Kaja Šišmanović i Matija Hajdarhodžić keatori su dokumentarnih serija koje objavljuju na svom YouTube kanalu koji nosi naziv Future Yugoslavia. Na prvi pogled zazvučaće kao naziv koji je nastao iz nostalgije za Jugoslavijom, ipak – govore nam da su oni orijentisani na budućnost (što nam može biti jasno i po prefiksu Future).
„Uvek se govori Ex Jugoslavija, kao da nema budućnosti. Često spomenem Severinu kad pričam o tome, meni je ona dokaz Jugoslavije. Severina i nakon 15 godina od toga što oni pričaju o Ex Jugoslaviji dođe u Srbiju, ona nije otišla u Srbiju, kao što bi otišla u Belgiju, nego je otišla u Srbiju kao što je otišla u Zagreb“, objašnjava Matija i govori da se po njegovom viđenju stvari i dalje dešava Jugoslavija.
Kaja i Matija sebe smatraju futuristima i Jugoslovenima, a na neki način i jugofuturistima. A kako ih je prefiks Ex nervirao, oni su dodali Future, što sada zvuči kao kul oksimoron, složili smo se.
Njihov prvi zajednički projekat, tačnije dokumentarna serija pod nazivom Running with the Refugees nastala je 2015. godine. Inicijalna ideja bila je da naprave dokumentarni film o izbeglicama, međutim, kasnije su uvideli da bi bilo bolje da ipak bude YouTube serija. Odlučili su da ovu platformu obogate malo drugačijim sadržajem, koji se razlikuje od klasičnog, polularnog – vlogovanja.
Serijal o izbeglicama sjajno se uklopio i uz naziv kanala jer su i tokom snimanja obuhvatili zemlje nekadašnje Jugoslavije.
„Krenuli smo iz Bosne, išli smo kroz Crnu Goru, Makendoniju… Na putu nam se priključio Bosanac Raifa, a prva tema sa svim ljudima koje smo sretali bila je upravo Jugoslavija. Izbeglice kad su iz Grčke išle u Nemačku, u biti su prolazile kroz Jugoslaviju, pa je to bilo zanimljivo. Tek tada smo skontali koliko je to savršen fit“, tako se rodila Future Yugoslavia, govore Kaja i Matija.
Podstaknuti vestima i izbegličkom krizom koja je te 2015. godine zahvatila čitavo područje Balkana, sa kamerom u ruci i bez konkretnog koncepta snimanja, uputili su se u istraživanje ove teme kroz zemlje nekadašnje Jugoslavije.
„Gledali smo vjesti kad je to krenulo, onda smo skužili da su ti izvještaji svi isti, da su strašno dosadni i da ne pokazuju zapravo ništa. Ti ljudi samo prođu kroz kadar, nije bilo osjećaja kao da se to zbilja zbiva i da su to pravi ljudi koji prolaze nekakve teške situacije. Nije uopće bilo osobno, bilo je jako depersonalizirano, iz daleka, a predstavljalo se kao velika drama. Tolka pitanja smo čuli među ljudima, a na televiziji smo čuli samo narativ“, govori Kaja i objašnjava da sadržaj koji su mediji tada plasirali nije pružao prostor da se čuje i druga strana.
Oni su to videli kao prostor za sagledavanje različitih uglova, a posebno im je bilo zanimljivo kako će ovo područje prihvatiti te ljude koji se nalaze u situacij koja je pogodila zemlje nekadašnje Jugoslavije pre nešto više od dvadeset godina. Sada, ti ljudi treba da prime neke druge ljude koji su u situaciji u kojoj su oni bili. Bilo im je zanimljivo da vide kako će se u tom trenutku ovo područje prilagoditi.
Naredni projekat upoznaje nas sa Matijom i njegovim životom u zagrebačkom skvotu Medika. Ovoga puta, oni su već snimljen materijal reciklirali, odnosno montirali dok su snimci napravljeni još 2012. godine, a snimila ih je Matijina prijateljica.
„Snimala je film o kulturnoj razlici između greneracija, unuka i deda i baka. Moja baka Ksenija i ja smo joj bili zanimljivi jer smo živeli jako blizu, nekih 500 metara, ona u bogatom građanskom stanu, sa klavirom, Murtićima, a ja u napuštenoj tvornici, bez svega toga. Prošlo je par godina od toga; srećom, zadržala je taj materijal na hard drajvu. Onda smo mi skužili da to može da se iskoristi u nekom drugom kontekstu, u kontekstu Medika skvota. Upitali smo je za materijal i iskoncipirali smo tako da od toga nastane osam epizoda“, objašnjava Matija.
Svaka epizoda je u principu jedan dan, više-manje, neka vrsta dnevnika, a u isto vreme portret Matije i njegovog života u skvotu.
Kroz najnoviji projekat koji je u pripremi upoznajemo se i sa Kajom. Docudelja je coming of age film koji će se baviti odrastanjem protagonistkinje Kaje. Uz pomoć crowdfunding kampanje koja je trenutno u toku, njih dvoje prikupljaju sredstva za digitalizaciju starih analognih snimaka. U rasponu od dvadeset godina usnimljeno je preko sto sati video materijala koji, pored toga što prati njeno odrastanje, beleži i različite društvene promene, dok je ideja za seriju nešto između Boyhood-a i Jonas Mekasa.
„Biće izazov to uopće pogledat, a tek iskoncipirat, suzit. Najzanimljivije je probat sublimirat tih dvadeset godina i iz njih izvuć neku priču. Treba nać u tih dvadeset godina jednu nit koja će zapravo stvorit priču, sad su to samo neki segmenti koji će tek dat neki narativ kojeg možda još nismo svesni. Meni je zanimljivo gledat taj coming of age. Na primer, ovako neš još nisam gledala, da kroz film vidiš kako se formira čovek, ljudi, okolnosti, porodica, to mislim da može bit zanimljivo“, objašnjava Kaja.
Kampanja za prikupljanje sredstava za digitalizaciju analognih snimaka u digitalne dovela nas je do teme kako uopšte izgleda proces digitalizacije. Kaja i Matija objašnjavaju nam da postoji šest tipova kasetica. „To odneseš nekim tipovima, oni ih stave u mašine koje vrše proces digitalizacije. Međutim, koliko sati snimaka ima kaseta, toliko je vremena potrebno da se digitalizuje, sve je u reel time-u”, kažu njih dvoje.
Stotine sati snimaka, digitalizacija, pa montaža, deluje veoma uzbudljivo. Ipak, Matija dodaje da je im je to poslednji arhivski projekt gde, u suštini, samo montiraju, a da nas u Future Yugoslaviji očekuju snimci i nove serije koje će biti rađene namenski za YouTube kanal.
Ovakav način upoznavanja sa publikom činio im se kao dobar koncept. „U prvoj seriji je prikazan portret nas, onda smo radili portret mene, a sad je vreme da napravimo portret Kaje. Onda smo se stvarno predstavili, čak se i kroz te snimke vidi kako smo se upoznali, jer smo se upoznali kad je ona imala 20 godina, baš nakon te moje faze opisane u Medici“, govori Matija.
Nakon što kroz sve tri serije upoznamo i Kaju i Matiju, onda već znamo ko će nas u budućnosti kroz dokumentarne serije voditi širom zemlje Jugoslavije i upoznati sa različitim fenomenima.
„Kada upoznate Kaju i mene, krenut ćemo nešto snimat i za taj Youtube“, kroz smeh zaključuje Matija.
Satnica za plaćeni parking je polako isticala, što je bio znak da je vreme da razgovor završimo nekako u hodu. Nakon što se 15. oktobra završi crowdfounding kampanja, počinje maraton gledanja starih snimaka koji ih vraćaju nešto više od dve decenije unazad, tačnije, u 4. januar 1994. godine, na dan kad je Kaja i rođena. A Kaja nam otkriva da je plan da i mi pogledamo prvu epizodu Docudelije 4. januara 2023. godine.
Ukoliko ste u mogućnosti svojom donacijom možete pomoći da se Dokudelija desi što pre!
0 Comments