Transformacija sveta pomoću oblika i boja

Intervju sa Aleksandrom Mašom Pjanić

Aleksandra Maša Pjanić je akademska slikarka iz Beograda koja se pretežno bavi istraživanjem prostornih odnosa realnog ili izmaštanog enterijera. Koristeći kombinacije boja i čistih oblika ona uspeva da transformiše svakodnevni svet oko sebe.

Maša je završila osnovne i master studije na Fakultetu Likovnih umetnosti 2018. godine, nakon čega je upisala IT akademiju za veb dizajn. Odlučila se za školovanje na IT akademiji kako bi nadogradila postojeće znanje iz grafičkog dizajna kojim se bavi već duže vremena i sa ciljem otkrivanja  načina pomoću kojih obični znakovi u kodu postaju vizualno skladna veb stranica.

Maša se bavi i fotografijom, uglavnom beležeći odnose senke i svetla, temu veoma zastupljenu i u njenim slikama i crtežima.

Aktivno izlaže od 2015. godine i učestvovala je na više od deset grupnih izložbi. Ove godine planira, i raduje se organizovanju samostalne izložbe koja bi predstavljala i jedan vid preseka njenog dosadašnjeg stvaralaštva.

Svojim radom dopušta posmatraču uvid u njene lične prostore, tajne ili poruke sakrivene u enterijerima ili prizorima gde je granica odnosa privatno-javno upitna. Dok gledamo njenu sliku osećamo se kao da stojimo pored ili iza umetnice, razmišljajući i gledajući zajedno sa njom.

Kroz razgovor sa Mašom probali smo da otkrijemo tajne njenih radova, ali i da saznamo da li je njoj kao umetnici koja se bavi introspekcijom lakše da izdrži izolaciju od ostalih ljudi, šta trenutno vidi sa prozora svoje sobe i koji su joj planovi za budućnost. Uplovite u svet Maše Pjanić.

Radovi Maše Pjanić – Pogled kroz Prozor i Enterijer

Pogled kroz prozor i prizori tvog životnog prostora su teme koje istražuješ već neko vreme. Šta o tebi govori deo intimnog skloništa koji predstavljaš posmatraču ?

Maša Pjanić: Polazim od ličnog doživljaja stvari koje me okružuju i težim da kroz sopstvena osećanja  i raspoloženja prikažem svet onakvim kakvim ga vidim. Transformišem doživljaje u jednostavniju i apstraktniju sliku stvarnosti – u moju ličnu stvarnost. To postaju intimne predstave koje odražavaju moje unutrašnje stanje i emocije.

Nisu bitni detalji i proporcije nekog predmeta u odnosu na prostor , niti koje je boje taj predmet, bitno je lično viđenje odnosa stvari koje me okružuju. Ono čemu najviše težim je osnovna i čista likovnost, lišena svega prepoznatljivog, svedena na čiste oblike, a idejno su mi bliski slikari  intimizma i to je nešto od čega krećem u svom radu.

Kako tumačiš temu pogleda kroz prozor sada, kada je većina u izolaciji, kao i kontakt sa prirodom i okruženjem ostvaruje upravo gledajući kroz prozor svoje sobe?

Za mene, odnosno za moj rad, nije nužno biti direktno u kontaktu sa prirodom, dokle god ja tu prirodu mogu da vidim kroz prozor,zatim uz sećanje, sve je okej. Ako me pitaš kako podnosim izolaciju, moram reći za sada dosta dobro, imam sreću da mi prozor gleda na jedan mali park, ali i na toplanu, most na Adi, Beograđanku, čak mi pogled doseže i do hrama Svetog Save, tako da sam na neki način uvek povezana sa okruženjem.

Maša Pjanić – Pejzaž

U tvojim slikama i crtežima enterijera blago otvorena vrata ili zracima svetla obasjana biljka dobijaju značaj ispovesti ili šapata. Kada si počela da istražuješ prenošenje ideja, osećanja ili doživljaja pomoću slikanja enterijera?

Čini mi se da sam sa tim polako počela već na drugoj godini fakulteta. Osetila sam da mi je dosta da slikam živog modela i primetila sam da čak i kada to radim, uvek je prostor oko te ljudske figure bio bitniji i zanimljiviji od predstave samog modela. I tako je počelo.. do kraja master studija mislim da se više uopšte nisam bavila ljudskom figurom, osim u situacijama kada vidim neku osobu u prostoru koji mi je interesantan i na kraju je predstavim gotovo kao mrlju koja taj prostor ukrašava ili ga možda i narušava.

Maša Pjanić – Enterijer/ Prostor

Baviš se i odnosima svetlosti i senke, tačnije promenama formi i strukture objekata njihovom translacijom na površinu uz pomoć svetlosti. Zašto je za tebe senka važna i šta upotrebom iste pokušavaš da postigneš?

Moju pažnju konstantno okupiraju senke, odnosno odnos svetlosti i senke . Nikada ne prikazujem taj odnos onako kako ga moje oko vidi ili kako bi ga neko drugi video već često u svojim radovima povezujem ’’senke’’ iz različitih izvora i sa različitih strana prostorije pokušavajući da na taj način dočaram ljudima moj doživljaj okoline, sveta u kome se nalazim.

Radovi Maše Pjanić – Preplet i Senka

Na koji način se razlikuje senka objekta osvetljenog suncem ili veštačkim osvetljenjem, i može li da bude predstavljena bojom?

Razlikuje se, samim tim što je dnevna svetlost jača i tako su i boje koje vidimo intenzivnije, dok senka prouzrokovana veštačkim osvetljenjem može da se kontroliše. Pomerajući objekat ili lampu stvaram prikaz koji meni odgovara, sa suncem je sve to mnogo spontanije.

Senka može da bude predstavljena bojom- mi gledajući, a i slikajući, senke vidimo kao tamne ili crne.

Ja se trudim da ih bojama prikažem onako kako ih ja vidim a ne samo kao crne površine.

Maša Pjanić – Odnos senke i površine

Da li je, po tvom mišljenju, senka sastavni deo objekta od kojeg potiče?

Jung Senku definiše kao arhetipsku figuru koja označava sveukupnost onoga što ličnost ne želi da bude i što ne priznaje da jeste. Ona je i opasna, uznemirujuća, odvratna, ali i prijateljska, privlačna i zavodljiva. Naravno , ovo se odnosi na čoveka, ali s obzirom da je senka sastavni deo nas samih, rekla bih da se to odnosi i na predmete. Zamisli samo koliko bi dosadan svet (u vizuelnom smislu) bio kada ne bi postojale senke!

U tvom intimnom prostoru su prisutne biljke, pretežno puzavice i bršljani. Kakvu simboliku za tebe nose te biljke?

Da, jedno vreme sam se baš posvetila posmatranju i proučavanju biljaka, naročito bršljana i puzavica, zapravo svih vrsta koje rastu nepravilno, imaju tendenciju da se uvijaju i budu komplikovane. Imam seriju radova koja se zove Prostor između- to je neki nezvaničan naziv, ali s obzirom da sam se fokusirala na posmatranje i prikazivanje prostora koji se nalazi između tih prepleta biljaka, nekako je ostao tako. Simbolika koju vidim jeste ta da kod mene ne može ništa da bude jednostavno, uvek sve previše analiziram i komplikujem, pa me tako privlače i biljke koje ne mogu da rastu pravo, da idu jednom putanjom, već se uvijaju i izvijaju, previše „razmišljaju’’.

Maša Pjanić – Kreativnost i Izolacija

Primetila sam da na tvojim slikama retko ima ljudskih figura. U čemu je razlika između samoće i usamljenosti ?

Čovek može biti usamljen i kada je okružen ljudima, a samoća je samoća.

Autoportreti su izuzetak, volim da crtam sebe u različitim psihološkim stanjima, međutim to su uvek crteži u bloku, svesci i predstavljaju zabeleške kao u dnevniku. Kada slikam odnosno crtam ljude veoma mi je bitno da se utope u enterijer .

Ne volim da crtam bilo koga niti osećam ispunjenost kada crtam čoveka, onoliko koliko kada crtam prostor i sve što taj prostor podrazumeva. Trudim se da prenesem atmosferu, nekada manje nekada više, u zavisnosti od toga šta radim. Da li sam se fokusirala baš na prozor, vrata, ceo enterijer ili samo na određenu tačku koja mi je u tom trenutku zanimljiva u tom prostoru.

Detalj teksture Mašinog rada

Na koji način postižeš teksture na svojim slikama? Da li preslikavaš platna više puta?

Maša: Teksture postižem konstantnim preslikavanjem i mnogo eksperimentišem, lepim gaze, novine i razne druge materijale.

Da li te izolacija podstiče na kreativnost? Radiš li trenutno na nečemu?

Podstiče, itekako, kada se baviš umetnošću na neki način koliko ti ostale obaveze dozvoljavaju, ti si u stalnoj izolaciji. Trenutno sam preorijentisana na rad na kompjuteru i fotografišem dosta, imam neke ideje i za slike, ali osim par skica, još nisam krenula u realizaciju.

Završila si srednju školi Tehnoart, smer Konzervator kulturnih dobara nakon čega si upisala Akademiju. Da li si se oprobala kao konzervator u praksi?

Kao konzervator sam se oprobala samo tokom prakse u srednjoj školi, tada mi je to bilo veoma zanimljivo, prošli smo kroz konzervaciju drveta, keramike, slika na platnu, mozaika, ikona.. i mislim da sam se pokazala veoma dobro u tom poslu, takođe mi je to što sam završila konzervaciju dosta pomoglo kada sam upisala FLU, naročito kada je pravljenje boja i zatezanje i prepariranje platana u pitanju. Ali tu se moje konzervatorske sposobnosti završavaju. Definitivno me više privlači  eksperimentisanje sa akrilima i uljanim bojama.

Mašine slike

Nakon fakulteta upisuješ IT Akademiju. Kako si se odlučila za nastavak školovanja u oblasti veb dizajna?

Veb dizajn je bio logična nadogradnja na moje već postojeće znanje iz print, odnosno grafičkog dizajna, koji sam sama učila. Osetila sam potrebu da se ,,školski’’ obrazujem i dobijem potvrdu o svom znanju.

Lagala bih kada bih rekla da sve ovo radim samo iz užitka (naravno, to je veliki aspekt), ali takođe se dodatno školujem u IT sektoru i iz finansijskih razloga, jer biti samostalan umetnik u ovoj zemlji i nije baš sigurna opcija. Rekla bih da možda uopšte i nije opcija.

Učestvovala si na mnogobrojnim grupnim izložbama. Planiraš li uskoro možda i samostalnu izložbu?

Samostalnu izložbu planiram već duže vreme, ali sam od onih „umetnika’’ kojima stalno fali ono „nešto’’ kako bi sve došlo na svoje mesto i nikada nemaju dovoljno radova kojima bi konkurisali za neku izložbu (a radovi samo što mi ne iskoče iz frižidera). Tako da, plan postoji, ideja je tu i nadam se realizaciji ove godine.

Umetnica pored svojih radova

Autorka teksta: Milica Grbić

Fotografije: Aleksandra Maša Pjanić