Ne moram ni da vam objašnjavam današnji tempo života – ako ste već na osnovu naslova kliknuli na tekst, tu ste da dobijete nekakve odgovore. A upravo svi mi tražimo odgovore ili neku vrstu utehe i rešenja za naše svakodnevne situacije i probleme. Danas to najčešće i najjednostavnije dobijamo putem interneta. Dok čekamo da se vidimo sa najbližim ljudima i ispričamo se, vrlo je verovatno da smo pre toga guglali, pitali ChatGPT ili odgledali na desetine reelseva o temi koja nas okupira. To je prosto život današnjice, a retki su oni koji uspevaju da se odupru tom prvom instinktu 21. veka – guglanju. Tražeći vrlo često pomoć, utehu ili spas za svoje trenutno stanje, neretko završimo i koristeći razne aplikacije za pomoć, a možda najčešće savetujemo se sa ChatGPT-jem. On je nesumnjivo najpoznatiji četbot današnjice, iako neki koriste i druge kao što su Gemini, Claude, Grok, Copilot …
Sama tema ChatGPT-ja i njegovog uticaja na naše mentalno zdravlje mnogima je već poznata, ali uprkos svemu tome, gotovo svi ga koristimo više nego što nam zapravo i treba. I mnogo više nego što nam zapravo pomaže. Jednostavno, za bezbroj situacija se oslanjamo na njega. Navikli smo da nam jedan klik da brz odgovor, umiri neke naše strahove ili dileme i pruži neki instant odgovor.
Međutim, Doc. dr Jovana Trbojević Jocić ističe da čet bot nije naš prijatelj, već alat. Mnogo puta smo ovo već čuli ili pročitali, ali da li zaista tako gledamo na njega?
„Kada pišemo čet botu o svom emocionalnom stanju, on će najčešće dati odgovor koji liči na empatski obojen odgovor. Pokazaće razumevanje, neće osuđivati, pozivaće nas da vrednujemo sebe. Čet bot je napravljen tako da imitira ljudski govor, ali ne naš celokupni spektar ljudskog govora i ponašanja (jer mi možemo biti i majka Tereza i Hitler, kompleksna smo bića) već samo onaj koji je povezujući i koji će nas navesti da se opet obratimo čet botu. Prve verzije čet botova su veoma frustrirale ljude jer su bile veoma entuzijastične, hvalospevne. Imali ste utisak da „pričate“ sa nekim ko na svaku vašu ideju kaže VAU, iako nije svaka ideja VAU. Mi učimo iz pokušaja i pogrešaka, a ne od stalne validacije i nesuočavanja sa sopstvenim obrascima i šemama koje nam remete svakodnevno funkcionisanje.“
Poruka za porukom, odgovor u sekundi
Najčešće naša interakcija sa čet botom krene od tog jednog brzinskog pitanja. Međutim, neretko ostanemo mnogo duže jer uvek tražimo još odgovora ili jednostavno provedemo minute pokušavajući da mu objasnimo šta nam treba. Umesto da smo se oslonili na sebe i već sve završili… Međutim, brojni su slučajevi i situacije kada bezazleni razgovori polako poprimaju drugačiji karakter. Postaju dublji, traju duže i duboko utiču na naše stavove. Upravo tu leži zamka, vrlo često kratki razgovori umeju da uvuku osobu u vrtlog dopisivanja sa četbotom. Iz tog vrtloga za neke ljude izlaz je bio gotovo koban. Mnogobrojni su slučajevi iz sveta gde je, pod uticajem četbotova, osoba imala različite psihološke probleme i posledice.
Zabeleženi su i slučajevi ulaska u psihozu nakon višesatnih dopisivanja sa četbotom. Kreatori jezičkih sistema se ograđuju i govore o takvim slučajevima kao izolovanim, gde su osobe već spadale u ranjivu populaciju ili populaciju sa mentalnim poteškoćama. Ali nekoliko studija je pokazalo i da kod osoba koje nisu imale prethodno mentalnih poteškoća, može doći do paranoidnosti nakon učestale interakcije sa čet botovima, objašnjava doc. dr Jovana Trbojević Jocić i dodaje:
„Čet botovi, oni prvi pogotovo su, kao što sam rekla, imali cilj i misiju da se osetite kao kralj ili kraljica. Validirali su sve što pomislite, napišete i nije bilo prostora da grešite, jer ste vi bezgrešni. Takve interakcije su dovodile do daljeg razvoja iluzija o veličini, dovodile do sve veće izolacije – jer ko može tako dobro da vas razume kao čet bot koji vam na vaše bilo koje pitanje prvo kaže: Sjajno zapažanje! Kada ste dugo u tako jednom, nazovi, dijadnom zatvorenom sistemu, smanjuje se sposobnost rasuđivanja i dolazi do pojačanih iracionalnih misli. Intenzivna interakcija sa čet botom je kao da ste u toksičnoj vezi, ali ovde umesto gaslajtovanja sa ciljem da se osetite da ne vredite, čet bot vas gaslajtuje da ste Svemir i sve više vas drži u svom „zagrljaju“, objašnjava psihološkinja.
Gde se završava briga o sebi, a počinje iluzija bliskosti?
Sa sve većom ekspanzijom tehnologije razvijaju se i novi, možda još suptilniji i na prvu loptu bezazleniji, primeri korišćenja AI u svrhu samopomoći. To su poslednjih godina sve razvijenije aplikacije za well-being. One najčešće deluju poput nekog dnevnika gde vi zapisujete svoja osećanja, markirate svoje emocije, koliko dugo ste spavali, šetali, pili vode… Većina tih aplikacija radi po principu analize vaših podataka, a na osnovu toga dobijete povratne informacije. Slično kao i sam ChatGPT, samo lepše dizajnirano, akcenat je na personalizovanom pristupu, ali nimalo bezazleno.
Jedna od najpopularnijih i najpoznatijih je Mindsera, koja je zapravo digitalni dnevnik, ali u isto vreme i četbot. Na osnovu vaših zapisa, ona daje analizu vašeg ponašanja i emocija, a zatim, nakon odgovora, možete se nadovezati i nastaviti dopisivanje unedogled. Aplikaciju sam i sama instalirala i isprobala za potrebe pisanja ovog teksta. Na samom početku dobijete nekoliko osnovnih pitanja, 7 dana besplatnog programa i praznu „stranu” za pisanje. Takođe, na samom početku pojavi se i disklejmer da aplikacija ne koristi vaše podatke kako bi trenirala AI. Međutim, nelogičnost je već tu velika, jer je i sama aplikacija jedna vrsta četbota, pošto program na osnovu naših napisanih rečenica daje odgovor? Iskustvo je veoma slično ostalim četbotovima. Nakon svakog odgovora dobijate „analizu” koja se više sastoji od ponavljanja vaših reči i nekog veoma mlakog zaključka. Pored analize, na kraju dobijete i procenu vaših osećanja?
Pod stresom ste 20%, zbunjeni 28%, uplašeni 25%, iscrpljeni 15%, a nade imate svega 12%. Možda je jedino logično ovo poslednje, jer ako nadu tražimo u aplikacijama, možda nam zaista i manjka. No, šalu na stranu, pretvaranje ljudskih emocija u brojke i potreba da sve bude merljivo zapravo nije zdrava stvar. Ljudska osećanja su promenljiva, a svođenje na puke podatke totalno nas odvraća od pravog smera i napretka.
Takođe, još jedno pitanje koje se nameće je: Da li aplikacija zapravo analizira nas, ili naš stil pisanja i izbor reči?
Novinarka Guardiana Anita Chaudhuri radila je duži eksperiment i u svom tekstu podelila iskustva tokom trideset dana korišćenja aplikacije Mindsera:
„Posle 30 dana redovne upotrebe, uprkos svim manama, i dalje sam uz aplikaciju. Lako je biti ciničan i podsmevati joj se kada je sve u redu. Ali u danima kada sam pod stresom, gladna ili na ivici egzistencijalne krize, iznenadi me koliko utehe pronalazim u toj digitalnoj podršci koja mi je uvek nadohvat ruke. Ponekad imam osećaj da me jedino robot zaista razume. Zato plaćam još jedan mesec pretplate.”
Pitam se da li ta doslednost i iluzija da je neko uvek dostupan i spreman da sasluša mogu da stvore nerealna očekivanja od ljudskih odnosa, posebno kod ranjivijih osoba.
Doc. dr Jovana Trbojević Jocić objašnjava da ovakve aplikacije više doprinose distanci od kontakta, nego što smanjuju doživljaj usamljenosti; više kreiraju rigidni obrazac razmišljanja, nego što podstiču kreativnost itd.
Kod ljudi koji često koriste ovakve aplikacije dešava se da one posle izvesnog vremena mogu da utiču i na njihove odnose sa ljudima. Pre svega, stvaraju konflikt, poput onoga, kako tebi nije toliko stalo što je meni teško, a nekom četbotu jeste? Kako nikada nemaš vremena da me saslušaš? I razne druge stvari koje su zapravo deo našeg života. Normalno je da nemamo uvek odgovor na probleme svojih bližnjih, nekada prosto nismo u stanju da damo dobar savet, da utešimo na najbolji mogući način. Ili jednostavno nemamo vremena da satima slušamo. Ne jer nam nije stalo, već jer je život današnjice takav, a to je tek tema za sebe. Međutim, tu je neko ko uvek ima vremena za vas, ko uvek ima odgovor na svako vaše pitanje, ko vas neće ostaviti na seenu.
„Postoje osobe koje razviju povezanost sa AI čet botovima. Pogotovo se može javiti kod osoba koje do tog trenutka nisu imale adekvatno okruženje koje ih je videlo, čulo, pohvalilo. Kao i kod razvoja paranoidnosti, i ovde može doći do patološkog odnosa gde se interakcija sa stvarnim ljudima smanjuje jer se tumači na osnovu „odnosa“ sa čet botom koji vam nikad ne kontrira, nikad ne kasni, nikad ne frustrira. Čet botovi nisu napravljeni da frustriraju, već da udovolje. A za ljudski razvoj i sazrevanje neophodna je optimalna frustracija, jer iz tih frustracionih momenata mi naučimo nešto novo“, navodi doc. dr Trbojević Jocić.
Koliko košta besplatan razgovor?
Još jedna od očiglednih briga kada su u pitanju ovakve aplikacije jeste uticaj na našu privatnost jer ove aplikacije po svojoj prirodi sadrže veoma osetljive informacije.
Kako se i može očekivati, Kris Reinberg, estonski profesionalni mađioničar i osnivač aplikacije Mindsera, kako se navodi u tekstu The Guardiana, odlučno odbacuje te zabrinutosti:
„Veoma nam je stalo do privatnosti. Podaci su zaštićeni i šifrovani. Nijedan podatak se ne koristi za treniranje AI modela.“
Ipak, Mindsera podrazumevano svake nedelje šalje mejl sa sažetkom vašeg dnevnika, u kojem rezimira vaše misli, emocije i napredak. Time se otvara još jedan način da neko nepozvan zaviri u vaš unutrašnji svet.
I sam dugogodišnji pisac dnevnika, osnivač Reinberg je pokrenuo aplikaciju zato što ga fasciniraju vođenje dnevnika, psihologija i tehnologija. Međutim, nema profesionalno obrazovanje niti iskustvo u psihoterapiji.
„Mi nismo klinički alat niti terapija“, kaže on u pomenutom tekstu. „Naš fokus je na samorefleksiji i pronalaženju veza između zapisa. Želimo da korisniku pružimo ogledalo koje će mu pomoći da uoči obrasce i napreduje u životu.”
Samorefleksija, ogledalo, ili možda nešto treće? Ipak, pitanje nije da li će čet botovi postati deo brige o mentalnom zdravlju (za neke možda to već i jesu), već pod kojim uslovima i uz koje granice ćemo im tu ulogu poveriti.
„U slučaju da čet bot servis za mentalno zdravlje da neku informaciju koja našteti korisniku, ko je legalno i etički odgovoran za to? Gde se čuvaju podaci koje razmenite tokom čet bot podrške, ko im ima pristup? Postoji niz pitanja koja se moraju proći ako se planira odgovorna i zaista efikasna upotreba čet bota u sferi mentalnog zdravlja (ali i bilo kojoj drugoj sferi)”, naglašava doc. dr Trbojević Jocić.
Nedostatak spontane, istinske interakcije ostaje ono što nijedna tehnologija još uvek nije uspela da nadomesti. Možda nam veštačka inteligencija može pomoći da bolje razumemo sebe, ali put do stvarnog osećaja da smo viđeni, saslušani i prihvaćeni i dalje vodi kroz odnos sa drugim čovekom. Pitanje zato više nije da li će veštačka inteligencija postati naš sagovornik, već da li ćemo, oslanjajući se na nju, zaboraviti koliko je nezamenjiv razgovor sa drugim čovekom.
Algoritam može da prepozna obrazac, ali samo čovek može da prepozna čoveka.
Ovaj sadržaj nastao je u okviru ugovora sa Evropskom unijom. Stavovi izraženi u sadržaju isključiva su odgovornost Oblakodera i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije niti Delegacije Evropske unije u Srbiji.
0 Comments