Drugi po redu za upisivanje u Oblakoderov Karantinski leksikon je Đorđe Kosić, diplomirani dramaturg i od skoro dobitnik nagrade Sterijinog pozorja za originalni dramski domaći tekst za 2019./2020. godinu.
Evo kako je on odgovorio na naša pitanja!
Šta slušaš?
Evo celo popodne i veče Massive Attack, valjda sam preslušao sve što su ikada snimili, kao i svaki remiks ikada. (Upravo svira pesma “Heat Miser”).
Šta čitaš?
Trenutno “Zlatarovo zlato” – August Šenoa, dobio sam je na poklon od devojke, ali mi nešto ide jako sporo, što je u ovim okolnostima savršeno u redu.
Šta gledaš od serija?
Nećeš verovati, ali trenutno ništa. Pokušao sam da pustim True Detective, treću sezonu, ali posle prve sezone sve izgleda bledo. Ali pošto nemam šta zanimljivo ovde da kažem, imam jednu video igru koju bih svima preporučio: Psychonauts, remek delo, jako topla i duhovita priča, sa povremenim uplivima u morbidno.
Šta gledaš od filmova?
Gledao sam This Must Be the Place, to je jedan od onih velikih filmova koje sam propustio i koje nikako nisam stizao da pogledam. Rezultat: Talking Heads na repeat. Sjajan film.
Šta piješ u karantinu?
Vodu, čajeve, jogurt bez koga nema života. Takođe i kafu koju sam od skoro počeo da pijem. Alkohol ne, nije zabavno kada piješ sam.
Šta od hrane praviš u karantinu?
Do sada su došli na red krompir-paprikaš, pita od praziluka, hleb, i naravno sve žive vrste omleta, kajgana i slično. Mislim da će sledeće na redu biti homemade pasta. Pa onda da naučim da motam sarmu, i mogu da se ženim.
Kojim se hobijem baviš?
Ne znam da li se to računa kao hobi, ali u procesu sam restauriranja jedne vrlo zapuštene sprave za treniranje, čišćenje rđe čeličnom četkom i tome slično. Pošto mi se posao sastoji iz pisanja i čitanja, što mi je ujedno i omiljeni hobi – onda mi odgovara da ovo drugo, hobi-hobi, bude nešto tako jednostavno i ne mnogo pametno.
Kako se informišeš?
Pokušavam da pratim što širi izbor informacija – domaće portale, pa to ukrštam za stranim izveštajima i pokušavam da na taj način profiltriram dobre informacije. I naravno, čujem se sa prijateljima, pa i od njih nešto saznam. Neki od njih se stvarno trude da prošire dobre informacije i korisne savete, to je sada borba za sebe – borba protiv dezinformacija i poluinformacija.
Šta treba izbegavati?
Apatiju, paniku i pesimizam, to ničemu ne vodi. Na kraju, inat – zanimljivo mi je da vidim da je to obavezna reakcija gde god da je uvedena zabrana okupljanja, dakle ne samo kod nas. Pod tim mislim na ono “šta ima meni neko da zabrani kretanje”, pa se zapičiš u kafić. Onako kako ja to vidim, mere predostrožnosti su trenutno vrlo logične. Čini mi se da neki ljudi ovde još uvek nisu svesni ozbiljnosti situacije i toga da su odgovorni za sve ljude u svom okruženju, a ne samo za sebe.
Dakle, samo strpljivo (biće vremena za kafiće kada sve ovo prođe), i tragom zdravog razuma.
Čega se plašiš ?
Da ne udari neki sajber korona virus na internet, to već ne bih preživeo.
Fotografija: Vera Trifunović
0 Comments