Izložba Vrtni grad umetnice Poline Koval otvorena je u ponedeljak, 8. jula, u Gradskoj galeriji u Beogradu. Ova mlada umetnica se u svojim radovima, kroz slikarstvo i izradu ručno rađenih predmeta, bavi temama usamljenosti, religije i doma. Kako kaže, odrasla je u strogo religioznoj i patrijarhalnoj porodici, pa kroz svoju umetnost voli da provlači pojmove rodne nejednakosti i zabrane u ljubavi.
Povodom njene samostalne izložbe razgovarali smo o stvarima koje je inspirišu i motivima koji su najčešće deo njenog stvaralaštva.
Reci mi nešto više o svom prethodnom radu. Šta te je inspirisalo da se baviš umetnošću?
Polina Koval: Nikada nisam odabrala da postanem umetnica; znala sam da sam to već od rođenja. Samo sam morala da pronađem način da to kažem ljudima. Uverena sam da imam posebnu svrhu u životu; živim kroz kreativnost, ona me ispunjava i pokreće, i zajedno putujemo kroz svet. Ona me spašava, i ne plašim se ničega. Ne može da prođe i nestane; naprotiv, samo će se nagomilavati poput grudve snega, i veoma sam srećna zbog toga.
Šta te je inspirisalo da istražuješ teme međuljudskih odnosa i usamljenosti u svojoj umetnosti?
Dva najjača osećanja koja doživljavam su osećaj samoće i nežnosti prema svetu. Moje telo je satkano od tih osećanja; kroz njih govorim. Zahvaljujući njima i kreativnosti, svakog dana se iznova zaljubljujem u svet.
Kako je tvoje odrastanje u strogo religioznoj i patrijarhalnoj porodici uticalo na tvoje umetničke teme?
Tokom celog detinjstva sledila sam roditelje i bila slepo religiozna, poštujući praznike i odlazeći u crkvu svake nedelje. Vremenom sam se suočavala sa teškoćama u razumevanju sveta, shvatanju pojma prave ljubavi, slobode i porodice. Postojale su krute granice. Sada je glavna tema u mojoj umetnosti nežan i osetljiv odnos između ljudi.
Kakav značaj religijske teme imaju u tvojoj umetnosti?
Uvek sam bila upečatljiva. Komponovala bih priče u svojoj glavi, verujući u njih tako snažno da su se vremenom čvrsto isprepletale sa stvarnošću. Tako sam doživljavala priču o Adamu i Evi, život Isusa Hrista, lica svetaca u crkvi, arhanđele i mistična bića, čarobne vrtove. Sve to sam počela da prenosim na svoje platno.
Danas uglavnom slikam žene-anđele koje ljude okružuju svojom snagom, nežnošću, mudrošću i toplinom.
Na koji način se tvoji ručno pravljeni objekti dopunjuju sa tvojim slikarstvom?
Zapravo, moj put je počeo sa ručno izrađenom odećom. Kreirala sam pletene džempere i šešire, preradila pantalone i jakne, i 2020. godine izdala kolekciju odeće. Nakon što sam se preselila u Tbilisi, puno sam radila sa predmetima napravljenim od materijala koje sam pronašla na ulici. Dok sam boravila u rezidenciji u selu u Turskoj, organizovala sam izložbu na temu nostalgije za domom, predstavljajući svoje drvene radove – sto, svećnjak i kolevku u kojoj sam ležala, masku mog lica.
Koju poruku ili emociju želiš da preneseš publici kroz svoju umetnost?
U Vijetnamu sam pokrenula projekat pod nazivom Mape, posvećen istraživanju različitih gradova, njihovih ulica i otkrivanju sebe u svakom novom mestu. Moja samostalna izložba Gradski vrt fokusira se na umetničko istraživanje tog mesta. Želela sam da ljudi uđu u moj vrt, osete želju da ostanu i, bilo da lutaju kroz njega ili sede u maloj kući usred gustog rastinja, da se osećaju potpuno svojim i voljenim.
Da moraš izabereš jednu pesmu koja opisuje atmosferu ove izložbe, koja bi to pesma bila?
Muziku za izložbu komponovao je Bojan Ristović i mislim da je to najbolji mogući zvuk. Zajedno smo napravili terenske snimke, hvatajući zvukove grada preko kojih su odsvirane početne note. Hana Paraušić (harfa) i Leo Kaplan (truba) dali su veliki doprinos zvuku koji savršeno dopunjuje moja platna i stvara neverovatnu atmosferu mističnog vrta.
Izložba Vrtni grad će biti otvorena do 20. jula svakog dana od 16 h do 21 h.
Fotografije: Tanja Dorbnjak, privatna arhiva
0 Comments