Ana Mijatović o klasici, idejama, Nišu, mladima…
Anja Mijatović je Kraljevčanka sa adresom stanovanja u Nišu. Završava studije solo pevanja i organizuje različite performanse i projekate, uglavnom u vezi sa klasičnom muzikom. Svirala je violinu, a na fakultetu se zainteresovala da i drugima približi klasičnu muziku. Za Oblakoder je govorila o klasici, idejama, Nišu, mladima i jednom festivalu. Nemate potrebe za strahom, u nastavku nema suvoparne teorije klasične muzike, ali bi ovaj intervju mogao da razbije nekoliko predrasuda.
Kako si počela da se baviš solo pevanjem, ipak je to jedna od najzahtevnijih veština u muzici?
Anja Mijatović: Znaš kako, nisam završila osnovnu muzičku školu, barem ne za solo pevanje. Polagala sam diferencijalne ispite jer sam svirala violinu, a nakon toga sam nastavila i kroz srednju školu, da bih na kraju upisala smer solo pevanje na fakultetu.
A zašto baš solo pevanje?
Kada sam bila klinka, solo pevanje mi je bilo jako interesantno. Znala sam da se sa tim jednostavno rodiš, mislila da nemam talenat za takvu vrstu pevanja, jer moj glas kada pevam normalno ne može uopšte da se uporedi sa mojim belkanto pevanjem. Ali eto, desilo se.
U Nišu si pokrenula jedan zanimljiv projekat koji je u vezi sa klasičnom muzikom?
To je izvorno projekat Maše Babić, koja u beogradskom Poletu pravi veče posvećeno izvođenju klasičnih minijatura pod nazivom Izvuci mene. Kada sam videla taj nastup prvi put, ja sam se potpuno oduševila i zaljubila. Bila sam odmah u fazonu koliko je ovo dobro i jednostavno sam htela da tako nešto uradim i u Nišu.
Pretpostavljam da nije išlo sve po planu?
Problem je bio što nisam mogla odmah da pronađem prostor. Međutim, u maju prošle godine je otvoren kafić koji je baš nekako ličio na mesto gde bi to moglo da se odvija. Inače, Izvuci mene se i zove baš tako jer publika izvlači iz šešira izvođače koji su se pre toga prijavili da sviraju neko delo klasične muzike. Zato i jeste bio bitan ambijent, da pokažemo da klasika nije samo za sale,već da ljudi mogu da dođu i da se opuste, pa i da se provedu.
I kako publika reaguje na tako nešto?
Sjajno reaguju, više nemamo gde da ih smestimo. Ja sam domaćica celog programa i često me pitaju da li će se Izvuci mene organizovati u nekom većem prostoru jer mnogo ljudi stoji na ovim našim performansima.
A koliko ljudi dolazi na Izvuci mene?
Koliko ljudi dođe na žurku, toliko dođe i na veče klasične muzike, što je vrlo zanimljiva informacija.
Došla si na ideju da napraviš čak i festival?
Da, festival klasične muzike koji bi trebalo da traje 3 dana i u okviru kog bi studenti Fakulteta muzičke umetnosti mogli da prezentuju svoje radove, ali i da pokažu svoje sposobnosti u predavanju muzičke teorije, naročito klincima. Pored toga, namenjen je i instrumentalistima. Poenta je u tome što njihovi radovi retko mogu da dođu do ikakve publike, da ugledaju svetlost dana i zato je cilj ovakvog festivala da afirmiše njih i njihovu muziku.
Čime se još baviš osim muzikom?
Trenutno se najviše bavim modernom psihologijom jer me fascinira to nalaženje sopstvenog mira i cela ta priča, tako da može da se kaže da se bavim tišinom.
Šta je poslednja dobra stvar koju si pročitala?
Pročitala sam Sidartu i to mi je ostavilo vrlo jak utisak, baš zato što se sad bavim takvim nekim stvarima, a trenutno čitam Novu zemlju Ekarta Tola koja ima million nekih tema i deluje mi kao nešto što svako čita na neki svoj, lični način. Kroz tu knjigu su mi objašnjene neke stvari koje kod sebe pokušavam da korigujem.
A kakve filmove gledaš?
Možda zvuči glupo, ali romantične komedije.
Za 10 godina, gde je i šta radi Anja Mijatović?
Uh, dobro pitanje. Planiram da se i dalje bavim pevanjem, ali mi to sigurno neće biti primarno jer ne želim da sebe prezentujem samo u tom nekom smislu. Smatram da sam jako dobra u organizaciji i da imam dosta ideja koje mogu da se realizuju i pomognu i drugima.
Jesu li te ideje okrenute samo lokalnoj, niškoj sceni?
Pa ja mislim globalno, ali ipak moramo da počnemo od nečeg manjeg, lokalnijeg da bismo došli do nečeg većeg i boljeg. Baš sam skoro razmišljala, u Beču se Nova godina dočekuje uz filharmoniju i klasičnu muziku. Ja znam da je tako nešto ovde nemoguće, ali zašto ne bismo barem 19. jun ili bilo koji drugi dan dočekali tako uz klasiku – to je neka moja ideja.
Imaš li neki moto, životnu filozofiju?
Bitno je da krenemo od sebe, od malih stvari i kad promenimo sebe, tek onda ćemo moći da pričamo drugima šta treba da menjaju. To za mene nije egoizam, već način da nađemo neki unutrašnji mir i budemo bolji i sebi i drugima.
0 Comments