fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Ne postoji nepotrebno znanje

Sa Žarkom Stevanovićem, čuvenim tragačem iz Potere popričali smo o kvizovima u Srbiji, kako onima na TV-u, tako i onim iz pabova

24. April 2024

Svi znamo kakvo je stanje na TV-u danas. Mnogi od nas ga nisu upalili godinama. Neki ga, na primer, i nemaju u kući (ja prvi). U takvim okolnostima reći da nešto gledaš na TV-u danas bez imalo blama je svakako podvig, pre svega za tu produkciju. E, pa, kviz Potera je jedan od retkih TV formata današnjice koji je upravo takav. Realno, svako od nas je uhvatio barem neku epizodu, dok mnogi imaju to pravilo da se nacrtaju ponedeljkom pored RTS-a i odgovaraju na pitanja, svađaju se sa takmičarima što se nisu opredelili za veću sumu, i govore kako bi oni bolje odgovorili od bilo kog Tragača. Istina je da bi ih Tragači verovtno pomeli ko od šale.

Jedan od Tragača koji uvek fascinira obimom i količinom svog znanja je Žarko Stevanović. Već nekoliko sezona juri takmičare u Poteri i poprilično mu dobro ide u tome. Kad nije na TV-u, onda je u kafani. Ali ne, nema problem sa alkoholizmom, već upravo tamo organizuje pab kvizove Inkvizitor, u kojima se takmiče i obični ljudi koji misle da imaju neko određeno znanje, ali i kvizomani koji znaju da imaju baš dosta znanja o svemu i žele to da izmere sa drugima sličnim sebi.

Popričali smo sa Žarkom, pre nego se zaleti u još jednu Poteru i još jednu Inkviziciju. Naravno, tema su bili – kvizovi.

Foto: Privatna arhiva

Za početak, kako voliš da te ljude predstave, a da nema veze sa kvizovima? Ko si, u stvari, ti?

Programer iz Beograda, skoro tridesetogodišnjak. Večito mlad duhom, ljubitelj dobre hrane, filmova, strateških video-igrica, lenčarenja i, pre svega, učenja.

Šira javnost te zna kao „sveznalicu” iz Potere. Šta to znači u tvom regularnom životu? Da li te ljudi prepoznaju, vole, da li ih nerviraš, da li su indifernetni prema tvom znanju?

Prepoznaju me ljudi, često prilaze da se slikaju sa mnom i kažu kako prate kvizove. Volim tu interakciju pre svega jer pokazuje koliko ljudi cene znanje. Ne verujem da bi prilazili da ih nerviram. Naravno, status „sveznalice” ume pomalo i da optereti, jer se često od mene očekuje, recimo, na pab kvizu, da „vadim kestenje iz vatre” ukoliko ostatak ekipe nešto ne zna, ali to je nešto sa čime sam uvek spreman da se nosim.

Kakvo je iskustvo biti Tragač? Šta je izazov, a šta je zadovoljstvo i zabava?

S obzirom na to da volim rad pred kamerama, uloga Tragača/Lovca je sjajno iskustvo za mene. Televiziju posmatram kao „domaći teren” i to je suštinski posao koji mi je najzabavniji i najviše volim da radim. Izazov te uloge je svakako što moram brzo da razmišljam i odgovaram, a naročito sam zadovoljan kad se takmičari bore svim silama i dobro se snađu pred kamerama, pa spektakl u emisiji ne može da izostane.

Kako se boriš i gledaš na kritike da je nemoguće da vi, Tragači, svi sve znate i da je sve namešteno za vas?

Apsolutno razumem skepsu gledalaca, ali treba shvatiti da je svaki uspeh rezultat napornog rada i pripreme. Često me zapravo pitaju „obični ljudi” kada mi priđu kako je moguće da znamo toliko toga, a ja najčešće odgovaram analogijom sa šahistima, jer vrhunski šahisti imaju prirodan talenat, ali i godine i godine treninga kako bi taj talenat izbrusili. Moji treninzi su svakodnevni i nekad znaju da se sastoje od stotina pitanja, podataka i online kvizova dnevno.

Koliko pratiš strane Potere? Koje voliš, od kojih „skidate fazone” ili na koje bi voleo da se ugledate u budućnosti?

Pre desetak godina sam gledao britansku verziju kad se pojavila kod nas na kablovskoj, ali je ubrzo krenula i naša verzija. S vremena na vreme bacim oko na hrvatsku verziju jer je ipak bliska po pitanjima i jeziku, a sa raznih takmičenja poznajem lično sve njihove Lovce. Ne trudim se da se ugledam ni na koga, već da izgradim sopstveni stil koliko mogu.

Kaži nam nešto o Pab Kvizu Inkvizitor? Kako se on razvijao, kakva iskustva nosiš, šta ljudi vole, šta ne?

Pab kviz uopšte je niša koja se relativno skoro pojavila kod nas u odnosu na ostatak sveta. „Inkvizitor“ je osnovan 2016. godine, na njemu sam počeo da radim u januaru 2017, a do sad smo održali oko 1.500 kvizova raznih tematika, od opštih, preko muzičkih, filmskih i sportskih, do onih najspecifičnijih poput „Prijatelja“, „Harija Potera“, „Gospodara Prstenova“, „Ratova Zvezda“, Evrovizije, Premijer Lige, Đorđa Balaševića itd.

U početku je išlo sporije, prvih godinu dana smo držali jedan do dva kviza nedeljno, a danas držimo gotovo svakog dana u Beogradu i Novom Sadu. Sam kviz je iznedrio neka od velikih imena današnje srpske kviz scene, a važna je i njegova društvena uloga u sklapanju prijateljstava, pa čak i ljubavnih veza. S obzirom na raznolikost tema naših kvizova, upoznali smo veliki broj ljudi različitih interesovanja, a svima je zajedničko da vole da znaju, da pokažu šta znaju i da se druže.

I sam sam učestvovao par puta. Koliko sam primetio, imaš ljude koji sve shvataju poprilično ozbiljno, mere svaki poen i reč, i one koji su tu došli da popiju pivo. Kako se nađe sredina da bi sve funkcionisalo?

Prosto, kod nekih igrača su takmičarski duh i želja za pobedom jači nego kod drugih. Izazov nam je da obe ove grupe održimo kakve jesu, pa smo zato došli na ideju da organizujemo i „lakše“ i „teže“ kvizove. Nedeljom u Beogradu organizujemo najteži pab kviz na kom uglavnom učestvuju „profesionalci“, odnosno ponajbolji kviz igrači u gradu, sreda i četvrtak su rezervisani za kvizove za „normalne ljude“, a ostalim danima uglavnom organizujemo tematske kvizove.

S obzirom na to da se pojavljuju na kvizovima gotovo pa profi igrači, odnosno oni čija lica ljudi prepoznaju sa TV-a, kakav utisak ti imaš? Da li to ljudima postane izazov, kao, sad ću da odvalim ovog što kida u Slagalici, ili se uplaše i bune kako to nije fer?

Takozvani profesionalci svakako unose izvesnu dinamiku u kviz, što donosi izazov novim igračima koji žele da se dokažu u svojim prvim emisijama. Ono što bih morao da priznam je to da, iako sam gledao sve kvizove koji su postojali do tad, do svog prvog učešća u „Slagalici“ sad već davne 2011. nisam pamtio nijednog takmičara bez obzira na uspehe, zanimala su me samo pitanja, pa me je veoma začudilo kad su još tada ljudi koje bih sretao komentarisali moje učešće. Kasnije, kad sam se već privikao i kad sam upoznao druge profi kviz takmičare, jedina motivacija mi je bila da pobedim nekadašnjeg sebe, pa mi porazi od realnih protivnika nisu toliko teško padali ako sam bio zadovoljan sobom.

U čemu je tvoja tajna znanja? Da li si jedan od onih koji sve lako pamte i upijaju, ili je u pitanju rad, stalno neko otkrivanje, izučavanje i praćenje?

U pitanju je svakako naporan rad. Sastavljanje pitanja za „Inkvizitor”, rad pri Srpskoj kviz asocijaciji i svakodnevno igranje kvizova, što online, što pab, što turnira u okviru pomenute asocijacije veoma pozitivno utiču na moju kvizašku formu. Nikad nisam razvijao neku posebnu tehniku pamćenja, od najranijih dana sam dobro znao da povezujem nešto što naučim sa prethodnim znanjem i da nadograđujem. Smatram da je čisto pamćenje činjenica kontraproduktivno jer veoma brzo dolazi do zaboravljanja, a jedan od ključnih koncepata za uspešno bavljenje kvizom je sprečavanje zaboravljanja.

Šta je za tebe opšta kultura, šta informisanost, a šta „nepotrebno” znanje? Da li praviš razliku između tih kategorija?

Opšta kultura je neko temeljno znanje, informisanost je uključenost u tokove zbivanja i praćenje okoline, dok nepotrebno znanje ne postoji. Svaka informacija u određenom kontekstu može da bude korisna i uvek je lepo imati znanje u glavi za slučaj da zatreba.

Siguran sam da si uhvatio neke od rasprava kako na mrežama, tako i u životu, koje nastanu nakon neke epizode kviza, a tiču se upravo opšte kulture. Npr, pre neki dan je bilo to da dečko u Slagalici nije znao ko je pevač Bitlsa, Stonsa ili ACDC-a. Jedni su ga napali pod parolom da je to sramota, drugi su ga branili da on nije dužan to da zna. Gde ti stojiš u takvim raspravama? Šta treba, a šta ne treba da se zna?

Svakako ne može da se očekuje da svako zna sve. Uspešan kviz takmičar bi trebalo da zna „od svega po malo“, odnosno da ima osnovno znanje iz svake oblasti. E sad, tema za debatu bi bila šta zapravo čini to osnovno znanje. Neki smatraju da je osnovno ono što se uči u školi i time u potpunosti zanemaruju „low brow“ oblasti poput filma i muzike, neki misle da je osnovno poznavanje fudbala da se nabroje svi pobednici Svetskog prvenstva i svi pobednici Lige šampiona, dok neki filmski eksperti smatraju da treba znati apsolutno svaku filmsku ulogu Klinta Istvuda. Prosto, nema pravila. Važno je poštovati interesovanja drugih ljudi.

Ti znaš mnogo, to si pokazao, ali šta voliš, šta te zaista zanima, šta je baš tvoje tvoje polje?

U stanju sam da u svakoj temi upadnem u „rabbit hole“, odnosno da nesvesno potrošim dosta vremena istražujući. Može se reći da me najviše zanima istraživanje, a oblast je apsolutno proizvoljna. Najčešće na ovo pitanje odgovaram tako što nabrojim teme za koje mislim da imam najmanje znanja poput domaćih serija i kulinarstva.

Šta slušaš, šta gledaš, šta čitaš, koji su to žanrovi, naslovi, autori…?

Ono što će možda razočarati vaše čitaoce je činjenica da vrlo retko čitam. Otkad sam završio srednju školu (2013), pročitao sam oko deset knjiga. Što se tiče filmova, serija i muzike, trudim se da pronađem dobre stvari nezavisno od žanra, pa se u mojoj videoteci nalaze naslovi poput „Lord of the Rings“, „The Godfather“, „Rick and Morty“, „Friends“, ali i „Superbad“, „The Room“ i „La La Land“, a muzička plejlista je još šarenija, od „Mayhema“ i „Sabatona“, preko Tejlor Svift i The Weeknd-a, do najvećih hitova „Grand“ produkcije.

Za kraj, jedno pitanje u maniru teče sa slave – šta dalje i ima li budućnosti od kvizova?

Kvizovi će uvek biti deo mog života na bilo koji način. Na meni je da, kao jedan od najpoznatijih srpskih kvizaša, doprinesem zajednici i inspirišem buduće učesnike. Svakako ću nastaviti angažman na „Inkvizitoru”, koji donosi i dobru materijalnu dobit pored zadovoljstva bavljenja svojim omiljenim hobijem. U ličnom planu je svakako i kombinacija kviza sa programiranjem, odnosno spajanje „lepog i korisnog” na neki način.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *