fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹

Izlazak na čistinu

Razgovarali smo sa umetnicom Kristinom Cvetuljski povodom izložbe Polutame, izmaglice, nadanja
Piše: Marija Milić

6. June 2024

Polutame, izmaglice, nadanja naziv je prve samostalne izložbe umetnice Kristine Cvetuljski, koja je otvorena u Umetničkom prostoru U10. Kada zakoračite u galeriju, prvo što ćete uočiti su radovi velikih formata, svetlih tonova, na kojima preovladavaju motivi prirode i životinja. Sam naziv izložbe komunicira i ideju koja se nalazi iza radova: tim ređanjem reči umetnica je htela da napravi smer kretanja, iz mraka u svetlo, te da prikaže jednu putanju i time zaokruži čitavu ideju. Slikarski proces za nju predstavlja jedan intiman momenat, te je i ova izložba prikaz njenih psiholoških i emotivnih stanja koje komunicira kroz svoje radove.

Sa Kristinom smo razgovarali o ideji iz koje je proistekla izložba, procesu stvaranja, tehnici kojom radi, kao i o introspekciji i emocijama koje su neizostavan momenat pri svakom stvaralačkom procesu.

Kristina Cvetuljski

Izložba je otvorena pre nedelju dana, utisci su se, verujem, slegli, kako se osećaš povodom otvaranja, posebno jer je u pitanju tvoja prva samostalna izložba?

Kristina: Samo otvaranje je bilo baš prijatno, čini mi se da su svi uživali i da su imali neku vrstu komunikacije sa radovima. Ispostavilo se da su radovi sugestivniji i asocijativniji nego što sam mislila, što mi je super, nekako su se iznova ostvarili, tako da sveukupan utisak je jako lep.

Kako je nastala ideja za izložbu, koji se koncept krije iza radova koje možemo da vidimo u Umetničkom prostoru U10?

Izložba nije nastala kao proizvod nekog jednostranog razmišljanja ili konkretne ideje koju sam razrađivala, u smislu da sam pravila radove na određenu temu. Neki radovi su od pre nekoliko godina, neki su od pre mesec dana. Ovom postavkom i jesam najpre želela da zaokružim svoj dosadašnji rad. Baš mi je bilo bitno da se to sada zaokruži, osetila sam da je to to, došao je momenat. Poslednjih šest meseci, od kad spremam izložbu, stvari su dobile neku drugu vrstu ubrzanja, možda i nekog usmerenja, ali je koncept širok, u neku ruku i slike, iako nekad različite, orbitiraju oko nekih sličnih tema.

Na prvi pogled, ono što uočimo kad uđemo u U10 jesu veliki formati na kojima preovlađuju slični motivi, uglavnom priroda i životinje; ljude si izostavila, da li postoji neki razlog za to?

Bitan mi je taj prostor u kom se nalazim, mesta u kojima se ucrtava i oblikuje identitet. Do sada sam živela u više različitih mesta, različitih po mnogo čemu, i na svakoj slilci nalazi se neka od tih lokacija, u ovom ili onom motivu, to mi je neka od bitnijih fokusnih tački u radu. Zanimljivo mi je da istražujem i posmatram subjektivnu pripadnost u nekom okruženju. Ljude izostavljam, prosto su mi  postali previše bukvalni kao akteri, mada to ranije nije bilo tako, a i u poslednjoj slici iz ove serije ponovo sam ih uključila u priču, videću vremenom kako će i da li će nastaviti da se pojavljuju.

U kontekstu toga što si pomenula da su radovi subjektivni, da li imaš određena mesta koja često posećuješ i slikaš, ili su pejzaži delom plod tvoje mašte?

Subjektivni su, u smislu da u njih učitavam određeno raspoloženje, neki afekat koji u meni budi određena lokacija, mesto, momenat koji zapazim dok putujem, šetam, boravim negde… Svakako da ta mesta jesu realna, ali ih u slici menjam uz pomoć doživljaja koji onda sve dalje oblikuje kroz naboj boja, mase i površina i sve stavlja u određenu neizvesnu izmaglicu. 

Na prvi pogled, slike deluju svetlo i lepo, ali u naslovu izložbe ti nagoveštavaš neki tok od polutame, izmaglice, pa sve do nadanja, kako je uopšte došlo do tog naziva i u kakvoj je on vezi sa tvojim radovima?

Sam naziv izložbe potiče od engleskih reči – mist, moods and hopes što je u originalu izvučeno iz jednog pasusa iz knjige Rebeke Solnit koji je meni delovao apsolutno adekvatno baš tako na engleskom. Na srpskom sam morala malo da ga premodelujem. Polutama mi je delovala prikladno jer mi se čini da, koliko god da radovi deluju svetlo  i da i drugi ljudi imaju taj osećaj lakoće, baršunastosti, moja namera negde jeste da ta baršunastost proizilazi iz „polutame”. Kao da je ispod slojeva slike sakriven neki konflikt ili nešto malo mračnije, negativnije. Tim ređanjem reči u naslovu htela sam da napravim smer kretanja, iz mraka u svetlo, da ima neku putanju. 

Kako si došla do ovakve tehnike slikanja? Da li je to bilo slučajno ili sa nekim određenim ciljem?

Počelo je na drugoj godini faksa, tad sam uočila da mi je boja jako bitna. Počela sam od ekspresivnih tonova, sa čistim, jakim bojama i vrlo brzo sam shvatila da mi je to previše intenzivno, da mora da se utiša. Počela sam da posvetljujem tonove, ubrzo sam probala i rad sa uljem. Kasnije sam tu tehniku ulja na platnu prilagođavala da dobijem jak atmosferičan momenat u slici. Izbegavala sam medijum, u smislu ulja, da bi se održala neka nepostojanost što se, u suštini, svelo na korišćenje velike količine razređivača. 

Jesi li razmišljala da se u budućnosti oprobaš u nekoj novoj tehnici?

Trenutno mi ovo paše, odnosno odgovara tome što želim da iskomuniciram. Ima mnogo aspekata koji mogu da variraju, od podloge, kako ću da je tretiram i pripremim za slikanje. Sad već imam i dosta iskustva sa ovim dosadašnjim načinom rada. Videćemo koliko će još vremena proći dok me ne zasiti, ili će to možda biti neki definitivan pristup.

Još na početku smo pomenuli velike formate radova, šta te tu privlači?

Ranije sam slikala i na manjim, praktičniji su za obuhvatiti ih i fizički raditi sa njima. U nekom trenutku sam shvatila da ispod određene dimenzije ne mogu da idem jer na takvom formatu ne mogu da sagledam to što hoću da prikažem. Mnogo mi je lagodnije da uzmem veći format od, na primer, ovoga na kome radim sad, nego da smanjujem. Iako, kad god uzmem veliki format, deluje mi preplavljujuće, u smislu: „čekaj, kako ću ovo da savladam, možda preterujem!?“ ali se ispostavi da je to skroz adekvatno, dobijem više prostora da probam nešto novo.

Šta tebi donosi proces stvaranja, šta si sve novo naučila tokom pripreme ove izložbe?

Slikarski proces mi jeste dosta intiman, prosto se i bavim takvim temama koje jesu na neki način lične. Često su to neki psihološki, emotivni sadržaji koji se učitavaju u ta mesta. Na neki način, to je i moj lični dijalog sa samom slikom. Često iz toga dobijem i neko umirenje, zaokružim neki period i fazu rada. Uvek dobijem nešto, čak i kad je rad neuspešan. Iskustvom sam naučila da taj neuspešan rad ne treba da bude nešto definitivno i odlučujuće, nego da treba da tražim od njega još na neki način. Uvek je put od ideje do prve skice izazovan, pa onda i neki prvi radovi na platnu, posebno kad se tome pridodaju i očekivanja kojih često od sebe imaš previše. Ali počela sam sve više da uživam u tome, miislim da je ceo taj proces istraživanja dosta zanimljiv.

Kako ti vidiš svoj položaj i položaj svojih kolega na sceni, koliko Beograd pruža mogućnosti za mlade umetnike?

Svakako da neke prepreke sa kojima se ja susrećem jesu najpre prostor i uslovi za rad i verujem da će to svaki umetnik reći, da su često te osnovne stvari najizazovnije za obezbediti, a nekad su jedini preduslov za uspešan i kontinuiran rad. Što se tiče same scene, ona je živa, teče i deluje da opstaje, ali upitno je u kakvim i pod kakvim uslovima.

Šta nam pripremaš u budućnosti, imaš li neke planove?

Mislim da mi je najveći utisak od ove izložbe to da sam izašla na neku čistinu. Zaokružila sam neki rad od ranije, on može da se nastavi sličnim tempom, a može i da ode u nekom svežijem, novijem smeru. Neki konkretan plan trenutno nemam, mogu da naslutim šta bi moglo da se desi, ali to će tek da počne da se pokazuje kad prionem na rad, kad uočim neki stvaran, novi potencijal. Ne žurim, najpre moram da obradim sve ovo što se sada desilo i šta sam zapravo postigla i naučila.

Fotografije: Ana Melentijević

Preporučeni tekstovi

Ne postoji nepotrebno znanje

Ne postoji nepotrebno znanje

Sa Žarkom Stevanovićem, čuvenim tragačem iz Potere popričali smo o kvizovima u Srbiji, kako onima na TV-u, tako i onim iz pabova

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *