Danas je Svetski dan knjige i autorskih prava, a ne postoji bolji način za njegovo obeležavanje od priče o onima koji druge usrećuju poklanjanjem knjiga. Book Fairies, odnosno knjiške vile su internacionalna zajednica čiji je glavni cilj da knjigama usreće druge.
Projekat knjiških vila je 2017. godine u Velikoj Britaniji pokrenula devojka po imenu Kordelija, a danas oko devet hiljada vila ostavlja knjige u gradovima preko sto zemalja sveta.
Svaka ostavljena knjiga na sebi ima nalepnicu knjiških vila i posvetu koja pronalazaču poručuje da uzme i pročita knjigu, a potom je ponovo ostavi kako bi je našao neko drugi.
O tome kako izgleda biti knjiška vila i kakva iskustva učestvovanje u ovom projektu donosi, razgovarali smo sa zvaničnom knjiškom vilom za Srbiju.
Da li si za knjiške vile, kao i većina, saznala kada si videla čuvenu sliku Eme Votson?
Da, jesam. Kampanja koja je obeležila početak ostavljanja knjiga širom sveta bila je za Osmi mart, a ja sam videla sliku Eme Votson kako ostavlja knjige u Parizu ubrzo nakon toga. Nisam razmišljala i već nekoliko minuta kasnije tražila sam informacije na sajtu kako i ja mogu da se priključim. Čim sam videla da ne postoji niko ko se zvanično bavi ovim projektom u Srbiji, želela sam da pomognem na taj način što ću postati zvanična knjiška vila. Najlepše od svega je što se za manje od dve godine koliko smo u Srbiji, projektu priključilo još nekoliko vila koje su veoma aktivne u raznim gradovima Srbije.
Po čemu se zvanična knjiška vila jedne države razlikuje od ostalih?
Nema velikih razlika zaista. Svi se jednako radujemo što imamo priliku da krijemo knjige za srećne pronalazače. Razlika je u tome što zvanične knjiške vile svako ostavljanje knjige objavljuju na jednom mestu – u ovom slučaju na zvaničnoj instagram stranici za Srbiju @bookfairies_serbia. Osim toga, imamo priliku da predložimo i projekte i da učestvujemo u većim kampanjama, jer se svaka država razlikuje.
Zbog čega je knjiška vila tajna?
Želimo da unesemo magiju u svakodnevicu i podsetimo ljude da utonu u magični svet koji im knjige pružaju, a ponekad i da ih razdrmamo nekim kontroverznim naslovima. Lep je taj osećaj da činite nešto, a da onaj kome ste učinili ne zna kome tačno treba da se zahvali. Nadamo se da time podstičemo sve da produže magiju i ostave knjigu dalje.
Da li si se, kao knjiška vila, susretala sa nekim preprekama u svom radu?
Najveća je trema prilikom ostavljanja knjige. Ili kad vas neko vidi pa pokuša da vam vrati „zaboravljenu” knjigu. Ali sve prepreke do sada su bile veoma zabavne.
Uglavnom knjiške vile kažu da pri ostavljanju knjige postoji doza straha. Da li je i kod tebe tako?
Jeste, kao što sam napomenula u prethodnom odgovoru, više je reč o nekom neimenovanom strahu — valjda da budete otkriveni. Svakako je pozitivno iskustvo i svi sa kojima sam razgovarala se veoma raduju kada vide da je knjiga nestala sa mesta na kome su je ostavili.
Da li imaš običaj da posmatraš ko je uzeo knjigu?
Ponekad, ali najviše volim da se sklonim i onda tek u povratku prođem da proverim da li je knjiga našla svoju kuću.
Kako biraš knjige koje ćeš ostavljati?
Ponekad su to knjige koje imamo u ličnim bibliotekama ili neke koje smo tek pročitali. Ponekad se izdavači uključe, pa imamo veći broj knjiga da sakrijemo. A nekad samo naletimo na sjajne ponude kod uličnih prodavaca i u antikvarnicama.
Da li mesta na kojima ostavljaš knjige mogu nekako da se povežu sa samom knjigom?
Mislim da to zavisi od vile do vile. Način na koji bira mesto gde će sakriti knjigu. Neke koje sam ja ostavljala su bile povezane.
Da li knjiška vila planira nešto posebno za Svetski dan knjige?
Knjiške vile širom sveta se spremaju na svoje uobičajene akcije i očekujemo da će mnoštvo knjiga biti sakriveno za srećne pronalazače.
Autorka testa: Jelena Ostojić
0 Comments