Dok se spremate da zakoračite u svet Radar žurki, priča koja sledi otkriće vam kako su trojica drugara preoblikovali pojam zabave i pomerili granice u potrazi za nešto drugačijim provodom u Beogradu.
Kažu da je muzika odlična stvar za povezivanje, a dokaz za to su Mihailo, Kosta i Filip (Taske), koji su pre dve godine došli na ideju da osnuju Radar. Njih trojica poznaju se i druže još od osnovne škole – Taske i Kosta su najbolji drugari od 1. septembra 2006. godine, a Radar 7.0 žurka biće održana baš 1. septembra u Drugstore-u, što je ujedno bio jedan od povoda da sa ovim momcima pričamo o Radaru i osvrnemo se na to šta se sve izdešavalo u protekle dve godine.
Taske, Kosta i Mihailo
Sastali smo se u Nixon-u, u kafiću u kome su i oni sedeli kada je Mihailu sinula ideja da žurku nazovu Radar. „Sedeli smo u Nixonu, bilo je jedan popodne, pili smo džin tonik, sećam se da mi je tad samo sinulo – Radar. Samo ime nam je dalo neku ludu inspiraciju da nešto pravimo, raširilo nam je vidike“, priseća se on.
Pre nego što su došli do imena, tokom jedne slučajne bleje, nakon par meseci neaktivnog viđanja, počeli su da razgovaraju o muzici i shvatili da u tom periodu slušaju slične stvari, najčešće grime i UK garage. Međutim, nigde u gradu tada nije mogla da se čuje ta vrsta muzike, što je bio dovoljan povod da počnu da razmišljaju o pokretanju sopstvene žurke.
Kosta dodaje da su odmah počeli da razmišljaju kako ne treba da se limitiraju žanrovski jer bi time sebi „stavljali plafon”, te su Radar žurke žanrovski šarenolike. Upravo zato, prvobitna ideja od koje nisu odustali, već, kako kažu, čekaju pravi trenutak, jeste da Radar postane nešto više od žurke, jedna vrsta platforme za razne kulturne događaje, svirke, izložbe, sessions-e, koje su na njihovom Radaru.
„Generalno smo se vodili time da mi moramo ovo da probamo, pa ako pukne, nije ni to ništa strašno, probali smo“, navodi Mihalio i objašnjava da im je tokom procesa pripreme prve žurke grafički identitet dodatno otvorio vidike.
Za vizualni identitet Radara, od samog početka, zadužen je dizajner Artinjan Artinović koga su upoznali sasvim slučajno.
„Bukvalno smo sedeli u kafiću i slučajno upali u neku priču sa njim, posle par meseci smo se ponovo čuli, zakazali sastanak na kome nas je on kroz svoja pitanja doveo do neke vizije Radara. Iz tog razgovora nas trojica smo izašli sa dosta znanja koje je on nama preneo, ali i sa dosta skepse da li će on prihvatiti to da radi. Međutim, posle nedelju dana, stiže nam cela prezentacija, brend koncept. Sve ono što smo mi želeli se poklopilo sa njegovim viđenjem Radara.“
Krenuli smo od nule, sa nula znanja, nadovezuje se Kosta i objašnjava da je sve bilo pro bono, na čisto poverenje i zajedničku veru u to šta Radar može da donese.
Ubrzo nakon toga, kada su i vizualno postali sigurni kako Radar treba da izgleda, počinju sa organizacijom prve žurke koja se održala u Dorćol Platz-u.
„Neverovatno je koliko ništa nismo znali o tome, a uspeli smo da nešto možda postignemo. Prvi stepenik bio je da moramo lično da cimamo ljude, bukvalno smo cimali sve ortake, da zovu sve ortake i tako dalje, uspeli smo da nakupimo oko 300 ljudi u Dorćol Platz-u, a naš drugar Malina je puštao muziku,“ priseća se Mihailo.
Ipak, velika prepreka pri organizovanju žurki, posebno prve, može biti i nedovoljno poverenje ljudi u to što radite, te momci govore da su i oni na početku nailazili na komentare poput: „Kako vi mislite da nedelju dana pred žurku nemate event ili nemate ni 500 pratilaca na Instagramu?” Međutim, to nije uspelo da ih obeshrabri jer su verovali u to što rade i uspeli su da pokažu da je moguće organizovati žurku bez mnogo predznanja, ali sa velikom željom da se to desi i da će baš to ljudi prepoznati i podržati.
„Dobra pozadina te priče kako napraviti žurku je što smo mi svesni društvenog kapitala. Nas trojica smo u srži najbolji drugari, ali živimo tri različita života i jako smo ekstrovertne ličnosti, svako ima svoje društvo i sve to zajedno može da doprinese širenju te ideje Radara“, nadovezuje se Taske.
Danas, nakon dve godine, gotovo da im je postalo jasno u kom smeru će se razvijati Radar.
„Naša suština je da vidimo kako možemo da razmrdamo ovaj grad, kako stalno možemo da se inoviramo, kako da nekome predstavimo drugačiju muziku, da ima izbor, da vidi novu scenografiju, da konstantno širimo vidike i našoj publici i nekome ko bi se možda priključio“, govori Mihailo.
Trenutno najveća barijera je prostor, kaže Taske i objašnjava da, kada imaju prostor, oragnizacija se onda svodi na kreativan proces. Takođe, u Beogradu često postoji limit i kada je u pitanju trajanje žurke, a on dodaje i da posebno vode računa o tome da li će publiku da izlože visokoj ceni pića, te iz tog razloga pokušavaju da cenu ulaznica prilagode tako da ne bude previše visoka u odnosu na cene pića.
„U zadnje tri – četiri godine dosta prostora se odlučilo da se isključivo preorijentiše na komercijalu muziku ili se otvaraju prostori za masovnu produkciju velikih događaja, za recikliranje i ispiranje istih imena koji prodaju karte istim ljudima. Suštinski, u Beograd dolaze DJ-evi koji pune veće prostore, takozvani zicer DJ-evi, mi gledamo da na mala vrata predstavimo neke DJ-eve, da probamo da se pravi diverzitet po zvuku, da imamo jednu generaciju mladih DJ-eva koja će zajedno da raste sa nama. Takođe, jednog dana bismo voleli da mi kroz Radar pružimo mogućnost našim DJ-evima da odu u inostranstvo“, nadovezuje se Mihailo i kroz šalu dodaje da barem jednom nedeljno sa nekim priča na temu manjka prostora u Beogradu.
Tokom pripreme žurke posebno im je važno da stvari funkcionišu organski, zato Radar nema strikno zakazane datume, već žurke organizuju kada ih nešto navede ili inspiriše, a često proces pripreme može da krene i od toga kada neko od njih dođe sa predlogom neke muzike ili prepričava žurku na kojoj je bio.
„Muzika varira od afro bita, UK Garage, do tehna, imamo širok dijapazon mogućnosti, a i interesovanja. To posebno prija DJ-evima, jer smo involvirani u ceo proces, svako od nas voli da popriča sa DJ-evima o tome šta bi oni puštali, kako oni vide ovu žurku. Kod nas uvek imaju slobodu i podršku da eksperimentišu,“ dodaje Taske.
Ovoga puta, po prvi put Radar u Drugstore-u dovodi i tri strana booking-a, tri imena sa kojima beogradska publika nije imala priliku da se uživo susretne – dve DJ-ice, ekscentičnu Bravu iz Španije, i Pink.Wav iz Grčke, a tu je, naravno, i predstavnik britanske scene – Skelecta. Momci se prisećaju da je i proces povezivanja sa stranim DJ-evima bio poprilično zanimljiv, sve dok im njihov omiljeni DJ nije odgovorio na mejl, što je dovelo do toga da već 1. septembra i on postaje deo Radar priče.
„U jednom periodu smo počeli da šaljemo mejlove stranim DJ-evima i dobili smo samo jedan odgovor na trideset mejlova, a taj odgovor je bio ne. Onda smo jednog dana rešili da kontaktiramo sa Skelect-om koji je samo napisao: Yo big up! I would love to come, your party looks sick! To je nama baš bilo veliko, pošto ga mi godinama već slušamo. Sa njim smo se vrlo lako dogovorili, rekao nam je da bi voleo da dođe u Beograd, nikad nije bio u Srbiji.“
Da bi sve funkcionisalo, svaka odluka prolazi zajednički brainstorming, a princip u radu je od samog početka ostao isti: „Ako imamo ideju i ona se svima dopadne, moramo da je probamo, jer samo tako možemo da idemo napred“, objašnjava Kosta.
Stvari vrlo često rešavaju u hodu, a obično odgovornost preuzme neko ko u tom trenutku najbrže može da reši određenu situaciju. Ipak, govore nam i da postoje neki izuzeci te se, na primer, Taske gotovo uvek bavi komplet izmeštanjem prostora, Mihailo je zadužen za deo sa brojkama, pa proračuni i finansije uglavnom pripadnu njemu, dok je Kosta tu za akcijanje, ukoliko je nešto hitno, on to rešava, a uz to skladišti i zadužen je za čuvene televizore koji su sada već prepoznatljivo obeležje Radar žurki.
„Televizori su posebna priča jer se skladište kod mene u kući i pretvara mi se soba u ostavu“, kroz smeh govori Kosta i objašnjava da je posle dve godine napokon uspeo da pronađe skladište u kome će se televizori od sada čuvati.
Taske se nadovezuje i govori da ih je HiddenBg delom inspirisao, te su jedno vreme i sami pravili kućne žurke, što se njihovim prijateljima posebno dopalo, a organizovanje dobrih kućnih žurki vrlo brzo je preraslo u nešto veću Radar žurku, koja je sada već postala mesto koje okuplja sve prijatelje prijatelja i ljude koji žele da se dobro zabave i čuju nešto novo ili drugačije.
„Mi smo na našoj koži osetili vapaj društva i potrebu mladih za nečim novim. Sve je već nekako ustaljeno, a mi smo osetili prazninu da neko zapravo može da šara sa odabirom muzike. Svi smo se naslušali priča naših roditelja o Soul Food-u, Akademiji, Industriji, a danas čuješ priče, ali posle tri meseca u Beogradu možeš da vidiš sve što se da videti od izlazaka“, dodaje on.
Osvnuli smo se i na to kako su se stvari iz njihovog ugla menjale i kako bi oni sumirali sve što se dešavalo u vezi sa Radarom na šta Kosta objašnjava da su problemi koji sad nastaju veći jer su i veća imena koja nastupaju, kao i prostor gde organizuju žurke, što dolazi i sa razvojem priče oko Radara. „Bitno nam je da postoji taj progres, sviđa mi se što idemo uzlaznom putanjom, kao i to što smo u startu imali mnogo grešaka, a mnogo je bolje to proći na početku nego kasnije. Sve više smo kompletni u ovom svetu, a kad ovo izdominiramo, idemo na nove grane“, kaže on.
Taske se nadovezuje i ističe da je kroz vreme neophodan strpljiv i pedantan rad.
„Važno je da se ne uradi samo da bi se uradilo, da se ne izbaci samo da bi se izbacilo, nekada je okej da ne postojiš mesec dana ako je to što spremaš bolje nego to prošlo. U ovim godinama svaki promašaj nas košta jeftinije nego što bi nas koštao sa 35 godina, kada bismo pravili nešto veće“, navodi on i naglašava de je eksperimentisanje i iskrenost u tome da se ništa ne radi zbog trenutne dobiti ili aktuelnosti, već zbog želje, ono čime se oni vode.
„U cilju nam je da redefinišemo kulturnu panoramu Beograda, mi ne verujemo u konkurenciju i sve novo što se pojavi, spremni smo da podržimo,“ zaključuje Mihailo.
Žurka u Drugstore-u predstavlja krunu njihovog dosadašnjeg rada, a priča o Radar žurci nije samo priča o muzici i provodu, već priča o tome kako uvek treba da sanjamo veliko, da se odvažimo i krenemo neistraženim putevima i da se ne bojimo da svoju viziju pretočimo u stvarnost. Posle dve godine, Radar žurke su postale ne samo događaji za zabavu, već simbol jednog novog talasa i mesto koje pruža slobodu. Dok se naš razgovor u Nixonu bliži svom kraju, ostajemo inspirisani da i sami istražimo šta je to na našem Radaru, stvarajući svoje jedinstvene priče koje će, poput ove, ostaviti neizbrisiv trag na beogradskoj sceni.
Fotografije: @soya.sis i @strapinja
0 Comments