U ponedeljak ove nedelje, kada je otvorena Europrajd nedelja, i Europrajd i Beograd Prajd dobili su kumu – Sajsi MC – i čini se da bolja osoba nije mogla da bude odabrana da nosi ovu titulu. Ivana Rašić, čije je umentičko ime Sajsi MC, već skoro dve decenije kroz svoje umetničko delovanje, nastupanje i pojavljivanje u javnom i medijskom prostoru, otvoreno se zalaže za određene teme, kao što su prava LBGTI+ osoba i ženska prava. Bez dlake na jeziku, Sajsi MC peva o tome da je feministkinja, „jedinom Papi koji radi“, otporu da se uda i ljubavnoj vezi dve žene. Zbog ovako jasno formulisanih stavova, Sajsi je, kao što je i ove nedelje, bila i meta neprijateljskih komentara, sajber napada, a čak i pokušaja fizičkih napada. Zbog svih ovih karakteristika, upravo je ona oličenje snage i aktivizma koje je prajdu, posebno ove godine, potrebno.
Ove godine si dobila titulu kume Europrajda – zbog čega je ova uloga za tebe značajna, šta ona predstavlja?
Sajsi MC: Uloga kume Prajda je svakako značajna i mogu da kažem da je ponosno nosim, ali je meni to ipak neka uloga koja je ceremonijalna jer, jednostavno, kada si kuma, to ne znači da si to samo taj dan, već da tvoj aktivizam u bilo kom obliku, da li je to umetnički ili nekako klasičniji aktivizam, mora da bude prisutan mnogo godina pre toga, i prisutan tokom mnogo godina koje će tek uslediti. To je za mene samo predavanje štafete, ništa se ne menja u suštini, već je samo jedno od priznanja.
Ove godine dobila si i nagradu Da se zna! za saveznicu godine i tokom cele karijere glasno podržavaš LGBTI+ zajednicu. Zbog čega je ovo za tebe važno i zbog čega tako glasno govoriš?
Meni jeste sve to važno i meni je važno da se kažu te stvari u javnom prostoru, a ja, ako već imam tu neku platformu koja je u prednosti u odnosu na nekoga ko ima manji publicitet, gledaću da je iskoristim za opšte dobro, ako to već mogu. Stvari koje osetim da me pogode u srž, progovoriću o njima. Jako mi je to bitno, inače ako to ne ispoljim, to se kuva u meni i onda mi nije dobro, prosto – ne osećam se dobro. Nije kao neka vrsta isterivanja pravde, ali je kao neki moralni imperativ.
Zbog čega je našem društvu potrebna parada?
Pa, evo, sada se baš pokazalo da je preko potrebna, jer ne smemo tolerisati ovu atmosferu linča, koju sam iskreno mislila da smo ostavili u nekoj 2001. ili 2002. godini i da su se stvarno stvari malo makle – baš sam naivna i glupa, ali eto. Potrebna je, sada je jako potrebna, zato što se jednostavno ne sme ustuknuti ovim silama koje su polu ili skroz kreirane kao topovsko meso ili kao neki spavači na dugme. I uopšte nisu kao neka legitimna politička artikulisana gomila, već su onako prilično stvoreni veštački – tako da se jednostavno takve stvari ne smeju tolerisati. Zato je prajd potreban, na mnogo nivoa – na simboličkom da se to desi, potrebno je zbog budućih generacija, zato što će to biti ohrabrenje njima da su stvari koliko – toliko normalne, ali tako možemo unedogled da nabrajamo zašto, ali bitno je.
Imala si, zbog zastupanja takvih stavova, i neprijatna iskustva i napade – kako si reagovala na takve situacije i koliko su one česte? Kako sada reaguješ na njih?
Da, na početku, govorimo o nekoj 2011, 2012, 2013. godini, zbog pesama i zbog slikanja za queer kalendar i zbog nastupa u KC gradu na tom događaju gde je bila promocija tog kalendara, zbog pesme Papa sam imala baš onako burnu reakciju od strane, da ih nazovemo tako – neke publike. Nekako, to je bila i klima tad, klima je bila takva da se odgovara tako. Međutim, kasnije, kada je izašla pesma Kod tvoje devojke, nije bilo takvih reakcija, što je onda meni bila neka indikacija da, eto, nekako se masa senzibilisala na to pitanje, međutim, sada vidimo da su se stvari opet nekako vratile, tako da sam ja nailazila na te burne reakcije u prošlosti i onda je postojala jedna velika pauza i, evo, sad, upravo dok odgovaram na ovo pitanje, javljaju mi se na Tviteru ljudi sa jako, jako neprijateljskim stavovima, polu-pretnjama i pretnjama, gađenjem i negodovanjem što sam ja kuma Prajda, kao da je to sad nešto što se prvi put dešava.
Kako ti gledaš na polarizaciju u društvu koja nastaje kada god se pokrene tema Prajda? Zbog čega se to dešava?
Meni se čini, mada bih volela da čujem i neka druga mišljenja, ali ova polarizacija mi nije prirodna. Nekako mi je ova polarizacija kao nečija direktiva, ali bih svakako volela da čujem i neko drugo mišljenje, zato što mislim da ima još prostora da se o celoj stvari promisli sa nekim ko je možda pametniji i iskusniji od mene, ali meni lično se čini da je samo deo nečije političke agende.
Kao jedno od rešenja nudiš edukaciju – koja vrsta edukacije bi to mogla da bude?
Ja strašno verujem u to, zato što gledam svoj primer – imala sam privilegiju da dođem do literature i čitam ili uopšte idem u školu, na fakultet i to te, na neki način stvarno, prosvetli. Meni je nekako to ključ svega. I da se krene od ranog detinjstva – da, besplatno školovanje je ključno i uvek će biti, ja čvrsto verujem u to. Tako i kada je u toku Pride week postoji dosta kulturnih dešavanja tokom te cele nedelje, što je nešto što bi trebalo da bude tokom cele godine prisutno, kao i edukacija na svim nivoima, ali to treba da ide od strane države. Ali, da bi išlo od strane države, onda država treba da bude totalno drugačija i to je država koja treba da ima viziju vezanu za ovo društvo. I brigu o ovom društvu, ali to je sad već neka druga tema.
U svojoj pesmi Kod tvoje devojke pevaš o ljubavi dve devojke – koliko muzika i pop kultura mogu da pomognu u probijanju ovakvih tema? Kakve su bile reakcije javnosti na ovaj tekst?
Može da utiče, ne može da napravi revoluciju, ali može da utiče i da utiče na duže staze. U smislu – neko iskonzumira taj sadržaj, ali mu je potrebno vreme i nakon određenog životnog iskustva spoji dva i dva. Ja to govorim u odnosu na neke primere koji su bili homofobični, ali su imali neko isksutvo, pa su shvatili te neke stvari, tako da pop muzika dosta može da utiče na podsvest i dosta može da smekša nekom stavove, ali nikad to nije instant, već nešto što se usađuje na malo duže staze. Ovo jesam objasnila na malo poetičan način i malo metafizički, ali stvarno mislim da generalno umetnost tako deluje na ljude, jednostavno – ona je takva.
Kada je o pesmi reč, način na koji je to upakovano, reakcije su bile dosta blaže, za razliku od Pape, gde ja eskplicitno kažem: „ja sam feministkinja, da li mrziš me, ja sam lezbejka, hajde tuci me“ – na tu pesmu je reakcija bila burna. Moja odluka da ja napravim ljubavnu pesmu koja će biti ljubavna pesma i ništa više za pesmu Kod tvoje devojke, i spot da bude takav, imalo je blaže reakcije. Ja sam to pripisivala jer sam mislila da je društvo bilo spremnije za tako nešto, ali možda nisam bila u pravu.
Pošto nećemo šetati, nego nadrkano hodati, da li bi mogla da izdvojiš još neki tvoj stih koji bi mogao da bude da bude slogan prajda?
U pesmi Bes imam deo koji kaže „zaključan mi profil preti, a mene to loži, zaključan mi profil preti, prskam sekret po planeti”, pošto je u toku ekspanzija nasilja na temu prajda, onda mi je nekako adekvatno da ovaj stih možda bude neki motiv ili slogan prajda, zato što imamo previše anonimnih profila koji pozivaju na nasilje i na ubistvo.
U jednom intervjuu si rekla da nema veće titule od titule „gej ikone” – zbog čega je ova titula najviši rang?
Titula gej ikone je najveći rang po pitanju količine ljubavi koju ti dobijaš i koja je bezuslovna i zbog toga ima tu jačinu. Niko ne voli tako strasno, a u isto vreme ne mrzi tako strasno kao ta publika, zato je to najveći rang. Nije klasično, kao kada vas vole strejt ljudi. Gej ljudi vole mnogo jače, u mom nekom iskustvu.
Kakvo je tvoje iskustvo nastupanja na prajdu?
Prošle godine kada sam nastupala na prajdu, to je poseban doživljaj i događaj, jer je to prajd, ali mislim da će tek u godinama koje slede da se prajd podigne na mnogo viši nivo nego što je sada.
Šta Sajsi MC kao kuma ove godine poklanja prajdu (šta je priredila za prajd)?
Nastup na Tašu će definitivno biti kruna svega, a takođe i šetnja 17. septembra, tako da – dođite, pa vidite šta je poklon!
Autor fotografija: Alek Živković
0 Comments