Prenos Olimpijskih igara je u punom jeku, ali možda već sada razmišljate o tome šta biste mogli da gledate kada se one završe i za sobom ostave rupu u obliku pet krugova. Pod pretpostavkom da ste već odgledali ili bar čuli za Baby Reindeer, Fallout, Shogun, The Bear i druge ovogodišnje hitove, ova lista vam nudi izbor aktuelnih serija koje su mahom manje zapažene. Ali, ipak ih je zabavno gledati, barem preko leta, kada smo osuđeni na osrednji nastavak House of the Dragon. Krenimo onda abecednim redom!
Colin from Accounts (Binge/Foxtel)
Ova australijska romantična komedija govori o dvoje neznanaca koji iznenada i nehotice postanu staratelji jednog malog rundlavog psa. Bivaju primorani da ostanu u kontaktu zbog novonastale situacije, te njihov odnos vremenom prerasta u prijateljski, a potom i u „nešto više“. Zvuči kao najgori kliše, ali dvoje glavnih likova deluju izuzetno realistično, pre svega zbog svoje nesnađenosti u različitim situacijama, što zajedno, što odvojeno. Čak je i incident koji otvara seriju takav da gledalac iz epizode u epizodu ne zna da li da ih osuđuje zbog toga ili da im oprosti. Dijalozi su duhoviti i prirodni, naročito kada su neugodni, a sporedni likovi su možda i zabavniji od glavnih. U drugoj sezoni koja je izašla ove godine, odnosu dvoje protagonista prete opasnosti sa svih strana, ali oni stoje postojano kano klisurine. Ili ipak malo nepostojanije, pogledajte pa odlučite sami!
Criminal Record (Apple TV+)
Piter Kapaldi mogao bi i od čitanja vodostaja da napravi najuzbudljiviju stvar na svetu, a u ovoj drami u kojoj glumi korumpiranog pokvarenog policajca prosto briljira. Njemu je za petama Kaš Džambo, u ulozi mlađe policajke kojoj je muka od „stare garde“ koja ne poštuje zakon a prolazi nekažnjeno. U suštini, ovo je priča o pojedincu tj. pojedinki koja pokušava da promeni (rasistički, patrijarhalni) sistem iznutra. Ništa od ovoga ne zvuči revolucionarno, ali visoka produkcija i opipljiva hemija između dvoje glavnih glumaca dovoljni su da bacite pogled makar na prvu epizodu.
Dark Matter (Apple TV+)
Šta biste uradili da možete da zamenite mesto sa sobom iz paralelnog univerzuma? Ova naučnofantastična drama postavlja baš to pitanje, koje, složićete se, opet nije neka novina. Samo u poslednjih desetak godina bilo je mnogo pokušaja da se na to pitanje odgovori u serijama, filmovima, stripovima, a naročito u svetu animacije. Ipak, najveća mana ove serije nije neoriginalnost nego tempo pripovedanja. Priči treba dosta vremena da se zahukta, ali onda kada se to desi, shvatićete da pred sobom imate čime da premostite period čekanja novih sezona serija Silo i Severance.
Exploding Kittens (Netflix)
Metju Inman, autor onlajn stripa The Oatmeal i kartične igre Exploding Kittens, potpisuje i ovu animiranu komediju o Bogu koji biva nateran da živi na Zemlji u mačećem obličju. Radnju svake epizode pokreće njegovo rivalstvo sa Đavolom, ali tu su i mnogi drugi konflikti, pre svega unutar porodice u kojoj Bogomačak živi. Zapleti su zabavni, kojekakve fore i fazoni su kreativni, crtež je u poznatom Inmanovom stilu, a sve zajedno bih opisala kao spoj sitkoma Married… with Children, društvene igre Dungeons & Dragons i romana Majstor i Margarita. Plus, jednom od likova glas pozajmljuje Mark Prokš, Kolin Robinson iz vampirske komedije What We Do in the Shadows. Zabava za celu porodicu, kućne ljubimce i emotivne vampire.
Jerrod Carmichael Reality Show (Max)
Čak i ako niste odranije upoznati sa životom i radom stendap komičara Džeroda Karmajkla, nakon osam epizoda ove dokumentarne serije znaćete i više nego što ste želeli. Džerod poziva kamere da ga prate gde god da pođe, bilo to dodela Emi nagrada, stendap nastup, poseta porodici ili dejt sa likovima s Grajndera. Na prvom planu ova serija preispituje odnos autentičnog i modifikovanog – šta je zaista stvarno u prizorima koje nam Džerod servira, a šta je kontrolisano, montirano? Svakako sve što vidimo u ovoj seriji je sve ono što je Džerod želeo da vidimo i ništa više ili manje od toga. Prikazao je sebe kao sebičnog, neosetljivog i često nepodnošljivog čoveka, kojeg mi je bilo mučno da gledam već posle par epizoda. Međutim, ova serija nam nudi još nešto ispod ovog osnovnog sloja, a to je (naizgled) iskren pogled na seksualnost jednog crnog gej muškarca. Ma koliko iskonstruisan i (ne)ugodno voajerski taj pogled bio, to je prilika koja se ne dobija svaki dan. Gledajući ovu seriju shvatila sam da još uvek imam neke predrasude za koje sam mislila da odavno ne postoje. Najveći poklon koji nam Džerod ovde daje je to što normalizuje nežnost između muškaraca, i to nežnost koja može i treba da se ispolji na razne načine. To je nešto što baš retko imam(o) šansu da vidim(o), i hvala mu na tome.
Mr Bates vs The Post Office (ITV)
Ova četvorodelna mini-serija prikazuje obične ljude na krajnje neekstravagantan način. Inspirisana stvarnim događajima, ova drama govori o radnicima pošte širom Ujedinjenog Kraljevstva koji su bili nepravedno optuženi, pa i osuđivani, za krađu novca, a zapravo je za obračunata dugovanja bio kriv faličan softver. Nijedan aspekat ove serije se ne ističe posebno, osim same priče, koja je za nas običan narod veoma važna. Osim toga što četiri epizode ove mini-serije možemo tumačiti kao upozorenje i podsetnik da korporacije i vlade širom sveta ne mare za radničku klasu nego samo za novac i one koji ga imaju, predočena borba poštanskih radnika nam može poslužiti i kao ohrabrenje i podsećanje na to da smo jači, ili čak jedino jaki, onda kada se udružimo. Što je poruka koje se vredi prisetiti ovih dana na ovim prostorima.
Ripley (Netflix)
Možda ste već iskonzumirali ovu crno-belu vizuelnu gozbu i njene zasitne kadrove, a možda ste samo pogledali trejler i odustali od serije jer vam je delovala dosadno. E, pa, trejler laže, verujte mi! Znam da ispod ovog pasusa stoji link ka trejleru, ali nemojte da ga gledate, samo pustite prvu epizodu. Uprkos tome što u ovom trileru glumi moj miljenik Endru Skot, zbog trejlera sam mislila da će serija biti nepodnošljivo spora. Radnja jeste spora, ali fotografija i gluma su toliko upečatljive, a cela serija toliko atmosferična, da bi bilo grozno kada bi ijedan element bio drugačiji. Ova televizijska adaptacija romana Patriše Hajsmit ostavlja potpuno drugačiji utisak u odnosu na filmsku adaptaciju Entonija Mingele, što i treba da bude poenta novih adaptacija i reinterpretacija. Crno-beli prizori prelepe Italije, kao i krupni planovi Endrua Skota, ostaviće vas bez daha, ali i ohladiti svojom jezivom atmosferom, što tokom toplih dana nije nimalo loša stvar.
The Dry (RTÉ One, BritBox, ITVX)
U ovoj irskoj komediji-drami, glavna junakinja Šiv (Rojšin Galager) vraća se iz Londona u Dablin, da bi ponovo živela sa svojom porodicom. Ono što taj suživot otežava odmah po povratku, jeste to što je Šiv alkoholičarka, dok su svi članovi njene disfunkcionalne porodice zavisnici na ovaj ili onaj način. Oni ne pokazuju razumevanje za napore koje Šiv ulaže u oporavak i misle da je to samo njen problem. Prva sezona fokusirana je na Šiv, dok druga daje više prostora njenim roditeljima, sestri i bratu. Iako je većina prikazanih situacija prilično zdravorazumna i nema nekih nepredvidivih preokreta, blistavost celog glumačkog ansambla (moja miljenica je Šivina AA sponzorka!) i uverljivost odnosa je ono što izdvaja ovu seriju od ostalih. A to radi i sama tema. S obzirom na to koliko je zavisnost od alkohola normalizovana u irskom, ali i ovdašnjem društvu, mislim da je super što se pojavio neko ko je voljan da malo preispita koliko je to zaista normalno. Srećom, autorka Nensi Haris to ne radi na neki didaktičan način, nego po mom mišljenju iskreno i ljudski. Odgledajte, pa prosudite!
The Tourist (Max)
Lepi Džejmi Dornan glumi lepog Eliota, sumnjivog čoveka koji je završio u bolnici sa amnezijom. Dok pokušava da otkrije svoj pravi identitet, juri ga svako živ ko prođe pored njega, te je u stalnoj opasnosti. U prvoj sezoni radnja je smeštena u Australiju, a u drugoj premeštena u Irsku. U novoj sezoni paleta ludaka oko Eliota se samo širi, a Danijela Makdonald je još simpatičnija kao Eliotova partnerka i pomagačica Helen. Ipak, moj omiljeni sporedni lik u ovoj sezoni je vijetnamski gej upaljač. The Tourist je brza akcija, prava kontrateža neonoaru Ripley, adekvatan repertoar za le(t)nja vikend popodneva.
Welcome to Wrexham (Disney+)
Oduvek sam imala ambivalentan odnos prema fudbalu zbog velikog egzistencijalnog jaza između ljubitelja i profesionalaca, kao i toga što se kriminal raširio kroz praktično sve slojeve ovog sporta. Međutim, evropska i svetska prvenstva ipak gledam, pa evo i serije kao što je ova. U jeku pandemije koronavirusa, Rajan Renolds i Rob Makelheni su kupili petoligaški velški fudbalski klub, u nadi da će ga vremenom doterati do nivoa ispod Premijer lige. Za svoje razloge navode to što osećaju povezanost sa malim gradom Reksamom u kome uglavnom živi radnička klasa. A kao svoj cilj navode želju da pomognu zajednici, tako što bi usled uspeha kluba stanovnici doživeli ekonomski i emotivni procvat. Sigurna sam da je to samo priča za kamere, a da je stvarna motivacija prosto i jednostavno novac koji bi ova dvojica zaradila, što od kluba, što od ovog dokumentarnog serijala. Sa druge strane, ne mogu a da ne primetim em trud koji je uložen u snimanje raznovrsnih epizoda, em to da najveći fokus nije na Rajanu i Robu, pa ni na igračima, već na navijačima, i to je ono što je najzanimljivije u ovoj seriji. Navijači koje vidimo nisu huligani, već deca, majke, očevi, braća, starci. Ovo možda jeste način da se „odradi dobar PR“ i skrene pažnja sa redovnih skandala u fudbalskom svetu, ali ipak nastavljam da pratim priču o ovom malom klubu i ljudima oko njega. Treća sezona je znatno kraća od prve dve, ali fokus se nije promenio. Ako vam nedostaje Ted Lasso, a naročito ako vam je u toj komediji smetalo što nema dovoljno realnih fudbalskih scena, onda je ova serija definitivno za vas. Preporuka ko Marakana!
0 Comments