Prošle nedelje, od 30. juna do 2. jula, u hrvatskom gradu Punat održan je šesti po redu Velvet festival. U roku od tri dana, u okviru ovog muzičkog festivala nastupila su 32 izvođača iz celog sveta, a festival je ove godine po prvi put otvoren nastupima u Kaštelu Krk (koji je udaljen desetak kilometara od Punta – iako ćete želeti da kažete „od Punata“, lokalci će vas ispraviti i reći vam da se kaže od Punta – jer se u slučaju deklinacije gubi nepostojano a, pa biramo da se prilagođavamo pravilima lokalaca). Oblakoder je ove godine imao sreću da poseti festival i da se uveri da je Velvet jedna zaista autentična pojava – čitav grad Punat tokom tri dana održavanja festivala obuzet je njime – kako programom, tako reklamnim materijalima, ali, pre svega, energijom koju festival i svi njegovi posetioci sa sobom nose. Osim toga, ono što Velvet nudi je privilegija koju nema veliki broj festivala; to je program sa pogledom na Jadransko more, a znamo kakvo je more u Hrvatskoj – savršeno.
Na festival smo stigle dan ranije – dovoljno da se pripremimo za rad, ali i da upijemo energiju mesta. Ono što vas prvo oduševi jeste količina plavetnila – more i nebo podeljeni su samo obrisima okolnih ostrva. Mesto je malo, ali taman da ugosti festival ovog obima. Za ljubitelje kamenih plaža ( kao što smo mi), Punat i hrvatsko primorje predstavljaju rajsko mesto, a plaže su podeljene na polu-prazne (uz dominantnu populaciju penzionera koji žive život punim plućima) i porodične (uglavnom pored beach barova). Izabrale smo, pogađate – druženje sa penzionerima. Veče pred otvaranje festivala na rivi se nalazio Velvet štand – pojedini prolaznici su radoznalo posmatrali štand, ali je većina već bila upoznata sa festivalom jer lokalci koji imaju do 25 godina festival mogu posetiti besplatno, a za one preko 25 godina, cena je znatno snižena. Tu su bili oni koji su, kao i mi, došli iz različitih gradova dan ranije – uglavnom iz Zagreba, Rijeke i Beograda, a među orgnizatorima je vladala ona pozitivna trema i adrenalin, koje samo veče pred početak festivala može da donese.
Program festivala bio je podeljen na tri večeri – već pomenuto prvo, veče otvaranja koje je održano u Krku, i druge dve večeri koje je činio glavni program, a koje su održane na plaži Medane Beach u Puntu. Oblakoder je kroz vodič na Velvet već pisao o programu i svemu onome što posetioce očekuje, ali apsolutno je izvesno da svaka narativna najava ne može da dočara atmosferu programa i ono što on donosi uživo. U pitanju je praktično celodnevni program sa velikim brojem različitih elemenata – od muzičkog programa, boat partija, joge, do dj setova i karaoke programa. U krajnjoj liniji, ono što Velvet nudi jeste činjenica da – čak i da vam se nešto ne dopadne, uvek možete da uživate u čarima Jadranskog mora i prelepih plaža na Krku, koje zaista boje doživljaj festivala.
Uprkos činjenici da je u pitanju jedan prilično alternativan i mali festival, organizatori su ponudili muzički program koji je stvarno sadržao „ponešto za svakoga“ – od koncerata indie bendova, različitih dj setova, live hip-hop nastupa, do velikih koncerata bendova kao što su hrvatski Nipplepeople ili italijanski sastav Pellegrino & Zodyaco. Večernji program upotpunio je i karaoke program, kojim su dominirale najrazličitije numere – od „Toxic“ Britni Spirs (normalno) koji baca sve prisutne u trans, preko Eminemove pesme „Lose yourself“, Vikenda i numere „Blinding lights“ do karaoke klasika kao što je pesma „Godinama“ Dina Merlina (tokom koje publika peva iz petnih žila – u glas). Koncerti su pretežno dominirali glavnom binom, dok je manji stejdž bio rezervisan za dj setove i nastupe uglavnom solo artista.
Prve večeri u Frankopanskom Kaštelu u gradu Krk (u pitanju je tvrđava/zamak koju su krčki knezovi gradili vekovima u periodu od 12. do 15. veka – najstariji zapis datira iz 1911. godine – a koja je današnji oblik dobila tokom kasnog srednjeg veka) program je počeo već oko 18 sati, kada su muziku puštali dj-evi Velveta. S ozbirom na to da se ispred ulaza u Kaštel nalazio i park na tvrđavi sa pogledom na more, prisutni na otvaranju Velveta su početak večeri uglavnom proveli cirkulišući od parka do nastupa, ali kada su krenuli koncerti, publika se preselila u unutrašnjost Kaštela. Prvi je bio slovenački Tschimy, čiji se zvuk i energija apsolutno poklapaju sa „vajbom“ festivala, a nakon njega nastupio je Fran Vasliić, rođeni Krkčanin i velika TikTok zvezda (Fran ima preko 4 miliona stream-ova, a njegov album Retrovizor debitovao je na top 100 najboljih alternativnih albuma Apple Music-a i sada je premašio 6 miliona stream-ova samo na Spotify-ju, o čemu je Oblakoder već pisao). Franov nastup pratio je i vj performans Branimira „Die Zoone“ Štivića koji je doprineo i vizuelnoj dinamici performansa i doveo do apsolutnog prelivanja zvukova i boja. Fran, za koga možemo slobodno reći da je hrvatski Yellow Days, svojim prodornim glasom je ispunio zidine Kaštela, a za kraj nastupa (s ozbirom na to da su tekstovi njegovih pesama na engleskom) uz posvetu svojoj baki koja se nalazila u publici, a koja ne zna engleski, izveo je numeru „Moja poslednja i prva ljubavi“ Tereze Kesovije.
Nakon njegovog koncerta, veče su zatvorili dj-evi Velveta, a za posetioce festivala koji su došli iz Punta bila je organizovana vožnja brodom od Krka do Punta – koju po nivou energije i raspoloženja slobodno možemo uvrstiti među side-programe festivala, jer je predstavljala žurku za sebe.
Tschimy
Fran Vasliić
Druge večeri Velvet se preselio na staro-novu lokaciju – staru za posetioce festivala, jer je u pitanju mesto gde se festival svake godine održava, novu za sve one koji su prvi put na festivalu, pa su ga do sada iskusili samo na otvaranju u Kaštelu Krk – a to je Medane plaža u Puntu. Program festivala počeo je već od 16 sati (uz standardna, ne tako primetna, kašnjenja), a trajao je do 3 ujutru. Na main Stage-u nastupali su Kaleido, Fantom, Peki Pele, Nipplepeople i Ferko x Veres Palne. Iako je svaki bend izneo odlične performanse, čini se da su Peki Pele i Nipplepeople prikupili najveće simpatije publike sa „mejna“. Peki Pele izveo je veliki broj novih numera, a publika je u glas sa njim pevala već poznate, dok je Nipplepeople, čini se, okupio najveći broj ljudi ispred bine. Paralelno, na Beach stage-u nastupali su Illes Balears, Coco Maria, Amunaso, AliA, Soici Terada i ASC DJ-s. Skoro pa očekivano, favorit je bio Soichi Terada, japanski dj i kompozitor elektronske muzike, ali i drugi izvođači nisu ništa manje dali svoj maksimum na nastupima. Ipak – posebno bismo istakli nastup Amunaso – mlade umetnice rnb/soul zvuka koja je ovom, pretežno elektronskom, stejdžu donela sasvim drugačije raspoloženje. Na trećem – karaoke stejdžu, karaoke nastupi predstavljali su pravu atrakciju, pa su se i neki muzičari, poput Peki Peleta, oprobali i u karaokama, a nakon njih usledio je dj duo Vitamin Disco.
Fantom
Coco Maria na Beach stage-u
Peki Pele
Soichi Terada
Illes Balears na Beach stage-u
Treće veče festivala (i, subjektivno možemo reći, najbolje) – donelo je ipak malo razigraniju energiju. Da li su se posetioci već „odomaćili“ i opustili ili je muzički program snažnije uspeo da pokrene posetioce, ne znamo, ali svakako, energija koju je drugo veče donelo značajno se razlikovala. Mejn stejdž ovog puta je imao ozbiljne fluktuacije kada je o zvuku reč – od prvog nastupa benda Čuvarkuća (jedno ozbiljno iznenađenje!), preko Pseće Plaže, ROLO-a, beogradskog Vizelja, do sastava Pellegrino & Zodyaco i, za kraj, dj seta Peđe Radovića – mejn je ove večeri iskombinovao najrazličitije muzičke pravce i energije – i to veoma uspešno. Uprkos jakom vetru koji je ometao izvođače i često doprinosio asmr efektu na mikrofonima, čini se da je svaki bend dao sve od sebe – sastav Čuvarkuća iz Osjeka otvorio je laganim indie notama,nakon čega su Pseća Plaža i ROLO uz zalazak sunca i početak večeri nastavili da prikupljaju sve veći broj ljudi. Posebno iznenađenje predstavljao je nastup benda Vizelj koji je od svih sastava koji su nastupili na festivalu doneo „najtvrđi“ zvuk, ali koji je publiku u potpunsti „hipnotisao“ svojim, izgleda dobro uvežbanim i standardno divljim performansom koji je, muzički, predstavljao odličnu kombinaciju njihovog starog zvuka i trenutnih stremljenja. Nakon njih, napuljski hibridni muzički sastav Pellegrino & Zodyaco ponudio je potpuno drugačiju energiju – zavodljive funky melodije za đuskanje i punoću zvuka koju samo veliki instrumentalni sastav može da pruži. Mejn je ove večeri zatvorio Peđa Radović, muzički kolekcionar koji je koncertni prostor pretvorio u pravu žurku, vrteći i miksujući numere muzičara i bendova kao što su Videosex, Slađana Milošević i Boomerang. Beach stage, sa druge strane, ni najmanje nije zaostajao za energijom mejna – nastupali su Egzotika DJ-s, Legalize Lambada, Sunny Sun, Sahareya, Phillie P i Feloneezy. Od prvog nastupa, prostor je prikupio posetioce zainteresovane za đuskanje – pa su istim stilom samo nastavili i Legalize Lambada i Sunny Sun, koji je nakon svog seta ostao za dj pultom puštajući matrice hip hop umetnici Sahareyi. Ova slovenačka M.I.A. publiku je hipnotisala ne samo dobrim repovanjem, uigranom koreografijom i plesnim pokretima, već i neverovatnom energijom i neposrednom komunikacijom sa publikom. Kulminaciju u broju ljudi i energije doneli su svojim puštanjem beogradski dj-evi Phillie P i Feloneezy. Kao i prethodne večeri, karaoke stejdž privukao je posetioce raspoložene da se oprobaju u lajv nastupima, ali čini se manje nego dan ranije – jer je publika bila prezauzeta letenjem sa jednog stejdža na drugi, kako bi stigla da čuje sve što je festival te večeri imao da ponudi.
Pellegrino & Zodyaco
Peđa Radović na Boat Party-u
Atmosfera sa festivala
Tokom sve tri večeri Velvet je zaista pokazao veliku veštinu organizovanja muzičkog festivala – posebno druge dve večeri, kada su bili na apsolutno „domaćem“ terenu. Programi na različitim binama tako su bili postavljeni da su vas prosto vukli da konstantno cirkulišete, istražujući različitu muziku, energije i raspoloženja. Festival je bio savršene veličine – ni u jednom trenutku opterećen brojem ljudi, ni u jednom trenutku uskraćen za onu prijatnu dozu gužve. Osim programa, prostor Medane plaže nudio je i savršen pogled, pa su se tako i boje festivala koji slavi mladost i muziku tokom večeri menjale – od svetlo plave, preko roze i ljubičaste, do kombinacije mraka prošaranog crveno-plavim bojama strobova. Ležernost festivala donela je da mnogi deo večeri provedu prosto ležeći na plaži i uživajući u ambijentu – što zvuči kao takav kliše, ali na ovakvom festivalu, uz ovakav pogled, stvarno nije!
Festival se prema gostima odnosio kao pravi „domaćin“ koji brine o svim elementima provoda svojih gostiju, pa su tako posetioci imali mogućnost da koriste i festivalsku mapu gde bi našli informacije o svim, njima značajnim, mestima. Veliki broj gostiju odsedao je u kampovima ili privatnim smeštajima, a izvođači (a i mi), našli smo se u šarmantnom porodičnom hostelu Kantun koji se nalazi kod kružnog toka u Puntu, u kome je gostoprimstvo takvo da se osećate kao da ste došli kod bliskih rođaka.
Iako bismo o lepotama Velveta mogli još mnogo toga da napišemo, ovaj mali festival je ipak nešto što morate sami da iskusite jer nosi duh koji samo mali festivali mogu da imaju.
Velvet je zaista festival koji proslavlja muziku, more i mlade – njegova energija je njegova najzaraznija komponenta. Ili, jednostavnije – to je jedan od onih festivala koji pre nego što počnu, već se završe i onda vas ostave sa mišlju – pa, tek sad sam se navikla, baš je moglo da traje još ovoliko, pa se nadamo da će u budućnosti trajati i duže – možda već sledeće godine.
Fotografije: Arhiva Velvet festivala (Alma Drnovac i Iva Suhadolnik Gregorin)
0 Comments