fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Svaki novi posao je nova avantura i novi paket izazova

Sa rediteljem Danilom Bećkovićem o projekciji filma „Tačka povratka“ na predstojećem Dunav Film Festu

21. August 2023

Sigurno ga znate kao reditelja hit filmova i serija „Mali Budo“, sa kojim je debitovao kao reditelj, „Jesen samuraja“, koji je prvi borilački film u istoriji srpske kinematografije, „Mališan“, „Žigosani u reketu”, „Urgentni centar“, „Senke nad Balkanom“… Bio je pomoćnik režije na dugometražnom dokumentarno-igranom filmu „Žućko: Priča o Radivoju Koraću“, kao i kasting direktor za srpski deo podele na filmovima „Koriolan“ Rejfa Fajnsa, „GAVRAN“ Džejmsa Mektiga, „Tajno“ Čarlija Stratona, „Po redu nestajanja“ Hansa Petera Molanda i „Tenor“ Kima Sang-mana.

Kao koproducent se potpisuje na filmu „Tačka povratka“ koji će premijerno biti prikazan u sredu, 23. avgusta u 20 časova u Malom gradu Smederevske tvrđave na 6. Dunav Film Festu. Radnja filma „Tačka povratka“autora Roberta Hloza je smeštena u 2041. godinu u kojoj je svet na ivici propasti. Nauka je dala čovečanstvu sposobnost da žrtve nasilnih zločina vrati u život, omogućavajući ambicioznom detektivu da reši slučaj ubijenog para tako što će vratiti jednog od njih nazad u život.

U pitanju je Danilo Bećković, filmski reditelj, scenarista i producent s kojim smo razgovarali uoči početka Dunav Film Festa i projekcije filma „Tačka povratka“.

Na predstojećem Dunav Film Festu u Smederevu nas očekuje projekcija zanimljivog ostvarenja „Tačka povratka” reditelja Roberta Hloza. Potpisujete se kao koproducent filma. O kakvom ostvarenju je reč i kako je došlo do saradnje sa ovim autorom i produkcijom filma?

Danilo Bećković: U pitanju je distopijski naučnofantastični triler koji najviše podseća na filmove nastale po prozi Filipa K. Dika, na primer „Blade Runner“ ili „Minority Report“. Film je imao premijeru na slavnom festivalu u Karlovim Varima i dobio je izvanredne kritike u najvažnijim svetskim specijalizovanim časopisima kao što su Variety i Screen Daily. Robert Hloz je jedan od najtalentovanijih čeških reditelja, snimio je pre „Tačke povratka“ nekoliko odličnih kratkih filmova i mislim da ga čeka velika karijera, možda i van granica Evrope.

Kadar iz filma „Tačka povratka”

Da li je nešto snimano na lokacijama u regionu?

Nažalost, ne. U jednom trenutku smo razgovarali o tome da određene scene snimimo u distopijskoj pustoši Novog Beograda, ali se tada pojavila pandemija i morali smo da odustanemo od toga, jer smo dobili drugu vrstu distopije.

„Tačka povratka“ nastao je u koprodukciji nekoliko zemalja. Zašto su koprodukcije dobra stvar i da li je to budućnost svetskog, ali i domaćeg filma?

Naša produkcijska kuća retko ulazi u manjinske koprodukcije i više volimo da se fokusiramo na svoje projekte. Scenario za „Tačku povratka” je izuzetak, videli smo da je u pitanju nešto posebno, da to može biti značajan film i poželeli smo da budemo njegov deo.

Velike zemlje i velike kinematografije se nerado bave koprodukcijama i rade to samo onda kada imaju neki veoma specifičan interes ili kada je to zaista neophodno za priču. Što se srpskog i velikog dela evropskog filma tiče, on je osuđen na koprodukcije, što ne mora nužno biti dobra stvar i veoma često se prave kompromisi i u koprodukcije se ulazi samo da bi se uzeo neki dinar i film nekako završio. Nadam se da ćemo uskoro naći neki mehanizam koji bi omogućio da srpski filmovi kojima koprodukcija nije neophodna iz umetničkih razloga mogu da nastanu samostalno, u nacionalnom okviru.

A zašto je stranim produkcijama privlačna Srbija?

Pre svega zbog konkurentnih cena i finansijskih podsticaja.

Danilo Bećković, foto: Miša Obradović

Kao gledalac, uživate li više u SF ili epskoj fantastici?

To su, u stvari, dva potpuno suprostavljena žanra. Epska fantastika je eskapizam i zabava, romantična sanjarija, dok je naučna fantastika, kada je u svojoj najčistijoj formi, spekulativni žanr koji se zanima za neka od suštinskih pitanja ljudskog postojanja, kao kod Tarkovskog u „Solarisu” ili Kjubrika u „Odiseji u svemiru”.

A kao čitalac?

Što se tiče literature, najviše volim poljskog pisca Stanislava Lema, po čijem je „Solarisu” i snimljen pomenuti film. Još mi je draži njegov roman „Nepobedivi”, a mislim da je obe knjige nedavno objavila izdavačka kuća „Sumatra” iz Beograda.

Koji su najveći izazovi sa kojima se susrećete kao reditelj i kao producent?

Teško je to reći jer svaki novi film ili serija nastaju na potpuno drugačiji način. Iskustvo vam u tome može donekle pomoći, ali svaki novi posao je, u suštini, nova avantura i novi paket izazova i problema (i poslovnih i umetničkih) koje treba rešiti.

Profesor ste filmske režije na Akademiji umetnosti. Šta vam je važno da prenesete studentima i na koji način gradite odnos sa njima? Da li ste nešto i vi do sad naučili od njih?

Verujem u klasično obrazovanje i pre svega mi je važno da moji studenti shvate da je za posao filmskog reditelja svako znanje važno i korisno. Dosta vremena posvećujemo zanatu, pitanjima forme, strukture i stila, ali i istoriji filma.

Sa druge strane, pokušavam da im pomognem da pronađu svoj glas, da ih ohrabrim da prave filmove o onome što im je lično važno i nikad nijedan studentski scenario ne odbijam zbog teme. Kao što je važno da poznaju tradiciju na koju se nastavljaju, važno je i da ne postanu puki epigoni i da snimaju svoje, a ne tuđe filmove.

Da li bindžujete serije ili volite da pravite razmake između epizoda? Koje serije posebno volite?

Više nisam sposoban da gledam seriju u razmacima, pravim ih samo kad čekam da izađe nova sezona. Daleko od toga da je ovo konačna lista, ali jako volim originalnu britansku verziju „House of Cards”, američku krimi dramu „Animal Kingdom“, zatim evropsku koprodukciju snimljenu po životu poznatog levičarskog teroriste „Carlos“, britanski politički sitkom „The Thick of It“ i, naravno, „The Office“.

Koja je knjiga kojoj se uvek vraćate?

„Opolčenska romansa” Zahara Prilepina je najbolja knjiga koju sam pročitao u poslednje vreme. Pravo je čudo da se neko usuđuje da tako piše i da tako misli u današnje vreme, a još veće to što svojim životom opravdava svaku reč koju je napisao.

Preporučeni tekstovi

Ne postoji nepotrebno znanje

Ne postoji nepotrebno znanje

Sa Žarkom Stevanovićem, čuvenim tragačem iz Potere popričali smo o kvizovima u Srbiji, kako onima na TV-u, tako i onim iz pabova

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *