasni u jednu ili drugu stranu. Magazin Psychology Today dodatno sugeriše čitanje celih članaka umesto pukog skeniranja senzacionalističkih naslova, jer nam to pomaže da informacije obradimo racionalno, bez preterane emocionalne reakcije.
- Osluškujmo sopstveno telo: Važno je da prepoznate fizičke signale – ukočenost vrata, ubrzan puls, plitko disanje ili naprezanje očiju – i da svesno napravite pauzu čim osetite da vas sadržaj preplavljuje.
- Uvedite fizičku distancu: Male promene u okruženju prave ogromnu razliku. Ostavljanje telefona u drugoj sobi tokom učenja, rada ili bar sat vremena pred spavanje drastično smanjuje iskušenje da automatski posegnemo za ekranom.
- Pređite sa pasivnosti na akciju: Umesto da samo konzumiramo loše vesti i osećamo se paralizovano, Lisa Honold predlaže da odaberemo temu koja nam je važna i delujemo. Uključivanjem u lokalne inicijative ili smislene akcije vraćamo osećaj lične efikasnosti i kontrole nad sopstvenim životom.
- Svesno balansirajte sadržaj: Namerno doziranje inspirativnog, edukativnog ili kreativnog sadržaja može osvežiti vašu perspektivu i podsetiti vas da, pored svih kriza, u svetu i dalje postoje lepe i konstruktivne stvari.
Pametni telefoni i mreže su alati koji treba da služe nama, a ne mi njima. Svesnim postavljanjem granica ne zatvaramo oči pred stvarnošću, već štitimo svoje mentalno zdravlje kako bismo bili sposobni da u toj stvarnosti budemo prisutni i korisni.
Naslovna ilustracija: Marija Ognjanov
0 Comments