Matija Krstić: Inspiraciju pronalazim u čarobnoj geometriji prirode

Izražavanje umetnika na različite načine – stvaranjem muzike i keramikom

Svaki umetnički izraz za svrhu ima da umetnikovu misao i viziju sprovede u nekakav oblik. Od najapstraktnijih poput muzike, do veoma konkretnih, opipljvih vizuelnih rešenja, umetnici pronalaze mogućnosti za sopstveni izraz. Matija Krstić, mladi umetnik iz Beograda izabrao je keramiku, medij koji spaja tri elementa života – zemlju, vodu i vatru. Osim praktične svrhe predmeta poput činija, tanjira i ostalih različitih vrsta posuda, nastaju kreacije poput skulptura i prostornih instalacija. Fractal State je pseudonim pod kojim njegov rad poprima materijalne oblike, dok se Matija bavi i muzičkom produkcijom fokusirajući se na chill, dnb i ambijentalnu elektronsku muziku. Sa tim kako se izgradila ljubav prema keramici, ali i muzici i kako su obe umetnosti uticale jedna na drugu, Matija nas upoznaje u Salonu.

Završio si Tehnoart srednju školu, a zatim upisao smer keramike na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Šta je dominiralo u tvom radu tokom srednje škole i šta je najviše uticalo na tvoju odluku za daljim studijama keramike?

Tokom srednje škole sam radio u drvetu, aluminijumu, mesingu, bakru i čeliku jer sam bio na graverskom smeru. Za grafički smer mi je falilo 2 boda, tako da sam upao na želju ispod – graviranje. Posle vrlo kratkog perioda mi se dopalo i prijalo mi je, što je najvažnije. Tu sam spoznao sebe kao osobu koja je taktilna, neko kome prija da stvara rukama i da oseća materijale pod prstima. Svi mi imamo neke svoje težnje, ali nam život odredi i promeni putanju koju smo mi sami isplanirali.
Posle srednje škole sam pokušao opet da se okrenem grafičkom dizajnu, pa sam upisao Politehničku školu gde sam shvatio da grafički dizajn nije za mene. To je bio period traženja i preispitivanja. Zatim sam 2013. godine upisao keramiku i shvatio da je to jedan kompleksan zanat beskrajnih mogućnosti i da to nisu samo šoljice, tanjiri i pločice, na šta mnogo ljudi prvo pomisli, već obuhvata skulpture, prostorne instalacije, muzičke instrumente…

Fracuts na latinskom znači razlomljen na manje delove, a fraktali su pojam koji se provlači kroz tvoj rad. Kako ovu definiciju povezuješ sa svojim stvaralaštvom?

Ne mogu da kažem da je moja umetnost usmerena ka fraktalima u potpunosti. Fraktali su prisutni svuda oko nas, priroda je jednostavno takva, poseduje svoju čarobnu geometriju u kojoj nalazim mnogo inspiracije. Na primer, fasciniran sam šišarkama, školjkama, raznim cvetovima, koštastim plodovima…

Kako izgleda proces stvaranja jednog objekta izrađenog od keramike? Koliko je zahtevan i šta ga sve čini?

Pored svih procesa i pravila u keramici , pre svega je zabavno jer se u sustini igraš. U početku odaberem glinu sa kojom cu raditi (bela, crvena, crna, porcelan…) i ulazim u proces modelovanja. Nakon toga sledi sušenje tog rada jer želim da budem siguran da je stvar koju sam napravio od gline skroz suva, da ne bi zbog toga pukla tokom pečenja. Prvo pečenje je biskvitno pečenje tokom koga se temperatura kreće od 800 do 900 stepeni ili, ako zelimo da predmet nakon pečenja bude tvrđi, čak do 980 stepeni.

Nakon biskvitnog pečenja, čeka nas glaziranje koje ima svoju estetsku, mehaničku i fizičku funkciju. Glaziranje mi je uvek uzbudljiv deo jer dosta volim da eksperimentišem sa glazurama tako da uvek mogu doći do novih neočekivanih glazura. Glazure se sastoje od raznih hemijskih sirovina kojih ima mnošstvo (kvarcni pesak, mermer, kaolin, dolomit, cink oksid, barijum karbonat i mnogi drugi). U zavisnosti od kombinacije tih sirovina zavise boja i karakteristike glazure.

Glazuru nanosim na više načina, u zavisnosti od toga šta želim da postignem. Mogu da umočim ceo predmet u razvodnjenu glazuru, da je nanesem uz pomoć kompresora, zatim četkom… Kada „obojim“ svoj rad vraćam ga opet na pečenje, ali ovog puta na temperaturu od 1000 do 1250 stepeni. Na kraju su uvek prisutni ushićenje i nestrpljivost, pa se pitam da li će rad preživeti pečenje, da li će boja biti takva kakvu očekujem… Nekada bude ono što sam očekivao, a nekad se iznenadim prijatno, ili, pak, budem tužan. Svakako, kada nisam zadovoljan kako mi je nešto ispalo u glazuri, uvek mogu preglazirati i opet vratiti u peć.

Da li je u mediju keramike u potpunosti moguće isplanirati dizajn ili i sama keramika ima svog udela tokom procesa?

Mora se uzeti u obzir da se nakon pečenja predmet skuplja, bude malo manji nego pre istog. Postoji oblast keramičkog dizajna koja je najpreciznija u dimenzijama zadatih objekata, što je pretežno područje za industrijsku ili serijsku proizvodnju, gde se koriste kalupi od gipsa u koje se naliva tečna glina (liveća masa) tako da svaki taj komad izgleda isto. Ako koristimo grnčarski točak, tu je već dosta teže da ručno napravimo dva ista komada. Ipak, uz dosta truda i iskustva na točku, ni to nije nemoguće.

Da li tvoja ideja često odskače od skice tokom rada? Koliko je važno pratiti plan i da li ima prostora za igru i improvizaciju u ovom mediju?

Ima mnogo prostora za improvizaciju, ali sam tokom vremena shvatio da se treba držati prvobitne ideje. Često sam se nalazio u situacijama dok stvaram neko delo da mi se u toku kreacije javi nova ideja koju želim da implementiram, pa sam mešao babe i žabe, jednostavno preteram.

Osim predmeta za praktičnu upotrebu, tvoji radovi predstavljaju i skulpture raznih motiva. Šta je inspiracija za njihove oblike i kolorit?

Generalno se inspirišem prirodom jer je za mene to nepresušan izvor inspiracije. Takođe se malo poigram i pustim mašti na volju i uvek otkrijem nešto novo. Kada je o koloritima reč, nekada tačno znam koju boju želim, dok nekada prepustim stvari eksperimentisanju i slučajnosti.

Tvoji umetnički izrazi predstavljaju dve krajnosti – konkretan, opipljivi predmet i najapstraktniji vid umetnosti, muziku. Kada osetiš potrebu da stvaraš, da li se nekada desi sukob: koji medij će pobediti u ovom naletu inspiracije, keramika ili muzika?

Oba vida stvaralaštva diktira mesto na kome se nalazim. Kod kuće mogu da radim muziku, a keramiku u ateljeu, tako da ne moram da se dvoumim šta ću raditi. Gde god bio, dosta razmišljam o idejama u vezi sa keramikom i muzikom. Ideje za keramiku mogu da zabeležim na papiru u vidu skice, a ideje za muziku generalno čuvam u glavi. Pitanje je trenutka i osećaja kada će se sve poklopiti da krenem u realizaciju jer nekada imam mnoštvo ideja, ali jednostavno ne mogu da izbacim to iz sebe, stoga se trudim da se ne forsiram i ne žurim.

Da li dolazi do preplitanja ove dve oblasti? Kako muzika utiče na tvoj rad u mediju keramike i suprotno, keramika na muzički izraz?

Dolazi do preplitanja i, na neki način, do upotpunjavanja ove dve sfere. Svaka umetnost poseduje svoju likovnost i dinamiku koje se mogu poistovetiti jedna sa drugom, ma koliko god to bili drugačiji mediji. Napravio sam nekoliko muzičkih instrumenata od keramike, što je savršen spoj mojih interesovanja. To su, za sada, didgeridoo, udu bubanj i đembe.

Kao DJ puštao si na muziku na festivalu, da li si na istom izlagao i svoje radove?

Nastupao sam na Solar United Natives festivalu (S.U.N) 2017. i 2018. godine, kada sam imao mali štand sa posudicama koje sam pravio u ljušturi kokosovog oraha i dosta sam eksperimentisao sa glazurom. Kako to biva na festivalu , nešto sam prodao, a nešto poklonio.

S obzirom na činjenicu da je sezona festivala i mnogobrojnih događaja ove godine pauzirana, kakvi su tvoji planovi ovog leta?

Moji planovi su da se posvetim keramici i realizujem svoje ideje. Dobio sam poziv da opet nastupam na S.U.N-u, ali mislim da se to neće desiti ove godine. Svakako da mi je primarna umetnost keramika. Ne mogu da kažem da volim više muziku ili keramiku, na istom su mi nivou. Nekada mi je potrebno da odmorim malo od keramike. Tu onda nastupa ljubav prema muzici i obrnuto. Bitno je biti kreativan i upotpuniti sopstveno vreme kreativnim delatnostima. Smatram da baš one čine da se osećamo srećno.