U razgovoru za ovaj intervju, Andrej i Kristin govore o nastanku albuma, osećaju nemoći i društvenim frustracijama koje su ga oblikovale, procesu sazrevanja benda, novoj vizuelnoj i koncertnoj postavi, ali i o tome zašto umetnost, poezija i kultura i dalje mogu biti oblik otpora. A priliku da novu muziku dua balans čujemo i uživo imaćemo već na predstojećem Changeover festivalu, koji će biti održan 8. oktobra.

Naslov albuma „prisila ne prinese pokoritve“ / „prisila ne donosi pokornost“ nosi izuzetno snažnu poruku otpora. Kako je nastala ova rečenica kao lajtmotiv i na koji način 12 pesama odražava večitu borbu između spoljašnje represije i unutrašnje slobode?

Andrej: Naslov je smišljen zajedno sa pesmama, uvek nam je bio na umu dok smo stvarali album. Ostao je sa nama kao značajna poruka, imajući u vidu mogućnost budućih borbi, predstojećih parlamentarnih izbora i protesta, mada je snaga poruke na albumu veoma slojevita. Mislim da naslov, zajedno sa pesmama, predstavlja složenost besa kao unutrašnje emocije. Kada se često osećam anksiozno, povučem se, razmišljam, okrećem se prirodi, poeziji, melodiji i pokušavam da to pretvorim u neku drugu, eteričnu emociju. „Prisila ne prinese pokoritve“ bio bi naš unutrašnji odgovor na ogromne borbe sa kojima se svakodnevno suočavamo.

Kristin: Zapravo je nastala kao jedna od pesama, koja je prvobitno nosila naziv „prisila ne prinese pokore“. Zaista mi se dopao zvuk tih reči zajedno, jaka slova P i R. Volim da se igram rečima i njihovim zvukovima. Kasnije smo „pokora“ promenili u „pokoritev“, jer je to imalo više smisla u odnosu na teme i poruku albuma.

foto: Andraž Fijavž Bačovnik

U opisu se navodi da pesme daju glas onima koji se, uprkos tome što žive u demokratskom društvu, bore sa osećajem nemoći. Koje su društvene anomalije ili svakodnevne frustracije najviše obeležile rad na ovom materijalu?

Andrej: Mislim da je osećaj nemoći danas veoma prisutan. Demokratija u kojoj živimo pokazuje se kao platno za sprovođenje neoliberalne politike, gde su država i ljudi nemoćni pred transnacionalnim kompanijama. Barijere koje je naše društvo uspostavilo u 20. veku kako bi sprečilo najgore zločine protiv čovečnosti urušile su se. To je izvor mojih frustracija, a stvaranje muzike je moj način da se nosim sa tim. Moj način da kažem da su nacionalistička liberalna politika i njene ideje dokazane kao previše slabe, da su cene gasa previsoke ili da se akademsko znanje danas ignoriše. Pored toga što sam dobio dete i kroz to ga prihvatio i video sebe na nov način, ovo je bilo jezgro mojih inspiracija.

Kristin: Takođe sam bila veoma podsećena na to koliko ljudi slepo mogu da slede nerazumne i okrutne naredbe odozgo kada je došao kovid-19 i kada su pravila jednostavno držala većinu ljudi tihom i poslušnom. Kao normalna empatična osoba, veoma su me pogodili i ratovi koji su se odvijali pred našim očima, do te mere da sam počela da preispitujem šta je stvarno, a šta iluzija. A ta iluzija se kasnije, nažalost, pokazala kao prilično realna slika onoga što ljudi jesu i za šta su sposobni. I moć nemoći može postati toliko snažna da moram nekako da je oslobodim i pretvorim u moć izražavanja.

Album donosi povratak sirovoj energiji vaših početaka, ali uz suptilniju zvučnu paletu i nešto sporiji tempo. Posle 13 godina postojanja, kako ste uspeli da pronađete savršenu ravnotežu, i bukvalno i metaforički, između nekadašnje pank žestine i ove nove, studijski profinjenije zrelosti?

Kristin: Kada slušam naše najstarije pesme, na primer one iz 2014. i 2015. godine, intimnost i frustracije prikazane kroz te pesme su suptilne, ali ipak imaju pank stav. Mislim da smo jednostavno sazreli kao odrasli ljudi i mnogo toga naučili na svom putovanju kroz uspone i padove — kako da stvaramo, kako da se predstavimo, kako da upravljamo, kako da produciramo, kako da snimamo i tako dalje — kako bismo odrazili ono što jesmo kao umetnici i jednostavno kao pojedinci.

Andrej: To je proces koji je i dalje u toku, jer još uvek učimo i usavršavamo način na koji „hvatamo“ naš zvuk. Sirovi džemovi su i dalje mesto gde se dešava prava magija, ali učimo kako da tu energiju prenesemo u studijski snimak. Na albumu „prisila ne prinese pokoritve“ napravili smo mnogo poboljšanja u načinu na koji predstavljamo album kao celinu. Shvatili smo da je jedna od najvažnijih stvari izgradnja dobrih umetničkih veza sa ljudima koji doprinose našoj muzici. I dalje volimo da imamo kontrolu nad svim aspektima produkcije, pa su nam dobri i iskreni odnosi sa njima veoma važni.

S obzirom na to da je najstarija pesma na albumu napisana pre više od četiri godine, kako su se te kompozicije menjale tokom vremena i šta je na kraju prelomilo da se spoje u koherentnu celinu ovog novog poglavlja?

Andrej: Većina njih je od džemova od po 10 minuta postala ono što čujete na albumu, što je postao naš standardni proces pravljenja muzike ili pisanja pesama. Mislim da je na sve pesme uticalo to što smo promenili mesto na kojem vežbamo — više ne sviramo u podzemnom bunkeru, već u prostoriji za skladištenje, tako da su nova zajednica koja se oko nje formirala i nova atmosfera tog prostora definitivno oblikovale pesme.

Kristin: Nastavili smo da se igramo motivima intimnosti, borbe, razmišljanja i prirode, pa smo odlučili da je slaganje tih tema, davanje dubine i kasnije stvaranje snažne vizuelne slike ključ za ovaj album. Trudnoća, porodiljsko odsustvo i jednostavno činjenica da sada imam još jedno malo ljudsko biće u svom životu koje apsolutno obožavam promenili su moj način razmišljanja, ali sam i dalje ista osoba sa sličnim zapažanjima.

Prisila, naslovnica vinila

Imate li neke lične favorite na albumu?

Kristin: Naravno. „js sm voda“, „žal mi je“, „imel je meč“ i „ogledalo“.

Andrej: Koliko god da volim album kao celinu, postoje trenuci u kojima sam iznenadio sam sebe. Posebno sam ponosan na to kako je ispala pesma „kar sm mela“, jer se mnogo oslanjam na svoj delay i bilo je teško ukrotiti taj efekat. Takođe „js sm voda“ — najduža pesma na albumu — na kraju se pokazala kao idealna uvodna pesma, sa tim dugim delovima koji pripremaju slušaoca za promene raspoloženja u pesmama koje slede. I na kraju, veoma sam ponosan na pesmu „do dna“, na kojoj je naš dobar prijatelj Luka Petrović doprineo gitarom. Luku veoma cenim kao muzičara još od vremena kada smo sarađivali kao New Balkan Wife i drago mi je što je svojim doprinosom unapredio pesmu.

Za koje pesme mislite da će publika najbolje reagovati kada ih budete izvodili uživo?

Kristin: Oduvek sam imala osećaj da znam koja je pesma hit i koja će postati hit na koncertima, ali ovog puta sam pomalo neodlučna između „žal mi je“, „vse sm povedu“ i sporijih pesama, kao što su „js sm voda“ i „gledava telesa“.

Andrej: Većina njih će delovati novo kada ih budemo svirali uživo, jer smo ih snimili kao duo, samo nas dvoje uz ritam-mašinu. Radujem se tome da ih sviramo i da zajedno sa publikom rastemo kroz njih.

Na ovom albumu sarađivali ste sa potpuno novim vizuelnim timom — Sangara Perhaj, Marcus Röder, Tina Ocvirk i Lovrency. Koliko vam je važno da album vizuelno odražava poruku koju želite da pošaljete?

Kristin: Po mom mišljenju, to je jedna od najvažnijih stvari u stvaranju albuma i nešto u čemu veoma uživam. Ceo aspekt produkcije i balansa koji Andrej i ja godinama stvaramo ima za cilj da našu muziku predstavimo ne samo kroz koncerte i albume, već i kroz fotografiju, kostimografiju, vizuelne prikaze, poeziju. Muziku, zvuk… vidim kao način izražavanja koji može da dotakne ljude na različite načine, a ti načini mogu postati još upečatljiviji kada ih prate i druga čula. Poruka se lakše prima, a istovremeno postaje složenija.

Andrej: Za mene je album bez vizuelnog aspekta kao slušanje radio-emisije bez voditelja koji predstavlja program. Ako samo pogledam naslov — „prisila ne prinese pokoritve“ — to je veoma grub i direktan naslov, ali vizuelna naslovnica mu daje potpuno drugačije značenje, odražavajući složenost koju pokušavamo da izrazimo.

Bend je dobio obnovljenu postavu za nastupe uživo koju čine Martin Kramberger, Jan Cizej i Luka Seliškar. Na koje načine su ovi novi muzički uticaji promenili dinamiku benda i kako se nova energija ustalila tokom proba i na sceni?

Andrej: Ozbiljno razmišljamo da preimenujemo bend u Kristin & the Nice Guys. Odlično se slažemo i imam osećaj da smo svi ovde da damo sve od sebe za bend. To čini stvaranje muzike i stalne probe mnogo lakšim, a samim tim i događajem kojem se radujemo.

Kristin: Pored toga, sa Janom Cizejem smo prijatelji već mnogo godina i veoma cenimo njegovu muziku i kreativnost, tako da je njegovo prisustvo na probama i koncertima delovalo kao veoma prirodan prelazak na to da imamo gitaristu na sceni. Osim toga, želela sam da se fokusiram na nastup kao vokal. Sviranje gitare i stvaranje muzike sa Andrejem nasamo je i dalje veoma zabavno, naravno, ali za nastupe uživo više volim da me gitara ne usporava. Barem ne u ovom trenutku.

Takođe, kada mi je Andrej predstavio Martina, delovao mi je kao veoma prijatan momak, pa sam u tom trenutku pomislila: zašto mu ne bismo dali šansu? Imali smo nekoliko kandidata za bubnjara koji su nam se javili nakon što smo prekinuli saradnju sa Janom Kmetom i nismo želeli da donosimo nagle odluke. Međutim, nešto kod Martina jednostavno je delovalo ispravno. On je veoma talentovan momak.

Kada se osvrnete na svojih 13 godina muzičkog putovanja, kako se promenila vaša vizija o tome šta danas znači biti art-pank bend? Da li poezija i dalje ostaje najefikasnije oružje protiv savremenih oblika kontrole?

Andrej: Vizija se nije mnogo promenila i i dalje vidim prostor za napredak. Zaista mi se dopada ono što radimo, gde smo stigli i šta smo postali tokom ovih godina, ostajući povezani unutar veoma umetničke regionalne scene. Hemija između mene i Kristin i dalje deluje veoma sveže i inspirativno. Mislim da je u našem savremenom svetu veoma važno ostati radoznao. U tom smislu, nije samo poezija — bilo koji oblik kulturnog delovanja jeste svojevrsno „oružje“, bilo da je reč o čitanju knjiga, gledanju filmova ili posećivanju muzeja.

Kristin: Ako poezija znači izražavanje sebe i odbijanje da ostanete ućutkani u svojim mislima, frustracijama i protestima, onda je definitivno bolja opcija nego biti marioneta, ali nije dovoljna kada je potrebna prava revolucija.

Naslovna fotografija: Andraž Fijavž Bačovnik

Članak Od sirove energije do unutrašnjeg otpora se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Postoje mesta koja nestanu pre nego što zaista prestanemo da ih pamtimo. Kuće se uruše, ljudi odu, sela se isprazne, ali priče o njima mogu da nastave da žive. Upravo iz takvog prostora sećanja nastao je roman Pod planinom nema pitomih reka – iz putovanja u kraj podno Kopaonika, razgovora sa dedom i susreta sa ljudima i jezikom jednog zavičaja koji polako nestaje.

U intervjuu za Oblakoder, autorka Tijana Katić govori o tome kako je porodično sećanje postalo književna građa, zašto je bilo važno da stvarnim događajima ostavi prostor za fikciju i kako su prazne i urušene kuće postale jedan od pokretača priče. Govori i o ženama koje su, suočene sa ratom i životnim teretom, prerano postajale starice, o humoru kao načinu otpora, ali i o jeziku koji čuva trag jednog kraja. U razgovoru koji sledi, vraćamo se tim mestima, ljudima i uspomenama, ali i pitanju kako ono što smo nasledili od prethodnih generacija nastavlja da živi u nama.

Na samom početku prisutni su motivi sećanja, povratka i susreta. S tim u vezi, odakle je zapravo počeo ovaj roman? Od prostora, porodičnog sećanja ili likova čije ste priče čuli i želeli da prenesete?

Mnogo pre nego što je došlo do zamisli o pisanju romana, usmena priča o detinjstvu u selu podno Kopaonika bila je važan deo naših odlazaka do tog mesta. Godinama smo deda, njegov rođeni brat, moja baba i ja odlazili do sela u kojima su odrastali, obilazili ih, hodali do kuća u kojima su živeli, sretali njihove rođake i poznanike sa kojima bismo započinjali razgovor, a ja sam mesta kroz koja smo prolazili fotografisala. Usput bismo zastajali da negde na livadi raširimo prostirke ili ćebad, postavimo hranu koju smo poneli i provedemo vreme tako što su oni govorili o danima detinjstva, a ja sam te razgovore slušala i negde u sebi duboko sačuvala. Otuda smatram da je roman počeo najpre od porodičnog sećanja – to je temelj na kojem počiva i koji je podstakao pripovedanje priče. Ipak, čini mi se da su prostor, sećanje i likovi u tesnoj vezi i da je nemoguće napraviti sasvim jasnu granicu po pitanju početka ovog romana. Istraživanje prostora prepliće se sa ispripovedanim pričama o porodičnim sećanjima, te ljudima koji su imali potrebu da se svom zavičaju iz godine u godinu vraćaju.

Pomenuli ste da su razgovori sa dedom o njegovom detinjstvu bili jedan od glavnih podsticaja za knjigu. U kom trenutku ste shvatili da ono što slušate može da se na neki način pretoči u književno delo?

U trenucima dok sam slušala o proživljenom životu podno planine nisam imala jasnu zamisao o mogućem pisanju romana. U tom periodu išla sam u srednju školu. Ta je ideja sazrela tek nakon objavljivanja moje prve zbirke priča ,,Hod po ivici kruga” 2024. godine. Sećam se da sam sa dedom razgovarala nakon što je knjiga objavljena i da mi je rekao: ,,Eto vidiš da čovek ne mora nužno da se bavi samo onim za šta se školovao”. Ova rečenica je bila veliki podsticaj, jer sam neprestano tragala za načinima kako da objedinim ekonomiju koju sam studirala i književnost koju sam prvu zavolela. Kada je u martu održana i promocija prve zbirke priča u Velikoj Plani, deda je rekao da bi voleo da ponovo obiđemo njegov kraj i da razmislim o pisanju knjige. U avgustu smo se otisnuli na putovanje koje je najzad iznedrilo ovaj roman. Na samom početku dogovorili smo se da on neće predstavljati klasičnu biografiju niti će biti dokumentarnog karaktera.

Bilo mi je vrlo važno da dopustim fikciji da se iskaže u procesu pisanja i da moja maštanja popune delove priče koji su nedostajali ili koje sam smatrala plodnim tlom za razradu likova i događaja. To je zapravo književno-umetnička forma koju sam težila da ostvarim umesto pukog hronološkog nabrajanja i opisivanja događaja. Ipak, odluka o pisanju romana sa ovakvom tematikom nije bila sasvim jednostavna. Pre toga sam planirala da dovršim drugu zbirku priča, a za rad na ovakvom romanu mi je nedostajalo samopouzdanja. Bila sam svesna toga da me čeka mnogo podrobnije istraživanje pre samog pisanja od svih koja sam do tada imala. Međutim, u komunikaciji sa ljudima iz sveta književnosti, najpre Bojanom Krivokapićem, shvatila sam da bih mogla da se upustim u ovaj proces koji mi je bio važan kako na ličnom nivou tako i u pogledu profesionalnog stvaralaštva.

Drenje, Rakovac i ostala mesta radnje koje pominjete u romanu deluju kao jedan od važnih „likova“. Šta vam je taj geografski prostor omogućio da iskažete i zbog čega je toliko važan?

Drenje je zapravo identitetska tačka u kojoj se susreću glavni junaci romana. Ovaj lokalitet u romanu ne funkcioniše u sporednoj ulozi, već je izuzetno važan za razumevanje motivacije junaka. Pišući roman bila sam najpre zainteresovana za unutrašnji svet ljudi koji su nosioci radnje, za uočavanje primesa u njihovim karakternim osobinama i osobitosti njihovog temperamenta. Prevashodno Drenje je uporišna tačka junaka; sinonim za detinjstvo; tu je sav život njihov koji pravi obrise njihovih težnji, odluka i nadanja.

Motiv praznih kuća zauzima posebno mesto i to je ono što je nastavilo da me prati nakon što je roman napisan: hodala sam kraj ogromnih kuća koje su izgrađene sa idejom da se u njima nastane velike porodice. Međutim, one su ostale prazne. Čak i one u kojima i dalje žive ljudi u poodmaklim godinama, u njima borave samo tokom leta. Zimi se vraćaju u varoš da bi mogli da funkcionišu. S druge strane, pratile su me slike urušenih kuća, među kojima je bila i dedina. Spoznaja o tome da ta kuća više u fizičkom smislu ne postoji, podstakla je rađanje priče koja će je nadživeti i posvedočiti njenom nekadašnjem postojanju.

Zbog čega ste odabrali da naslov romana glasi Pod planinom nema pitomih reka i koliko se, možda, opisi prirode koja je promenljiva poklapaju sa karakterima likova i situacijama kroz koje oni prolaze? 

Neki od prvobitnih radnih naslova romana bili su ,,Plavi ram”, ,,Maglene puti planine”, ,,Snopovi magle oko prstiju”, ,,Grumen magle pod nogama”. Plavi ram mi je, nakon detaljnijeg promatranja zvučao isuviše jednostavno i obično, a neodređeno. Zato sam nastavila sa osmišljavanjem drugih naslova i poredeći ovaj koji sam konačno odabrala sa ostalima, došla sam do toga da je liričan, pamtljiv i podstiče na traganje – otkud ta direktna negacija u samom naslovu; kakvi su ljudi pod planinama koje nisu pitome…

Tok reke prati tokove života meštana u selu Drenje i okolnim mestima. Na toj reci meštani mogu da vide i odraze sopstvenih temperamenata i karaktera: ona je glavni svedok njihovih sudbina, donetih i propuštenih odluka, krivica, tajni, nadanja koje potajno nose u sebi. Čini mi se da je pitoma strana Kopaonika poznata mnogima, ali da ovaj roman prikazuje i onu sirovu, divlju snagu koju ta planina nosi u sebi.
U samom naslovu reka ima funkciju promene, dakle ona prati sazrevanje junaka kroz njihovo postajanje odraslim ljudima i ona je za njih jedan od osnovnih simbola zavičaja koji nose u mislima kad iz njega odlaze.

Upečatljiv momenat u knjizi je dete koje čeka susret sa ocem kojeg nikada nije upoznalo. Zbog čega Vam je bilo važno da opišete taj događaj koji je oblikovao to detinjstvo?

Roman je, neformalno, podeljen na život pre i posle dečakovog susreta sa ocem. Osnovni pokretač priče je težnja da se otac upozna i da se popuni praznina njegovim povratkom. Dečak zamišlja detinjstvo kakvo će imati sa ocem, ali kada se otac vrati, dečak posmatrajući njegov odnos sa ostalim članovima porodice dolazi do zaključka da je rat vratio drugačije ljude. Dečakova želja da otac postane onakav kakvim ga je zamislio je, čini mi se, jedan od važnijih segmenata romana. Dečak ne zatvara oči pred ocem kojeg je obeležilo traumatično iskustvo i koji pokušava da se vrati u svoj nekadašnji stari život, ali u dečaku ipak buja nada da će u ocu pronaći figuru za kojom čezne.

Žene u romanu, zbog tereta koji nose, „postaju starice pre vremena“. Da li mislite da je ta vrsta ženskog iskustva specifična za kraj i period o kome pišete?

Specifičan je sam period koji je u romanu obuhvaćen kao i prostor sela podno Kopaonika u kojem je radnja smeštena. Međutim, istakla bih da je tokom pisanja romana građenje centralnog ženskog lika Cile bilo  posebno važno. U samom procesu taj lik se iskristalisao kao onaj koji nosi čitavu priču, stub na kojem počiva čitava porodična istorija. Zahvalna sam na tome što me je stvaralački proces iznova učio kako da prepoznajem važne elemente priče i dopuštam sebi da promenim dotadašnja uverenja o samim likovima. S obzirom na to da se priča odvija tokom Drugog svetskog rata, lik majke Cile iznova me je uveravao u svoju stamenost, hrabrost, odvažnost, odmerenost i snagu koje žena u izvesnim trenucima ni sama nije svesna. Ipak, svi strahovi i strepnje urezivali su bore na licu ovih žena i činilo se zaista da one postaju starice, premda se njihove godine u taj doživljaj ne uklapaju.

Moj odnos prema ženskoj snazi sazreva kroz ulogu majčinstva i mogu reći da smatram da su izvesna iskustva univerzalna – potreba majke da zaštiti, da nađe snagu i kada joj se čini da je nema dovoljno, da svojim primerom pokaže kog se pravca treba držati u životu i to intuitivno sagledavanje odnosa prema svojoj deci i okolini… Figura moje majke na kojoj se temelji model vaspitanja koji bih želela da prenesem svom detetu iskustvo je modernog doba koje u sebi sadrži klice one odvažnosti i životne veštine kakvu su negovale žene iz perioda opisanog u knjizi. Žene su i danas značajni nosioci promena i nose teret svojih iskustava. Na temelju iskustva žene opisanog u knjizi zasniva se nasleđe ostavljeno generacijama koje su došle posle nje.

Porodica je u romanu istovremeno mesto pripadanja, sećanja, ali i različitih životnih puteva. Šta nas, po Vašem mišljenju, zapravo održava povezanim sa porodicom kada više ne delimo isti život?

U romanu postoji jedno poglavlje u kojem majka Cila govori svom sinu (naratoru priče) da bi trebalo da napravi ,,plan za život”. Dakle, ona je svesna trenutka separacije koji će uslediti i navodi ga da odredi sebi put, a što je još važnije: da za taj put preuzme odgovornost. Vaspitanje je, po mom mišljenju, ono što neminovno nastavlja da nas povezuje sa porodicom i onda kada se od nje odvojimo. Vrednosti koje smo stekli u detinjstvu ostaju sa nama i kroz period odrastanja i vera u te vrednosti je ono što prožima poglavlja ovog romana.

Vaspitanje je najveće nasleđe koje porodica može da ostavi detetu. Ujedno povezuju nas i sećanja na trenutke kada smo bili bliski. Ta bliskost se umnogome razlikuje od one kakvu poznajemo danas – na selu u tom periodu, uzimajući u obzir istorijski i društveni kontekst, nije bilo mnogo otvorenog ispoljavanja emocija između roditelja i dece, dečje potrebe nisu bile u toj meri prepoznate i validirane na način na koji se to u današnje vreme čini, ali bila je prisutna jedna suptilna vrsta bliskosti u uvažavanju s kojim se prema detetu ophodilo kao da je odrastao čovek. Verujem da nas povezanim održava težnja da na svoju decu prenesemo ono što smatramo vrednim iz odnosa koji smo gradili sa svojim roditeljima.

Da li humor koji je prisutan u više situacija koje opisujete vidite kao način preživljavanja, kao oblik otpora ili kao način da se o teškim stvarima uopšte govori?

Humor najpre doživljavam kao oblik otpora u situacijama koje su opisane u romanu, a na to se prirodno nadovezuje i tretiranje humora kao načina preživljanja koji je svojevrstan mehanizam odbrane. Protagonisti romana ne spuštaju pogled pred onim što se dešava, ali kroz humor prkose stvarnosti koja je teskobna i neizvesna. Rekla bih da je čak humor i oblik zrelosti koji junacima ovog romana omogućava da dostojanstveno vode sopstvene životne borbe.

Žiri Somborskog književnog festivala je posebno izdvojio „uverljiv tretman jezika“ i „umešno izvedenu kompoziciju“. Koliko dugo ste radili na jeziku i strukturi romana nakon što ste završili prvu verziju? Zbog čega Vam je pisanje u fragmentima bio prirodniji način da ispričate ovu priču nego da to uradite linearno?

Želela sam da izbegnem da priča sasvim funkcioniše poput hronike. Kroz razgovore koje sam vodila sa dedom uvidela sam da se i oni odvijaju u epizodama/fragmentima i to mi je postalo blisko, tako da sam taj model primenila i na samo pisanje. Na pisanju knjige sam radila od avgusta 2024. godine do decembra 2025. godine. Pisanju je prethodio odlazak u dedin kraj u kojem smo se susretali sa ljudima koji su tamo ostali i to je bio susret sa živim jezikom tog kraja koji je predstavljao polaznu tačku za dalje istraživanje.

Prikupila sam građu u vidu knjga i zapisa koje su pisali ljudi iz tog kraja; istraživala sam materijale koji su bili dostupni u digitalnim bibliotekama i stupila u kontakt sa bibliotekama i muzejima kako bih se informisala o dodatnoj građi koja može da potkrepi moje pisanje. Moram da priznam da je, nažalost, o samom selu Drenje vrlo malo toga sačuvano, ali tretman jezika sam nastavila da istražujem kroz materijale koji su bili dostupni o okolnim selima. Jezik je, zapravo, baza na kojoj počiva istraživanje o identitetu kroz povratak svom zavičaju i sa velikim poštovanjem prema jeziku sam se upustila u proces pisanja. Divila sam se izrazima koje je narod osmislio i slikovitim opisima kojima je bio sklon da prenosi svoje misli i iskustva.

Kada biste morali da odredite šta je u osnovi ovog romana, knjiga o jednom kraju, jednoj porodici, jednom detinjstvu ili o tome kako ljudi pokušavaju da sačuvaju ono što će neminovno nestati, šta biste izabrali?

Izabrala bih težnju za čuvanjem onoga što će nestati, što nas ujedno dovodi do fundamentalne važnosti priče kojom se prenose sećanja, emocije, sve one male svakodnevne životne pobede i porazi koji oblikuju čovekov karakter. Mislim da je funkcija priče kao svedoka postojanja jedne kuće u kojoj se odvijalo detinjstvo i u kojoj su stasavale različite generacije ono što sam želela da istražim ovim pisanjem. 

 Autor fotografija: Matija Miljković

Predstavljanje romana ,,Pod planinom nema pitomih reka” biće realizovano u okviru programa ,,Susret s piscem” 30. septembra u 19h u Kulturnom centru na Čukarici (Turgenjevljeva broj 5). 

Članak Pod planinom nema pitomih reka: Kako od porodičnih sećanja nastaje priča o ljudima i zavičaju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Film je trenutno na bioskopskom repertoaru, a biće prikazan i na 10. Pančevo Film Festivalu. Uoči festivalske projekcije, razgovarali smo sa Filipom Grujićem i Aleksom Borkovićem o tome kako je nastala ideja za ovo putovanje, šta su otkrili o Yugu i zemlji iz koje je potekao, ali i o tome šta danas, nekoliko decenija kasnije, znači voziti Yugo kroz Ameriku.

Film je nastao iz jedne prilično neobične ideje – da sednete u Yugo i pređete hiljade kilometara kroz Ameriku. Da li danas mislite da biste imali hrabrosti da ponovo krenete u ovakav poduhvat, sada kada znate koliko je sve to zapravo bilo komplikovano?

Aleksa: Najbolje stvari se dešavaju onda kada se u njih upustiš bez da znaš šta su prepreke ili posledice. Ovaj film je, između ostalog, priča o tome koliko putovanje može biti zabavno kada ultimativni cilj nije odredište već sam put kojim se ide, sa svim svojim nepredvidivostima. Da smo znali tačno šta nas čeka, ništa nas ne bi iznenadilo, ne bismo zaplakali na kraju puta, a da nismo sigurni je l’ od sreće, zato što smo uspeli ili od tuge, zato što se završilo. Mislim da je slično i sa životom, ono što ga čini uzbudljivim je mogućnost da se nova avantura desi u bilo kom trenutku.

Yugo je danas mnogo više od automobila – gotovo je postao generacijski simbol. Šta ste želeli da istražite kroz njega, a da već nije ispričano kroz sve priče koje o Yugu slušamo?

Filip: O jugu se zna mnogo, ali se zna većinski empirijski ili iz priča, a manje se razmišlja o jugu kao automobilu, koji ne samo da je bio narodno prevozno sredstvo, već je nakad bio i ozbiljan ekonomski potencijal. Jugo je bio tu, od ekonomskog otvaranja do ratova, embarga, bombardovanja, pa sve do konačnog bankrota 2008. godine. Bio je tu i video je kako jedan san, tada već u svojoj završnoj fazi, polako biva uništen. A mi smo se rodili tad, kad je sve već bilo rasklimano, devedesetih godina. Naš film je usmeren više na samo putovanje, na tu veliku avanturu kroz “prostore iz mašte” kako Ameriku naziva Bodrijar, obzirom da smo te predele videli kroz popularnu kulturu, kroz nametnutu kulturnu hegemoniju. I odlučili smo da ispričamo priču kroz putovanje i susrete koje smo na tom putovanju imali, kao i kroz arhivsko nasleđe.

Film ste snimali pre nekoliko godina, a u međuvremenu se promenio i način na koji govorimo o Jugoslaviji, nasleđu tog vremena i generaciji koja je rođena nakon njenog raspada. Da li danas film gledate drugačije nego kada ste ga započeli?

Filip: Apsolutno, tad nisam previše razmišljao o mnogim stvarima koje sam, u montaži sa Aleksom i Kristinom, počeo da istražujem. Počeo sam neverovatno da cenim i poštujem činjenicu da je Jugoslavija uopšte mogla da ima industriju koja je napravila auto za narod. Koji je narod mogao da priušti, bez da upadne u krvave kredite, kojih smo danas prepuni. Ja ne mogu da zamislim našu državu, ali ni bilo koju drugu iz zemalja bivše Jugoslavije, da ima takav jedan svoj automobil, državni, a ne privatizovan, za narod, a ne za manje od jedan posto bogataša. Ali takođe, drugačije posmatram i sam uvoz, smatrajući ga greškom, obzirom da je takvim jednim velikim uvozom, u zemlju koja je ratovala da bi kapitalizam postao globalan, koja je pustošila da bi svoj ekonomski sistem nametnula, kažem, uvozom u takvu jednu zemlju je Jugoslavija promenila svoj sistem proizvodnje. A kad se to promeni, promeni se i politika jedne države (koja je, ruku na srce, tad već polako, većinski, birala svoj put). Bilo je potrebno 419 izmena da se napravi na jugu da bi bio uvezen na američko tržište. Već je ta brojka jasan pokazatelj toga.

Tokom putovanja sreli ste ljude koji su na različite načine bili povezani sa Yugom – od onih koji su ga poznavali iz vremena kada je stigao u Ameriku do onih koji ga danas doživljavaju kao kultni automobil. Da li vas je neki od tih susreta naterao da promenite pogled na priču koju ste krenuli da ispričate?

Aleksa: Mislim da nas je svaki od tih susreta razoružavao malo po malo. Najlepše je bilo videti naše ljude koji ili nisu imali dodira sa jugom u poslednjih 20 godina ili ga i dalje voze. Na njihovim licima i u njihovim očima si mogao da pročitaš sve, čitavu simboliku jednog malog automobila i značaj koji se nije umanjio kroz više od 45 godina njegovog postojanja. Sa druge strane fascinantno je bilo videti i osobe koje nemaju apsolutno nikakve veze sa našim prostorima a fanatici su, imaju pune kutije sačuvane rekvizite, promo materijala iz perioda prodaje juga u Americi, kao i rezervnih delova, u originalnim pakovanjima iz 80ih. Jedan momak iz Detroita, čistokrvni Amerikanac, imao je čak i ploču sa nasnimljenim saundtrekom iz jugo reklama, a vozio je juga sa sarajevskim tablicama. Na takve stvari smo mogli samo da reagujemo osmehom, koliko god nam bili nejasni razlozi takve opčinjenosti.

Pre nego što će ga pogledati publika u Srbiji, film je prikazan u Sarajevu i širom Hrvatske. Kakve su bile reakcije publike i da li ste primetili razliku u tome kako ljudi iz različitih sredina doživljavaju film?

Filip: Neverovatno mi je bilo kad smo shvatili da se publika u celom regionu smeje na istim mestima u filmu, a zaista smo ga prikazali u celom regionu. Koliko god se stvari menjale, granice crtale, docrtavale i oduzimale, humor jednog naroda, odrastanja, nasleđe sistema, ostalo je isto. I to mi je glavni utisak sa svih projekcija i uz pune sale po regionu, nama je bilo puno srce zbog toga.

Šta je ono što film govori i onima kojima Yugo ništa ne znači?

Aleksa: Kada je Džon Vilson pogledao film rekao mi je da se isto oseća dok vozi svog Volva iz 1989. Mislim da deo tog povezivanja dolazi iz želje da se vratimo životu koji je opipljiviji, koji nije do kraja kompjuterizovan, gde je čovek 1 na 1 sa automobilom, bez pametnog posrednika. Mnogi mogu da nađu neki svoj sentiment prema ideji takve jednostavnosti, koja je primnjiva i izvan priče o automobilima. Sa druge strane, ako govorimo o estetici, čak i yugo koji definitivno ne važi za najelegantnije vozilo, ima nešto specifično u sebi što ga izdvaja. Drugačiji je, a to nekad privlači.

Tokom rada na filmu sigurno je nastalo mnogo više materijala nego što je moglo da stane u konačnu verziju. Koliko je bilo teško odlučiti šta ostaje u filmu, a šta morate da pustite? Da li postoji neka priča ili trenutak koji vam je bilo posebno teško da izbacite?

Aleksa: Ovaj film je izmontiran tek iz trećeg pokušaja. Dakle dva puta smo obrisali ono što smo uradili i krenuli iz početka. To nisu bile jednostavne odluke, međutim film nije komunicirao na način na koji smo želeli. Bio je previše ličan, više je ličio na dnevnik putovanja. Ali makar možemo reći da je većina materijala “dobila šansu” dok smo pokušavali da razdvojimo bitno od nebitnog. Naša montažerka, Kristina Todorović, je bila veoma strpljiva i uporna, ona je jedina gledala materijal objektivno, Filipu i meni nije bilo lako da se odrodimo od materijala i posmatramo ga sa distance, bilo je puno scena koje nam je bilo žao da izbacimo. Mislim da smo na kraju zajedničkim snagama uspeli da ispričamo priču tako da bude u isto vreme lična, ali i identifikujuća za one koji se u njoj pronalaze.

Filip je pisac i dramaturg, Aleksa reditelj i direktor fotografije. Kako ste podelili uloge među sobom i da li je bilo trenutaka kada ste imali potpuno različite predstave o tome kako film treba da izgleda?

Filip: Tokom samog snimanja nekako je sve teklo vrlo lagodno, zato što je Aleksa bio zadužen za ono šta se dešava iza kamere, odnosno, na njemu je bilo gde će kameru uperiti, a na meni je bilo gde ću se kretati i šta ću pitati ili uraditi – pomoglo je što smo pre samog snimanja imali načelni dogovor šta nam je zanimljivo, a šta ne, menjali smo neke reference, dogovarali na koji način želimo da šta izgleda. Ali kad dođeš na teren, stvari se u trenutku promene, i moraš da se prilagodiš trenutku. Aleksa je zaista to dobro radio, prilagođavao se promenama kad god je to bilo nužno, a bilo je nužno često, i jedno drugom smo verovali da ovaj drugi ume da uradi posao. Da ja neću pobudaleti ispred kamere, a on iza. A onda u montaži smo, zajedno sa Kristinom Todorović, oblikovali taj materijal, u priču. Tu smo nekad umeli da se razilazimo – oko dužine kadrova, šta je kome zanimljivo – ali nismo se razilazili oko glavnog pitanja, šta ovaj film treba da bude. I to je najvažnije. Jer da smo se tu razilazili, film ne bi postojao, da je svako uporno vukao na jednu stranu, ne slušajući ovog drugog. A pomoglo je i to što dolazimo iz sasvim različite profesije – ja iz teksta, Aleksa iz vizuelnog, odnosno kamere – i tako smo nekako ubili i stvorili tog čoveka između nas, odnosno, reditelja. Ali poverenje, bezuslovno poverenje koje smo imali jedno u drugo tokom samog putovanja, iako smo se upoznali svega dva meseca pred put, stvorilo je od filma ono što smo i želeli. Da ima mog haosa i Aleksinog smiraja.

Šta ste naučili jedan o drugom radeći ovaj film što verovatno ne biste saznali da ste ostali samo kolege?

Aleksa: O Filipu sam naučio da je maksimalan broj dana koji može da izdrži na prženoj hrani manji od 10. Amerika je u tom pogledu bila pravi izazov 🙂 Međutim ono što je zaista specifično i meni dragoceno, je brzina kojom smo nas dvojica postali bliski prijatelji. Kao što je Filip već pomenuo, mi smo se upoznali svega dva meseca pre početka putovanja, ali onda smo proveli još puna dva meseca u Americi, provodeći gotovo sve to vreme zajedno. Čak i kada je nakon 20 dana puta došao momenat da se napravi pauza od snimanja, umesto da se malo odmorimo jedni od drugih, mi smo i taj dan proveli zajedno i to je bio jedan od najboljih dana na putu. Filip, Aki i ja smo lutali Nešvilom, uživajući u muzici i barovima tog grada.

Danas svi dokumentujemo putovanja telefonima, pravimo stotine fotografija i snimaka, a vi ste od jednog putovanja napravili film. Da li vam je ovaj proces promenio odnos prema tome šta vredi sačuvati od nekog iskustva – i na koji način danas beležite svoja?

Mislim, imali smo 90 sati materijala, što znači da smo i mi bili zavedeni činjenicom da se nalazimo u Americi i snimali smo razne stvari, dokumentovali putovanje, zato što nismo snimali na filmskoj traci i osim baterije i hard diskova, nismo imali bogzna kakva ograničenja. Ali da, u pravu si. Montaža nam je nekako pokazala da ono što je nama bilo zanimljivo tokom putovanja, što smo mislili da će sigurno biti deo filma, na kraju nije ni prismrdelo filmu – jer ne odgovara priči. Uvek se kaže: “kill your darlings” kad se baviš pisanjem, montiranjem, pa i režiranjem. I tačno je. A to se prenosi i na priče koje pričaš ljudima posle putovanja. Od čitava dva meseca puta, opstalo je desetak priča koje mogu biti zanimljive i koje su vredne. Sve ostalo je vreme provedeno na putu, u zajedništvu, u stalnom uzbuđenju i strahu da će se i to putovanje završiti. Ali to je već priča za roman, a ne za film.

Foto: Aleksa Borković

Članak Dva meseca, 90 sati materijala i jedan Yugo se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povodom petog izdanja festivala, za Oblakoder govori Aglaja Filipović, osnivačica i direktorka Fine Line Film Festa. U razgovoru govori o tome kako je festival nastao, kako se razvijao tokom prvih pet godina, šta donosi ovogodišnji program i zašto kratki film zaslužuje posebno mesto na domaćoj i međunarodnoj filmskoj sceni. Govori i o izazovima nezavisne festivalske produkcije, publici koja raste zajedno sa festivalom, kao i o tome šta želi da Fine Line postane u narednih pet godina.

Fine Line Film Fest ove godine slavi peto izdanje. Kako je uopšte nastala ideja da pokrenete festival posvećen kratkom filmu i šta vam je tada nedostajalo na domaćoj filmskoj sceni?

Aglaja Filipović: Tokom studija režije u Beogradu, sa svojim studentskim filmovima bila sam na mnogim festivalima. Biti okružen ljudima koji stvaraju filmove, gledati njihov rad, razgovarati i razmenjivati iskustva postalo je važan deo mog sazrevanja. Upravo takvi susreti bili su jedan od glavnih razloga da pokrenem Fine Line. Želela sam da stvorim festival koji neće biti samo mesto na kojem se filmovi prikazuju, već prostor za upoznavanje autora iz različitih sredina, razmenu ideja i stvaranje novih veza.

Kada pogledate prvih pet godina, koliko se festival promenio u odnosu na ono što ste prvobitno zamišljali? Šta vas je najviše iznenadilo na tom putu?

Na početku nisam razmišljala o tome kako će se festival razvijati, htela sam da ga pustim da organski pronađe svoj oblik. Duboko sam verovala da kratki film ima svoju publiku. Iznenadio me je i način na koji je festival rastao među samim autorima. Svake godine stiže nam sve više prijava, kako iz regiona tako i iz drugih zemalja, i posebno me raduje što sve više autora želi da njihovi filmovi budu deo Fine Line-a. Autori se često oduševe Beogradom, ljudima i kulturom. Neki od njih, koji su prethodnih godina bili deo festivala, danas nam se vraćaju kao publika. Mislim da je to najlepši znak da smo uspeli da stvorimo mesto kojem ljudi žele da se vrate.

Aglaja Filipović, foto: Tanja Drobnjak

Ove godine na adresu festivala stiglo je više od 600 filmova iz celog sveta. Šta je danas najvažnije kada birate film za Fine Line? Postoji li nešto što vas kod nekog filma odmah „kupi“?

Najvažnije mi je da se u filmu osete stav i lični pečat autora. Privlače me filmovi koji su hrabri u svojim odlukama i filmskim postupcima. Ipak, kada pravim selekciju, trudim se da ne gledam samo iz perspektive onoga što se meni lično dopada. Selekcija je za mene kao puzla, svaki film je jedan deo nje i svi moraju da funkcionišu zajedno. Zato se trudim da program ima različite žanrove i senzibilitete.

Program petog izdanja donosi 23 filma, kroz međunarodnu selekciju Beyond Borders i regionalni Made in Balkan. Šta povezuje ovogodišnji program i postoji li tema ili senzibilitet koji se posebno izdvojio među pristiglim filmovima?

Čini mi se da se najviše izdvajaju odnosi koje gradimo jedni sa drugima, porodični, prijateljski, ljubavni, ali i oni sasvim kratki susreti koji nas na neki način promene. Zanimljivo je da veliki broj filmova ove godine bira perspektivu deteta, posmatrajući svet kroz prizmu nevinosti. Najveći akcenat ovogodišnjih filmova je ljubav, ne nužno ona velika i glasna, ona tiha koja se krije u malim gestovima, pogledima i onome što često ostane neizgovoreno. Filmovi o tišini koja postoji između ljudi, ali i načinima na koje, uprkos njoj, uspevamo da dopremo jedni do drugih.

Foto: Tanja Drobnjak

Made in Balkan je uveden prošle godine. Zašto vam je bilo važno da napravite poseban prostor za autore iz regiona i kako danas vidite mesto regionalnog kratkog filma na međunarodnoj sceni?

Iza svakog kratkog filma stoji mnogo ljubavi, vremena i rada čitave ekipe, a kod nas se autori često susreću i sa dodatnim preprekama da bi film uopšte nastao. Važno mi je da naši filmovi i filmovi iz regiona budu prikazani na velikom platnu, u mraku bioskopske sale uz najbolju moguću tehničku podršku, kakvu pruža MTS dvorana i kakvu zaslužuju. Izdvajanjem Made in Balkan selekcije želela sam da regionalnim filmovima dam upravo taj fokus i pažnju. Regionalni kratki film apsolutno ima svoje mesto na međunarodnoj sceni, a o tome najbolje govore uspesi naših autora i filmova poslednjih godina. Imamo veoma snažne i autentične glasove i volela bih da Made in Balkan bude još jedan prostor iz kojeg njihovi filmovi mogu da putuju dalje, ali i mesto na koje mogu da se vrate kući, svojoj publici.

U ovogodišnjem programu nalaze se filmovi koji su već nagrađivani na festivalima u Busanu, Lokarnu, Fribourgu, Hamburgu, Regensburgu i Ljubljani. Koliko vam je važno da publika u Beogradu dobije priliku da vidi filmove koji već imaju festivalski život?

Važno je da publika u Beogradu ima pristup filmovima koji već imaju svoj život na velikim međunarodnim festivalima. To su zaista kvalitetni filmovi koji zaslužuju da budu viđeni i pred našom publikom. Treba da ostanemo i budemo u toku sa onim što se dešava u savremenom filmu i filmskoj industriji, da upoznajemo različite filmske jezike. Tako saznajemo šta danas pokreće publiku i žirije širom sveta.

Foto: Tanja Drobnjak

Sa druge strane, u programu su i novi autori koji tek grade svoj put. Koliko vam je važno da Fine Line bude mesto na kojem publika može da otkrije reditelja pre nego što njegovo ime postane poznato?

Fine Line je i nastao iz želje da bude prostor u kojem se autori i publika susreću i jako mi je drago što to uspevamo godinama.  Posebno je lepo pratiti šta se sa tim autorima dešava nakon festivala. Mnogi čije smo filmove prikazivali prethodnih godina nastavili su da grade svoje puteve, neki su u međuvremenu snimili debitantske dugometražne filmove, a neki su sa svojim novim kratkim filmovima stigli do Venecije, Berlina, Kana…. Dobar je osećaj kad znate da je beogradska publika neke od tih autora imala priliku da upozna kroz njihove ranije radove.

Kratki film se često posmatra kao „manji“ format u odnosu na dugometražni. Zašto mislite da je kratka forma zapravo veoma važna za savremenu kinematografiju?

Kratki film je možda najčistije oličenje ljubavi prema filmu i prema stvaranju sa drugima. Pravimo ih iz potrebe da nešto kažemo i podelimo i to se uvek oseti kada ih gledamo. Kratka forma autorima pruža slobodu da istražuju, rizikuju i probaju nešto novo sa manje ograničenja, ali je istovremeno i prostor u kojem mogu da pronađu svoj glas, predstave se publici i nastave da stvaraju. Upravo iz te slobode često dolaze nove ideje, novi autori i drugačiji načini na koje film može da komunicira sa publikom. Zato kratki film ne vidim kao „manji“ format, već kao važan deo razvoja filma uopšte.

Šta vam razvoj festivala i činjenica da je opstao tokom godina govori o publici kratkog filma u Beogradu? Da li ona raste zajedno sa festivalom?

Rekla bih da raste. Publika u Beogradu je željna kratkog filma i prilike da ga zajedno doživi u bioskopskoj sali. To nam potvrđuju projekcije iza nas, ali i ljudi koji nam se iz godine u godinu vraćaju. Posebno mi je drago što među njima vidimo i nova lica, tako da imam osećaj da festival raste zajedno sa svojom publikom. Ovih pet godina su mi pokazale da kratkom filmu publika ne nedostaje, potrebno je samo stvoriti prostor u kojem će on do nje doći.

Prošle godine imali ste oko 800 gledalaca. Koliko vam je važno da Fine Line ne bude samo mesto za filmske profesionalce, već festival koji gradi svoju širu publiku?

To mi je izuzetno važno. Kratki film se često vezuje isključivo za festivalsku publiku i filmske profesionalce, a naša publika nam iz godine u godinu pokazuje upravo suprotno, da je kratka forma idealna za sve ljubitelje sedme umetnosti. Verujem da je kvalitetan i raznovrstan program ključ za povezivanje filmskih profesionalaca sa publikom različitih interesovanja i generacija. Volela bih da Fine Line bude festival na koji ljudi dolaze pre svega zato što vole film, bez obzira na to da li se njime profesionalno bave.

Foto: Tanja Drobnjak

Šta je danas najveći izazov za jedan mali, nezavisni filmski festival – novac, prostor, publika, komunikacija ili nešto sasvim drugo? I šta je bilo najteže tokom ovih pet godina?

Najveći izazov je održati kontinuitet. Svaka godina donosi neku novu borbu, i finansijsku i organizacionu, i praktično svaki put krećete iznova. Drago mi je što smo tokom ovih pet godina, čak i u težim okolnostima, uspeli da sačuvamo početnu ideju, dobri filmovi, bioskopsko platno i slobodan ulaz. To su stvari oko kojih nikada nisam želela da pravimo kompromis.

Kada pogledate peto izdanje i ono što ste do sada napravili, šta biste voleli da Fine Line bude za još pet godina? Postoji li nešto što biste posebno voleli da festival tada ima, a danas još nema?

Volela bih da se, pored projekcija i razgovora sa autorima, razvije i edukativni deo festivala. Da jednog dana imamo masterklasove gostujućih filmskih stvaralaca i da i kroz taj segment pokušamo da spojimo Beograd sa svetom. Važno mi je I da festival raste organski i da ne izgubi ono zbog čega je nastao, bliskost između autora, publike i filmova. Za pet godina volela bih da bude veći, da dovodi još više autora iz različitih delova sveta u Beograd, ali da i dalje zadrži osećaj da smo se okupili zbog filmova i želje da o njima razgovaramo.

Članak Pet godina Fine Line Festa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povodom aktuelne izložbe, otvorene do 20. septembra u MSUB, razgovarali smo sa Sinišom Ilićem.

„Posledice“ su nastale 2009. godine. Koja je bila geneza samog rada – sećate li se inicijalne motivacije?

Možda je polazišna motivacija bila istraživanje scena koje prepoznajem da se dešavaju na marginama društvenih događaja, mestima mogućih transformacija. Prizori koje vidimo na crtežima se odigravaju na obodima naracija – ekonomskih, političkih, afektivnih, svakodnevnih i kadrirani su kao segmenti socijalnih koreografija, uglavnom u prostorima koji nisu privatni, ali nisu nužno ni javni, prostorima koji se tek ispunjavaju značenjem i subjektima. Posledice su tako rad koji svojom liminalnošću ili rubnošću analizira vremenski okvir u kojem se sreću i dodiruju nasleđa proteklih decenija i onih koje počinju.

U ovoj seriji radova koristili ste flomaster, koji na prvu loptu može da asocira na dečiju, „naivnu“ percepciju suprotstavljenu ozbiljnosti same teme radova. Da li je ovo bila svesna intencija, odnosno – u kom odnosu stoje tehnika rada i njegova ideja?

Flomasteri jesu tehnika koju deca često koriste u procesu kreativnog prepoznavanja sveta kroz crtež, ali istovremeno oni se koriste i u procesima učenja, podvlačenja, beleški, pomažu kod kritičkog i analitičkog čitanja, da odvojimo važno od nevažnog, čak i u trenucima kad se sve čini važnim. Drugim rečima, oni su alat koji se koristi u mnogim situacijama organizacije znanja, svakodnevnog života i rada. Tehnički, flomasteri u sebi nose i efemernost, brže izblede, osetljiviji su na svetlost nego grafitna olovka ili tuš, koji mogu da traju vekovima. Takođe, ono što povezuje Posledice i upotrebu flomastera jeste i konceptualna odluka povezivanja kvaliteta linije, palete boja, traga i poteza koji flomaster omogućava i donekle očekivanih, prepoznatljivih, na neki način jednostavnih prizora svakodnevice na crtežima.

Šta predstavlja „beli svet“ u kome se nalaze vaši (anti)junaci?

Žargonski rečeno, „beli svet“ se kritički odnosi na daljinu, neku obećanu zemlju ili utopiju o kojoj sanjamo iz naših ovakvih ili onakvih lokalnih pozicija. Takva romantična utopija, koja u sebi nosi i razočaranje, vođena je idejom i projekcijom o nekom boljem mestu, funkcionalnijem, bogatijem, tolerantnijem, možda i nežnijem i strašnijem. Tako da je rad kritičan prema svetu koji odbija ideju da nije monolitan, a istovremeno nosi u sebi predrasude, nasilje, rasizam, isključenja. Belina se odnosi i na formalno decentrirane kompozicije, odnose iscrtanih delova i beline papira – u koje je moguće upisati ono što u figurativnom prikazu izostavljam. Belina, kao i tišina u muzici, nikada nije samo belina, ona je pregnantni znak, napetost, prostor introspekcije, trenutak za udah, mesto aktiviranja.

Ako su junaci vaših radova produkt savremenog doba, svojevrsni „zombiji“ kako je svojevremeno navedeno u jednom od tekstova povodom izvorne izložbe radova – da li situacija danas, sa daljim razvojem digitalnog sveta, veštačke inteligencije i fake news medija, još više poziva na pesimizam u pogledu elementarne ljudskosti i mogućnosti izbegavanja kolektivne inercije/krivice?

Važno mi je bilo da ovim ciklusom formiram kritičko polje značenja koje nije doslovno u svojoj kritici sveta, koje zapravo uz pomoć neizrečenog i neprikazanog, ali možda prepoznatljivog, uspostavlja svoj vizuelni kritički gest. Prekarnost i Trening su crteži koji slede Posledicama, gde na sličan način smeštam „lebdeće” figure i ekrane u prostor nematerijalnog digitalnog rada, ali mislim da nije reč o pesimizmu, sve te figure su u krugu opstanka i borbi sa inercijom i egzistencijom, a beli prostor oko njih možda je i prostor mogućnosti.

Sama izložba u središte stavlja odnos ličnog i političkog. Kako vi lično gledate na ovaj odnos u vašem radu?

Naša interesovanja, mogućnosti i lični fokus osciliraju, ali lično i političko su, rekao bih, zajedno usmereni prema razumevanju i probijanju, prolasku kroz realnost, umetnost, egzistenciju.

Članak Istraživanje scena na marginama društvenih događaja se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Foto: Privatna arhiva

Kako je izgledao trenutak kada si shvatio da priču o Superdevojci želiš da smestiš baš u dolinu Jadra?

Uroš Dimitrijević: Otkako sam saznao za projekat Superdevojka: Svet, počeo sam da razmišljam koja bi to tema Superdevojku dovela u Srbiju. I prvo sam samo u glavi imao neke vizuelne delove, lokacije, poput spomenika na Kosmaju koji ima takav naučnofantastični izgled da sam pomislio kako apsolutno moram da nađem način da ga ubacim u priču, međutim ništa od toga nije bilo dovoljno tematski jako i opravdavajuće. Zatim, tokom jednog tuširanja, setio sam se priče od pre dvadesetak godina, priče o „pravom“ kriptonitu koji je pronađen u Srbiji. U pitanju je bio element koji po hemijskoj formuli odgovara formuli kriptonita iz filma Superman Returns Brajana Singera iz 2006. godine -NATRIJUM-LITIJUM-BOR-SILIKAT-HIDROKSID. I kada sam uzeo malo više da istražujem o tom elementu, shvatio sam da je taj kriptonit zapravo litijum pronađen u dolini reke Jadar. Tada su se sve kockice složile za ovu kratku priču.

U stripu koristiš motiv kriptonita i jadarita, ali priča vrlo brzo postaje i priča o ljudima koji brane svoj kraj. Kako si pronašao balans između superherojskog i političkog/društvenog narativa?

Ako pogledate, najbolje superherojske, SF i fantasy priče zapravo u sebi sadrže političko/društveni narativ. X-Meni su inspirisani ličnostima poput Martina Lutera Kinga, Malkolm X-a i pokretom za ljudska prava, Lukas je za Ratove zvezda delimično bio inspirisan ratom u Vijetnamu, Nadzirači su kritika paranoje ekstremne desnice, Niksonove administracije itd. Dakle, superherojske priče su savršena podloga za mnogo veće teme od proste makljaže ljudi u kostimima. Tako da nije bilo naročito teško uspostaviti taj balans. Najvažnije mi je bilo da dolazak Superdevojke u Srbiju bude logičan, uverljiv, u okvirima stripa. A kada se već našla tu, stvari su same krenule svojim tokom.

Rekao si da priče nisu smele da budu samo „razglednice” zemalja iz kojih autori dolaze. Šta ti je bilo najvažnije da strani čitaoci saznaju o Srbiji kroz ovu priču?

Bilo mi je važno da saznaju priču o onome što rudarski magnati nazivaju „Projekat Jadar“. Naravno, na osam strana je nemoguće pokriti sve što se tu odigralo, ali verujem da će oni koje to bude zanimalo istražiti malo više. Takođe, ideja ovakve antologije je da autori iz više zemalja pokažu zbog čega određena priča može da se smesti samo u njihovu zemlju. A priča o litijumu i srpskom kriptonitu je, sa jedne strane, samo naša, ali opet, planeta je toliko postala mala da ovakav, ili sličan, scenario može da se desi i drugima. Zato sam smatrao da je bitno pokazati da postoji način da se tome stane na put.

Koliko ti je bilo važno da ljudi iz doline Jadra budu predstavljeni kao aktivni akteri priče, a ne samo kao pozadina za dolazak Superdevojke?

Kao što sam već rekao, meni je važno bilo da ima smisla za Superdevojku da se ona tu pojavi. Međutim, stanovnici ove regije zaista nisu samo pasivni posmatrači u priči. Oni je nisu dozvali, barem ne direktno, i izašli su na protest ne računajući da će im iko doći u pomoć. Na kraju, Superdevojka je više poslužila kao inspiracija ljudima tamo, dokazala im da mogu sami, ali hajde da ne otkrivam previše.

U jednom trenutku kažeš da su priče o superherojima zapravo priče o strahovima i borbama običnih ljudi. Šta te u savremenim superherojskim pričama danas najviše zanima?

Najviše me zanimaju njihove ljudske strane. Što sam stariji, letenje, kosmički ratovi i specijalni efekti me sve manje zanimaju, ali ljudske priče u svetu superheroja su moj poseban soft spot. Okej, znam ko je Supermen, odakle dolazi, kakve su mu moći, sve je to neosporivo kul. Ali ko je on kao čovek, koji su njegovi problemi koje, uprkos moćima, ne može da reši, to je ono što me suštinski zanima. Upravo zbog njegovih ljudskih osobina možemo da se poistovetimo sa Supermenom, pa i sa gomilom drugih likova, a Superdevojka je svakako jedna od njih.

Šta te je najviše iznenadilo kada si prvi put video Stevanove crteže za priču?

Otkrio sam da u radu na stripu postoji više nivoa uzbuđenosti i iščekivanja. Prvo iščekuješ crno-bele table, da vidiš kako je uopšte tvoja vizija sa stranica scenarija preneta u vizuelni medij. Onda se oduševiš kada to vidiš, pa čekaš stranice u koloru, pa zatim idu oblačići sa tekstom, i tako se svaki put dogradi nešto novo i priča postane kompletnija. Stevan je imao neka bolja vizuelna rešenja od onoga što sam ja zamislio, i to je bilo dosta lepo videti.

Da li je bilo scena ili ideja koje su se značajno promenile kroz saradnju sa Stevanom Subićem?

Osim toga što sam majku u stripu zamislio kao Sigurni Viver, ne sećam se nekih krupnijih promena (smeh).

Koliko se razlikuje pisanje romana od pisanja scenarija za strip?

Zanimljivo je, zato što je izdaleka deluje isto – sediš za kompjuterom, opisuješ scene, pišeš dijaloge, ali zapravo je proces dosta drugačiji, možda čak i teži. Kada pišem roman, okej, mislim o čitaocima, uredniku i ne znam kome već, ali na kraju imam koliko god prostora mi je potrebno da napišem scenu. Sa ovim stripom nije bilo tako, postojali su jasno utvrđeni okviri. Imao sam osam strana da ispričam priču i morao sam da je podelim po stranama, zatim po kadrovima. Morao sam da pazim da ne preopteretim stranicu, da ne bude previše sitnih kadrova, pa da izgleda kao da čitamo stari novinski strip. Zatim, morao sam mnogo više da pazim o dijalogu, koji je takođe bio prostorno ograničen. Bio je to lep, ali izuzetno mučan proces. Ali svaka ljubav ponekad boli, izgleda.

Šta za tebe lično znači činjenica da si postao deo zvaničnog DC univerzuma?

Prvo je to ispunjenje nekog klinačkog sna, koji možda nije ni čvrsto postojao kada sam bio klinac, jer nisam znao kako nastaju stripovi, mislio sam da sve radi jedna osoba. Ali takođe je i pokazatelj da se neka usredsređenost i ludačka upornost ponekad isplati. Ne bih davio detaljima, ali nikada nisu postojali veliki izgledi da neki moj strip bude objavljen, i bilo je tu puno prepreka, nekada direktnih „Ne“, a nekada „Nismo sigurni da bi to moglo“ odgovora na mejlove. Ali pomeriš tako planinu-dve, i na kraju nekako uspe.

Za kraj, kada bi mogao da pokažeš ovaj strip sebi iz vremena kada si kao klinac čitao stripove, šta misliš da bi ti taj dečak rekao?

Bilo bi mu zanimljivo, siguran sam, ali bojim se da bi imao mnogo više pitanja o putovanju kroz vreme i fiksnoj protezi koju treba da stavi nego o samom stripu.

Članak Kako je borba za dolinu Jadra postala priča za DC strip se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kamp Female Street Art Incubator na kome je bila mentorka predstavlja jedinstvenu petodnevnu umetničku rezidenciju na kojoj su umetnice iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Nemačke učile sve što je potrebno da postanu street art umetnice, od korišćenja dizalice, biranja boje do građenja brenda. Kamp se održao u Dragačevu, a predstavlja saradnju četiri street art festivala – DUK festival (SRB), Fasada (BiH), Graffiti na Gradele (HRV) i Stadt Wand Kunst (Nemačka). U julu učesnice očekuje prezentacija Female Rising Star Award na Bolu na Braču, nakon čega će pobednice u narednom periodu dobiti priliku da slikaju na ovim festivalima. Ceo projekat se realizuje kroz finansijsku podršku programa Kreativna Evropa

Sa njom smo razgovarali o kampu, ženama u street art-u, njenoj umetnosti i radu koji je oslikala u Čačku. 

Tvoje iskustvo Srbije je malo drugačije od uobičajenog, preskočila si Beograd i Čačak i otišla pravo u Goračiće u Dragačevu da budeš mentorka na projektu Female Street Art Incubator. Kakav je to osećaj bio?

Georgia Hill: To je bio predivan način da stignem u novo mesto. Naročito jer nisam pre bila u Srbiji, nisam bila u Beogradu i iako mislim da bi bilo uzbudljivo videti arhitekturu, svidelo mi se da se brzo premestim kroz pejzaže. Ići iz Sidneja pravo u srpsko selo je bilo predivno, svideo mi se kontrast, a i podsetilo me na mesto gde sam odrasla. I proveli smo nedelju dana tamo, ne samo jedan dan.

Pozvana sam da budem mentorka za FSAI i bila sam zaista uzbuđena zbog tog poziva. To je nešto što inače radim tiho, sa strane, razgovarajući sa drugim umetnicima, ali to je često više u okviru prijateljstava i među ljudima koji zajedno slikaju. Mislim da, s obzirom na to odakle potiču ulična umetnost i grafiti kultura, tu ima mnogo muškaraca koji slikaju i mnogo momaka koji ohrabruju jedni druge.

Naravno da ima i mnogo žena, ali zaista se fokusirati na žene i ohrabriti žene bilo je veoma važno. Mislim da je to bio veoma negujući prostor, što zvuči vrlo ženstveno, ali nije bilo tako; jednostavno su se ljudi zaista osećali ohrabreno, ne samo da dele svoj stil rada, već i svoje ideje, svoju priču i poreklo poruka koje izražavaju kroz svoj rad. Vodile smo nekoliko razgovora koji bi verovatno bili drugačiji da su tu bili muškarci, da su možda preuzeli razgovor ili ga usmerili u drugom pravcu — ne znamo.

Tvoj proces mentorstva podrazumevao je razgovor sa učesnicama, predavanja i praktične stvari poput slikanja na zidu. Kako ti se sve to čini?

Proces mentorstva bio je dug, ali na najbolji mogući način. Po svojoj prirodi bilo je to veoma intenzivno iskustvo, ali mislim da upravo to govori o uzbuđenju i motivaciji svih uključenih. Iskreno, svaki dan od 6 ujutru do ponoći bio je ispunjen veoma intenzivnim razgovorima sa učesnicima, organizatorima i drugim mentorкама. Bilo je zaista uzbudljivo biti u mogućnosti da prenesem deo svog iskustva učesnicama, ali sam i sama naučila toliko toga od svih koji su bili tamo, ne samo od mentorki.

Mislim da je pristup uličnoj umetnosti iz svih uglova kroz radionice i razgovore, kroz razgovore o konceptima, praksi i načinu na koji ljudi razvijaju svoj rad, zaista sjajan način da se organizuje jedna nedelja, jer upravo to i čini od vas uličnu umetnicu. Stvoriti prostor u kojem su učesnice ohrabrene ne samo da stvaraju, već i da svoj rad prenesu na zid, da ga vide u velikom formatu, da prepoznaju snage osobe koja stoji pored njih i da uvide šta mogu da nauče od nje,mislim da su naučile stvari koje bi inače otkrili tek za godinu, dve ili tri.

Koncepti koje su ove mlade žene razvile tokom ove nedelje toliko su bogati i slojeviti, i odražavaju njihovo obrazovanje, bilo da dolaze iz oblasti tipografije i grafičkog dizajna, ilustracije ili grafita. Razmišljala sam kako ćemo svi postati bolji, jer ljudi već u prvim godinama svog rada razmišljaju tako duboko i stvaraju tako slojevite koncepte. One su neverovatne umetnice, bez obzira na to kojim putem će njihova umetnost dalje krenuti. 

Tvoja umetnost i stil su vrlo prepoznatljivi, crno-bela kombinacija reči i tekstura. Kako si ga razvijala?

Brzo sam shvatila da imam posebnu sklonost ka tome da ne koristim mnogo boja. Ne radi se baš o crno-belom pristupu, ali jednostavno ne uživam naročito u bojama. Mislim da boje nose mnogo različitih nivoa informacija, ali to nije vrsta informacija sa kojom sam želela da se igram. Radije sam želela da istražujem druge stvari.

Uvek imam osećaj da moram da se pravdam: volim boje. Postoje umetnici koji ih koriste na fantastičan način. Ali za stvari koje osećam i izražavam, težina same reči može da uradi toliko mnogo.

Kako biraš reči?

Mnogo pišem, više u smislu beleženja misli. Mnogo je pisanja, mnogo osećanja, mnogo brzih beleški u telefonu i u svesci kojoj se stalno vraćam. Postoje reči koje mi se vrte po glavi, koje stalno preispitujem i vraćam im se. Ponekad su to stihovi pesama koje mi nedostaje da čujem, iako zapravo nisu pesme, već više poput muzike u mojoj glavi.Shvatila sam da sam oduvek volela da se igram rečima. Volela sam raspoređivanje reči po prostoru i način na koji se kroz njih krećeš, čak i kada su na papiru.

Reči u svakom uglu stranice usporavaju način na koji ih čitaš. Možeš ih čitati u smeru kazaljke na satu ili drugačije. Možeš iste stvari čitati na različite načine.Zaista volim da se igram načinom na koji tumačimo stvari, da usporim čitanje, ubrzam ga ili da sve složim jedno preko drugog. Što više radim, postajem sigurnija u postavljanje veoma ranjivih poruka u veoma velikom formatu.

Bila sam veoma iskrena u vezi sa tim gde sam se nalazila u različitim periodima života. Imala sam sreću što su ljudi reagovali na to i pokazivali sopstvenu ranjivost. Videla sam kako plaču, kako ih radovi duboko pogađaju.

Ovde u Čačku jedan čovek je prolazio pored rada i rekao mi: „Hvala, od jednog pesnika drugom.“ Bio je veoma dirnut. Mislim da veličina stvara snažan utisak i određenu iskrenost. Ponekad su osećanja koja proživljavamo toliko monumentalna, toliko sveobuhvatna i gotovo zaslepljujuća u tom trenutku. 

„I see you / I’m in two / Deo mene ostaje zauvek“ ispisano je na muralu u Čačku. Šta to za tebe znači?

Za mene je „I see you, I’m in two“ bila rečenica koja se pojavila veoma brzo. Imala sam i drugu opciju koja je bila mnogo duža. Želela sam osećaj velikih banera, ne od tkanine, već kao dve kaskadne forme koje padaju niz stranu zgrade. Želela sam da imaju osećaj papira ili konstrukcije, sa svim tim naborima i nepravilnostima. Kako sam razvijala rad, činilo mi se da mogu da predstavljaju dve odvojene strane, gotovo kao dve strane planine ili doline.

„I see you“ mi zvuči veoma nežno i puno ljubavi, dok „I’m in two“ ilustruje stanje podeljenosti, dve suprotne misli ili osećaj rastrzanosti. Posebno je izazovno kada vam neko govori da vas voli takve kakvi jeste, dok se vi sami osećate podeljeno ili rasuto na različite delove. Dopada mi se što sam uspela da razrešim taj osećaj. U tome nema nužno tuge.

Možemo biti na različitim mestima, u različitim delovima života, sa različitim osećanjima prema ljudima i onome što ostavljamo iza sebe. Naša zajednička iskustva i uspomene mogu biti tužne, ali to je ono što imamo i moramo da nastavimo dalje. Za mene je to veoma lepo razrešenje. Reakcije su bile zaista sjajne. Osećam da mi je ukazano veliko poverenje da napravim ovaj rad. Mislim da činjenica da je rad podeljen između različitih jezika čini ga otvorenim za razumevanje čak i kada ne razumete obe strane. To je slično i mom iskustvu ovde.

Ne govorim srpski jezik, a volela bih da mogu da ostanem duže i naučim još više reči kako bih dublje razumela sve oko sebe. Osećala sam se dobrodošlo ne samo kao osoba, već i kao umetnica čiji rad može da bude realizovan baš onako kako je zamislila. 

Čuli smo da si imala zanimljive interakcije na trećem spratu zgrade.

Na trećem spratu živela je jedna baka, baš kod slova Y u radu. Nas dve apsolutno nismo govorile isti jezik. Koliko sam razumela, nije joj se baš dopadalo umetničko delo, ali joj se dopadalo što sam ja tamo, što je veoma simpatično. Najviše mi se dopalo kada je rekla da je rad namenjen mladima, a ne njoj, pa je u redu što joj se ne sviđa. Ponovo sam se osećala veoma dobrodošlo.

Pronašla je čak i štap kojim je lupkala po ogradi svog balkona pored lifta kako bi privukla moju pažnju. Ja bih pomislila da lift pada ili da nešto nije u redu, a onda bih videla da je to samo ona sa kafom i trešnjama za mene. Zaista sam bila zbrinuta na svakom mogućem nivou tokom ovog projekta.

Nešto za kraj?

Iskustvo slikanja na DUK festivalu je zaista bilo posebno za mene. Nije poenta u tome da su drugi festivali koje sam radila bili lošiji. Uopšte nije reč o poređenju. Jednostavno imam osećaj da je čitavo vreme koje sam provela u Srbiji bilo jedno veliko pozivno pismo da se osećam dobro. Postoji mnogo projekata i festivala na kojima se dešava toliko stvari da sve postane previše i lako odvlači pažnju. Ovde imam osećaj da je suština razloga zbog kojeg slikamo i zbog kojeg radimo ovakve stvari još uvek veoma prisutna i da upravo ona pokreće DUK tim.

Divno je biti podsećen na to. Divno je ponovo raditi na taj način. Podseća me na 2016. godinu, kada sam bila veoma mlada i tek na početku. Poslednjih nekoliko nedelja za mene su bile jedno potpuno zaokruženo iskustvo. Osećam se veoma srećno što sam to pronašla upravo ovde i što sam imala priliku da radim ovde. To možete da vidite svuda. Nije samo u muralima koje stvaraju, već i u načinu na koji tim funkcioniše, kako brinu jedni o drugima i o umetnicima. Bilo je fantastično. I volim Srbiju – neka to bude moja poslednja reč!

Foto: Dunja Kleut

Članak Ovde imam osećaj da je suština razloga zbog kojeg slikamo još uvek veoma prisutna se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dok će Mitsko Biće publici predstaviti novi audio-vizuelni koncertni doživljaj, zidovi „Cvijete“ oživeće kroz slikarke Jelene Ilić, Jovanove majke, čime će se po prvi put njihovi umetnički izrazi susresti u zajedničkom prostoru. Koncert se održava u okviru programa „ProCVJETAvanje“ osmišljenog kao nastavak borbe za održivost ULUS-a.

Pred koncert smo razgovarali sa Jelenom i Jovanom o ovom susretu, sećanjima koja ih vezuju za „Cvijetu Zuzorić“ i o tome šta publiku očekuje kada se 30. maja ovaj prostor ponovo otvori na jedan sasvim nov način.

Kako ste se osećali kada ste saznali da će koncert biti upravo u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, prostoru za koji ste vezani kao članica ULUS-a i u kojem ste izlagali?

Jelena Ilić: Mnogo sam radosna zbog toga. Obradovala sam se još kada mi je Jovan rekao da bi voleo da sviraju u „Cvijeti“. Radujem se koncertu i uzbuđena sam. Puno je raznih isprepletanosti i povezanosti, osim ove najveće naše – sin i majka. U „Cvijetu“ smo dolazili na izložbe šetajući Kalemegdanom porodično dok je Jovan bio mali, a kasnije i sa njegovim mlađim sestrama. Posebno se sećam velike izložbe Ilije Bosilja i Jovanove radosti.

Ljudi iz tog prostora ga znaju odmalena, neki su mu i predavali u Dizajnerskoj školi, prate i slušaju njegov bend. A sada je došlo do saradnje benda i udruženja. Iz tog ugla, zanimljivo je posmatrati kako se životni krugovi ukrštaju – ULUS i Mitsko Biće.

Koncert je i početak programa „ProCVJETAvanje“, osmišljenog kao nastavak borbe za održivost udruženja. Program je okrenut stvaranju nove publike, jačanju kapaciteta članstva i saradnji kroz multimedijalne sadržaje, a prvi takav događaj upravo je koncert Mitskog Bića.

Šta za vas predstavlja taj prostor, tada kada ste izlagali, a šta sada kada vaš sin svira sa bendom?

Jelena: Prostori ULUS-a su važni za mene kao slikarku. Učestvovala sam na mnogim grupnim izložbama u „Cvijeti“, a imala sam i samostalnu izložbu u galeriji. Sada, kroz ovaj koncert, prostor dobija potpuno novu dimenziju. Doživeću ga na drugačiji način.

Važno mi je da pomenem i da je u toku donatorska izložba „Nije meni ništa. Vidite kako se smejem“, organizovana kao znak solidarnosti sa zaposlenima u ULUS-u. Izložba traje od 27. do 30. maja u Galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj 37, a nakon toga svi zajedno idemo na koncert Mitskog Bića u „Cvijetu“.

Da li osećate neku vrstu povratka ili zatvaranja kruga u ovom trenutku?

Jelena: Imam osećanje susreta. To podrazumeva i neku vrstu povratka i zatvaranja kruga, ali pre svega otvaranje nečeg novog. Spajanje majke i sina, prošlosti i sadašnjosti, ličnog i umetničkog, porodice kao ključnog uticaja na stvaralaštvo – sve to jeste prisutno u ovom događaju. Jovan, koji je kao mali trčao po „Cvijeti“, sada u saradnji sa ULUS-om pravi koncert, uz moje radove.

Svako od nas radi nešto svoje, ali istovremeno ceo život utičemo jedno na drugo, svesno i nesvesno. Oblikujemo se međusobno. Ovo što će se dogoditi 30. maja deluje kao susret svega što radimo, pravimo i živimo. Kao zajednički rad koji je nastao spontano, nezavisno, a ipak kao da je oduvek postojao zajedno. Samo je sada postao vidljiv. Imam osećanje najdublje povezanosti. Volim njegove pesme i muziku i osećam koliko se naši svetovi prožimaju.

Jovan: Nadam se da se krug ne zatvara, već da će se spirala tek pokrenuti.

Šta želite da publika „pročita“ ili oseti kroz ovaj događaj?

Jelena: Volela bih da publika prepozna taj naš spoj, taj zajednički rad. Da se osećanje koje svako od nas nosi u svom radu – Jovan u muzici, a ja u crtežima – prepozna i prenese dalje. Kao zagrljaj.

Moji radovi ovde dobijaju novi smisao. Pesme i muzika podržavaju crteže koji kroz projekciju na zidovima galerije postaju živi. Čini mi se da su ključne reči ovde prepoznavanje i podrška. Jedan rad podržava drugi, i u tom spoju postaju snažniji, vidljiviji i čujniji. Dobijaju novi život.

Jovan: Ja bih voleo da ljudi osete da smo potrebni jedni drugima. Moj najbolji drug Mladen otvoriće koncert. Sviraću sa prijateljima iz benda na stejdžu. Oko nas će biti publika, a iza njih mamine slike. To sve zvuči kao neki portal. Idemo zajedno u neke nove svetove.

Da li postoji nešto što niste nikada javno rekli jedno o drugome, a što biste sada voleli da podelite?

Jelena: Mislim da ovim zajedničkim javnim nastupom govorimo mnogo više nego što bi reči mogle.

Pesme i crteži tako dobro idu zajedno, kao neki najlepši spoj. Jedno drugo podržava i podiže. Sve postaje snažnije. Moji crteži su mali i intimni, a ovde su dobili novi život — veliki su, kreću se, lebde po zidovima galerije uz muziku koja im je bliska. Ovo je nekako najbolja izložba koju mogu da zamislim!

Koja je najranija uspomena koju imate vezanu za majčino stvaralaštvo?

Jovan: Mamin atelje. Imala je sobu u stanu koja je bila njen atelje. Kasnije je to postala moja prva soba.

Sećam se da je jednom uzela neku moju brojalicu, preslikala je nekom belom bojom i stavila u kutiju da napravi „objekat“, „rad“. Bio sam veoma ljut zbog toga. Ali evo, sad kaže da će mi kupiti drugu.

Da li umetnost pomaže da se bolje razumete kao majka i sin, ili ponekad dodatno komplikuje?

Jovan: Čini mi se da je ranije mogla da bude nešto što komplikuje. Te slike su umele da deluju nedostižno i nedodirljivo. Sada, kada smo oboje porasli, umetnost je postala teritorija komunikacije. Kroz nju razgovaramo o tome šta osećamo i mislimo o sebi i drugima. I naravno, ona je prostor za beskrajnu igru, bez nekog unapred zadatog cilja, osim same igre.

Kada je prvi put majčin pigment prokrvario kroz tamu Mitskog Bića? Kako ti je došla ideja da njene slike postanu meso i kost vizuelnog identiteta benda?

Jovan: Kada sam pisao scenarije za spotove singlova, pokušao sam da se potpuno prepustim intuiciji i nesvesnom. Asocijativno sam povezivao stvari koje su mi važne duhovno i psihološki. Tako su nastali ljudi iz izmišljenog Grada Svetog Poverenja, oboleli od Nepoverenja. Trenutak njihovog povratka poverenju i sigurnosti jeste trenutak kada se pojavljuju mamine slike. To jeste veoma lično, jer su njene slike predstavljale neku vrstu njene sigurnosti, koja se dalje širila na nas kao porodicu. Ali, istovremeno, veoma je cenim kao umetnicu. Mislim da je izuzetno talentovana i da duboko razume kreativni proces.

Na kraju, ostaje i jedno pitanje: šta ćemo čuti i videti kroz taj portal, na tom mestu gde ćemo biti fizički zajedno — sa Jelenom i Mitskim Bićem, ali i sa njihovim kreacijama koje će se prvi put susresti na ovaj način. Kao što Jelena kaže – Cvjeta proCVJETAva 30. maja.

Fotografije: Miloš Radovanović Migovac

Članak Mitsko Biće u Cvijeti Zuzorić: susret muzike, slike i porodične priče se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Izložba „ALL IN”, koja će biti otvorena od 22. do 29. maja, predstavlja intenzivan autorski proces u kojem se skulptura, svetlosne instalacije i digitalno generisani radovi spajaju u jedinstvenu prostornu celinu, istražujući granicu između unutrašnjeg impulsa i materijalne forme.

Izložba „ALL IN” snažno insistira na ideji potpune posvećenosti procesu. Šta za vas lično znači trenutak kada umetnik „ulazi all in”?

Mladen Hrvanović: To je egzistencijalno „sve ili ništa”, potpuna predanost procesu, bez rezerve i bez plana za povlačenje. Trenutak kada umetnik ulazi “all in” obuhvata puno toga. Za mene lično to znači sloboda, fokus, ranjivost, unošenje prethodnih znanja i iskustava, hrabrost da prihvatiš grešku, da budeš svestan, dosledan, da se izložiš, budeš u dosluhu sa sobom i svetom oko sebe, te budeš otvoren za nove frekvencije. Jedino kad staviš čitavog sebe, obuhvati te onaj osećaj kad nastaje nešto novo, srce ubrzava do maksimuma, kad “bride uši” ispunjene ushićenjem koje nema zamenu ni u jednom iskustvu.

Vatre strasti, foto: Nemanja Branković

U tekstu za izložbu se govori o „sudaru” između ideje i materije. Koliko vas privlači upravo taj trenutak kada stvari prestanu da budu pod potpunom kontrolom?

Kad stvari prestanu da budu pod potpunom kontrolom, kad otpustiš poriv da kontrolišeš materiju, počinju maksimalni otkucaji srca i otvara se  zajedničko putovanje ideje i materije. Tu je snažna veza s nesvesnim i još uvek sve može da pođe u najrazličijim smerovima. Još biraš kojim putem da kreneš.

Vaši radovi deluju kao da nastaju iz potrebe da fizički testirate granice materijala. Koliko je iskustvo rada sa metalom, konstrukcijama i prostornim intervencijama uticalo na vaš umetnički jezik?

To fizičko testiranje granica materijala dolazi iz radoznalosti, iz dubine. Prirodan, intuitivan način rada mi je da komuniciram s materijalom kako bi uspostavio dvosmernu komunikaciju. Taj  proces mi pomaže da lakše dolazim do rešenja. Dijalog sa materijalom ujedno je i dijalog sa samim sobom. Tako se konstantno razvija moj umetnički jezik. Oduvek u sebi nosim ljubav prema materijalima, ispitujem ih, osluškujem. Zanimanje za materijale podstaklo je razvoj i usavršavanje  mojih manualnih veština. Takođe, tu je moj emotivni odnos prema prostornosti. Veliki prostori, konstrukcije i prostorne intervencije su oduvek samnom jer sam potekao s Novog Beograda. Sa poslednjeg sprata Oblakodera, u jednom čuvenom bloku koji je bio dom mnogim umetnicima, pucao je pogleda u prostor na sve strane. Tu je bila kao monument Kapija Beograda. To je, verujem,  podsvesno odredilo, postavilo u meni temelje  posmatanja i doživljaja objekata u prostoru. Eksperimentisanje u doživljavanju prostornosti, testiranje materijala i naslage iskustava koje se talože u meni kao što se taloži karbon – ugljenik – sve je to upleteno u moj proces stvaranja.  

U mnogim vašim radovima prisutna je snažna tenzija između kontrole i haosa. Da li mislite da je upravo ta napetost jedno od ključnih pitanja savremene umetnosti?

Prostor me prožima visceralno i osećam ga telom, često kroz solarni pleksus koji mi daje signale jesam li u pozitivnom odnosu s materijalom i da li je otvoren put za komunikaciju. Kad radiš na materijalu, kad obrađuješ stenu ili metal, ti stavljaš sebe, svoja unutrašnja stanja na materijal koji će to pokazati svetu. U interakciji sa materijalima spoznaješ u umetničkom procesu koliko si zapravo spreman da vidiš sebe onakvim kakav jesi i prihvatiš sebe sa svim napetostima i polaritetima, onim što je u tebi tamno i onim što je u tebi neugasivo. Kroz taj dijalog mogao sam početi da to svesno pretačem u materijal. Tragajući za balansom između haosa i kontrole nad materijalnom i sobom, živim u napetosti između tih sila i kontrasta. Naučio sam da te napetosti hrane maksimalni srčani puls, MHR, na kojem stvaram, one su pokretači, nikako problem.  

Monument found No 2, foto: Nemanja Branković

Vaš rad deluje veoma fizički i prostorno, gotovo kao da nastaje direktno iz rada na terenu i odnosa tela prema materiji. Koliko vam je važan sam proces izrade u odnosu na finalni objekat?

Proces pulsira neprekidno. On je važniji jer je finalno delo, zapravo odraz segmenata koji nastaju u tom procesu. Dela su kao screenshotovi istraživanja koje se desilo oko pitanja kako bi ideja mogla da dobije oblik, boju, ritam, dimenziju kroz materijal ili kako bi problem moglo biti rešen.

Vaša praksa često uključuje teme prostora, zajednice i urbanizma. Koliko smatrate da umetnost danas može realno da utiče na javni i društveni prostor?

Umetnici imaju privilegiju da imaju glas i korišćenje tog glasa je naša dužnost. Sastavni deo našeg posla je da utičemo na javni i društveni prostor. Moj umetnički čin je uvek “umočen” u  društveni i prostorni kontekst. Arhitekturu, na primer, doživljavam kao najveći format  funkcionalne skulpture koja oblikuje i edukuje društvo. Kada sam prvi put video kuću Normana Fostera “Drveno jaje na staklenom prstenu”, pomislio sam da je više takvih arhitekata u prošlosti radilo zajedno, ljudi bi već možda bili na nivou da mogu da lete. Ne pravim razgraničenja između skulpture u javnom prostoru i arhitekture. Senka arhitekture provlači se uvek i kroz druge oblike umetnosti – slike, instalacije, animirani film.

Projekti poput Goulash Diska, EXPO-a u Šangaju ili Evropske prestonice kulture u Rijeci podrazumevali su rad sa velikim timovima i kompleksnim sistemima. Koliko vam je kolektivni rad važan u umetničkom procesu?

Kao student Likovne akademije u Beogradu imao sam osećaj da se naglasak stavlja na izolovanu jedinku kao meru za stvaranje umetnosti. U sebi sam nosio želju za rušenjem takvih granica u svom procesu. Mislim da nije samo jedinka stvaralac za sebe, učesnik umetničkog čina. Kolektiv i njegova sinergija kroz proces mogu stvoriti zaista čudesna dela. Okupljanje tima oko sebe mi je nešto čemu težim kod velikih projekata. Ogromna je privilegija kad radite velike projekte da se vaše ideje, skice, beleške, crteži u nekom trenutku pretoče u prostor, postanu opipljive, zažive  delovanjem velikog tima koji ste okupili. Ljude različitih profila i senzibiliteta ste povezali u procesu i zavoleli jer su bili tu, u svakom segmentu procesa i pomogli da ideja krene u svoje materijalno otelovljenje. Taj moment kade se stvara zajedno, kad saradnici pomažu u ostvarivanju vaše ideje ili koncepta, izvor je dobre energije koja je dodatan podstrek kreativnost. U radu s timom podstičeš članove tima da osmišljavaju dodatne ideje, olakšavaš im do dođu do rešenja. To je predivan osećaj! Volim fizički na terenu da sudelujem i pomažem u radu i izvedbi – često su to ogromni formati. Kad se uđe u materijal, on uvek pokazuje kojim putem treba ići i zato je jako bitna energija koja se akumulira na projektu, individualna i kolektivna,  jer ona gradi karakter, ritam i frekvenciju samog projekta. Zajednička energija na velikim projektima je važna od postavke samog terena do konačnog dela. Ovakvo vrednovanje snage i važnosti kolektivnog delovanja dolazi iz moje unutrašnjosti. Smatram sinergiju i razmenu koja pritom nastaje bitnim delovima procesa.

Dobro jutro Komiža, foto: Nemanja Branković

Vaši radovi često funkcionišu kao „prostorne situacije”, a ne samo kao objekti za posmatranje. Da li vam je važno da publika rad pre svega doživi, a tek onda interpretira?

Važno mi je da publika u interakciji sa mojim delima otvori pitanja, da ljudi budu podstaknuti da osete impuls slobode, igranja, promene rakursa gledanja i shvatanja. Tok publike me privlači, razmišljam kako se u susretu sa mojim delima publika kreće kroz prostor, kako apsorbuje energiju nakupljenu u delima i istu emituje, reflektuje kako međusobno tako i kroz prostor. Volim da pratim kako se nose sa režiranim redosledom vizuelnih nadražaja i prostornih detalja te kako im ja mogu pomoći, voditi ih ili usmeravati kroz to kretanje i prostorne situacije. Za mene je to praćenje isto deo procesa koji ne završava finalizacijom samog dela. Tu se u javnom prostoru izlaganja dešava igra u kojoj kontekst kretanja kroz izložena dela na kreiran način budi neke buduće ideje, kako za umetnika, tako i za publiku. Uvek priželjkujem da će tako začete ideje nastaviti da se “kuvaju” u unutrašnjosti, kod svakoga na specifičan, individualan način. Dok stvaram, nastojim biti budan u stanju opčinjenosti koja nastaje sjedinjavanjem ideje i materijala, koje prate maksimalni otkucaji srca – MHR. Prenaglašeni profesionalizam sigurno dovodi do ustaljenog kvaliteta, ali je tada puno teže napipati tu iskru koja vodi prema nečem novom. Shvatam da je za novo je potrebna hrabrost, smelost da se igraš, da pogrešiš, budeš miran sa greškama i da se svet sagledavaš iz drugačijeg ugla. Mene vodi ideja da svaka izazov odnosno problem ima minimum tri rešenja. Tu se prepuštam da me vodi viša sila i dijalog sa samim sobom i materijalom. Najteže izazove često sam rešavao u stanju snova, a držao budnost tokom procesa transformacije tog rešenja u materiju. Želeo sam da ga što više osvestim i da u njemu što duže uživam. Na ostrvu Visu, u kući je krevet na kojem spavam, a on se nalazi iznad velikog komada stene. Tamo sanjam najintenzivnije snove i dobivam kroz njih uvide, ideje i spoznaje. Neke od mojih najvažnijih momenata stvaralaštva rođeni su upravo tamo. Često mislim da nije tog kamena, ko zna u šta bi se moj umetnički put razvio i da li bi uopšte bio umetnik.

Da li mislite da danas živimo u vremenu prezasićenosti slikama, ali manjka stvarne pažnje?

Mislim da postoji manjak stvarne pažnje. Zapravo imamo krizu perceptivne pažnje. Paradoksalno nikad više slika, nikad manje primećivanja i stvarnog gledanja. Uzmite skrolanje koje je pokret koji simulira pažnju, a zapravo je njena suprotnost. Hranimo se sa hiljade vizuelnih informacija dnevno i ne zadržavamo skoro ništa od toga. Zadržavanje zahteva nešto što algoritam ne može da optimizuje – tišinu i zastajanje. Umetnost koja nastaje na maksimalnom pulsu srca  savaladava otpor, spoljašni i unutrašnji, i ohrabruje vas da smete da stanete kad vam nešto skrene pažnju da oslušnete, da se zamislite i naoštrite veše antene. Upravo je to možda momenat nastajanja nove ideje. Beton, bronza, pozlata su materijali koji zahtevaju od vas telesnu pristutnot, fizičku blizinu i vreme.

MHR – Maximum Heart Rate kao metoda podrazumeva da si potpuno prisutan. Da si tu – svojim telom, nervnim sistemom i svojom iskustvom. Prezasićenost slikama nije problem tehnologije već mi se čini da je simptom dubokog straha od praznine. Verujem da strahujemo od trenutka u kome nema novog sadržaja i kad moraš da budeš sam sa sobom. Umetnost te uči da staneš i gledaš, da  trpiš tišinu dok nešto ne počne da govori. Stati ispred dela i ostati u fokusu, dopustiti da te ono što vidiš — promeni. Ili ne promeni nije lako. U svetu prezasićenom slikama, taj trenutak uronjenosti zahteva svojvrsan fizički i mentalni napor.  

Projekat „Liceulice” pokazuje i vašu društveno angažovanu stranu. Da li verujete da umetnik danas ima odgovornost da bude uključen u društvene procese, a ne samo u galerijski sistem?

Dobra i iskrena umetnost uvek je bila i biće angažovana. Neangažovana umetnost nije nešto u šta osobno verujem. Za mene je biti umetnik poziv od javnog značaj. Umetnikov glas mora biti korišćen umesto glasova onih koji ga nemaju. Umetnik mora da postavljati pitanja, to je naša dužnost. Naš društveni angažman mora obuhvatiti suočavanje s problemima i anomalijama, iz vere da društvo može i mora da bude bolje i pravednije za sve koji ga čine. Na ”Lice ulice” sam izuzetno ponosan. Ja sam mu kumovao i dao sam mu ime, a Jovana Karaulić i Branislav Trifunović su ti koji su uobličili projekt i doveli ga do onoga šta on danas jeste.

Iskrenost i spremnost da se izložiš s najdubljim momentima sebe i da se ogoliš pred publikom je način na koji deluješ u društvu. Doživljavam i galerijski sistem kao platformu kroz koju se uključuješ i utičeš na društvene tokove. Izlaganje je ozbiljna čin koji u sebi nužno mora da nosi dozu društvenu odgovornosti.

Članak Dobra i iskrena umetnost uvek je bila i biće angažovana se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Raco Bulatović je svoje fotografije poklonio 2007. godine; radi se o 700 fotografija i registru sa podacima o skoro 1.720 snimaka. Kada ste se vi prvi put susreli sa ovim obiljem materijala i kako je počeo sam rad na izložbi?

Dunja Brkić: Sa fotografijama Raca Bulatovića prvi put sam se susrela u martu 2025. godine, kada je u Kulturnom centru Beograda započet rad na njihovom popisu i sistematizaciji. Materijal se nalazio u 15 kutija i 6 albuma i sastojao se od fotografija i pratećih podataka o oko 1.720 snimaka Beograda iz perioda njegove posleratne obnove.

U procesu obrade, kroz detaljan pregled i pokušaj strukturisanja, Novi Beograd se postepeno izdvojio kao dominantna i najkoherentnija celina — kako po obimu, tako i po tematskoj zaokruženosti, posebno zbog toga što fotografije prate period njegove najintenzivnije izgradnje i transformacije terena. Bulatovićeve fotografije, kroz ono što prikazuju, ali i kroz natpise na njihovim poleđinama, postepeno su razotkrivale složenost slike grada u kojoj su se preplitali realizovani i nerealizovani planovi, dok su istovremeno, tokom samog procesa obrade, pojedini objekti nestajali (Stari Savski most, Hotel Jugoslavija), menjajući panoramu Novog Beograda, što je dodatno usmerilo koncept izložbe ka isticanju stalne promenljivosti gradskog pejzaža.

SIV, Raco Bulatović

Arhitektura Novog Beograda ima ne samo građevinsko-arhitektonsku vrednost već svedoči i o kulturi stanovanja i življenja. Šta je to što je Bulatovićevo oko posebno registrovalo – odnosno ono što je vama bilo zanimljivo u njegovom odabiru lokacija i kadrova?

Ono što je posebno zanimljivo kod Bulatovića jeste to što Novi Beograd gotovo dosledno posmatra kroz arhitekturu, dok se ljudske figure pojavljuju tek povremeno i u drugom planu. Njegov fokus je na prostoru u nastajanju — na pesku i močvari iz kojih izrasta modernistički grad, na gradilištima, stambenim blokovima i reprezentativnim državnim objektima, poput zgrada Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, Muzeja savremene umetnosti, Saveznog izvršnog veća, Sava centra ili Hotela Jugoslavija.

Ljudske figure na njegovim fotografijama pojavljuju se retko i, naspram monumentalnosti terena i objekata koji se uzdižu iz ravnice, deluju sitno, često gotovo neprimetno u odnosu na razmere prostora koji ih okružuje. Kada su prisutni, to su najčešće radnici na gradilištima ili učesnici omladinskih radnih akcija, ili stanovnici u već formiranim stambenim blokovima. Tek poneki prizori, poput fotografije koju naziva „Nedeljno popodne“, sa ringišpilom i kupačima, ukazuju na trenutak u kojem je proces izgradnje priveden kraju, a dinamiku izgradnje zamenjuje dinamika svakodnevice. Takvim prizorom, čini se kao da Bulatović zaokružuje proces nastajanja novog grada, koji je, uprkos brojnim promenama planova i namena koje su mu tokom vremena pripisivane, postepeno postao funkcionalna i zaokružena urbana celina.

Nedeljno popodne, Raco Bulatović

Posebno su zanimljivi i foto podaci, odnosno zapisi koje je Bulatović ostavljao. Šta iz njih saznajemo o životu Novog Beograda u posleratnom periodu? Da li se oni mogu posmatrati kao istorijski zapisi ili više kao individualni doživljaji određenih istorijskih tekovina?

Zapisi koje je Bulatović ostavljao na poleđinama fotografija i uz snimke u albumima izuzetno su dragoceni jer nam često pružaju osnovne informacije o lokaciji i vremenu njihovog nastanka. Iako deluju kao neutralni, gotovo tehnički podaci, u pojedinim slučajevima, u kombinaciji sa onim što fotografija prikazuje, otkrivaju složenost procesa gradnje Novog Beograda, ali i promišljenost sa kojom Bulatović pristupa kreiranju kadrova.

Kroz zapise i ispise, Novi Beograd sagledavamo kao proces, što se najbolje vidi u Bulatovićevom praćenju gradnje Sava centra — od prvih iskopina do završenog zdanja. Taj proces se istovremeno otkriva i kao nedosledan i promenljiv, čemu svedoči fotografija na čijoj poleđini se pominjanje plan izgradnje Opere koja, i pored raspisanog konkursa za pronalaženje idejnog rešenja, nikada nije realizovana.

Sa druge strane, kako kroz kadrove, tako i kroz način na koji ih imenuje, Bulatović dodatno otkriva svoje poglede koji se uklapaju u širi ideološki okvir vremena. Način imenovanja, kontrastiranje starog i novog, kao i selektivno prikazivanje ili izostavljanje pojedinih elemenata (poput odsustva stare fabrike Ikarus u samom kadru a njeno pominjanje na poleđini), ukazuju na težnju da se Novi Beograd predstavi kao „čist“ prostor novog početka, oslobođen prethodnih istorijskih slojeva.

Zbog toga se ovi zapisi mogu čitati na dva nivoa: oni jesu istorijski tragovi, jer beleže konkretne prostore i trenutke, ali su istovremeno i izraz jednog individualnog, ali i šireg ideološkog pogleda. Upravo u tom spoju leži njihova vrednost — oni ne dokumentuju samo šta je bilo, već i kako je to trebalo da bude viđeno i zapamćeno.

Perspektiva, Raco Bulatović

„Kroz fotografije Raca Bulatovića ne otkriva se samo ono što je postojalo, već i ono što je bilo projektovano, izostavljeno ili naknadno nestalo“, navodi se u uvodnom tekstu. Kako sagledavate ovaj aspekt njegovog fotografskog rada, odnosno na koji način ste ga tretirali u pripremi izložbe?

Posmatrajući Bulatovićeve fotografije iz današnje perspektive, zajedno sa zapisima i komentarima koje je ostavljao, Novi Beograd se otkriva kao polje prisutnog i odsutnog, realizovanog i nerealizovanog. Pojedini objekti nisu prikazani iako su postojali, neki su uvedeni u vizuelni prostor iako njihova realizacija nikada nije ostvarena, dok su drugi, koji su bili česti motivi u njegovim panoramama, danas nestali iz gradskog pejzaža. Zgrada Opere, fabrika Ikarus, Stari savski most i Hotel Jugoslavija neki su od primera koji ukazuju na složenost i promenljivost urbane strukture koju Bulatović beleži. U tom smislu, Bulatovićeve fotografije, posmatrane iz današnje perspektive, ne funkcionišu više samo kao dokument jednog trenutka, već kao slojeviti zapis o planovima, njihovim prekidima i promenama.

Različite generacije različito doživljavaju novobeogradsko nasleđe – šta mislite da će na izložbi posebno biti zanimljivo starijima koji su odrastali u socijalizmu, a šta Generaciji Z?

Različite generacije novobeogradske prizore sa Bulatovićevih fotografija verovatno doživljavaju na različite načine, čemu doprinose slojevi ličnog iskustva sa kojima im pristupaju. Za stariju publiku, ove fotografije mogu imati nostalgičan prizvuk, jer podsećaju na grad u kojem su odrastali i na svakodnevicu u kojoj su učestvovali. Sa druge strane, mlađa publika se kroz njih upoznaje sa Novim Beogradom u njegovoj ranijoj fazi u odnosu na današnju — sa vremenom izgradnje, trenutkom kada su današnji poznati objekti i stambeni blokovi bili novi, i kada neki delovi prostora još nisu postojali ili pre nego što su se promenili ili nestali.

Naslovna fotografija: Anđelka Tomašević

Članak Nepostojani predeli – Novi Beograd kroz objektiv Raca Bulatovića se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dugoročni dokumentarni projekti u Aziji i Istočnoj Evropi čine osnovu njegovog angažmana kao fotografa i novinara. U radu u konfliktnim i postkonfliktnim društvima bavi se kršenjem ljudskih prava, sa posebnim fokusom na ženska prava, kao i etnička i prekogranična pitanja. Njegov pristup podrazumeva dug boravak na terenu, strpljivo građenje poverenja i rad u izuzetno zahtevnim, često i opasnim okolnostima.

Tokom prethodnih godina radio je na pričama u Kazahstanu i Kirgistanu o preživelima iz logora u Sinđijangu, u Ukrajini je dokumentovao skejtersku zajednicu usred rata, u Bangladešu je istraživao postrevolucionarni period i slučajeve tajnih otmica, dok od 2022. godine u Mjanmaru prati oružani otpor protiv vojne hunte. Izveštavao je i iz etiopske regije Amhara tokom tekućeg sukoba. 

Robinov rad podržan je od strane prestižnog Pulitzer Centra, a objavljivan je u medijima kao što su Le Monde, The Washington Post i The Guardian. Takođe je izlagao na međunarodnim festivalima i u institucijama, uključujući Photographic Center of Marseille i Nacionalnu galeriju Bosne i Hercegovine, u okviru prošlogodišnjeg Sarajevo Photography Festivala. Prošle godine osvojio je i glavnu nagradu na pomenutom festivalu, čime je dodatno potvrđena Robinova pozicija na savremenoj dokumentarnoj sceni. Konkurs za ovogodišnji takmičarski program Sarajevo Photography Festivala otvoren je do 16. aprila. Sve ovo bile su teme našeg razgovora.

Tvoj rad se često fokusira na ljudska i ženska prava u složenim političkim kontekstima. Šta te je inicijalno privuklo ovim temama?

Moja početna želja, dok sam bio student, bila je da pričam priče o svetu u pokretu. Nakon završetka studija, posebno iz oblasti novinarstva i analize konflikata, vrlo brzo su me privukle teme na koje čovek ne može ostati ravnodušan niti okrenuti pogled. Kao fotograf, potrebno je da se što više približite stvarnosti, uđete u intimne prostore i provodite duže vreme na terenu. Dokumentovanje kršenja ljudskih prava, kako muškaraca, tako i žena, ubrzo je postalo centralni fokus mog rada, bilo kroz teme poput progona Ujgura ili ratnih zločina koje je počinila vojna hunta u Mjanmaru.

Radiš u različitim geografskim i kulturnim kontekstima, od Azije do Istočne Evrope. Kako pristupaš izgradnji poverenja sa ljudima koje fotografišeš?

Poverenje se gradi kada je komunikacija zasnovana na poštovanju, bez obzira na kulturu. U svom radu često provodim duže vreme na jednom mestu, dane, nedelje ili čak mesece, prateći određenu priču. Vreme i poštovanje otvaraju vrata. Kada je reč o pitanjima ljudskih prava, mnogi ljudi godinama čekaju da budu saslušani. Njihove priče su ućutkivane ili zaboravljene. Razgovor sa novinarom koji je tu da sluša i podeli njihovu priču može biti duboko katarzičan. Strpljenje, poštovanje i pažljivo slušanje otvaraju srca.

Projekti poput onih u Kazahstanu i Kirgistanu, gde si dokumentovao preživele iz logora u Sinđijangu, nose veliku emocionalnu težinu. Kako balansiraš između novinarske distance i lične uključenosti?

Ne doživljavam ličnu uključenost kao nešto što je u suprotnosti sa novinarskom distancom. Izveštavanje o teškim temama na terenu uvek zahteva određeni nivo ličnog angažmana, ne samo zbog rizika koji su uključeni. Novinarska distanca je vodeći princip, metodologija. Prirodno je da neke priče koje čujete ili prizori kojima svedočite nose veliku emocionalnu težinu; pogađaju vas, diraju, pa čak i izazivaju ogorčenje. Ipak, najbolji način da podržite ljude na terenu, kao novinar i fotograf, jeste da njihove glasove prenesete što vernije i istinitije, ne lišene emocije, već sa autentičnošću i profesionalnom rigoroznošću.

Kako procenjuješ kada je pravi trenutak za fotografisanje, a kada je bolje odložiti fotoaparat?

Retko fotografišem odmah po dolasku na lice mesta. Volim da odvojim vreme, steknem poverenje i zabeležim autentične trenutke. Međutim, ponekad to nije moguće, kao tokom bombardovanja, na primer. U takvim situacijama postavljam sebi nekoliko pitanja: da li je dostojanstvo ljudi koje sam fotografisao ispoštovano na slici? Da li fotografija ima suštinsku novinarsku vrednost? Da li dokumentuje ključni događaj? Takvo promišljanje oblikuje moj rad. Postoji mnogo fotografija koje odlučim da ne napravim. Ali, opet, poštovanje ljudi na terenu, posebno kada ih fotografišem, upravo je to ono što mi omogućava da ostanem duže i prikupim autentična svedočanstva.

Tvoj rad u Ukrajini bio je fokusiran na skejtersku zajednicu. Šta te je privuklo toj priči i kako se ona uklapa u širi kontekst sukoba?

I sam sam skejter. Kada sam počeo da radim u Ukrajini nakon invazije 2022. godine, želeo sam da dokumentujem živote ukrajinske omladine kojoj su nevinost i adolescencija naglo oduzeti. Za mene je skejtbording postao lični način i snažna perspektiva kroz koju sam mogao da ispričam njihovu priču. Od početka invazije, skejtbording u Ukrajini dobio je posebno značenje, kao oblik bekstva, važan izvor psihološke podrške za jednu dezorijentisanu generaciju. Bio mi je to i način da napravim distancu od beskrajnog toka vesti i pokažem kako sukob menja svakodnevni život, čak i u njegovim najjednostavnijim trenucima.

U Bangladešu si istraživao tajne otmice i postrevolucionarni period. Kako pristupaš istraživanju i proveri činjenica u tako osetljivim situacijama?

Ovaj rad je nastao nakon revolucije 2024. godine, koja je otvorila prostor za slobodniju priču o masovnim otmicama koje su trajale gotovo deceniju. Provera činjenica je mukotrpan proces koji zahteva terensko istraživanje, podršku stručnog tima i pregled brojnih izveštaja nevladinih organizacija, kako međunarodnih, tako i lokalnih. U Bangladešu je lokalna grupa Mayer Daak preuzela zadatak prikupljanja svedočenja porodica pogođenih ovim slučajevima, pružajući neprocenjiv izvor informacija za razumevanje problema, njegovog obima i posledica.

Od 2022. godine dokumentuješ oružani otpor u Mjanmaru. Kako vidiš ulogu fotografa u dugotrajnim sukobima, kao svedoka, učesnika ili posrednika?

U Mjanmaru sebe vidim kao svedoka. Gotovo četiri godine dokumentujem građanski rat i ratne zločine koje je počinila vojna hunta. Vremenom je ovaj rad postao i način čuvanja sećanja, vođenje zapisa o zaboravljenom i nedovoljno medijski praćenom sukobu. To je vrednost i snaga dugotrajnog rada na jednom mestu i jednoj temi: slike koje stvarate postaju istorijsko svedočanstvo, pomažu da se ispriča šira priča, doprinosе debatama i čuvaju sećanje za buduće generacije.

Koliko ti je važno da tvoj rad bude objavljen u velikim međunarodnim medijima i kako to utiče na način na koji razvijaš svoje projekte?

Kao fotograf i novinar, osećam moralnu odgovornost da podelim svedočanstva i priče koje su mi poverene. Objavljivanje u štampi je važno, ono predstavlja rigorozan i neophodan kanal za informisanje i dopiranje do publike. Ali to nije jedini način da se te priče ispričaju. U vremenu krize medija, mnoge važne priče ostaju neobjavljene. Zato svoj rad ne ograničavam samo na tradicionalne medije; delim ga i kroz izložbe, festivale, javne događaje, pa čak i kroz samostalno izdavaštvo.

Kao član Collectif Hors Formata, koliko ti je rad u kolektivu značajan u poređenju sa individualnim radom?

Verujem da je od suštinskog značaja. Rad foto-žurnaliste može biti veoma usamljen – pre, tokom i nakon rada na jednoj priči. To je zahtevan poziv, ispunjen sumnjama, preispitivanjima i ponekad iscrpljenošću. Biti deo kolektiva omogućava nam da napredujemo zajedno, da se međusobno podržavamo i sarađujemo u svakoj fazi procesa. To takođe znači i zajedničko stvaranje, proizvodnju priča kao tim i zajedničko izlaganje rada. U današnjem nestabilnom i neizvesnom svetu, ideja kolektiva prevazilazi okvir foto-žurnalizma: ništa nije vrednije od zajedničkog rada i snage koja proizlazi iz zajedničkog napora.

Kako vidiš budućnost dokumentarne fotografije u kontekstu sve bržeg medijskog ciklusa i zasićenja slikama?

To je veoma dobro pitanje, ali nemam mnogo odgovora. Svet slika je već godinama uzdrman i stalno smo preplavljeni, gotovo do tačke desenzibilizacije. Ipak, verujem da će sporost jednog dana postati cenjen kvalitet. Usporiti da bismo zaista razumeli, to je srž dokumentarne fotografije: izdvojiti vreme, izvan diktata breaking newsa, kako bi se otkrila stvarnost koja je pluralna, nijansirana i složena, kao i sam svet.

Prošle godine si bio ukupni pobednik takmičenja Sarajevo Photography Festivala. Šta ti takvo priznanje znači u ovoj fazi tvoje karijere?

Pobeda na Sarajevo Photography Festivalu mi mnogo znači. To je prestižan festival, dobro poznat u Francuskoj, i čast je biti prepoznat od njihove strane. Takvo priznanje daje snagu, podstiče me da nastavim da istražujem priče koje često ostaju neispričane. Uz umor, putovanja i izazove ovog posla, lako je zapitati se da li ste na pravom putu. Nagrada Sarajevo Photography Festivala je vrsta svetla koje vas umiruje, pokazuje da idete u dobrom pravcu i daje hrabrost da nastavite dalje.

Autor fotografija: ROBIN TUTENGES / HORS FORMAT

Članak Granice sveta kroz objektiv jednog dokumentariste se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Olga Kosanović će biti i specijalna gošća festivala, a u  susret srpskoj premijeri filma razgovaramo o ovom ostvarenju i pitanjima koja film pokreće.

Naslov filma „Daleko od lipicanera“ nastao je na osnovu jednog internet komentara na vaš slučaj sa dobijanjem državljanstva…. zašto ste baš taj komentar odabrali, među mnogima?

Olga Kosanović: To je bio jedan od bezbroj komentara, koji je stigao do mene. Ono što me je tu zainteresovalo, bila je ta kreativnost jedne zapravo duboko rasističke primedbe: „To što se neka mačka okotila na dvoru (Hofburg), ne znači da je rodila lipicanera“. Šta uopšte znači biti lipicaner? Zar oni nisu poreklom iz Slovenije, ako ćemo tako? I šta to govori o Austriji, odnosno, šta znači biti „pravi“ Austrijanac? Svi ti simboli su očigledno deo procesa konstruisanja jedne nacije, koji se odigrava u kolektivnoj svesti, kako bi se stekao osećaj pripadnosti.

Već i sam naslov sugeriše izvesnu distancu od ozbiljnog tona, možda i ka šaljivom. Na koji način ste želeli da ispričate priču koja je s jedne strane veoma ozbiljna, a s druge možda i birokratski „kafkijanska“ – budući da bismo očekivali na osnovu vašeg života da nemate nikakve posebne probleme oko dobijanja državljanstva?

Bilo mi je vrlo važno da tonalitet filma bude i jedno i drugo – ozbiljan i šaljiv, sa određenom merom lakoće, uprkos ozbiljnosti same teme. S jedne strane, da bi se omogućila pristupačnost priči, koja u prvom trenutku može da zazvuči dosadno, suvoparno ili nedostupno. S druge strane, mislim da tonalitet filma odražava moj lični pristup teškim ili napornim temama u zivotu. Mada moram da dodam, da su se većina apsurdnosti i kafkijanskih detalja priče same pisale, nisam morala da ih smišljam – smišljali su ih austrijski zakoni i birokratija.

Na koji način ste razmišljali o samom rediteljskom postupku, tj. o odnosu “dokumentarističkog“ i „igranog“ u vašem filmu?

Kao što sam već rekla, bilo nam je vrlo važno, da za ovu temu, koja dotiče veliki broj ljudi u ovoj zemlji, nađemo formu, koja bi zainteresovala i donekle zabavljala širu publiku. Jako sam srećna sto nam je to u Austriji uspelo, film je u bioskopima videlo više od 40.000 gledalaca, čime je on postao najgledaniji dokumentarni film 2025. godine. Važno mi je bilo, da pored dokumentarne strogosti postoji i mogućnost za razigranom lakoćom u pojedinim scenama, koje su „izmišljene“ i time napuštaju dokumentarnu formu. Smatrala sam da je sama širina teme nudila i široke mogućnosti za filmski izraz, te sam baš to htela i da iskoristim.

 Vaš film je već prikazivan na nekoliko festivala. Sa jedne strane film govori o specifičnoj indidividualnoj situaciji; s druge, šta je ono što je „univerzalno“ što ste želeli da istaknete u filmu, a što može da komunicira sa globalnom publikom? Koje su to reakcije na koje ste najčešće nailazili u Austriji, a na koje u drugim zemljama u kojima je film prikazivan?

Moja priča je prosto dobar primer jednog disfunkcionalnog sistema, koji izopštava ljude iz društva, u kome žive decenijama ili pak celog života. Ali iza toga stoje i druga, opštija pitanja, koja su očigledno vrlo univerzalna i najpre nadnacionalna, a to je pitanje o ličnoj pripadnosti i domovini, nešto o čemu najčešće odlučuje prosta slučajnost mesta i vremena rođenja, i istovremeno nešto, na čemu počivaju šanse i mogućnosti za čitav naredni život.

Reakcije na film su bile uglavnom pozitivne, a mnogi (državljani) su bili začuđeni činjenicama o zakonima u vezi austrijskog državljanstva. Moje iskustvo u vezi te teme je da ljudi generalno imaju jako malo informacija, dok istovremeno imaju raznorazne snažne stavove, koji na kraju stvaraju političku atmosferu, koja vlada u Austriji. Iako su tema i slučaj specifično austrijski, reakcije u Nemačkoj bile su slične.

Poznato je da u Austriji živi veliki broj Srba, kako onih koji su tek došli tako i druge generacije, poput vas. Kako vi gledate na vaš identitet? Da li je on i u kojoj meri određen državljanstvom i kako u sebi mirite „Austrijanku“ i „Srpkinju“?

Tokom većine mog života ta Austrijanka i ta Srpkinja su se u mojoj duši svađale i borile za svoje mesto i svoja prava. Sada znam da mesta ima dovoljno i da čovek lično ne mora da se odlučuje, štaviše da je to bogaćenje sopstvene ličnosti. Smatram da je šteta što se, u društvu u kojem sam odrastala, to nije tako propagiralo. Mislim da bi dvojno državljanstvo i birokratsko priznavanje više pripadnosti, koja dotiče toliki broj ljudi, bili prava stvar, ali nažalost Austrija to ne dozvoljava. Svakako će u meni zauvek kucati oba srca, nezavisno od papira.

„Daleko od lipicanera“ je vaš prvi dugometražni film – da li vas inače više zanima dokumentaristika ili igrani film i šta je sledeće što planirate da radite?

Volim obe forme i ne želim da se opredelim, svaka priča traži svoj način izraza. Imam razne ideje za nove filmove, treba ih složiti. Trenutno provodim vreme sa svojim sinom, koji ima tek dva meseca.

Naslovna fotografija: Harald Wawrzyniak

Članak Šta znači biti pravi Austrijanac? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovaj serijal slika, građen kroz repetitivnu strukturu mreže i ponavljanje motiva, priziva estetiku pop-arta i vizuelnu logiku ponavljanja, ali izvan puke igre forme. Cigareta tako postaje figura vremena koje sagoreva i stvara prostor da se svako od nas suoči sa slojevima značenja koje nosi.

U razgovoru koji sledi, Ena Jevtić govori o tome kako je došla baš do ovog motiva, šta za nju znači njegova simbolička težina i kako slike nastale u tom procesu komuniciraju sa svetom koji ih gleda, a pre svega – sa svetom koji ih živi.

Na koji način si došla do ideje da upravo cigaretu koristiš kao centralni motiv u ciklusu?

Simboli nam u umetnosti otvaraju vrata ka raznim odgovorima i tumačenjima, kod mog načina rada i da
bih realizovala ovaj projekat bio mi je potreban motiv koji je svima prepoznatljiv, ali takođe i dovoljno
jake simbolike da omogućava bezbroj uglova posmatranja i objašnjenja – a da su pritom sve analize
tačne. Cigareta se prosto uklopila na svaki način.

Koliko je u tvom radu prisutan uticaj Endija Vorhola i pop-arta, a gde praviš jasan otklon?

Andy Warhol, odnosno Pop Art uopšteno za mene postoji kao novi pogled na slobodu. Slobodu u izražavanju, ali i onome što umetnik ovog perioda predstavlja za društvo. 

Basquiatovo neumorno preslikavanje slika, gde one stalno gube i dobijaju značaj, Keith Haringov način komercijalizacije umetnosti i otvaranje radnje, John Cageove kompozicije uz zvuk saobraćaja sa šeste avenije. Takva vrsta reforme umetnosti i umetnika generalno je nešto što umnogome pokušavamo da reprodukujemo i danas u svakodnevnom životu, tačnije pop kulturi.

A onda na drugom kraju sveta Kim Tschang-yeul , koji se nije uklapao u okvire američkog pop-a, ali je svojim slikanjem kapljica ostavio neizbrisiv trag na umetnost, takođe repeticijom i opet nekim „sličnim” načinima.

Sad kad bolje razmislim, jasnog otklona od naših inapiracija i afiniteta nema jer su neke slične ideje neosporno prisutne u onome što ja stvaram. Recimo da su glavne razlike pored geografskih i ideologija koje nas na tom planu razdvajaju, one koje se kriju u emocijama koje nosi trenutak kada ove slike nastaju.

Da li cigaretu više posmatraš kao lični simbol ili kao univerzalni znak savremenog društva, tačnije, u kojoj meri je tvoj rad komentar na savremeni kapitalizam i globalnu ikonografiju?

Rekla bih da je cigareta ovde u potpunosti komentar na savremenu kulturu, masovnost i konzumerizam. Cigareta je simbol današnjeg društva i simbol čoveka, pa tako usled rastuće nejednakosti kapitalizma, ove slike su za mene i motiv jednakosti na mnogim ljudskim nivoima.

Kako tumačiš istorijsku vezu između cigareta i ženskog oslobođenja u kontekstu svog rada?

Luka Tripković koji je pisao tekst o ovoj seriji slika, ukazao mi je na to da je baš Bodler skovao izraz cigarete kako bi ukazao na distinkciju u odnosu na cigare koje puše muškarci.

Tokom mojih istraživanja nailazila sam na fantastične plakate i reklamni material cigareta, u kojem su one tokom svih borbi za ženska prava predstavljale oličenje jasnih stavova,nežnosti i smelosti. Četrdesetih godina prošlog veka narativ je da se cigaretama stiče poštovanje, a simbolično je pravo konzumiranja cigareta, pratilo i glasačko pravo u Francuskoj. 

Cigarete su za žene bile „baklje slobode”, predstavljajući simbol izjednačavanja prava.

Ako zanemarimo poreklo namera ovakvog marketinga, moramo priznati da je u mnogome izgradio ono šta vidimo kada u filmu žena zapali cigaretu, i da će to neretko biti odlika snage i elegancije. Od sufrageta, Marshe P. Johnson, preko Jane Birkin, pa sve do Marle Singer ili Carrie Bradshaw.

Kako tumačiš transformaciju „slobodarskih simbola“ u kontekstu postsocijalističkih društava?

Čini se da su se mnoge naše tranzicione raskrsnice metaforično pretvorile u kružne tokove. 

Sa druge strane, tok koji nosi simbol koji sam ja odabrala ide u tonu novih šansi i te trajne želje za slobodom, pa tako mogu da vidim i povezicu.

Da li su tvoje cigarete više povezane sa idejom prolaznosti ili sa savremenim oblicima zavisnosti?

Ove dve teme su bili veliki pokretači u samom izboru da se na ovaj način bavim repeticijom, gde će titranje cigareta koje sagorevaju na platnu iznova da se „rađaju” da remete tu prolaznost i da je naglašavaju. Da iritiraju posmatračevu logiku i mir ili ga čine kompletnijim. Zavisnosti takođe imaju taj snažan, kontradiktoran efekat i svoju lošu i manje lošu stranu.

U toj celokupnoj zbrci emocija koju bih volela da uspemo da doživimo kroz ove slike krije se, nadam se, i  neka tajna balansa. 

Na koji način razmišljaš o vremenu u svojim radovima? Kao linearnom toku ili cikličnom procesu?

Mislim da ove slike poriču postojanje vremena kao jednostavno objašnjivog. Daju opcije da svaki pogled ima dovoljno smisla.

Ukoliko pogledamo jedan red cigareta, one su istih dimenzija i predstavljaju možda trenutak, ukoliko posmatramo niz cigarete sagorevaju i nastaju iznova – što ukazuje na cikličan proces. Opet, zavisi od toga šta su za nas cigarete u tom trenutku kada ih vidimo. 

Kako pristupaš simbolici boja u ovom ciklusu i da li ona nosi konkretna značenja?

Prošlo je već devet godina kako se bavim ovim projektom i zapravo jedino što se očigledno na slikama menja su bile boje. Biram ih dosta pažljivo, tako da simbolizuju paletu kojom se obeležavaju nivoi zabrane pušenja u svetu,  tako da bojom postižem određene emocije, a lični favoriti su one koje su preslikavane. Tokom godina slikala sam razne portrete i time više vežbala nego što su tako za sebe te slike imale jasan kontekst, bar meni nije bio dovoljan. Kada sam uzela da ih preslikam belom bojom, koristeći slabo pokrivne pigmente, portreti su ostajali prozirni i vidljivi pod određenim svetlom, cigarete su savšeno „legle” na ove slike. Među njima su i dve slike koje nose naziv „On Marsha P Johnsons Portrait”.

Šta želiš da posmatrač ponese sa sobom nakon susreta sa ciklusom Cigarette project?

Ako bih mogla svojim radom nešto da podelim, to bi bio mir koji mi ovaj način rada donosi, ali i sloboda koju ove slike za mene nose. 

Nadam se da će svaki posmatrač zauzeti stav, postaviti neko pitanje sebi ili bar naći svoje razloge da nikada više ne pomisli na ove slike. I zaista, verujem da će svim emocijama i tumačenjem biti u pravu.

Izložba u Galeriji Singidunum otvorena je do 4. aprila, i poziva publiku da sagleda kako običan predmet
može nositi mnoštvo značenja, ostavljajući dim svoje simbolike da lebdi između estetike,
društva i introspektivnog doživljaja.

Fotografije: Stefan Đaković

Članak Cigarette Project – prostor između slobode, konzumerizma i ponavljanja se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na tri sprata i kroz sedam pažljivo osmišljenih soba, deca zajedno sa umetnicima prolaze kroz proces građenja priče: osmišljavaju likove, kreiraju scenografiju, rešavaju zadatke i donose odluke koje direktno utiču na tok i završetak predstave. Svaka grupa oblikuje sopstveni narativ, pa se nijedno izvođenje ne ponavlja na isti način. Tokom devedeset minuta, pozorište postaje prostor timskog rada, mašte i odgovornosti, bez ekrana i bez takmičenja.

Kaboo je nastao iz želje da se deci vrati osećaj autorstva i slobodne igre, ali unutar pažljivo vođenog umetničkog i pedagoškog okvira. Prve realizovane grupe i reakcije dece i roditelja potvrđuju da ovakav format ima svoje mesto u savremenoj dečijoj kulturi – kao prostor u kome dete ne dobija gotovu priču, već priliku da je samo izgradi.

O tome kako je nastala ova ideja, šta znači radikalno pomeriti odnos moći između odraslih i dece i kako izgleda pozorište u kome su najmlađi autori, razgovarali smo sa osnivačicom Kaboo-a, filmskom rediteljkom Katarinom Živanović.

Kako je nastala ideja za Kaboo? Da li je postojao neki konkretan trenutak koji te je pokrenuo?

Katarina Živanović: Mislim da je Kaboo nastao mnogo pre nego što sam ga imenovala. Živimo u konzumerskom društvu u kojem je sve dostupno odmah – sadržaj, emocija, reakcija. Navikli smo na kratku formu, na brze rezove, na stimulaciju koja traje nekoliko sekundi i odmah biva zamenjena novom. Priče se samo konzumiraju a retko razvijaju. U takvom svetu, igra postaje proizvod. Deca imaju više sadržaja nego ikada, ali manje prostora da ga sama izmisle. Sve je unapred osmišljeno i zapakovano.

Sa druge strane setila sam se kako smo se mi igrali. Postajala je dosada. Postajao je prazan sto koji može da postane brod, ćebe koje može da postane planina. Nismo dobijali gotovu priču. Gradili smo je i samim tim igra nije bila rezultat, već proces. Kaboo je nastao upravo iz toga da se deci pruži mesto da budu ko god požele, da stvaraju zajedno, da mogu da promene kraj i da naprave nešto svoje, originalno. Kaboo je mali ali važan otpor kulturi instant sadržaja.

Dolaziš iz filma, kako si stigla do imerzivnog pozorišta za decu?

Film me je naučio da volim proces. Scenario nikada nije konačan. Menja se zbog prostora, budžet, okolnosti… Na kraju dobiješ delo koje je rezultat stotinu malih odluka. U tome leži ono što najviše volim u filmu – proces je suština.

Rad sa decom na filmu bio je za mene presudan. Njihova autentičnost ne dobija se instrukcijom, već kroz igru i osećaj važnosti. Kada dete zaista udje u ulogu, to je trenutak potpune prisutnosti – bez performansa, bez spoljnog pritiska. Počela sam da razmišljam: šta ako umesto da režiram gotovu formu, gradim strukturu u kojoj proces ostaje otvoren i živ. Imerzivno pozorište je iz toga izašlo kao prirodan nastavak. U Kaboo deca nisu konzumeri, niti realizatori nečije ideje. Oni su autori sopstvene.

Katarina Živanović, osnivačica Kaboo teatra, foto: Nebojša Bašić, ustupljeno

Šta ti je bilo najvažnije da postaviš kao temelj ovog projekta?

Najvažnije mi je bilo da Kaboo od samog početka jasno postavim kao prostor koji odbija logiku performansa.

Kaboo nije predstava za publiku. To je proces koji pripada deci.

Mi ih teramo da maštaju, ali još važnije – da preuzmu odgovornost za svoju maštu.

Drugi temelj je radikalno pomeranje odnosa moći između odraslih i dece. U našem prostoru odrasli nemaju pravo da vode priču. Mi postavljamo okvir, ali ne upravljamo sadržajem. Ne menjamo njihove odluke da bi bile „lepše”, „logičnije” ili „ispravnije”. Zato roditelji ne prisustvuju procesu. Detetu je potreban prostor bez posmatrača da bi moglo zaista da odlučuje. Onog trenutka kada je dete svesno pogleda odraslog, počinje da igra za njega. Mi želimo da igra za sebe. Kaboo nije mesto gde dete dobija aplauz. To je mesto gde shvata da njegova odluka ima težinu.

Kažeš da deca kod vas ne gledaju predstavu, već je stvaraju. Šta se menja kada dete postane autor, a ne posmatrač?

Kada dete postane autor, menja se odnos prema svetu. U klasičnom pozorištu dete sedi i prati tok koji je neko drugi već definisao. U Kaboo-u nema unapred zadate strukture. Dete ne reaguje na priču, ono je oblikuje. Prva promena je u odgovornosti. Kada zna da njegova odluka menja tok događaja, dete shvata da izbor ima posledicu. To je mnogo snažnije od bilo kakve pouke.

Druga promena je u samopouzdanju. Autorstvo podrazumeva rizik – predložiti ideju, stati iza nje, pregovarati sa drugima. U tom procesu dete uči da je njegovo mišljenje vredno. Treća promena je u percepciji moći. Dete shvata da svet nije samo nešto što mu se dešava, već nešto na šta može da utiče. Kada dete izađe iz Kaboo-a sa sobom nosi osećaj da je učestvovalo u njenom nastanku. I to iskustvo je dugotrajnije od svake gotove predstave.

Kaboo funkcioniše bez ekrana. Koliko je danas izazovno ponuditi deci alternativu digitalnom sadržaju?

Izazovno je samo ako verujete da je pažnja izgubljena. Deca nisu „navučena na ekrane” – ona su gladna sadržaja koji ih zaista uključuje. Ekran daje brz stimulus i gotovu priču. Kaboo traži njihovu odluku. Kada dete shvati da njegov izbor menja tok događaja, da je njegova ideja važna – fokus se prirodno vraća. Mi ne oduzimamo nešto. Mi vraćamo prostor u kome dete može da misli, predlaže, pogreši, promeni i ponovo pokuša. I tada se desi nešto zanimljivo – niko ne pita za telefon.

Koliko je odraslima danas teško da puste kontrolu i dozvole deci da vode priču?

Mislim da odraslima nije teško zato što ne žele, već zato što su navikli da štite. Kontrola dolazi iz brige. Mi odrasli navikli smo da vodimo, objašnjavamo, ispravljamo, ubrzavamo. A deci je potreban prostor da pokušaju, da zastanu, da pogreše i da sami smisle rešenje. U Kaboo-u je za mnoge roditelje najveći izazov upravo taj trenutak kada treba da se povuku. Ali zanimljivo je, čim to urade, deca se oslobode. Kada osete da ih niko ne ocenjuje, postaju hrabrija, glasnija, kreativnija. Mi odraslima ne oduzimamo kontrolu. Mi im nudimo priliku da vide koliko njihovo dete zapravo može.

Da li te je nešto iznenadilo u načinu na koji deca grade narative i donose odluke?

Najviše me je iznenadilo to koliko se deca brzo organizuju kao tim kada osete da je proces zaista njihov. Radimo u jako malim grupama od 4 do 12 godina, bez direktnog vođenja odraslih, oni prirodno preuzimaju uloge. Stariji često postaju nosioci strukture i logike, dok mlađi unose hrabrost, spontanost i neočekivane ideje. Konflikti su retki, jer razumeju da, ako ne reše zadatak zajedno, priča ne može da ide dalje. Ta zajednička odgovornost ih ujedinjuje. Mislim da je upravo u tome snaga koncepta – prostor u kome dete od 4 i dete od 12 godina mogu da funkcionišu ravnopravno, svako na svom nivou, ali sa istim ciljem. A ono što nam je bio cilj od početka jeste da se mašta probudi toliko snažno da se iskustvo ne završi izlaskom iz prostora. Kada deca odu kući i nastave da igraju „Kaboo” po sopstvenom nahođenju.

Kako zamišljaš razvoj Kaboo-a u narednim godinama?

Kaboo ne doživljavam kao pojedinačnu predstavu, već kao metod rada sa decom. U narednim godinama želimo da produbimo ono što smo započeli kroz format Kaboo Lab-a – višenedeljno iskustvo u kome se proces stvaranja ne završava za 90 minuta, već se razvija kroz radionice, istraživanje, građenje scenografije, likova i sopstvene dramaturgije. Želimo da deca ne samo učestvuju u jednoj priči, već da nauče kako se priča gradi od početka do kraja.

Pored toga, planiramo tematske letnje programe i edukativne cikluse koji će koristiti isti imerzivni format, ali sa fokusom na različite razvojne teme – timski rad, donošenje odluka, samopouzdanje, kreativno rešavanje problema. Verujemo da je deci danas potreban prostor u kome mogu da misle, predlažu i utiču. Kaboo želimo da razvijamo kao dugoročni kreativno-edukativni sistem, a ne samo kao kulturni događaj.

Šta si ti lično naučila od dece kroz ovaj proces?

Od dece sam naučila koliko je važno vratiti prostor za igru. Ne igru kao razonodu, već igru kao način mišljenja. Deca su danas preplavljena sadržajima, brzim slikama, gotovim herojima i unapred napisanim pričama. U tom svetu lako zaborave da mogu da budu originalna. U Kaboo prostoru, bez ekrana i bez gotovih odgovora, dešava se nešto drugačije – nastane tišina u kojoj počinju da misle. Ne imitiraju. Ne ponavljaju. Postavljaju pitanja. I tada više ne traže idole. Postaju svoji.

To me je možda najviše podsetilo koliko je važno stvoriti mesto gde dete ne mora da bude „kao neko”, već ima dozvolu da bude autentično.

Fotografije: Usutupljene fotografije Kaboo teatra

Članak Kaboo – otpor kulturi instant sadržaja se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Unkovski, nagrađivani scenarista i reditelj čiji su filmovi prikazivani na više od 200 festivala, u ovom filmu ne romantizuje selo niti od njega pravi egzotičnu razglednicu. Umesto toga, gradi modernu priču o odrastanju, o pritisku kolektiva i univerzalnoj potrebi da pronađeš sopstveni glas. Ahmetova borba nije samo lokalna, ona je generacijska. To je priča o mladima koji pokušavaju da pomire ono što se od njih očekuje sa onim što osećaju da jesu.

Film je premijerno prikazan na Sundance Film Festivalu, gde je osvojio Specijalno priznanje žirija i Nagradu publike, a potom je nastavio festivalski život širom sveta. Tako je 26. febrara DJ Ahmet došao i u domaće bioskope i dostupan je za gledanje širom Srbije.

Sa Georgijem Unkovskim razgovaramo o tome kako je nastala ideja o pastiru na tehno žurci, zašto je autentičnost bila neupitna, kulturi jurika i razvoju likova na prvom dugometražnom ostvarenju.

Georgi Unkovski FOTO: Privatna arhiva

Odakle je došla početna ideja za Ahmetovu priču, šta je bio prvi impuls za ovaj film i zašto ste odlučili da ga ispričate kroz spoj muzike i ruralnog okruženja?

Georgi M. Unkovski: Iskreno, sve je počelo od jedne slike koja mi nije izlazila iz glave: pastir koji utrčava na tehno žurku usred šume. Znam da zvuči smešno, ali delovalo mi je kao nešto što bi zaista moglo da se desi u Makedoniji. Sudar ta dva sveta, tradicionalnog seoskog života i savremenog života, bio mi je potpuno iskren. Film zapravo živi u tom sudaru.

Ovo je vaš prvi dugometražni film, koji su bili najveći izazovi u procesu pisanja i snimanja?

Rad na dugometražnom filmu je maraton. Izazovan je na načine koje ne možeš unapred da predvidiš. Scenario je prošao kroz bezbroj verzija i moraš stalno da se držiš onoga zbog čega si uopšte počeo, čak i kada se sve oko tebe menja. Borili smo se sa pronalaženjem pravog tona, sa finansiranjem. Ali najteže je bilo sačuvati srce priče tokom godina razvoja. Od prvog impulsa do početka snimanja ne smeš da izgubiš iz vida šta pokušavaš da napraviš, a ponekad je to zaista teško.

Zašto ste odlučili da radnju smestite baš u taj deo Severne Makedonije? Šta vas je privuklo tom okruženju i kako je ono oblikovalo samu priču?

Prostor je morao da bude deo Ahmetovog identiteta. Taj region ima specifičnu teksturu, ritam života koji ti uđe pod kožu. Tu su drevne tradicije koje stoje rame uz rame sa modernim uticajima, satelitske antene na starim kamenim kućama, pastiri sa ajfonima i 5G mrežom. Balkan ima na stotine filmova o selu, ali ja sam želeo da napravim moderan seoski film. Tenzija između tradicije i modernosti nije nešto što sam morao da izmišljam, ona je već postojala, živa u samom prostoru.

Koliko verno film prikazuje lokalne običaje i porodične odnose u tom regionu? Da li su te tradicije i danas podjednako snažne u ruralnim zajednicama?

Nisam želeo da pravim egzotičnu razglednicu niti da ljude pretvaram u karikature. Porodična očekivanja, struktura zajednice, težina tradicije, sve je to i dalje izuzetno snažno u ruralnim sredinama. Naš pristup je bio da radimo sa ljudima, da posmatramo bez osude i pustimo da autentičnost prirodno izađe na videlo.

Tema zabranjene ljubavi često deluje kao nešto iz prošlosti, a ovde je smeštena u savremeni kontekst. Zašto vam je bilo važno da je istražite baš sada?

Zabranjena ljubav je zapravo ljubav koja mora da se bori protiv spoljašnjih pritisaka. Kod Ahmeta je to sudar između onoga što svi očekuju od njega i onoga što on zaista želi da bude. Njegova ljubavna priča postala je način da se istraži ta tenzija. U ruralnim zajednicama ta očekivanja i dalje imaju ogromnu težinu. Delovalo mi je hitno da se o tome govori sada jer se mladi svuda suočavaju sa tim, pokušavaju da preuzmu kontrolu nad sopstvenom budućnošću, dok istovremeno navigiraju zahtevima sveta oko sebe.

Kako je došlo do toga da tinejdžere u filmu igraju glumci bez prethodnog filmskog iskustva? Da li je to bila namera od samog početka?

Autentičnost je bila neupitna, bez nje film ne bi funkcionisao. Kada smo upoznali Arifa i Aguša, doneli su nešto što nijedan profesionalni glumac ne može da „proizvede“. Njihova prirodnost, stvarnost koju nose sa sobom, oni nose film na svojim ramenima. Nije se radilo o neiskustvu, već o istini. Ponekad je najbolja gluma jednostavno biti svoj.

Ahmet je rastrzan između porodičnih očekivanja i svoje strasti – u ovom slučaju muzike. Da li ste ga zamišljali kao univerzalnu figuru mladih koji pokušavaju da pronađu sopstveni put?

Apsolutno. Specifičnosti Ahmetovog sveta su jedinstvene, ali taj unutrašnji konflikt? To je univerzalno. Svaka mlada osoba dođe do trenutka kada mora da bira između onoga što se od nje očekuje i onoga što doživljava kao slobodu. Muzika je postala jezik njegovog unutrašnjeg života. Nije zapravo reč o dj-ingu, već o tome kako se osećaš živim, kako se lečiš od trauma i kako definišeš sebe kada ti sve oko tebe govori ko bi trebalo da budeš.

Kako ste pristupili prikazu Ahmetovog odnosa sa ocem i njegovih ambicija? Da li ste se oslanjali na konkretne reference ili lična iskustva?

Ne postoji jedna konkretna referenca. Sve je u emocionalnoj istini. Želeo sam da pokažem da možeš nekoga duboko da voliš, a istovremeno da osećaš snažnu frustraciju prema toj osobi, posebno u odnosu između očeva i sinova. Cilj je bio da se ta tenzija prikaže iskreno, bez zauzimanja strana, tako da oba lika ostanu celovita ljudska bića.

Koliko ste blisko sarađivali sa lokalnom zajednicom i u kojoj meri su njihova stvarna iskustva doprinela autentičnosti filma?

Bilo je ključno uključiti juručku zajednicu kao saradnike na ovom filmu. Glumci su dolazili iz tog kraja, a stotine članova zajednice učestvovalo je u filmu. Ta bliskost je učinila da svet filma deluje proživljeno, jer je za mnoge ljude na setu to zaista bio njihov stvarni život.

Koliko se lično osećate blisko kulturi iz koje Ahmet dolazi i da li ste u njegovim dilemama prepoznali sopstvena iskustva?

Osećam duboku povezanost sa tom kulturom jer je ona deo složenog mozaika makedonske kulture. Ali još više od toga, Ahmetove dileme prepoznajem u sebi i u mnogim ljudima koje poznajem. Taj stalni potisak i povlačenje između onoga odakle dolaziš i onoga gde želiš da ideš i napetost pokušaja da izgradiš autentičan put – to je i lično i univerzalno iskustvo.

Šta biste voleli da publika ponese sa sobom nakon gledanja filma „DJ Ahmet“?

Svet je pun kontradikcija, a ponekad se lepota nalazi upravo na mestima gde se svetovi sudaraju. Paradoksalno, verujem da bi naše razlike trebalo da nas zbližavaju.

Fotografije: Promo, ustupljene na korišćenje

Članak Lepota se nalazi na mestima gde se svetovi sudaraju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U razgovoru sa Dorom otkrivamo kako je iz njenog ugla izgledao ulazak u svet filma, na koji način ona svoje lične dileme prepoznaje u Ajinom liku, kao i o kulturi koja joj je do tada bila potpuno nepoznata i muzici kao ličnom prostoru slobode i izraza.

Ovo je tvoja prva filmska uloga. Kako je izgledao ulazak u svet filma i kakve utiske nosiš sa snimanja?

Dora Akan Zlatanova: Ulazak u svet filma po prvi put bio je istovremeno uzbudljiv i zastrašujući. Navikla sam na nastupe uživo, ali film zahteva drugačiju vrstu suptilnosti i strpljenja. Set je delovao kao mali univerzum u kojem je svaki detalj važan, a bila sam duboko inspirisana posvećenošću čitave ekipe.

Kako si lično doživela priču o Ahmetu i Aji? Da li si se u nekom trenutku prepoznala u njihovim dilemama?

Priča mi je bila veoma bliska jer govori o identitetu, očekivanjima i hrabrosti da slediš sopstveni put. Mislim da se mnogi od nas prepoznaju u tim dilemama, u tenziji između onoga što jesmo i onoga što drugi očekuju od nas. Ali na kraju, duboko u sebi, dileme zapravo i ne postoje – znaš šta je prava stvar. A to je uvek tvoj sopstveni put.

Tvoji likovi su rastrzani između onoga što vole i onoga što se od njih očekuje. Koliko ti je taj konflikt bio blizak dok si gradila ulogu?

Uvek sam verovala u to da treba da biram ono što je istinito mom srcu, čak i kada je teško ili kada drugi to ne razumeju. Dok sam gradila ulogu, osećala sam težinu tog unutrašnjeg konflikta, strah od razočaravanja drugih, ali i tihu snagu koja dolazi iz toga da ostaneš verna sebi.

Koliko si bila upoznata sa kulturom i okruženjem u kojem se film odvija? Da li ti je nešto iz tog sveta bilo potpuno novo?

Iskreno, pre filma nisam znala gotovo ništa o toj kulturi. Tamo sam otišla prvi put upravo zbog snimanja, bez ikakvih posebnih očekivanja. Sve mi je bilo novo, tradicija, atmosfera, razlike u akcentu.

Ako muziku u filmu posmatramo kao simbol slobode, šta je ta „muzika” za tebe lično tvoj prostor bekstva ili strasti?

Za mene je to takođe muzika. Sviranje gitare i pevanje su oduvek bili moj način da izrazim emocije.

Da li te je rad na ovom filmu promenio u načinu na koji razmišljaš o glumi ili o umetnosti uopšte?

Ovaj film je učinio da moja osećanja prema glumi postanu još veća i lepša. Pokazao mi je koliko ona može biti duboka i snažna, kako jedan jedini trenutak na ekranu može nositi toliko istine i emocije.

Šta ti je emotivno bilo najteže, a šta najlepše u tumačenju tvog lika?

Najlepši deo bio je Ajin buntovni duh. Prepoznavanje delova sebe u njoj učinilo je to iskustvo još snažnijim i uzbudljivijim.

Film je u bioskopima širom Srbije od 26. februara!

Fotografije: Promo, dozvoljene za korišćenje

Članak Priča o identitetu, očekivanjima i hrabrosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova intimna i snažna porodična drama, inspirisana stvarnim događajima, prati porodicu suočenu sa rođenjem deteta sa sindromom mačjeg plača i posledicama koje takva situacija ostavlja na sve njene članove.

Vizuelni identitet filma, koji balansira između suptilne dokumentarističke poetike i emotivne stilizacije, nosi prepoznatljiv pečat direktorke fotografije Milice Drakulić. Sa Milicom smo razgovarali o radu na filmu, saradnji sa rediteljkom i ulozi slike u oblikovanju ove slojevite priče, ali i o tome na koji način razvija i gradi sopstveni autorski jezik.

Milica Drakulić, foto Darko Duckin, ustupljena fotografija

Povod za naš razgovor je film Mačji krik koji (uz tematiku) nosi i snažan, gotovo visceralni naslov. Kako si, kao direktorka fotografije, interpretirala ovu emotivnu metaforu kroz vizuelni jezik filma?

Milica Drakulić: Odmah nakon čitanja scenarija, već u prvim razgovorima sa rediteljkom Sanjom Živković, dotakle smo se suptilno stilizovane dokumentarističke forme kao osnove za vizuelnu postavku filma. Film je inspirisan istinitom pričom, a naslov, kao i sami likovi, u svojoj suštini izuzetno su ogoljeni. Njihovi motivi i unutrašnje borbe izložene su pred nama bolno iskreno, tako da je vizuelni izraz koji to odražava nama delovao kao prirodan izbor.

Koliko je vizuelni pristup filmu bio definisan pre snimanja, a koliko se razvijao tokom procesa  u odnosu na temu, atmosferu, lokacije i rad sa glumcima?

Sanja je od početka imala jasnu viziju kako film treba da izgleda, a to je u velikoj meri bio i moj prvi impuls. Inspirisale smo se filmovima Andree Arnold i Kloi Žao, a dosta vremena provele smo i u izviđanju lokacija i upoznavanju Požarevca, u kome smo snimale film. Uradila sam test kamere i objektiva, kao i test kostima, što je sve na kraju rezultiralo jednom „vizuelnom mapom” filma, na kojoj smo bazirale sav dalji rad sa scenografkinjom Nevenom Marković i kostimografkinjom Senkom Radivojević. Na samom snimanju bilo je prostora za improvizaciju, ali ona se kretala u nama poznatim okvirima i mislim da je upravo ta sprega između kontrole i spontanosti činila suštinu našeg pristupa.

U filmu postoji izražen osećaj tenzije i unutrašnjeg nemira. Koji su bili ključni vizuelni alati – svetlo, kadar, pokret kamere – kojima si gradila taj osećaj?

Služila sam se upravo kombinacijom svih tih alata, koji su za direktora fotografije, zajedno sa paletom boja, ključni u postizanju atmosfere. Ipak, svaka scena u filmu zahtevala je njihovu primenu specifično u odnosu na ono kakav osećaj želimo da stvorimo kod gledaoca, tako da je moj posao bio kako da promišljenom upotrebom pomenutih alata ispričam priču kroz sliku.

Kako je izgledala saradnja sa rediteljkom filma? Da li ste delile iste vizuelne reference i senzibilitet, ili se vizuelni identitet razvijao tokom procesa snimanja? Koliko dugo je trajao proces snimanja?

Na samom početku gledale smo filmove i delile fotografije koje su nam bile inspiracija. Već u toj fazi sam shvatila koliko nam se senzibiliteti poklapaju, što mi je dalo sigurnost da se oslonim na sopstvenu intuiciju. Zatim smo posetile Požarevac kako bi stekle utisak o tom mestu, ljudima, arhitekturi i pejzažima. Brzo smo se složile oko generalnog pristupa pokretu kamere i tretmanu svetla, a zatim smo radile na paleti boja zajedno sa scenografijom i kostimom. Takođe, radile smo temeljno na knjizi snimanja. Naravno, tokom snimanja je dolazilo do odstupanja od prvobitnih ideja, a sve te situacije rešavale smo u hodu, oslanjajući se na osnovne principe koje smo postavile. Pripreme su za mene trajale oko mesec dana, a samo snimanje trajalo je dvadeset dana.

Postoje li scene u Mačjem kriku koje su ti bile posebno izazovne ili značajne sa snimateljskog aspekta – i zbog čega?

Bilo je nekoliko tehnički zahtevnih scena, poput snimanja u sumrak, što je značilo da smo vremenski bili dosta ograničeni, kao i snimanja na zahtevnim lokacijama poput bolnice i drugih državnih ustanova. Tu sam imala veliku pomoć ekipa kamere, svetla i rasvete, koji su veoma profesionalno obavili svoj posao. U kreativnom smislu, mislim da je za mene najveći izazov bio kako da praćenje jednog, odnosno glavnog lika kroz ceo film učinim vizuelno zanimljivim. Takođe, održati vizuelni kontinuitet tokom trajanja dugometražnog filma u celosti je izazov sam po sebi, pogotovo kada se uzme u obzir količina lokacija i scena koje smo snimili u tako kratkom periodu.  

Tvoj rad često karakteriše izražena senzibilnost prema prostoru i telu u kadru. Kako pristupaš snimanju intime i emocionalno složenih scena?

Emotivne i intimne scene su mi uvek vizuelno najuzbudljivije, jer tu dolazi do punog izražaja sinteza glume, kamere i režije. Za mene je ključ u razumevanju emotivnog naboja scene i njene funkcije u narativnom toku filma. Tome pristupam prvo u pripremi filma, kroz saradnju sa rediteljem, gde tražimo ugao posmatranja lika, a zatim i na samom setu kroz saradnju sa glumcima. Na setu, kamera mora da omogući glumcu da neometano izrazi svoj lik, tako da je kreairanje atmosfere gde glumci i reditelj imaju kreativnu slobodu u tom trenutku prvi prioritet.

Koliko se tvoj lični ukus i interesovanja u fotografiji i umetnosti reflektuju u radu na filmsklim projektima?

Iako se, kao direktor fotografije, trudim da budem vizuelno agnostična i da iz te pozicije pristupim svakom projektu, moj lični ukus ostaje integralni deo mog rada. Ipak, uvek polazim od samog scenarija i tragam za vizuelnim izrazom koji je u funkciji priče. U tome najveću ulogu ima saradnja sa rediteljem, tako da je svaki projekat u tom smislu drugačiji – nijedna saradnja nije ista, čak i kada su u pitanju saradnje sa istim ljudima, svaki novi projekat zahteva od nas da pronadjemo neka nova rešenja.

Kada se osvrneš na Mačji krik, šta si naučila ili kako si pomerila granice u sopstvenom radu?

„Mačji krik” je za mene bio izuzetno važan projekat, gde sam prvi put na jednom dugometražnom filmu imala profesionalne uslove. Najveći izazov mi je bio da primenim znanje i iskustvo koje imam sa kraćih ili niskobudžetnih projekata, na jednom dužem projektu. Dodatni izazov je predstavljalo snimanje na lokacijama u drugom gradu, što me je sve vreme držalo u stanju pripravnosti, spremnom da se adaptiram okolnostima u tehničkom a i u kreativnom smislu, pritom sve vreme ne gubeći inicijalne vizuelne ideje iz vida. 

Milica Drakulić, foto: Privatna arhiva

Koliko ti je važan balans između realizma i stilizacije u autorskom filmu? Kako vidiš ulogu direktora fotografije u savremenom autorskom filmu – više kao interpretatora ili kao koautora priče?

Jedan od mojih omiljenih citata je od francuskog reditelja Roberta Bresona, koji je rekao da (parafraziću) film nastaje tri puta – prvo tokom pisanja scenarija, zatim na snimanju i na kraju u montaži. Direktor fotografije je koautor u toj jednoj etapi i naša uloga je da na osnovu scenarija, zajedno sa rediteljem i ekipom stvorimo nešto što će tek kasnije dobiti svoj konačan oblik. Jedno od osnovnih pitanja kada počinjem rad na svakom novom projektu jeste upravo pitanje balansa između realizma i stilizacije, a odgovor uvek tražim u samoj priči, kao i u saradnji sa rediteljem. 

Da li možeš da podeliš kako je iskustvo rada sa ženama rediteljkama uticalo na tvoj pristup i šta misliš da one donose novo u domaću kinematografiju?

Moram da priznam da uživam u svakoj saradnji bez obzira na pol, pošto mi je od presudnog značaja to kako ću „kliknuti” sa određenom osobom. Međutim, smatram da je ženska perspektiva u umetnosti, pa i u filmu, do sada bila nedovoljno zastupljena, stoga mi je posebno drago kada imam priliku da budem deo te promene, koja je preko potrebna.

Možeš li nam reći nešto o projektima koje si radila van Srbije i kako iskustva iz različitih produkcija oblikuju tvoj rad?

Kao direktor fotografije još uvek nisam radila na filmovima van zemlje, a to je nešto što bih svakako volela u budućnosti. Produkcija svakog novog projekta nosi sa sobom specifičan način rada, uslove i dinamiku, a za mene je svako novo u iskustvo u tom smislu uvek obogaćujuće. Ono što volim kod ovog posla je to što je svaki projekat drugačiji i imam osećaj da nikad ne prestajem da učim.

Kako gledaš trenutnu situaciju u kulturi i filmskoj industriji u Srbiji? 

Situacija je, nažalost, trenutno veoma zabrinjavajuća. Urušavaju se kulturne institucije, autori su suočeni sa cenzurom a mogućnost finansiranja filmova svedena je na nulu, i to u bukvalnom smislu – iako je budžetom predviđeno oko osam miliona evra, u prošloj godini nije raspisan nijedan konkurs za finansiranje filmova. Nadam se da će se stvari uskoro promeniti, pošto je ovakvo stanje veoma opasno po opstanak naše kinematografije, a samim tim i kulture generalno.

Šta bi, po tvom mišljenju, bio saveti ili ključne lekcije za mlade direktore fotografije koji žele da razviju svoj autorski jezik u filmu?

Ono što se uvek trudim da prenesem studentima kojima predajem, a i čemu sama želim da ostanem dosledna, jeste da treba biti hrabar, radoznao i istrajan – dakle, probaj što više stvari možeš, baci se u nove projekte, izadji iz zone komfora i zapitaj se šta stvarno želiš. Biti iskren prema sebi i onda uporno raditi na svojim željama je jedini način da se zaista napreduje. Takođe, bitno je okružiti se ljudima koji dele tvoju viziju, jer zajedno možete mnogo lakše da ostvarite sve svoje ideje. 

Članak Intima, tenzija i autorski glas Milice Drakulić se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Smešten u posttranzicionu Srbiju početkom dvehiljaditih, film prati dvanaestogodišnju Mirnu, koja sa ocem odlazi na republičko takmičenje iz matematike – tokom jednog dana koji postaje prostor bliskosti, tišine i emotivnog razdvajanja. Glavne uloge tumače Goran Bogdan i Maša Radusin, kojoj je ovo prvo pojavljivanje pred kamerom.

U razgovoru za Oblakoder, Jelica Jerinić govori o nastanku filma, autobiografskim impulsima, radu sa glumcima, temi rodnih uloga u nauci, kao i o značaju berlinske selekcije za savremeni kratki film iz Srbije.

„Imaginarni brojevi“ imaju svetsku premijeru na Berlinalu, u programu Generation Kplus. Kako doživljavate činjenicu da će upravo ova intimna i lična priča prvi put biti prikazana pred međunarodnom publikom u Berlinu?

Jelica Jerinić: Ponosna sam i zahvalna čitavoj ekipi Imaginarnih brojeva koja je vredno radila na ovom filmu. Jako me interesuju reakcije publike, nestrpljivo čekam premijeru!

Film je smešten u posttranzicionu Srbiju početkom dvehiljaditih i prati jedan dan u životu devojčice i njenog oca. Šta vas je navelo da baš taj vremenski i prostorni okvir postane pozadina ove priče?

Koscenarista, Aleksandar Marković, i ja smo želeli da ispričamo priču iz našeg detinjstva, tako da se Srbija 2000-ih nametnula kao prirodni i jedini setting.

U izjavama ste naveli da je film delom zasnovan na ličnim sećanjima. Kako izgleda proces pretvaranja intimnih uspomena u filmsku naraciju i gde ste povlačili granicu između autobiografskog i fikcionalnog?

Tokom pisanja scenarija smo se trudili da lična sećanja budu polazna tačka, nadograđivali smo ih i prilagođavali našim fiktivnim protagonistima. Kasnije, u radu sa glumcima, bilo mi je važno da što više uključimo njihova sećanja i iskustva.

Važan sloj filma tiče se i rodnih uloga, kao i vidljivosti devojčica u nauci. Kako ste ovu temu utkali u priču?

Iako je koscenarista matematički genije iz ove priče, odlučili smo da glavni lik našeg filma bude devojčica. Na taj način sam se ja identifikovala sa njom, i unela neka svoja sećanja iz detinjstva, sa ciljem da lik Mirne bude što uverljiviji. Pored toga, želela sam da ovaj film nosi poruku o prevazilaženju prepreka i stereotipa i bude neka vrsta ode ženama u nauci i „muškim” zanimanjima.

Koliko vam je bilo važno da Mirna ostane dete u punom smislu te reči – ne kao simbol ili metafora, već kao konkretna, živa devojčica sa sopstvenim strahovima, radoznalošću i nadama?

To mi je bilo veoma važno. Znala sam da tačno takvu devojčicu tražim, i tokom kastinga mi je postalo jasno da sam je pronašla. Sa Mašom sam se lako povezala, i u njoj prepoznala dosta sličnosti sa mnom iz tog perioda (a i sada).

Ulogu oca tumači Goran Bogdan, dok se Maša Radusin prvi put pojavljuje pred kamerom. Kako je izgledao rad sa njima i na koji način ste gradili njihov međusobni odnos i emotivnu dinamiku na ekranu?

Proces rada sa njima je bio sjajan. Oni su jako brzo razvili neku svoju dinamiku, a ja sam se trudila da budem tu za njih, ali i da poštujem njihov tempo. Oslanjala sam se na Goranovo iskustvo i znanje, Mašinu intuiciju, i zajedno sa ostalim članovima ekipe, i sama veoma emotivno proživljavala to njihovo zajedničko putovanje.

Kako ste sa saradnicima gradili vizuelni jezik filma i kakvu emociju ste želeli da on nosi kroz kadar, ritam i atmosferu?

Sa direktorom fotografije, Tomislavom Sutlarom, smo radili na tome da vizuelni jezik filma prati i upotpunjuje njegovu narativnu i emocionalnu komponentu. Želeli smo da nežna nota u odnosu Mirne i njenog oca bude dominantna, kao i njihova subjektivna vizura takmičenja i uopšteno, sveta oko njih. Hteli smo da ovaj film vizuelno izgleda kao neki isečak iz sećanja, a sjajni kostimi Snežane Veljković, kao i scenografija Dragane Baćović i Ane Ivanišević, i kolor korekcija Filipa Tota, su to i učinili.

„Imaginarni brojevi“ razvijani su kroz više međunarodnih programa. Šta vam je taj proces doneo?

Radionice i programi na kojima smo producentkinja Dragana Antić (This and That Productions) i ja učestvovale, bili su veoma značajan deo procesa razvoja ovog projekta. Zahvaljujući učešću na European Short Pitch-u upoznale smo Tinu Tišljar (Eclectica) iz Hrvatske, koproducentkinju filma. Takođe, programi su nam pomogli da skrenemo pažnju međunarodnih filmskih zajednica i shvatimo da naš projekat ima potencijal da bude prihvaćen kako od strane regionalne, tako i međunarodne publike.

Da li danas kratki film doživljavate kao autonomnu formu ili pre svega kao prostor istraživanja pred dugometražni debi?

Doživljavam i živim ga kao autonomnu formu. Prostor za istraživanje je uvek koristan, i neophodan za svaki sledeći projekat, bio on kratkog ili dugog formata.

Ovo je jedan od prvih srpskih kratkih filmova na Berlinalu nakon osam godina. Kako vidite poziciju kratkog filma iz Srbije danas i šta vam ova selekcija znači u tom širem profesionalnom i kulturnom kontekstu?

Volela bih da ovaj naš uspeh motiviše što više autora i autorki iz Srbije da snima kratke filmove, a pre svega naše filmske i kulturne fondove da podrže i omoguće neophodna finansijska i tehnička sredstva za njihov nastanak.

Film se obraća i mlađoj publici, ali i odraslima. Kako zamišljate dijalog sa publikom nakon projekcija i šta biste voleli da gledaoci ponesu sa sobom iz ovog filma?

Život me je naučio da se dijalozi u mojoj glavi gotovo uvek u stvarnosti odviju potpuno suprotno, tako da se trudim da ih više ne zamišljam. Nadam se da će naš film probuditi emocije i evocirati uspomene publike, ali ih i podstaći na kritičko razmišljanje.

Nakon Berlinala, koji su vaši dalji planovi i kada će domaća publika imati priliku da pogleda „Imaginarne brojeve“?

Moji planovi su da nastavim da snimam filmove sa posvećenom i inspirativnom ekipom kakvu sam imala na Imaginarnim brojevima. A što se tiče domaće publike, jako smo nestrpljivi da pogledaju naš film i nadamo se brzoj regionalnoj premijeri.

Naslovna fotografija: Aleksandar Marković

Članak Imaginarni brojevi Jelice Jerinić se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Hanin roman je onaj tip knjige za koji bih volela da jednog dana bude obavezna lektira za tinejdžere – knjiga sa kojom mogu da se poistovete, a ujedno i da iz nje mnogo toga nauče.

Promocija romana zakazana je za 22. januar u CZKD-u, a ja sam tim povodom iskoristila priliku da sa Hanom razgovaram o njenim junakinjama Luči i Savini, ali i o inspiraciji i samom procesu pisanja ovog romana.

foto: Vedrana Vukojević

Tematizovala si mnogo stvari u romanu, a jedna od glavnih je i sećanje, odnosno koliko je zapravo neka situacija drugačija u sećanju dve osobe, zašto ti je to važna tema?

Hana Piščević: Moja sestra i ja se maltene svega iz detinjstva sećamo drugačije. Jedan događaj postoji u onoliko varijacija koliko ima ljudi koji ga se sećaju. To mi je dosta pomoglo da razumem i sebe i druge i da shvatim da nas iste stvari ne bole i ne uzbudjuju na isti način. Postoji ona vežba u kojoj se deci pokaže ista fotografija, a sutradan ih pitaju šta su na njoj videli. Neko se seti crvene kuće, neko konja ispred nje. Zašto se neko seća konja, a neko kuće, to je ono što me zanima.

Tvoj roman je podsetnik (i hvala ti na tome) koliko su važna ženska prijateljstva i da zapravo mnoga osećanja i razgovore koje incijalno vezujemo za partnerske odnose, zapravo prvo proživljavamo sa svojim drugaricama – u kom trenutuku si odlučila da će se ovaj roman baviti i tom temom?

Nisam znala da će roman biti o tome, niti da će biti roman, ali pretpostavljam da mi je bilo potrebno da pišem o toj temi. Većinu toga prvo sam doživela sa drugaricama, a ne momcima. Čini mi se da, kada govorimo o ljubavi, uglavnom govorimo o ljubavnim vezama, a retko o prijateljstvima. Na engleskom je to čak i lingvistički izjednačeno. Reči girlfriend/boyfriend koriste se za partnera/partnerku. Kao da prijateljstva nisu dovoljno važna. Ja bih rekla da je mene više formiralo prvo kampovanje s društvom nego prvi seks. Na kraju dana, i prijatelji mogu da ti slome srce i to je baš lepo.

Porodični odnosi i odnos sa roditeljima je dosta tematizovan u tvom romanu i znam da i sama voliš da čitaš romane sa tom tematikom, šta ti je zanimljivo i inspirativno u tome? 

Fascinira me kompleksnost jedne porodice. To što uključuje toliko različitih ljudi i različitih odnosa koji postoje i svaki za sebe, ali i svi zajedno. Kao neka složena mašina na kojoj, ako li se samo jedan točkić pokvari, sve odlazi dođavola, makar na neki način. Iliti, ako mašina dobro radi, i sve je u pogonu, nema ničeg snažnijeg. Osim moje porodice, koja mi je večita inspiracija, tu je i Selindžer i njegova porodica Glas. Freni, Zui, Bu-Bu, Badi, Simor, blizanci, Les i Besi. To  su moji omiljeni izmišljeni likovi, a rukopis koji trenutno pišem je u velikoj meri o porodici.

Videla sam na Goodreads-u da postoji komentar da je ovo još jedan roman o ženskom prijateljstvu, kao da na svetu treba da postoji jedan roman o toj temi i to je to. Kako generalno gledaš na takve komenatre kada je reč o romanima koji se, između ostalog, bave tom temom? Da li imaš utisak kao da nakon Elene Ferante niko ne sme da se bavi tom temom, kao da je to nešto što je jednom ispričano i to je to?

Da, takvi komentari su mi poprilično smešni. To je kao da kažeš da je neka žena ’još jedna majka’. Razumem da imamo potrebu da klasifikujemo knjige, filmove, pesme, da sve guramo u određene fioke da bismo se lakše snašli, ali dodeliti samo jednom piscu ili muzičaru pravo na korišćenje određene teme je suludo. Stvar je u tome da žensko prijateljstvo i dalje nije najčešća oblast savremene književnosti i onda kada neko piše o tome, postoje ljudi koji bi brže-bolje da prijave Eleni Ferante da ju je neko pokrao.

Kad napišeš ljubavni roman, niko neće reći da je to još jedan ljubavni roman. Sećam se kada su Lanu Bastašić poredili sa Elenom Ferante, kada je objavila Uhvati zeca, tada me je to nerviralo jer, osim što su obe sjajne spisateljice, nema sličnosti u njihovom pisanju. Ne volim kada se za domaće pisce govori da su srpska verzija nekog tamo stranog uspešnog pisca kao da je priznanje moguće tek onda kada ličimo na nekoga iz sveta koji se smatra relevantnijim od našeg. Sada kada i mene porede, shvatam da je ljudima prosto tako lakše da se orijentišu, ako ništa, onda makar da znaju gde u biblioteci da smeste knjigu.

Deluje mi da si neka svoja iskustva prenela u roman, koliko ti je to bilo teško i kako ti je sada kada ljudi čitaju knjigu? Koliko ti je generalno dobro/loše da čitaš komentare ljudi o knjizi?

Za mene je to svojevrsna psihoterapija, kao da ti ljudi ubacuju mala pisamca u poštansko sanduče. Volim da čitam prikaze i komentare, jer čitaoci uglavnom drugačije shvataju stvari od autora i to je baš uzbudljivo. Naravno, čak i najlepši komentari umeju da budu i pomalo zastrašujući prosto zato što su to često ljudi koje ne poznaješ, a oni tebe odjednom poznaju i spoj ta dva mu dođe kao ona šok terapija toplom-hladnom vodom. Sada, kada je knjiga izašla iz mene, deluje mi da više nije toliko moja, kao da je kuća iz koje sam se iselila. Osim toga, trenutno sam toliko zaigrana sa svojim detetom da se osećam kao da mi se cela knjiga dešava u nekoj drugoj zemlji ili kao da je moja najbolja prijateljica napisala roman i ja se jako radujem zbog nje, ali ipak se malo više radujem što je Eni svojevoljno zagrlila nekog džukca na ulici. 

Dosta se provlači i odnos prema životinjama, koliko ti je bilo važno da to bude deo ovog romana?

Pretpostavljam da je to jedna od onih stvari koje sam prosto Ja i koje same nađu svoje mesto u svemu što radim. Kao nepozvana mačka kad ti se ugnjezdi u krilu. Nije mi nikad bio plan da neko od likova ima psa, šta više u prvoj ruci ga nisu ni imale. Uvela sam ih skoro mehanički, intuitivno baš onako kako ih i udomiš kad ih nađeš na ulici. Sada kada su tu, shvatam da ja moram da budem okružena životinjama, i u stvarnosti i u fikciji.

Kada je reč o samoj kompoziciji romana, kako su se tu stvari slagale? Pretpostavljam da si kraj, odnosno sadržaj pisma znala od starta?

Da, znala sam kraj, ali ne i onaj plottwist kraja, to je i i mene iznenadilo, jedno veče nisam mogla da zaspim do pet ujutru kada sam shvatila da se pismo tako završava. Što se svega drugog tiče, nisam pisala hronološki, već kao sećanja, kako mi nešto dođe, ja ga zapišem. Onda sam na kraju, kao film, premeštala scene i montirala do besvesti.

foto: Vedrana Vukojević

Znam da se baviš dramaturgijom, baš zbog toga me i zanima da li bi mogla da ovaj roman vidiš kao film?

Previše sam dugo pisala knjigu i sada ne mogu drugačije da je sagledam nego kao reči na papiru. Neki ljudi su mi rekli da bi voleli da pogledaju film i pitali me da li ću napisati scenario. Mislim da mora da prođe još neko vreme da bih mogla da odgovorim na to pitanje. Ali iz nekog razloga, trenutno je više vidim kao predstavu i to bih baš volela da se desi.

Spojluj nam da li su Luča i Savina nastavile svoje prijateljstvo?

Uf! To zavisi od trenutka u kom mi ovo pitanje postaviš. Nekad bih rekla da su se ponovo vratile jedna drugoj, a nekad, recimo sad dok ovo pišem, da su se vratile sebi. S ljubavlju i poštovanjem  prepuštam taj odgovor čitaocima. 

Naslovna fotografija: Vedrana Vukojević

Članak Jedan događaj postoji u onoliko varijacija koliko ima ljudi koji ga se sećaju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Jelovnik je kreirao šef Katsuhiko Kobayashi, dok muzički program potpisuju DJ-evi i selektori Sergej Krstić i Ignat Akimov. Kao kuća posvećena offline kulturi, Ambasada će nuditi nedeljni program koji spaja muzičke sesije, kulinarske kolaboracije, žurke, radionice i okupljanja zajednice.

Beograd kao drugi dom

Nakon Jerevana, Esthetic Joys Embassy stiže u Beograd — grad koji intuitivno razume ritam, gostoljubivost i lepotu trenutka. Beograd je oduvek živeo na raskršću svetova: južnog i evropskog, balkanskog i mediteranskog, tradicionalnog i eksperimentalnog.

Zato se drugi dom Ambasade prirodno smestio baš na Dorćol, kraj koji su oblikovali vekovi različitih kulturnih uticaja. Njegove ulice su nekada povezivale trgovce sa Istoka i trgovce sa Jadrana, a danas međusobno povezuju ateljee, studije, kafiće, barove i ljude koji se prepoznaju po stvaralačkoj radoznalosti, a ne po pripadnosti određenim kategorijama.

Esthetic Joys — poreklo projekta

Esthetic Joys je nastao pre više od jedne decenije u Moskvi, kao kolektiv umetnika, muzičara, dizajnera, filmskih autora i kulturnih radnika. Njihovi projekti pretvarali su neočekivane prostore — od hotelskih salona i industrijskih hala do zaboravljenih podruma i kulturnih institucija — u mesta gde su zvuk, ukus i atmosfera stvarali novu vrstu društvenog pamćenja.

Sarađivali su sa partnerima kao što su Hendrick’s, Tullamore D.E.W. i Bosco Fresh Fest, ali je suština uvek ostajala ista: iskustvo pre spektakla i prisutnost pre slike.

Godine 2022. Esthetic Joys otvara svoju prvu Ambasadu u Jerevanu. Kuća u Sarmen ulici brzo je postala kulturna tačka grada — prostor ispunjen lokalnim kamenom i ručno rađenim detaljima, oživljen projekcijama, setovima, razgovorima i večerama koje su pratile kosmopolitski duh Jerevana.

Beograd tu priču nastavlja, ali novim jezikom.

Prostor i estetika

Esthetic Joys Embassy Belgrade inspirisan je jugoslovenskim modernizmom — njegovom geometrijom, optimizmom, zanatskim integritetom i mirnoćom. Estetika je retro-futuristička, taktilna i analogna: dovoljno topla da bude bliska, dovoljno precizna da bude promišljena.

Za enterijer je zadužen Supaform Studio, međunarodno priznati kreativni studio umetnika i dizajnera Maxima Shcherbakova, poznat po autorskom nameštaju i prostornim konceptima na preseku umetnosti i dizajna.

Kuhinja

Katsuhiko Kobayashi × Balkan

Kuhinja Esthetic Joys Embassy Belgrade razvijena je kroz senzibilitet šefa Katsuhika Kobayashija, čiji profesionalni put obuhvata Nagano, Tokio, Pariz i Moskvu, kao i iskustvo u francuskim restoranima sa Michelin zvezdicama.

Meni je zasnovan na yōshoku principima — japanskom kulinarskom pravcu koji adaptira zapadna jela kroz japansku tehniku, ukus i način serviranja. Fokus je na jasnoći ukusa, balansu i funkcionalnosti.

Struktura menija:

• manja jela i zalogaji za deljenje
• topla jela poput ramena i udona
• japansko-evropski comfort klasici
• svedeni deserti sa osnovama poput matche i limuna

Bar

Barski program zasniva se na sezonskoj karti koktela koja se menja tokom godine. Ponuda prati tok večeri — od lakših pića u ranijim satima do kompleksnijih opcija kasnije tokom programa. Karta se povremeno dopunjuje gostovanjima barmena i kratkim kolaboracijama.

Zvuk / Muzički program

Sergej Krstić × I96Y

Muzika je glavni jezik Ambasade.

Beogradski program oblikuju Sergej Krstić i Ignat Akimov (I96Y) — selektori čiji se stilovi prirodno dopunjuju.

Sergej Krstić je aktivan na beogradskoj DJ sceni od 2019. godine, sa nastupima u prostorima kao što su Karmakoma, 20/44, Drugstore i KC Grad, kao i na festivalima poput Lovefesta i Exit-a. Poznat je po eklektičnoj selekciji koja obuhvata street soul, balearic, boogie, afro, disco, house, kao i breakbeat, techno i trance devedesetih.

I96Y, DJ i muzičar iz Moskve, jedan je od ključnih nosilaca muzičkih inicijativa Esthetic Joys kolektiva. Njegov pristup selekciji podrazumeva istraživanje zapostavljenih arhiva i njihovo postavljanje u savremeni kontekst.

Dom za offline kulturu

Ambasada funkcioniše kao otvoren sistem — prilagodljiv i oblikovan energijom ljudi koji su u tom trenutku prisutni. Projekat je od početka usmeren ka offline iskustvu, sa fokusom na prisutnost, koncentraciju i pažnju prema muzici, hrani i prostoru.

Vizuelna komunikacija prati isti princip — sav sadržaj nastaje analogno, na filmu, kao deo iste ideje.

Doček Nove godine u Esthetic Joys Embassy Belgrade

Ako postoji veče koje prirodno pripada ovom prostoru, onda je to doček Nove godine.

Novogodišnji matine

• 14:00 — DJ Pecan
• 15:00 — Low Priority
• 16:00 — Kazaryan
• 17:00 — Iva Arifaj

Ulaz na matine je besplatan.

NYE

• 21:00 — Sergej Krstić & DOO
• 22:00 — Rogi (live)
• 23:00 — Petar Martić & Sergej Khramtcevich (live)
• 00:00 — Alexander Robotnick (IT) (live)
• 01:00 — Kenji Takimi (JP)

Ulaznica: 20€

Fotografije: Ustupljene fotografije Promo Esthetic Joys Embassy

Članak Esthetic Joys Embassy stiže u Beograd se pojavljuje prvo na Oblakoder.