Sanja Stojkov se po prvi put susrela sa tetoviranje tokom srednje škole, kada se kod nje, po prvi put, i javilo interesovanje za ovaj vid umetnosti. Svoju prvu tetovažu na koži uradila je tokom svoje prve godine fakulteta kada je počela da tetovira. Kako kaže, nije ni slutila da će se time baviti narednih 13 godina. Danas, pod svojim umetničkim imenom Neon Black, Sanja je deo tattoo kolektiva Kobra deluks, a u četvrtak, 23. maja u art habu Kula biće otvorena i njena samostalna izložba pod nazivom Super fragment. Tom prilikom, posetioci će moći da vide nove radove, koji će posle izložbe biti dostupni za tetoviranje. Jedan deo novog „flash book-a” (kataloga sa svim crtežima) biće vidljiv na velikim platnima i kroz druge medije sa kojima je Sanja odlučila da se upozna i poigra, dok će ostatak kolekcije biti dostupan putem linka, koji će zainteresovani za tetoviranje moći da dobiju od nje lično.
O svemu što nas očekuje od ove izložbe, ali i o njenom radu generalno razgovarali smo sa ovom umetnicom.
Sanja Stojkov
Sećaš li se prve tetovaže koju si nekome istetovirala? Kakav ti je sada odnos prema njoj?
Sećam se naravno, bio je neverovatan osećaj. Zapravo se ta tetovaža i dalje odlično drži. U pitanju je portret Džimija Hendriksa. Mislim da sam imala sreće, nisu sve prve bile tako uspešne. Ju, ne bih se nikad vraćala na početak, nije bilo lako i trebalo je dosta vremena dok se nije zakotrljalo!
A koja je tvoja prva tetovaža?
Moja prva tetovaža je papirni brodić, uradili smo ga grupno na nekoj ludoj novoj godini u Budimpešti u kući Jovana Dučića. Uslovi su bili haos, ali je ostalo drago sećanje.
Da li samu sebe tetoviraš? Kakav ti je odnos prema tome?
Pokušala sam nešto sitno par puta, mada mi je draže da iscimam kolege, uvek je neko raspoložen. Takođe, shvatila sam da imam više saosećanja za mušterije nego kad samu sebe tetoviram, tako da nema potrebe da se samopovređujem.
Tetoviraš samo crnom bojom sa minimalnim izuzecima, i spomenula si da tu postoji još dosta prostora za istraživanje na tom polju, šta je ono što te najviše inspiriše i privlači kod crne boje?
Crna me nekako i dalje vrlo inspiriše, s obzirom da mogu i dalje kroz nju da se u potpunosti izrazim, nemam potrebe za velikim iskoracima. Kada mi bude zafalilo malo boje u stvaralaštvu, pitaću nekoga da mi pozajmi, pa ću vratiti.
Šta te još inspiriše i utiče na tvoju estetiku?
Sa razlogom su klišei istiniti, kao i da je inspiracija svuda. Muzika je apsolutno uvek prisutna u različitim oblicima. Šaltam žanrove stalno, istražujem novo i rado se vraćam i poznatom. Koristim je kao osnovno gorivo koje diktira raspoloženje i obrnuto. Pored konstano stimulišuće muzike, crpim dosta inspiracije iz starih fotografija koje su izgubile pripadnost kroz vreme i čudnim putevima interneta. Kolažiram ih u motive i tako im dajem nov život kojima se povrati pripadnost kada budu izabrani za tetovažu. Dosta i sama fotkam.
Takođe, puno ideja zapisujem u hodu, kada vidim nešto inspirativno, čujem, povežem. Stalno se vraćam tim spiskovima, koje posle često ni sama ne mogu da dešifrujem. Ali nekako ako uspem da ih prevedem u ilustraciju, nađu svoj put do mušterije i dobiju na celini sa njihovom pričom.
Šta je bitno da jedna tetovaža ima da bi bila dobra?
Dobro pitanje, mislim da mi se kroz godine istraživanja i građenja tog imaginarnog igrališta, nekako izoštrio pogled za nešto što meni deluje kao da ima elemente da bude dobar crtež i potencijalna tetovaža. Jasnoća, svedenost, likovnost, čvrsta kompozicija i jak i skladan kontrast. Tu učestvuje i moj mali unutrašnji grafički dizajner.
Tako da jasnije znam šta tražim i kako ideju da pretočim u „tačan crtež”. Nauči čovek sve bolje da laže sa što manje informacija. Mislim na svedenost u dvodimenzionalnom monohromnom smislu.
Deo si kolektiva Kobra deluks, koliko je važno za jednog tattoo umetnika da ima dobar kolektiv u kom radi i stvara?
Volim što sam u kolektivu, prošle godine smo napunili 10 godina i to me čini vrlo ponosnom. Naučila sam dosta kroz rad u tolikom sastavu gde su svi različiti, a sa jakim karakterom. Uvek je dinamično, zabavno i kad treba izlazimo jedni drugima u susret. Nisam uvek za masovnost u samom prostoru, ali dokle god ja imam prostora nesmetano da radim, kuća nije tesna.
Kakva je, po tvom mišljenju, tattoo scena kod nas u Srbiji, a kakva u regionu?
Imam utisak da je scena dosta bolja nego što je bila, što je prirodno. Takođe, ima dosta novih kolega koji doprinose duhu vremena, što mislim da je super. Mislim da je u inostranstvu tetovaža dalje daleko prihvaćenija i samim tim i traženija, ali radimo na tome.
U četvrtak, 23. maja, će u Kuli biti otvorena tvoja izložba Super fragment. Koja je simbolika samog naslova? Zašto baš super fragment?
Kad se svi fragmenti ujedine, dobijamo super fragment. Opet deo jedne celine. A sa druge strane, super uz fragment mi malo daluje rasterećenije. Preozbiljno mi je zvučalo samo fragment, nisam rezonovala sa time. Čar je u rasterećenosti u artu, treba se igrati.
Tom prilikom će ljudi videti tvoje fleševe u različitim formatima, zašto si se odlučila za takav koncept?
Odlučila sam se da se upustim u pravljenje izložbe iz nekoliko razloga. Jedan od njih je da se malo izmestim iz zone komfora. Sa dobijenim datumom zacrtala sam da ću da generišem novu količinu flesheva i sastavim nov flash book (katalog sa crtežima) koji su posle dostupni za tetoviranje. Tako da je izložba poslužila kao motivacija. Takođe, povod da istražim neke nove tehnike koje sam dugo želela da probam i da kroz njih sprovedem svoje radove. Ručni vez i tekstil mi već neko vreme leže kao tehnika u kojoj vidim svoje radove da nisu na papiru ili koži, pa mi se učinilo kao logičan nastavak se oprobam u tehnikama izrade tapiserije. Rezultate ćemo zajedno da vidimo.
Koji su ti omiljeni motivi koji se često prepliću i pojavljuju na tvojim fleševima?
Hmm, motivi koji koji mi se ponavljaju, rekla bih na prvom mestu, ptice, pa vatra i srce, pa zaljubljene melaholične žene i bokseri. Hah! Prvi put obraćam pažnju na ovaj spisak, zanimljivo.
Koji savet bi dala ljudima koji žele da počnu da tetoviraju?
U redu je da ne znate sve, imate priliku da pitate bez srama jer se sve uči. Strpljenje od početka i zauvek u svemu i sa svima. Nov alat se savladava (ovo i sama sebe podsećam sad sa mašinom za tapiseriju) i praksa je najbitnija. Takođe, pitajte se da li ulazite u tetoviranje zbog para ili ljubavi. Može i jedno i drugo, ali je bitno znati koji je motiv. I obraćajte pažnju na sve i uvek (opremu, mušterije, higijenu, sebe i na atmosferu) .
Izložba Super fragment će biti otvorena do 16. juna. Radno vreme galerije je svaki dan, osim ponedeljka, od 17 do 21h. Muzička podrška otvaranju izložbe Nevena Jeremić i Little Lu.
Fotografije: Ilya Daesque
0 Comments