Na teritoriji bivše Jugoslavije, kada je reč o robotici, zabeleženi su značajni uspesi – još 1961. godine u Zagrebu je napravljen prvi robot TIOSS, već 1963. godine u Beogradu predstavljena takozvana Beogradska šaka, model prve protetičke robotske šake na svetu, a tokom sedamdesetih su razvijeni prvi modeli industrijskih robota koji su primenjeni u domaćoj proizvodnji. Za razvoj robotike u Jugoslaviji od ključnog značaja je bio i institut Mihajlo Pupin, u kom su nastali neki od prvih industrijskih robota, i gde je kasnije nastavljen dalji razvoj robotike na našim prostorima. U ovom institutu značajnu ulogu imao je i profesor Miomir Vukobratović koji je 1968. godine predstavio Teoriju tačka nula momenta, kojom je uspešno rešen problem načina na koji humanoidi, bipedalni roboti mogu da hodaju i održavaju ravnotežu. Ova teorija predstavljala je značajan napredak na svetskom nivou, a po svemu sudeći, ovo nije jedini primer da su naučnici i izumi nastali u Jugoslavije bili ključni za dalji razvoj robotike na svetskom nivou.
1961. nastao prvi robot u Hrvatskoj TIOSS
Početkom šezdesetih godina prošlog veka, tačnije 1961. godine, nastao je i prvi robot u Hrvatskoj TIOSS, koji je kreirao tadašnji student prve godine Elektrotehničkog fakulteta u Zagrebu Branimir Makanec. TIOSS je javno predstavljen 1965. na Zagrebačkom velesajmu, gde je delio propagandne letke i govorio: Izvolite, a kada bi neko uzeo letak, opet bi ponovio istu radnju. Već sledeće godine, 1966, prošetao je po Trgu bana Jelačića u Zagrebu.
Robot je imao dva oka sa svetlosnim senzorima i bio programiran da gleda u smeru gde je više svetla. Makanec ističe kako je, u periodu kada je nastao robot, iz hobija proučavao neurofiziologiju i zamislio da izradi pravog robota. Nazvao ga je TIOSS, što je skraćenica od teledirigirani izvršni organ samoupravljačkog sustava. Delove za TIOSS je prikupljao sa smetlišta i objedinio ih u metalnom kućištu oblikovanom da bude što sličniji čoveku.
Robot je bio težak oko 150 kilograma, a visok oko 220 centimetara i mogao je dostići brzinu od 30 kilometara na sat. U levoj nozi robota nalazio se punjač akumulatora koji se napajao na struju, a u desnoj su se nalazili releji koji su upravljali logičkim funkcijama, odnosno izvršavali naredbe programa koje je slao kompjuter. Na prsima robota je bio smešten mikrofon, a u glavi je imao zvučnik i dva optička senzora koji su reagovali na promene svetla. Imao je i metalne kapke, pa se kod jake svetlosti činilo da robot trepće. Glava se mogla okretati levo i desno, a zbog senzora se uvek okretala prema najjačem svetlu.
Branimir Makanec i Grupa kibernetičara: TIOSS, robot, 1961.–1965.
1963. Beogradska šaka – u Jugoslaviji konstruisan model prve protetičke robotske šake na svetu
„Beogradska šaka“ je model prve na svetu protetičke robotske šake i predstavlja preteču svih bioničkih protezaa. Imala je mioelektrično upravljanje i senzorsku povratnu spregu i mogla je da izvede dve ključne radnje – stiskanje u pesnicu i skupljanje sa ispruženim prstima. Konstruisali su je 1963. godine profesori Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Rajko Tomović i Midorag Rakić. Šaka ima pet prstiju, koji imaju senzore za dodir i mioelektrično upravljanje, odnosno upravljanje pomoću električnog signala.
Tomović je šezdesetih pokrenuo istraživanje ortopedskih pomagala i započeo izradu prve protetičke robotske šake. Bio je jedan od glavnih učesnika i u kreiranju prve računske mašine za elektroprivredu, prvog analognog računara domaće izrade, prvog domaćeg elektronskog računara, kao i prvog Jugoslovenskog digitalnog računara CER 10, 1960. godine. Zajedno sa Miodragom Rakićem, svojim kolegom sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu 1963. godine započeo je pionirski rad na izradi veštačkog organa sa čulom dodira u Laboratoriji za automatsku kontrolu na institutu „Mihajlo Pupin”. U svom istraživačkom radu koristili su teorijske radove iz oblasti rehabilitacione i ortotičke robotike.
Šaka nikada nije korišćena u medicinske svrhe, ali je poslužila za dalja istraživanja na polju robotike koja su uticala na dalji razvoj robotskih ruku u svetu. Danas se model šake može videti u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.
1978. razvijen prvi robot UMS 1 koji je primenjen u domaćoj industriji u Jugoslaviji
Prvi industrijski robot koji je primenjen u praksi bio je UMS-1 robot, projektovan i proizveden u Institutu 1978. godine i primenjen u fabrici Teleoptik na zadacima montaže sklopova termostata za automobile. Narednih godina je razvijeno nekoliko uspešnih prototipova industrijskih robota sa softverom poputː UMS2-1980, UMS3-1981 itd. Prototipovi industrijskih robota napravljeni su u saradnji sa vodećim jugoslovenskim preduzećima.
Industrijski robot UMS, 1978. godina
1980. godina – Kreiran prvi industrijski robot u Ljubljani Goro
Industrija robotike u Sloveniji je počela osamdesetih sa razvojem dva rana modela – Goro i Roki. Prvi industrijski robot Goro 1 razvijen je u IJS-u i proizveden u Gorenju, a sa radom je počeo 1980. godine. Nakon njegovog lansiranja, usledio je rad na sledećoj seriji Goro robota, a od prve verzije preživele su samo njegove dve komponente, jer su ostale korišćene za izgradnju novijih verzija. Kasnije verzije služile su kompaniji Gorenje za radno mesto farbanja, emajliranja i lakiranja bele tehnike, koje je je zbog emisije jakih mirisa ili štetnih materija nezdravih za ljude.
Fotografija: Jože Suhadolnik
U roku od godinu dana od debija modela Goro 1, 1981. godine Fakultet elektrotehnike Univerziteta u Ljubljani je otpočeo saradnju sa drugim velikim industrijskim preduzećem – Iskrom. Rezultat te saradnje bio je Roki, robot visoke preciznosti koji je ušao u upotrebu 1987. godine u Iskrinoj fabrici brojača, gde je preuzeo obradu kućišta indukcionih brojača. Roboti pre Rokija bili su namenjeni za teške poslove, dok je Roki više bio za preciznije – kod prethodnika možemo govoriti o tačnosti u milimetrima, ali kod Rokija u desetinama milimetra.
Reference:
www.delo.si/novice/znanoteh/goro-riko-roki-in-druscina/
www.digitalna-umjetnost-u-hrvatskoj.eu/hr
Beogradska šaka Wikipedia
www.politika.rs/sr/clanak/458366/Mozaik/Beogradska-saka
0 Comments