Jarke boje i glavne junakinje serije Seks i grad smeštene na brdoviti Balkan prepoznatljivi su motivi Milane Trifunjagić, mlade novosadske umetnice koja stoji iza projekta Crack and the City. Rođena je u Zrenjaninu, ali se u Novi Sad preselila kako bi završila srednju dizajnersku školu, a potom i studije Scenske arhitekture, tehnike i dizajna na Fakultetu tehničkih nauka, gde je trenutno apsolventkinja. Uporedo se bavi scenografskim rešenjima, grafičkim dizajnom i di-džejingom, a interesuju je različite sfere multimedijalnih umetničkih praksi. Projekat Crack and the City joj je, kako kaže, obojio period karantina, ali je nastavio da živi i u periodu „nove normalnosti“ i nešto je na šta je najviše usredsređena ovih dana.
Najpre da krenemo od samog naziva – zašto Crack and the City?
Ime je nastalo u trenutku i na nivou asocijacije. Mislim da stvarno funkcioniše jer se krek ne odnosi samo na krek kao gudru, mislim kod nas se krek kao narkotik ne konzumira. Krek se u ovom kontekstu odnosi na kompletan životni stil. Ta igra rečima mi je otvorila čitav spektar „šta bi bilo kad bi bilo” promišljanja o poznatoj seriji.
Kako je uopšte došlo do projekta Crack and the City?
Prvobitna ideja mi je bila da napravim short animirani film. Skice i ilustracije su mi se šunjale po folderima mesecima, a onda se dogodila fatalna 2020. i ostatak je istorija. Opredelila sam se ipak za format koji bi se najbolje mogao definisati kao kombinacija mima i stripa i za sada će tako i ostati. Odlučila sam da zadržim likove iz originalne serije i predstavim ih kroz distopijsku verziju svega što smo tamo videli. Priče mojih junakinja predstavljaju karikiranu destrukciju njihovih ličnih izbora i sticaja okolnosti.
S obzirom na to da su glavni motivi svih tvojih radova junakinje serije Sex i grad – da li si njen fan i u čemu je značaj ovog ostvarenja?
Priznali mi to ili ne, ova serija je ozbiljan marketinški projekat i nosi težinu kada je u pitanju promocija jednog grada, restorana i klubova u njemu, visoke mode i kompletnog životnog stila. Meni je to oduvek delovalo nedodirljivo i fenomenološki inspirativno. Seriju sam počela da pratim još kao devojčica sa mamom i njenim drugaricama. U verziji stripa se oseti blaga doza parodije na sve to.
Koja je tvoja omiljena junakinja iz serije?
Očekivano – Samanta. Miranda mi je takođe kul, ali Samanta je „zsa zsa zsu’’.
Šta očekuješ od najavljenog nastavka serije?
Ništa. Mislim, ono, možda ću da u svom stripu zveknem Svetlanu čisto fore radi. Deluje mi da će biti mnogo više političke korektnosti i mnogo manje seksa. Seks i grad se godinama kroz sezone razvodnjavao, a meni su lično najjače prve tri sezone. Ipak, ko zna, možda se uzdigne poput feniksa i pobedi sve predrasude.
Šta ti je najveća inspiracija za radove s obzirom da provlačiš različite teme kroz svoje radove?
U radu me najviše inspiriše balkanska egzotika. To je fenomen koji u mojoj glavi ima savršenog smisla. Futoška pijaca, Najlon, Zeleni venac, lokalne birtije, politika, estrada, sećanje na devedesete, ljudi sa margine… Neke stvari koje crtam su kritički osvrt sa distance na situacije koje sam proživela u prošlosti. Takođe, često koketiram sa aktuelnim temama, ali se trudim da uporedo gradim nezavisan narativ. Radim na tome da objavim štampanu verziju stripa i time realizujem stuktuiranu celinu i dam okvir celoj priči.
Koliko se ti poistovećuješ sa temama koje prikazuješ u radovima?
I love crack but I love me more. Poistovećujem se 100% sa svim što radim, ali ne bih Crack and the city lepila za svoju kompletnu ličnost. To je jedan sloj koji će uvek biti deo mene, međutim, nije jedini oblik mog stvaralačkog izraza. Teme koje obrađujem su univerzalne, mada nemam neku posebnu strategiju kako ih selektujem. Uglavnom pustim da me nešto isprovocira, pa nacrtam svoj odgovor na to ili mi fora sama dođe. Sve to što crtam je prenaglašena i karikirana verzija onoga što zapravo mislim, a smatram da je humor poseban način da se nosimo sa svojim i manama sveta u kom živimo.
Postoji li neki umetnik/umetnica čiji radovi te inspirišu?
Inspirišu me Adultswim, Comedy Central, Old School Cartoon Network i tako dalje. Ugly Americans je sa sigurnošću imao esteski uticaj na moj rad i ljudi to prepoznaju. Odrasla sam na crtanim filmovima kao što su South Park, Ed, Edd n Eddy, Ren & Stimpy, Beavis and Butthead. Naravno, od umetnika me još inspirišu i Ivana Meljničenko, Vesna Vukelić Vendi, Genesis P-Orridge, Ruška Jakić.
U svom prepoznatljivom dizajnu si uradila i horoskop – kakav je tvoj stav o horoskopu?
Pa, sa obzirom na to da sam blizanac-vaga, ja ne mogu da se odlučim koji je moj stav po pitanju ičega. Šalu na stranu, Krstana (Keri) je kolumnistkinja, ali za magazin Treće oko piše i horoskop, pa sam u crack maniru objavila jednu od njenih prognoza. Nikada se nisam ozbiljnije bavila astrologijom, ali ću uvek rado dati nekom da mi čita tarot ili pročitati u časopisu prognozu za blizanca. I ukoliko piše nešto kul – dobijam instant zadovoljstvo, a ako je nešto bezveze – prevrnem magazin, zakolutam očima i nastavim dalje.
Kroz tvoj rad se provlače i određene reference iz oblasti muzike. Koje muzičare/muzičarke bi izdvojila kao posebno inspirativne za tvoje radove?
U ilustraciji „perfect date” sa mister Bigom sam se posebno pozabavila temom muzike i time kako nam raspoloženje utiče na muzički izbor i obrnuto. Muzički ukus mi je eklektičan i za svaku situaciju postoji prikladan zvuk koji nam boji trip, kao u filmu. Zimi neironično slušam Mariju Kalas. Ali, takođe, neironično pijana znam da odvrnem Cecu ili hepi hardkor. Kako god ovo zvučalo, na mene to deluje oslobađujuće.
Boje koje koristiš su poprilično jarke i kontrastne, zašto si odabrala baš tu paletu boja?
Turbo folk me je naterao. Nekako je imalo smisla da koristim najsirovije RGB boje i da sama ilustracija bude tako sirova. Da je nešto drugo u pitanju, verovatno bih se odlučila za smireniju varijantu, ali Crack and the city ne bi bio to što jeste da nije fluo. Asocijacije koje su me vozale u toj odluci su šarene trenerke, spotovi iz devedesetih, plastika i KTV televizija (ko je iz Zrenjanina zna). Boje distopije su boje devedesetih, intezivne kao i sam taj period. A možda je sve to od zrenjaninske vode?
Tvoji radovi se, na neki način, mogu posmatrati i kao mimovi, šta te privlači u toj formi?
Opredelila sam se za ovaj format jer je instant, što odgovara apetitima savremenog društva, a i meni je lakše za artikulisanje onoga što želim da kažem. To je neki hibridni strip-mim format, u povremenoj kombinaciji sa animacijom ili gifom.
Pratiš li mimove i koja je tvoja omiljena stranica?
Omiljena mim stranica mi je stranica moje bf @ambiencontent. Takođe od domaćih mimera mnogo cenim @ovarijum i sve stranice posvećene Klinici i Joca i Nidža show-u. Ima mnogo kul mim stranica koje vode žene i smara me ta stigma u vezi sa ženskom duhovitosti, odnosno neduhovitosti.
Koji bi svoj rad izdvojila kao najdraži?
Nemam favorita, a ako baš moram da biram, neka to bude ilustracija uvodne špice, ujedno i prvi crtež koji je nastao na ovom projektu.
Kako je došlo do saradnje sa Jocom i Nidžom iz Klinike, s obzirom da im ti praviš vizuale?
Desilo se spontano, jer se družim sa ekipom Klinike, moglo bi se reći i da sam deo produkcijskog tima. Klinika mi je baš zabavno okruženje bez obzira na sve kontroverze, a te ilustracije su moj skromni doprinos najboljem podkast rijalitiju na Balkanu.
Sarađivala si i sa Disciplinom, pa ste imali zajedničku kolekciju dukseva. Kako je došlo do te saradnje i kakvi su ti dalji planovi na tom polju?
Do saradnje je došlo kada sam započela ovaj projekat, oni su prepoznali potencijal i odmah smo pronašli zajednički jezik. To je jedna od mnogo zanimljivih saradnji koje sam imala u ovom kratkom periodu. Kada je o daljim planovima reč, radim na robi koju ću izbaciti u skorijoj budućnosti – o tome više uskoro na profilu.
Postoje li neki brendovi sa kojima bi volela da sarađuješ u budućnosti?
Ne razmišljam mnogo o tome, ako se dogodi – dogodi se. S obzirom na to da je moj rad na granici i ima posebnu publiku, svaka saradnja do sada je imala smisla, bar iz moje perspektive, te se nadam da će tako biti i u budućnosti.
Pre godinu dana si napravila profil na instagramu, kakve su reakcije pratilaca do sada i dobijaš li neki fidbek/komentare od njih?
Od samog nastanka projekta postoji uzajamni narativ sa ljudima koji mi prate rad i to mi mnogo znači. Najčešće se susrećem sa identifikovanjem pojedinaca sa temama koje obrađujem i čini me srećnom što nisam usamljena u tumačenju istih. Gora kritika od loše kritike je tišina, tako bar ja gledam na stvaralaštvo, te mi svaka sugestija znači. Svesna sam da ovaj projekat ne odgovara svačijem senzibilitetu i sa tim sam okej. Nekim ljudima je taj crack sam po sebi red flag – postoji čitav spektar reakcija i to celu stvar čini još zanimljivijom.
Sa kim bi sa naše scene najbolji par bila:
–Keri: Bajaga
-Miranda: Jovan Memedović
–Samanta: Tito, Bata Kan Kan
–Šarlot: Novak Đoković, Čola
0 Comments