fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Farmit – Sa farme pravo do trpeze

Kako funkcioniše FarmVille koncept u stvarnom svetu?
Piše: Marija Milić

18. July 2023

Igranje igrica ne mora uvek da bude beskorisno trošenje vremena. Naprotiv, neke igrice mogu da nam posluže kao inspiracija u stvarnom svetu. Tako je i ideja za pokretanje Farmita nastala jer su njeni kreatori Lazar i Sava poželeli da ožive FarmVille koncept u stvarnom svetu. Pre oko godinu i po dana, ova dva studenta sa Fakulteta organizacionih nauka počela su sa razvojem farm-to-table koncepta, u okviru kog voće i povrće pravo sa farmi stiže na važu trpezu. Farmit radi putem aplikacije gde od 17 kultura u ponudi, korisnik bira 8 za svoju baštu od 0.5 ari. U zavisnosti od perioda kada određena biljka rađa, korisnik tada dobija svoje namirnice na kućnu adresu. Glavni razlog za pokretanje ovog projekta bila je sve veća potreba ljudi za zdravim namirnicama koje proizvode domaći proizvođači, te hrana do vas stiže direktno sa imanja u selu Varvarin.

Kako bismo saznali na koji način zapravo funkcioniše Farmit, kako je izgledao ceo proces rada na projektu, na koji način je ovo značajno za domaće poljoprivrednike i da li se mladi danas malo više interesuju za poljoprivredu, razgovarali smo sa jednim od osnivača Farmita – Lazarom Jovanovićem.

Lazar i Sava

Kako ste došli na ideju da pokrenete Farmit?

Lazar Jovanović: Pre nekih godinu i po dana, kao kolege sa fakulteta pričali smo svaki dan o nekim novim idejama i nakon nekog vremena ova nam se činila kao najzanimljivija za realizaciju i kao nešto gde smo videli da postoji potencijal i tražnja na tržištu. Hteli smo da oživimo FarmVille koncept u stvarnom svetu. Pozvao sam Lazara da sa njim razmotrim da li je realizacija moguća. Spojili smo dve velike potrebe – potrebu ljudi u gradovima da jedu zdravu, kvalitetnu hranu i potrebu malih poljoprivrednika da prodaju ono što proizvedu. Iz igrice smo to shvatili i krenuli. Prvo smo pričali sa ljudima, kako bismo mogli da menjamo inicijalnu ideju u ono što je izvodljivo.

Ko stoji iza Farmita, ko su zapravo Sava i Lazar?

MI smo dva ambiciozna studenta sa Fakulteta organizacionih nauka, trenutno sam ja, Lazar, četvrta godina studija, a Sava treća. Poznajemo se od prvog dana fakulteta, iako sam ja iz Beograda, a Sava iz Kragujevca, tako da su nam se putevi i interesovanja ukrstili od prvog dana. Često su nam teme za razgovor bile preduzetnički orijentisane i nakon nekog vremena smo samo odlučili da krenemo u realizaciju istih, odakle je i ponikao Farmit.

Obično start up-ovi koje pokreću mladi budu u oblasti IT industrije, vi ste se ipak odlučili da spojite tehnologiju i poljoprivredu. Odakle dolazi ta želja, da li je to iz nekih ličnih afiniteta ili ste primetili sve veću potražnju za zdravim namirnicama kod ljudi koji žive u gradovima?

Nas lični problem je bio to što smo konstantno bili okruženi informacijama kako je sve što jedemo nezdravo, tretirano i ne znamo jednostavno kako je proizvedeno i ko je proizveo. Počeli smo da razmišljamo u tom pravcu i kako bismo to mogli da rešimo. Kasnije smo uvideli da postoje još neki problemi koji su vezani za same proizvođače, a identifikovali smo i neke nove potrebe kupaca sa druge strane i na osnovu svega toga kreirali početne verzija Farmita.

Kako je izgledao vaš put od ideje do realizacije?

Inicijalno smo bili tu samo Sava i ja. Znali smo da nemamo nikakvo domensko znanje iz ugla poljoprivrede i odlučili smo da odmah proširimo tim u tom pravcu. Doveli smo drugara koji je završio master na Poljoprivrednom fakultetu, kako bi nas usmerio i vodio poljoprivredni deo našeg biznisa. Nakon toga smo pola godine proveli u samom pričanju sa ljudima, mentorima, potencijalnim korisnicima, kako bi uvideli da li zaista postoji tražnja za našim projektom i koji je najbolji način da ga realizujemo. Nakon formiranog biznis plana, projekcija, osiguravanja zemljišta i infrastrukture potrebne za poljoprivredni deo, nedostajao nam je softver. Prijavili smo se na jedan program na fakultetu i preko njega i firme koja sarađuje sa fakultetom, dobili prvu verziju softvera. Nakon toga smo ubrzo krenuli u komercijalizaciju i plasiranje proizvoda, tačnije, usluge na tržište.

Šta Farmit sve ima u ponudi i kako je došlo do odabira baš tih biljaka?

Trenutno imamo 17 kultura u ponudi, od kojih korisnik bira 8 za svoju baštu od 0.5 ari. Kulture smo odabrali na osnovu saveta našeg agronoma i kao kulture koje najčešće završavaju na trpezama ljudi.

Na koji način ste stupili u kontakt sa ljudima koji obrađuju i održavaju zemljište?

Preko ličnih kontakata. Treći član tima, agronom, je odrastao na selu i poznaje poljoprivrednike iz te regije.

U kojoj meri njima znači Farmit?

Konstantno pricamo sa njima i kao najveća prednost se stalno ističe siguran plasman i veći prihodi. Jednostavno, ne moraju da rade pet poslova odjednom i da gube vreme na prodaju, pronalazak kupaca i čekanju na pijaci, već se isključivo bave proizvodnjom i usredsređeni su na kvalitet povrća. Znaju za koliko ljudi proizvode jer im to mi obezbeđujemo, tj. Farmit radi ceo marketing, prodaju i logistiku, a na poljoprivrednicima je da se bave proizvodnjom i da konačno u tom lancu snabdevanja zarade više i da budu direktno povezani sa potrošačima.

Da li možda primećujete kroz saradnje da mladi ljudi odlučuju da se više bave poljoprivredom?

Definitivno smo približili tu ideju našoj generaciji, ali tek smo na pocetku, očekujemo da kroz par godina taj trend postane i realnost.

Pored toga, nedavno ste pokrenuli i saradnju sa jednim restoranom, da li je to možda plan za proširenje, za narednu godinu?

U prvoj godini smo želeli da testiramo i taj B2B model, i iz tog razloga smo sklopili saradnju sa jednim restoranom. Na osnovu rezultata iz ove godine, odlučićemo da li je to pravac u kom želimo da se širimo u budućnosti ili ne.

Šta će Farmit raditi tokom zimskog perioda, da li postoji neki plan i za taj period godine?

Kada se završe poslednje dostave u novembru, okrećemo fokus ka pripremi nove sezone iz ugla zemljišta, prodaje i marketinga, kako bi osigurali siguran plasman našim poljoprivrednicima.

Šta su najveći izazovi sa kojima ste se do sada susreli?

Najveći izazov je definitivno logistika. Pošto pricamo o hrani, na kraju krajeva, ona mora da stigne sveža na stolove naših korisnika. Imanje se nalazi u selu Varvarin,  tako da je potrebno prevesti sve do Beograda, a onda, naravno, i do pojedinačnih adresa naših korisnika. Nakon par dostava smo se uigrali i sada sve funkcioniše kako treba, ali definitivno je bila najveća glavobolja.

Kakva su bila vaša očekivanja pri samom pokretanju aplikacije?

Bila su visoka, od starta nam je bio cilj da popunimo kapacitete za ovu sezonu i stvarno dokažemo da ovaj koncept radi. Zaista smo verovali u ideju i plan koji smo imali, uporno radili i realizovali zacrtane ciljeve sa početka sezone.

Da li se ljudi zaista zanimaju i posećuju svoje bašte?

Uskoro planiramo da otvorimo posete bašti, do sad su mogli da prate sve preko aplikacije. Krajem jula očekujemo prve posete.

Šta nam pripremate u nekom budućem periodu?

Zelimo da završimo ovu godinu sa što zadovoljnijim korisnicima od ove sezone i na osnovu njihovog feedback-a, korigujemo i znatno poboljšamo uslugu za narednu sezonu, tako da možete da očekujete Farmit na novom nivou i neke novitete koje ćemo uvesti od sledeće sezone, koje ne mogu baš sad da otkrijem.

Fotografije: Privatna arhiva

Preporučeni tekstovi

Ne postoji nepotrebno znanje

Ne postoji nepotrebno znanje

Sa Žarkom Stevanovićem, čuvenim tragačem iz Potere popričali smo o kvizovima u Srbiji, kako onima na TV-u, tako i onim iz pabova

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *