Srđan Šarenac, nagrađivani autor dokumentarnih filmova, vodi nas u srce brazilskog zatvora u gradu Piraju u svom ostvarenju „Izbor za Miss zatvora“. U ovom filmu, takmičenje lepote unutar zatvorskih zidova postaje simbol snage, ljudskosti i nade u novu šansu. Dokumentarac je prikazan u okviru programa DokZima, koji ima za cilj promociju domaće dokumentarne kinematografije.
Razgovarali smo sa rediteljem filma o tome šta ga je inspirisalo za ovu nesvakidašnju priču i izazovima koje je imao tokom snimanja u zatvorskim uslovima.
Srđan Šarenac
Kako ste došli na ideju da snimite film „Izbor za Miss zatvora“? Šta vas je privuklo ovoj temi?
Srđan Šarenac: Kada sam pročitao članak u novinama da u Brazilu u zatvoru organizuju Izbor za Miss zatvora da bi vratili samopouzdanje zatvorenicama koje su osuđene na zatvorske kazne, vidео sam odmah pozitivnu priču i odlučio sam da snimim ovaj film. Cilj mi je bio da prikažem da je moguće unaprijediti život zatvorenica i da one nisu samo zatvorski broj, već i ljudska bića koja imaju osjećanja. Smatrao sam da bih, ako snimim film, mogao i u Evropi pokazati kako je moguće organizovati izbor za Miss zatvora, te da i evropski i zatvori kod nas mogu da se povedu tom idejom i da to urade.
Koji su najveći izazovi s kojima ste se susreli tokom snimanja?
Imam sreću da lako ne odustajem od tema koje odaberem za film. Dosta dugo je trebalo da pronađemo zatvor koji će nam odobriti snimanje filma. Brazil je zemlja koja ima 215 miliona stanovnika, tako da smo samo na traženje zatvora proveli preko tri godine. Finansiranje filma je bilo također dugotrajno. Trebalo nam je tri godine da dobijemo sredstva. Ovom prilikom zahvaljujem svima koji su nas podržali na tom putu, a to je, prije svega, Kreativna Evropa, Nipkow program iz Berlina, Filmski centar Srbije, Fondacija za kinematografiju i Hrvatski audiovizualni centar.
Koliko je bilo teško dobiti pristup zatvorenicama i njihovim pričama? Da li ste se suočili s nekim ograničenjima i kako ste ih rešavali?
U zatvoru smo uvek bili pod nadzorom barem 3 čuvarice. Nemoguće je kretati se po zatvoru bez zatvorskog obezbeđenja. Čim je zatvor objavio da snimamo film, skoro sve zatvorenice su želele učestovati u filmu. Naravno, bilo je nemoguće snimati film sa 500 zatvorenica, pa smo odabrali 5 zatvorenica koje pratimo u filmu.
U filmu se bavite temom samopoštovanja i ličnih promena kroz takmičenje lepote. Na koji način ste radili sa akterkama i došli do njihove iskrenosti i otvorenosti pred kamerom?
Tokom pet sedmica smo konstantno snimali naših 5 junakinja. Kada snimate toliki dug period, jednostavno se dogodilo da smo zadobili njihovo poverenje, tako da smo došli do mogućnosti da se naše junakinje otvore i budu iskrene u svojim intervjuima.
U filmu pratimo nekoliko junakinja koje se takmiče u nekoliko različitih kategorija takmičenja za miss. Na koji način ste želeli da osvetlite društvene i psihološke aspekte ovog događaja?
Direktorica zatvora u Pirajuiju, Graziella Fernanda Costa, je sama odabrala tri kategorije u kojima će se takmičiti zatvorenice, a to su: Miss proleća, Miss bucmaste i Mister (transgender kategorija). Mi smo čitav proces pratili snimajući zatvorenice. Bilo nam je bitno da vidimo šta „Izbor za Miss Zatvora“ znači zatvorenicama. One više nisu bile samo broj u zatvoru, čak su dobile mogućnost da skinu zatvorsku uniformu i da se osećaju kao da su na slobodi, birajući odeću koju će nositi na Izboru za Miss.
Direktorica zatvora igra ključnu ulogu u organizaciji, kako zatvora, tako i ovog takmičenja. Kako ste doživeli njen pristup u radu sa zatvorenicama i kakvu poruku šalje ovakva inicijativa u širem društvenom kontekstu?
Direktorici zatvora u Pirajuiju, Grazielli Fernanda Costi, je stvarno stalo da pomogne zatvorenicama u resocijalizaciji. Jedan od tih programa resocijalizacije je i izbor za Miss. Tokom snimanja smo pratili Grazielu kako odlazi u prodavnicu odeće i posuđuje odeću za 30 zatvorenica koje su se plasirale u finale. Ona je celi život provela „vezana“ za zatvor. Njena majka je bila čuvarica, a i sama je postala upravnica ženskog zatvora u Pirajuiju. Ona bukvalno živi u kući koja je u okviru zatvora. Srećno se udala, tako da njena cela porodica sada živi tu. Na neki način, ona celi dan radi u zatvoru, da bi prešla 100 metara i otključala svoju kuću koja je unutar zatvora.
Film donosi specifičnu priču iz Brazila, ali s univerzalnom temom. Da li ste tokom istraživanja primećivali slične fenomene u drugim zemljama, uključujući i naš region?
Na žalost, nisam našao sličnu priču u regionu, niti u Evropi. Zato i jesam otišao snimati u Brazil, jer je ova tema svojstvena južnoameričkom kontinentu.
Film je već učestvovao na nekoliko festivala i osvojio nagrade. Kakav je bio odjek kod publike i kritike i šta očekujete od domaće publike?
Počastvovan sam da je „Izbor za Miss Zatvora“ osvojio dve nagrade na 25. Mediteran film festivalu. To su Grand Prix nagrada žirija i nagrada publike. Film je otkupljen za teritoriju Norveške. Jako sam zadovoljan odjekom publike i kritike. Od domaće publike očekujem da dođu da pogledaju film i da sami ocene da li im se dopada.
Kako vidite ulogu dokumentarnog filma u osvetljavanju priča marginalizovanih grupa, poput zatvorenika?
Smatram da je jako važna uloga dokumentarnog filma u širenju priča o zatvorenicama. Tim pre jer će film preneti poruku širom sveta.
Koliko su manifestacije poput DokZime važne za promociju dokumentarnog filma u Srbiji i za povezivanje sa širom publikom?
DokZima predstavlja platformu za promociju neretko skrivenog sveta domaćeg dokumentarnog filma bioskopskoj publici. Samim tim sam vrlo zahvalan što će moj film biti prikazan u okviru DokZime.
0 Comments