fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Kada održiva moda preraste u održivi biznis

O brendu Cozy 2 Wear razgovarali smo sa dizajnerkom Sonjom Nikolić Oljača
Piše: Marija Milić

14. March 2023

O velikoj štetnosti modne industrije na čitav eko sistem masovno se govori poslednjih par godina, od kada je većina ljudi prvi put počela da se upoznaje sa time da je modna industrija jedan od vodeđih zagađivača životne srdine. Modna industrija takođe dovodi do dehumanizovanih uslova rada u kojima se nalazi preko 40 miliona ljudi, a sve to je uzrok fast fashion proizvodnje, gde je glavni cilj profit.

Ipak, mali brendovi davno su osvestili ovaj problem, te tako pokretanjem ekološki svesnih brendova podstiču održivu modu. Jedan od njih je i domaći brend Cozy 2 Wear, koji je 2019. godine pokrenula dizajnerka Sonja Nikolić Oljača. Dokumentarni film „True Cost” koji prikazuje štetnost modne industrije i loše uslove u kojima se nalaze pretežno žene koji su zaposlene u ovoj industriji naveo je Sonju na razmišljanje i motivisao da krene u smeru održivosti. Njihovi modeli napravljeni su pretežno od organskog pamuka, ali i drugih materijala koji su biorazgradivi. Udobnost je glavni cilj ovog brenda, a Sonja je pronašla način da i elegantna odeća bude udobna. Ideologija brenda je zasnovana na capsule modelu oblačenja koji je vođen načelima praktičnosti i jednostavnosti. Sonja ističe i da određenu količinu otpada koja nastane u procesu proizvodnje, COZY dalje šalje u Ženski centar Užice, gde rade žene koje su bile žrtve porodičnog nasilja, a koje kroz rad u Centru izdržavaju sebe i svoju decu.

Sa Sonjom Nikolić Oljača razgovarali smo o pokretanju i razvoju brenda, razlici između organskog i običnog pamuka i načinu na koji funkcioniše rad malog brenda.

Kako je nastala ideja za pokretanje brenda?

Sonja Nikolić Oljača: Kada sam pokretala brend COZY, znala sam da ćemo ići isključivo ka ekološki svesnoj i održivoj modi, ali je bilo bitno proceniti kakvo je stanje na tržištu i kakve su potrebe kupaca. Prema istraživanju Centra za unapređenje životne sredine iz 2019. godine, žene su najčešće kupovale odeću od stranih brendova, a vrednosti koje su im bitne su cena i kvalitet. To znači da, ako mi, kao domaći proizvođač, uspemo da budemo pristupačni u odnosu na životni standard u kome živimo i stvaramo, a po izgledu i kvalitetu premašimo strane brendove, onda imamo šanse da kroz vreme steknemo poverenje kupaca i  napravimo ne samo održivu modu, nego i održiv biznis.

Verujem da je smernica u kom pravcu ću krenuti definitivno bio film „True cost“, dokumentarac koji na jedan brutalno iskren način govori o štetnosti modne industrije na eko sistem, na živote naroda trećeg sveta, na stvaranje zavisnosti od kupovine u zapadnjačkim zemljama, i samim tim na trošenje i taloženje odeće koja vrlo brzo postaje otpad. Prema podacima Ekonomske komisije UN za Evropu, modna industrija proizvodi čak 10% ukupne svetske emisije CO2, što je pet puta više od avio-industrije. Problem ne leži samo u produkciji odeće, već i u odlaganju nakon što se više ne nosi. Materijali koji nisu biorazgradivi sede 200 godina na deponiji, odeća ne završava samo na smetlištu, već i u moru, a stvari koje su od poliestera ispuštaju mikroplastiku svaki put kada ih peremo. S etičke strane, ova industrija uveliko zavisi od fizičkog rada i zapošljava oko 40 miliona ljudi širom sveta koji su plaćeni manje od minimalca i rade u nehumanim uslovima. Većinom su zaposlene žene. Rešenje tog problema sam videla u lokalnoj proizvodnji, uz pažljiv odabir materijala i dizajn modela koji će dugo da traju.

Kako je tekao proces razvoja brenda? Približite nam šta sve obuhvata taj proces pre nego što se komad odeće nađe u „online korpi“?

Imajući u vidu da žene nose samo 20% svoje garderobe, kada sam razmišljala o pokretanju brenda, zamolila sam drugarice da mi donesu svojih pet omiljenih stvari koje se uklapaju u taj procenat. Ono što je bilo zajedničko svim stvarima (a da se razumemo, to su različite žene različitih stilova), su bili jednostavnost, udobnost i lakoća kombinovanja. I kroz tu i neke druge analize, nastao je COZY, jer nije poenta da napraviš nešto, neko to kupi i ti si završio posao. Ono što sam ja želela je da vidim kako će žene te stvari da nose, kombinuju, daju im život i značenje trenucima koje provode u njima. Poenta je da mi uđemo u tih 20%.

Ja sam pre pokretanja brenda imala visoko obrazovanje iz modnog dizajna i veliko iskustvo u industriji, što je u današnje vreme retkost, i mnogo znači prilikom pokretanja brenda – poznavanje tržišta, poznavanje procesa rada od ideje, preko realizacije, do plasiranja proizvoda. Ideja mi je bila da brend bude prilagođen online prodaji, jer me je umarala pomisao da se bavim maloprodajama, buticima, kasama i, između ostalog, ljudima. Sa tom idejom sam krenula u pravcu dizajniranja kolekcije koja će biti dovoljno atraktivna, pristupačna i nosiva na duže staze, netrendovska, ali bezvremena i modernog izgleda. Minimizirala sam šansu za nezadovoljstvo kupca, s jedne strane jer postoji zakonska obaveza za povrat i zamenu u roku od dve nedelje, ali s druge strane i kroz dizajn, jer sam ga prilagodila različitim građama, kroz ležerne i transformativne forme. COZY mi je bio test naziv dok ne smislim nešto kreativnije, jer sam samo znala da želim da bude cozy i ništa drugo. I, naravno, toliko sam se vezala za COZY da na kraju nisam mogla da ga pustim, samo sam mu dodala deo „2 wear“, jer ljudi COZY kao reč mahom vezuju za enterijer, a ovaj Cozy se nosi. Imam veliko iskustvo i u grafičkom dizajnu, tako da sam lako osmislila brending, pakovanje, etikete i sve detalje koji idu uz to. Što se tiče same web prodavnice, imala sam tu sreću da imam muža programera koji je mogao da mi odradi početni sajt „za dž“, pa nisam imala velika ulaganja u početku.

Posebno je zanimljivo to što u ponudi imate tri različite kolekcije od kojih je svaka za različitu priliku, da li na taj način želite da porušite stereotipe da i odeća za, na primer, svečanije prilike može da bude elegantna i udobna?

U suštini, Basic i Organic kolekcija su veoma srodne, samo što Basic kolekcija nije od organskog pamuka. Pored njih imamo Studio kolekciju, koja je upravo to što ste pitali, udobna odeća od statičnih i elegantnijih prirodnih materijala, koja odoleva trendovima po stilu, ali u svakom momentu deluje chic.

Završili ste dizajn, te odatle verovatno dolaze ideje za razne komade, šta vam je najveća inspiracija?

Apsolutno nijednu ideju nikada nisam dobila sa faksa, sve mi je nastajalo u pokretu, u radu, u procesu, u izlasku, dok ležim kod kuće ili šetam. Inspiraciju bih preimenovala u potrebu, jer sve što sam do sada napravila je nastalo iz potrebe za takvim komadom. Volim predimenzioniranost, lepršavost, mekoću, prirodne boje, volim gore šljampavo, a dole usko, i obrnuto, osećam te iste potrebe kod drugih žena, i slušam ih, baš ih slušam. Valjda je to inspiracija.

Kako uspevate da napravite komad koji je u isto vreme ležeran, udoban, a uz to može da se kombinuje sa brojnim odevnim komadima, da li je tajna u minimalističkom pristupu?

Naša kompletna ideologija je zasnovana na capsule oblačenju, pa stoga i takvi komadi. Sve što pravimo je namenjeno različitim ženama, dakle ako imamo belu oversize košulju, ona može da se nosi i uz farmerke i starke, i sa kaišem uz neke chic sandale, ali i uz leopard suknju i čizme. Naš logo u znaku vilinog konjica simboliše upravo to – moć transformacije.

Koji je omiljeni komad vaših kupaca?

Iako sam generalno prezadovoljna reakcijama kupaca na naše proizvode, postoje tzv. „zvezde“ naših kolekcija, koje će nekako, koliko god da ih uradim, prve da se rasprodaju. Trenerka Palazzo je jedna od njih, kada sam je prvi put uradila, htela sam da imam trenerku kao što su Palazzo pantalone, sa ušicima nazad i faltama napred, i da bude produžena i neporubljena, pa da mogu i visoke žene da je nose, a niske da je skrate po potrebi. Bukvalno ne postoji žena kojoj ona ne stoji savršeno. Krem bela rolka, napravljena od pamučne ribane, materijala koji se koristi za bebi bodiće, kao i obična krem bela majica kratkog rukava sa šavom napred sa živim ivicama, su jedni od naših stalnih artikala koji se konstantno došivaju. Od Studio kolekcije, to je naša sada već čuvena haljina Ljiljana, koja čini da se svaka žena dok je nosi oseti kao da je u nekom italijanskom primorskom gradiću.

Većina vaših proizvoda je od organskog pamuka, uputite nas šta je to organski pamuk i koja je tačno razlika u odnosu na klasičan pamuk na koji smo već navikli?

Tačnije, 70% naših proizvoda je od organskog pamuka, koristimo i druge materijale koji su biorazgradivi, ali smo na organski pamuk naročito ponosni, jer znamo da je trenutno zastupljenost organskog pamuka u odnosu na običan manja od 1%. Organski pamuk je proizveden na tradicionalan način koji je, kad se uporedi sa konvencionalnim, mnogo više prijateljski nastrojen prema globalnom eko sistemu i ljudskom zdravlju. On je daleko bolji izbor za kožu, naročito osetljivu i sklonu alergijama, jer se za njegovu proizvodnju ne koriste hemikalije, herbicidi, pesticidi ili insekticidi, a samim tim ne šteti radnicima koji se bave njegovom proizvodnjom. Takođe, za proizvodnju organskog pamuka koristi se 70% manje vode i 60% manje energije nego za proizvodnju standardnog pamuka. Da bi se pamuk klasifikovao kao organski, on mora da poseduje tzv. GOTS sertifikat koji garantuje da se proizvodnja pamuka temeljno proverava i prati od izvora do konačnog proizvoda.

Pored organskog pamuka, koje još materijale koristite, odnosno, koje materijale bi bilo poželjno da svi više počnemo da koristimo?

Koristimo razne materijale koji su prirodni i biorazgradivi – modal, vunu, tencel, viskozu, klasičan pamuk u keperu i košuljarima. Generalno smatram da je od velike važnosti na globalnom nivou da smanjimo korišćenje plastike u svim sferama, pa tako i u odevanju. Poliester ima svoje prednosti (ne zahteva peglanje i može da ima svilenkasti sjaj i da bude lak za održavanje, i idealan za active wear i swimwear), ali njegove mane daleko potiru sve prednosti, naročito u hiperkonzumerističkom društvu u kome živimo. I plastične kese su nastale kako bi papirne smanjile seču drveća, i bile su predviđene da se nose i koriste više puta, a pogledajte nas sada gde smo sa plastičnim kesama, naročito u Srbiji. Tako isto i sa plastičnim materijalima, ok je da imamo poliestersku odeću tamo gde moramo, ali treba više da razmišljamo o dugotrajnosti naše odeće, o tome koliko našoj koži treba da diše, kao i o tome gde će i kako ta odeća da se razgradi za nekoliko godina. Svesna sam toga da kod nas takav način razmišljanja tek treba da se proširi kroz celu zemlju, ali mislim da smo na dobrom putu. Mi kao brend se trudimo da skrećemo pažnju na bitnost kako pametne kupovine, tako i odabira prirodnih materijala, ali niko neće kupiti odeću zbog toga. Svi će je kupiti jer je lepa, tako da ja je pravim da bude lepa, pa ko shvati sve ovo što ide uz nju, taj će samo imati još ultimativniji Cozy osećaj.

Da li zaista uočavate da žene vole i biraju udobnost pre nego što će posegnuti za onim „istrpeću sve zarad lepote“ komadom?

Mislim da jedno ne mora da isključuje drugo. Nema ništa ružnije nego kada gledaš neku ženu kako se muči dok je nešto steže ili žulja ili dok se lomi u nekim ogromnim potpeticama. To je kao kad imaš lepu frizuru, ali gomilu laka za kosu kako se ona ne bi pomerila, pa kad se pipneš bude ti onako nekako neprijatno. I da li je to zaista lepo? I pitanje je kome je šta lepo, zar lepota nije u oku posmatrača? S druge strane, kada vidiš ženu koja se oseća dobro u svojoj koži i odeći koju nosi, zar nije prva pomisao nešto lepo? Trpljenje i lepota mi jednostavno ne idu zajedno, lepota ako boli nije lepota.

Čini se da se tek prethodnih par godina govori o modnoj industriji kao velikom zagađivaču životne sredine, kako ste vi počeli da se interesujete za održivu modu, kad ste uočili tu potrebu da učinite nešto po tom pitanju?

Kao što sam na početku spomenula, mene je izuzetno potresao dokumentarac o brzoj modi pod imenom „True cost“. On dosta govori o štetnosti brze mode  koja mahom ima nehumane uslove rada, plate ispod državnog minimalca, kao i nedostatak sigurnosti na radu. U njemu govore preživeli, ali bukvalno osakaćeni radnici fabrike brze mode u Bangladešu čija je zgrada kolabirala 2014. godine, kad je poginulo čak 1.138 radnika. To nije moralo da se dogodi. Da se nije toliko štedelo na svemu kako bi neki zapadnjački modni mag imao trilione od prodaje brze mode, ti ljudi bi i dalje bili živi, a neki drugi bi radili i živeli dostojanstveno. O kancerogenim hemikalijama koje svakodnevno udišu tekstilni radnici širom planete takođe postoje dokumentarci, ali se problem i dalje ne rešava, jer brza moda i dalje napreduje, jer velika većina ljudi i dalje želi da  kupuje jeftine i ponekad i jednokratne stvari, samo zbog toga što su pristupačne.

Da li primećujete da se sve više ljudi okreće održivosti ili je to kod nas ipak slabije u fokusu?

Iskreno, ja nisam očekivala apsolutno nikakvo angažovanje ljudi, niti bilo kakav stav o tome što mi imamo organski pamuk i bavimo se održivom modom kada smo pokretali COZY. Smatrala sam da je to ispravno, ali nisam želela da mi to bude deo marketinga, već da zaista živim održivost. Međutim, iznenadila sam se kada sam videla koliko žena pozitivno reaguje na to, a neke čak traže da im ne pakujemo stvari u nove kutije, već u iskorišćene. Definitivno postoji trend rasta osvešćenosti društva na tu temu.

Koja bi bila najzanimljivija, a u isto vreme i „osvešćujuća“ činjenica koju možda malo ljudi zna, a tiče se modne industrije?

Mislim da sam do sada iznela poprilično dosta činjenica, ali s obzirom da ih zaista ima mnogo, jedna od njih može biti recimo ta da se proizvodnja odeće duplirala od 2000. godine do sad. Trenutno se svake godine proizvede 100 milijardi novih proizvoda, ali to ne znači da se toliko i proda. Odeća koja se ne proda završava na deponiji, zajedno sa onih 80% odeće koju ljudi ne nose. Ako pričamo o otpadu, činjenica je da svake godine na deponiji završi 92 miliona tona odeće, i da ta brojka svake godine raste. Pogledajmo samo našu zemlju. Prema istraživanju Centra za unapređenje životne sredine iz 2019. godine, težina kupljene odeće građana Srbije, na godišnjem nivou, dostiže preko 81.000 tona, a od toga preko 65% građana Srbije kupuje od stranih brendova, odeću koja je prešla dalek put od Kine ili Bangladeša da bi došla do nas. Činjenica je mnogo, ali suština leži u minimalističkom pristupu I pametnom održavanju odeće, kao i što ređoj kupovini uz propratno pitanje: „ko je napravio moju odeću?”.

Koliko osoba zapravo čini Cozy2wear tim?

Nas je dve stalno zaposlene, i imamo tim od nekoliko saradnika iz oblasti proizvodnje i marketinga. U našoj najskorijoj kampanji smo predstavili sve žene koje su deo Cozy najužeg tima. Ja nacrtam i osmislim modele, Sneža mi odradi šablone, njih dam Sanji da organizuje žene da sašiju prvi uzorak, koji ja potom pogledam i odobrim ili ne odobrim, pa onda ide drugi uzorak, pa Sneža onda radi razradu na više veličina, i onda je to spremno za krojenje. Krojenje se radi laserski, a krojna slika se uklapa digitalno, kako bi bilo što manje otpada. S obzirom da prilikom krojenja 10-20% materijala budu restlovi, oni se dalje pakuju i šalju u Ženski centar Užice, gde rade žene koje su bile žrtve porodičnog nasilja, a koje kroz rad u Centru izdržavaju sebe i svoju decu. Kada je serija skoro gotova, iscimam Tinu fotografkinju, kao i Ljubicu, našeg marketing eksperta, kako bismo osmislile fotografisanje. Kada stigne roba iz šivare, nju prima, broji i preslaže Daca, koja takođe šalje pakete svim kupcima i direktno komunicira sa njima. Dosta žena je uključeno u COZY i imala sam potrebu da ih prezentujem našim pratiocima jer sam izuzetno ponosna na svoj tim, i zahvalna što imam takve saradnice.

Da li u narednom periodu možemo da očekujemo nešto novo Cozy?

Ja bih stalno radila nešto novo, ali kupci mi stalno traže stare modele koji su se rasprodali, i to je super jer nas teraju da napredujemo. Ono što uskoro izlazi je mekana COZY pidžama od organskog pamuka, takođe pripremamo čarape od organskog pamuka, međutim s obzirom na katastrofu u Turskoj, dosta stvari se odložilo, tako da će neki planovi biti pomereni i za jesen, kada možete da očekujete i COZY donji veš. Uveliko pripremamo haljine za proleće/leto, kao i COZY summer šortseve kojih prošle godine nismo imali dovoljno. COZY, iako nema standardne kolekcije kao drugi brendovi, stalno živi, diše, razvija se, i u njemu se stalno nešto novo radi, gradi i stvara.

Preporučeni tekstovi

Ne postoji nepotrebno znanje

Ne postoji nepotrebno znanje

Sa Žarkom Stevanovićem, čuvenim tragačem iz Potere popričali smo o kvizovima u Srbiji, kako onima na TV-u, tako i onim iz pabova

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *