Stevan Aleksić je scenograf, profesor na Fakultetu savremenih umetnosti i autor nekoliko desetina postera jugoslovenskih filmova. Sa njegovim radovima verovatno ste se do sada susreli na Instagramu ili Fejsbuku, a možda ste baš njima bili okruženi u Galeriji Polet dok ste pre dve zime pili čaj ili kuvano vino. Stevan je za Oblakoder magazin govorio o prvom odlasku u bioskop, prvom posteru koji je nacrtao, omiljenim jugoslovenskim filmovima, a zamolili smo ga da nam preporuči i nekoliko naslova koje ne bi trebalo da propustimo na aktuelnom FEST-u.
Stevane, za početak nam prepričaj svoje prvo filmsko iskustvo. Koji je bio prvi film koji si gledao kod kuće, a koji u bioskopu?
Davne 1987.godine tata je kupio prvi video plejer od poznanika koji je radio kao stjuart na letovima JATA. Sreći nije bilo kraja, te smo odmah odjurili u video klub „Max“ u Knez Danilovoj ulici. Postao sam drug član i svečano mi je dodeljen broj 157.
Prva VHS kaseta koja se zavrtela u Daigo videu, bila je „Američki Nindža“. U naslovnoj ulozi Majkl Dudikof, tadašnja zvezda Džejms Dinovskog izgleda i ubojiitih borilačkih veština. Odrastanje u eri eksplozije akcionog žanra, vladavini nindži, Švarcenegera i Stalonea bilo je uzbudljivo.
Roditelji su me često vodili u bioskop. Imao sam prilike da posetim sve bioskopske dvorane rodnog Beograda. Prvi susret sa velikim platnom desio se u sali bioskopa „Zvezda“. Bio sam opčinjen „Čudesnom Šumom“ – legendarnim, animiranim filmom Milana Blažekovića, genijalca hrvatske škole crtanog filma. I danas osećam miris sale, teksturu mebla od koga su bila sačinjena sedišta, intenzitet svetla, veličinu platna, specifičnu atmosferu – nalik komunama u kojima su obitavali strastveni proždrljivci celuloidne poslastice.
Tvoja ljubav prema filmskoj umetnosti se razvila rano. Čini mi se da su režija i gluma najpopularnije profesije za mlade filmofile. Ti si odabrao scenografiju i grafički dizajn u kontekstu filmskih postera. Zašto i kako?
Kada je reč o scenografiji – želeo sam da kreiram razne svetove u kojima će glumac izneti svoj lik. Istraživanje prostora u službi filmskog dela slično je detektivskom poslu. Što više informacija pružiš o jednom periodu u kome se odigrava priča, o okolini u kojoj jedan karakter diše, jače potpomažeš ubedljivosti i verodostojnosti dela.
Od epohe do naučne fantastike – vizuelizacija je ključna. Kada rekonstruišeš prošlost vodiš računa o svakom detalju uz reference. Moj omiljeni segment jeste crtanje važnih scena, kadrova, takozvani prostorni koncept art, odnosno udaranje temelja u scenografskom poslu. Grafički dizajn i ilustracija takođe su moja velika ljubav, te sam napravio spoj, a to se može videti na filmskim plakatima koje ilustrujem.
Od malena sam bio fasciniran plakatima, njihovim kompozicijama, koloritom, crtežom velikih majstora. Uzbudljiv filmski plakat je prvi susret publike sa filmom koji će gledati u bioskopu – prvi udar na čula posmatrača i zato mora da pruži ruku i povede gledaoce kroz portal u fantastični svet. Filmske zvezde na ilustrovanim plakatima dobijaju potpuno novu dimenziju, njihova uloga je pojačana, akcentovane su sve njihove karakteristične crte i harizma. Ukoliko se doda i adekvatno okruženje, naglašena atmosfera i akcija, to je definitivno uspešan marketinški potez i vredno umetničko delo, kakvo poželimo uramljeno na zidu.
Koji je bio prvi filmski poster na kojem si radio, a na koji si najponosniji?
Prvi plakat koji sam ilustrovao bio je za kultnu seriju „Policajac sa Petlovog Brda”. Te 2017.godine, par dana nakon što je veliki glumac Ljubiša Samardžić preminuo, osetio sam potrebu da kreiram plakat kao omaž sjajnom Smokiju i jedinstvenoj seriji. Prošlo je tri godine od kako radim na plakatima kultnih domaćih ostvarenja. Do sada je nastalo preko 40. Među najdražim su „Poslednji Krug u Monci” i “Crni Bombarder”.
Tvoj rad u vezi sa filmskim posterima većinski je fokusiran na, da kažem, revitalizaciju jugoslovenskih filmova iz osamdesetih godina i svakako nas, ako ništa drugo, podseća na njihovu snagu i značaj. Da li ti je to bio glavni motiv kada si počinjao?
Veliki broj filmova ostavio je snažan pečat u istoriji domaće kinematografije. U zemlji koja više ne postoji snimljen je impesivan kontigent neponovljivih naslova koji do danas sijaju visoko na lestvici. U poduhvatu vraćanja slave filmskom plakatu birao sam ona ostvarenja koja volim, koja sam često reprizirao, uz koje sam se smejao, koji su mi budili maštu, mnoga pitanja, čije sam glavne junake doživljavao kao bliske u periodu detinjstva, odrastanja. To su filmovi meni jako dragi, te oni koji bude uspomene i emocije na vremena koja se više neće vratiti.
Kultni domaći naslovi zaslužuju adekvatnu prezentaciju, jer smatram da nisu imali prigodan tretman u vremenu u kome su nastali. To su većinom bili grubi kolaži sastavljani ovlaš od fotografija nastalih na snimanju. Nije se pridavao veliki značaj izgledu i kompoziciji, te se u meni probudila želja da počnem projekat – omaž jugoslovenskoj kinematografiji, zlatnom periodu filma. Moj duboki naklon velikanima.
Jesi li razmišljao o metodama popularizacije jugoslovenskog filma? Ta ostvarenja se teško pronalaze u dobroj rezoluciji na internetu, te je jedina opcija zainteresovanima Jugoslovenska kinoteka ili programi koncipirani po principu omaža na lokalnim festivalima.
Jugoslovenska kinoteka je pokrenula projekat VIP Kinoteka, čija je osnovna svrha restauriranje – remasterizacija čuvenih, filmskih ostvarenja koja su proglašena za kultnurno dobro. Uz pomoć digitalne restauracije desio se novi sjaj nekih od najznačajnijih dela domaće kinematografije. Moram priznati da sam oduševljen poduhatom Kinoteke i da sa velikim zadovoljstvom prisustvujem svečanim projekcijama remasterizovanih naslova. Nadam se da će se ova akcija uspešno nastaviti, jer je to pravi način da nove generacije gledalaca postanu svesne filmskog blaga iz naše bogate riznice, a stara garda da se podseti zlatnog vremena i ikona domaćeg filma.
Legendarni autor postera sa ovih prostora bio je Slobodan Mašić. Verujem da si upoznat sa njegovim stvaralaštvom. Voliš li posebno neki njegov rad i zašto? Ko su ti omiljeni autori postera sa naših prostora?
Gospodin Mašić je izuzetan umetnk. Volim njegove plakate za FEST koje je kreirao od 1971. do 1975. godine. Naravno, obavezno je pomenuti Mašićev dizajn vizuelnog identiteta za „Rane Radove” Želimira Žilnika, kao i „Nevinost bez zaštite” Dušana Makavejeva. Moram priznati, inspiraciju su mi odvajkada budili strani majstori filmskog plakata kao što su Drew Struzan, John Alvin, Bob Peak, Richard Amesel…
Ovi sjajni artisti su u periodu sedamdesetih i zlatnih osamdesetih godina bili najproduktivniji i ostavili pečat svojim besmrtnim ilustracijama za čuvene filmove u istoriji kinematografije. Na domaćem terenu bilo je svega nekoliko dizajnera, posvećenih filmskom plakatu poput Bate Jugovića i Boleta, što je još jedan razlog moga angažovanja u ovoj specifičnoj umetničkoj disciplini.
Otkrij nam svoja tri omiljena jugoslovenska filma.
Teško je izdvojiti samo ti naslova, ali hajde neka to budu spektakularni partizanski filmovi – „Bitka na Neretvi”, „Most” i „Partizanska Eskadrila”.
A koja tri jugoslovenska filma i stručna i šira publika nepravdeno zaboravljaju?
Na mojoj listi stoje „Daleko Nebo” (1982) u režiji Stjepana Čikeša (neki od kritičara su ga upoređivali sa američkim Top Ganom). Tu je i horor film „Sveto Mesto” (1990) u režiji Đorđa Kadijevića i „Pun Mesec nad Beogradom” (1993) u režiji Dragana Kresoje.
Ko je, po tvom mišljenju, nezamenljiva diva jugoslovenskog filma?
Apsolutno, bezuslovno Milena Dravić.
Ti si i veliki kolekcionar filmova. Postoji li neki raritetni naslovi u tvojoj kolekciji i koji su?
Posedujem preko 1 700 original Blu ray izdanja filmova. Kolekcija se svakoga meseca uvećava. Sačuvao sam oko pet stotina originalnih VHS kaseta sa kultnim filmovima. Neke su i dalje neraspakovane, kupljene ‘80-ih u New Yorku.
Takođe, tu su i izdanja nekadašnjih domaćih distributera Tuck Vision, M Export-Import, First Production i ostalih. „Gunisi“, originalno VHS izdanje nekadašnjeg Jadran filma iz Zagreba, mogu reću da spada u raritete. Primerak je fantastično očuvan, gledljiv i veoma vredan.
Želim pomenuti i „Lady Beware”(1987) sa sjajnom Diane Lane u naslovnoj roli. Retko ko se seća ovog ostvarenja koje postoji samo na VHS kaseti i ne može se naći na našim prostorima. U svetu postoji svega nekoliko primeraka, a jedan od njih je na mojoj polici.
Predaješ scenografiju na Fakultetu savremenih umetnosti. Kakav je tvoj profesorski pristup? Koje filmove puštaš studentima?
S obzirom na to da predajem filmsku scenografiju, običaj mi je da studente provedem kroz istoriju filma nešto šire. Rekao bih da je to jedan rolerkoster koji prolazi kroz razne žanrove i periode kako svetske, tako i domaće kinematografije.
Ako govorimo isključivo o značaju scenografije i njenom doprinosu filmskom delu, osvrćem se na zlatna vremena kada su se gradili ogromni dekori u filmskim studijima u Košutnjaku, te pomenem jedinstveni film „Dugo Brodovi” u režiji Džeka Kardifa.
Ovo je bila anglo-jugoslovenska koprodukcija, spektakl za koji je legendarni scenograf Veljko Despotović izgradio čitava naselja. Zatim pomenem Partizanske filmove, te domaće vesterne za čije potrebe je angažovana jugoslovenska narodna armija, koja je pomagala ne samo u izgradnji setova već i učestovala u masovnim scenama.
Zaustavimo se malo i u studiju Barrandov u Češkoj u kome su snimani veliki naslovi pa i „Underground” Emira Kusturice, za čije potrebe je veliki Miljen Kreka Kljaković kreirao i izgradio kompletnu scenografiju, a na istom tom mestu snimljena su čuvena ostvarenja kao što su „Amadeus”, „Nemoguća Misija”, „Sibirski Berberin” i pregršt drugih, čuvenih filmova. Na početku semestra, studentima dajem filmsku lektiru. To je spisak koji broji na stotine važnih ostvarenja, koje su dužni da pogledaju do kraja svojih studija.
Šta to ne bi trebalo da propustimo na Festu koji je u toku?
Kada je u pitanju glavni takmičarski program, nikako ne bi trebalo propustiti novi film Srdana Golubovića “Otac”. Tu je i Fest Klasik program gde će publika imati prilike da pogleda mnoštvo starih naslova kao što su „Prvi Građanin Male Varoši”, „Tajvanska Kanasta”, „Divlji Anđeli” i pravu poslasticu u vidu finalne verzije „Apokalipsa Danas”.
Kad smo već kod Festa, koji će ove godine protiče u znaku Bekima Fehmijua, koji ti je omiljeni film sa njim u glavnoj ulozi?
Bekim Fehmiu jedan je od velikana jugoslovenske kinematografije. Ostvario je sjajne uloge u skoro pedeset filmova. Izdvajam dva naslova – „Skupljači Perja” i „Specijalno Vaspitanje”.
Gde su do sada organizovane tvoje izložbe? Planiraš li uskoro neku novu? Sećam se sjajnih reakcija publike na tvoju izložbu u Galeriji Polet.
Stekao sam dosta poštovalaca projekta vraćanja slave filmskom plakatu. Izuzetno sam zadovoljan kako reaguju kolege, prijatelji i ljudi koji prate moj rad. Svi se slažu oko ideje čuvanja sećanja na kultne filmove. Veoma mi znači što su značajni filmski autori videli moj angažman i pohvalili projekat. Imao sam čast da se sretnem sa mnogim rediteljima, scenaristima kultnih ostvarenja jugoslovenske kinematografije i sa njima evociram uspomene na zlatan period filma. Do sada sam plakate izlagao u galerijama Parobrod, ŠTAB, Polet i Muzeju Jugoslovenske Kinoteke. U bliskoj budućnosti planiram još izložbi na kojojima ću prikazati nove ilustrovane plakate koji se rađaju iz meseca u mesec.
Fotografije: privatna arhiva
0 Comments