Kroz radove koji se prepliću između jave i sna, umetnik Aleksa Jovanović uvodi nas u svoj svet, tačnije, upoznaje nas sa radovima koji su prilično lični, a koje je objedinio pod nazivom Zlo jutro. Cela ideja koja se nalazi iza ovog projekta bila je njegova potreba da ispolji svoja osećanja, misli i stanja, koji su često produkt lucidnih snova, nesanice i anksioznosti. Aleksa se kroz svoju umetnost bavi i pitanjem života u savremenom društvu, te kroz svoj alter ego aljeks koji predstavlja naratora njegovih ideja vrlo često komunicira unutrašnje emocije i borbe. Proces stvaranja ove serije za Aleksu je bio dosta intuitivan i često haotičan, a zbog problema sa spavanjem radove je radio noću, u svom krevetu, u polumraku.
Sa Aleksom smo razgovarali o procesu nastanka ove serije radova koju ćete imati prilike da pogledate u galeriji Kula u Cetinjskoj 15, od 19. septembra do 6. oktobra.
Autorka fotografije: Aleksandra Veljović
Reci nam nešto više o ideji koja se nalazi iza izložbe „Zlo jutro”, kao i šta taj termin znači za tebe?
Aleksa Jovanović: Izložba Zlo jutro proizlazi iz mog preovlađujućeg straha od smrti, koji se manifestovao tokom nesanice i lucidnih trenutaka sna. Iz tog gotovo kriznog i maničnog stanja nastaju crteži koji postaju temelj za dalji razvoj radova u različitim medijima. Što se tiče naziva, ideju sam dobio sasvim slučajno dok sam slušao pesmu Suzana od naše poznate izvođačice Bojane Vunturišević. Nekako je bilo ispravno da projekat dobije taj naziv.
Mnogi elementi iz tvoje izložbe deluju kao da su na granici između jave i sna. Kako si postigao taj efekat i koje emocije si želeo da izazoveš kod posmatrača?
U trenutku kada su nastajali radovi, nisam imao u vidu kakav će utisak ostaviti na publiku. Cela ideja ovog projekta bila je potreba da ispoljim svoja osećanja, misli i stanja. Jedno od tih stanja je trenutak između jave i sna. Verujem da sam, baš zato što sam bio u takvom stanju dok sam stvarao, i uspeo to stanje da prenesem, a kako će publika reagovati – to ćemo tek videti.
U opisu izložbe pominješ lik svog alter ega – aljeksa. Kako si došao na ideju da u svoj rad uključiš ovu figuru? Koju ulogu on ima u tvojoj umetnosti?
aljeks je nastao kroz dugogodišnji rad i različite koncepcije i teme koje sam obrađivao u protekle četiri godine. Samo se pojavio, i bilo je prirodno da tu i ostane. On može da predstavlja naratora mojih ideja i označava početnu tačku vizuelnog sveta koji pokušavam da stvorim.
Autoportret sa nasmejanim licem na praznom polju stvara osećaj zagonetnosti. Šta ti predstavlja to prazno polje, a šta mrtvo drvo u pozadini?
Prazno polje u tom radu predstavlja poligon za nastanak Zlog jutra, dok mrtvo drvo predstavlja sablasni podsetnik prolaznosti.
Kako savremeni svet utiče na tvoju umetnost, da li si imao specifične uticaje ili iskustva koja su oblikovala ovu seriju?
Reagujem na svet oko sebe. Ne bih mogao da izdvojim jednu specifičnu situaciju koja oblikuje moj umetnički jezik. Rekao bih da je to skup stanja.
Kako bi opisao svoj proces stvaranja? Da li imaš određenu rutinu ili rituale kada radiš?
Proces stvaranja ove serije je bio dosta intuitivan i često haotičan. Zbog problema sa spavanjem radove sam radio nocu u svom krevetu u polumraku.
Postoji li neka tema ili motiv koji te posebno privlači i koji se ponavlja u tvojoj umetnosti?
Motiv koji se kroz moju umetničku praksu uvek provlači je anksioznost zbog nepoznatog koje sutra donosi.
Kako bi opisao odnos između tvoje ličnosti i tvoje umetnosti? U kojoj meri tvoji radovi odražavaju tvoj unutrašnji svet i zašto ti je važno da to komuniciraš kroz umetnost?
Cela moja umetnička praksa proističe iz ličnih pitanja, slutnji i razmišljanja. Uvek počinjem rad od sebe i tokom rada često dolazim do zaključka da su to relevantne teme sa kojima bi se mnogi mogli poistovetiti.
Koje poruke ili osećanja bi želeo da posmatrači ponesu sa sobom nakon što vide tvoju izložbu?
Mislim da su osećanja subjektivna stvar i da svako doživljava stvari na svoj način. Tako i ove radove neko može doživeti strašno, a nekome mogu biti bliski. Nemam posebne želje šta očekujem od posmatrača, ali me definitivno zanima njihov utisak.
Kako vidiš budućnost svoje umetnosti? Da li već razmišljaš o novim projektima ili pravcima u kojima bi voleo da ideš?
Imam u planu nekoliko projekata sledeće godine, od kojih su neki saradnje sa hrvatskim umetnikom Karlom Štefanekom i kustoskinjom Martom Radman. Pored toga, nemam jasnu ideju kako će moja buduća praksa izgledati i čime ću se baviti. Tome pristupam spontano.
Naslovna fotografija: Jovana Trifuljesko
0 Comments