Jubilarni, 30. Festival autorskog filma počeo je u petak, 22. novembra. U okviru Takmičarskog programa festivala prikazan je film Mogućnost raja reditelja Mladena Kovačevića. Film prati živote likova na neimenovanom rajskom ostrvu. Opčinjeni ostrvom, u potrazi za srećom, protagonisti filma se bore s beskrajnom neuravnoteženošću između životnih mogućnosti i pitanja kakav život bi zapravo trebalo živeti. Mladen Kovačević je producent, reditelj i scenarista poznat po višestruko nagrađivanim filmovima Anplagd (2013), Zid smrti i tako to (2016), 4 godine u 10 minuta (2018), Srećna Nova, Jivu (2020), koji je premijerno prikazan u Roterdamu i osvojio Srce Sarajeva za najbolji dokumentarac, i Još jedno proleće (2022), čija premijera je bila na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima.
Mladen Kovačević | Foto: Tanja Drobnjak
Film Mogućnost raja prikazan je u takmičarskom delu programa na 30. FAF-u. Da li je raj moguć ili uvek ipak ostajemo u čistilištu?
Bez obzira što je raj, kao simbol sreće, samo ideal mašte, iza potrage za rajem krije se potreba svakog pojedinca za samoostvarenjem. Svaka odluka koju u životu donesemo, vodi nas ka nekoj drugačijoj verziji nas samih, i čak i na mestu koje podseća na zemaljski raj, ostaje pitanje – da li je baš to život koji bi trebalo da živimo. Egzistencijalna tenzija kao posledica slobode, životnih mogućnosti, uvek je prisutna, i kao u Danteovom „Čistilištu”, za razliku od „Pakla”, likovi u filmu se kreću, ne odustaju. Čistilište je uprkos patnji, prepuno nade. Ne znam da li je raj, ni u simboličkom smislu, moguć, ali ta potraga motiviše etička pitanja šta je dobar i kako ga živeti, koja su centralna za ljudsku egzistenciju.
Ovaj film je, kako ste sami izjavili, inspirisan Dantevom Božanstvenom komedijom. Koje teme i motive ste uneli u vaše ostvarenje?
Ta veza sa Božanstvenom komedijom je vrlo suptilna. Poslužila je kao inicijalna inspiracija, kao priča o životnoj krizi, i dala je formalni okvir u smislu izbora lokacije i strukture filma. Dante je smestio čistilište na ostrvo, u sred okeana, na drugoj strani sveta. Na takvom ostrvu događa se i radnja ovog filma. Danteovo čistilište ima sedam krugova, i zemaljski raj na vrhu, a ovaj film ima sedam priča i prolog koji se događa na vrhu ostrva, gde lokalna deca žive jedan sasvim običan život, i bez obzira što su okruženi palmama oni tu ne vide ideju raja, kao što je mi vidimo u takvom okruženju. To se reflektuje na ostatak filma. Kao da raj nije stvar okruženja, već način na koji percipiramo to okruženje. Film se završava scenom sa roniocima koji zaranjaju u opasan, neistražen, mračni okean. Dante, zajedno sa Vergilijem, dolazi do čistilišta, tako što izroni kroz okean, bežeći iz pakla. Postoje tu još neke analogije, koje je teško, ili čak nemoguće uočiti gledanjem filma, ali one su samo inspirisale određene elemente narativa, i nisu ključne za razumevanje. Ovaj film ne insistira na idejama, ne gura ih usiljeno u prvi plan, već omogućuje jedan vrlo direktan filmski doživljaj života protagonista.
Da li su još neka dela ili stvaraoci, izuzev Dantea, bili deo inspiracije za Mogućnost raja?
Dok je nastajao ovaj film čitao sam i Prusta. I film se možda na sličan način opire gledaocu narativnom nekonvencionalnošću. Fragmenti priča nisu povezani diskurzivno, ne insistira se na vezama koje su linearne po pitanju primanja i davanja smisla, nema tog linearnog narativnog niza. Veze između fragmenata su intuitivne, vraćamo se na iste motive, kako sam ja uvek razumeo Prustovo pisanje.
Radnja filma izmeštena je u prostore Indonezije i čuje se engleski jezik. Kako ovaj izbor lokacije i jezika doprinosi komuniciranju teme i ideje filma?
Ono što je nekada bila kolonijalistička potraga za bogom, zlatom i slavom, sada je potraga za srećom. Stereotipne slike raja skoro uvek su ukrašene tropskom vegetacijom, i danas su slike tropskih ostrva najbliže našoj ideji zemaljskog raja. I svi bi da poseta ta mesta, da tamo žive, da ugrabe deo raja za sebe. Ipak, to mogu samo oni koji su privilegovani da mogu da otputuju i žive neku drugačiju verziju sebe. To većina ne može. Lokalci na ovim ostrvima to ne mogu. Zato su likovi u filmu uglavnom stranci, i govori se, pored indonežanskog, engleski, ruski, srpski. To pocrtava motive suživota sa očigledno stranim okruženjem, tenziju između ljudskih očekivanja i realnosti.
Ovaj film nastao je u koprodukciji sa Švetskom. Kako je došlo do ove saradnje?
Švedski filmski institut finansirao je moj film „Srećna Nova, Jivu”, i nastavili smo da sarađujemo. Ovog puta to nisu isti švedski producenti, ali su deo istog miljea, razmišljamo o filmu slično.
Kako ste zadovoljni saradnjom sa ostatkom autorskog tima?
Za mene je zajednički kreativni proces jako bitan, mada se kao reditelj često osećate sami. U konačnom utisku narativne preciznosti, iako je postupak prilično nekonvencionalan, najznačajnija je montaža Jelene Maksimović sa kojom sam uradio pet dugometražnih filmova. Snimatelj Marko Milovanović, podjednako kao i ja, uživa u jednostavnosti, i zajedno se trudimo da nas ne zavede likovnost prostora u kojima snimamo. Jakov Munižaba takođe ima sličan ukus, on uobliči film svojim pažljivo promišljenim pristupom. Muzika švedske kompozitorke Rebeke Karijord kao da je pojačala utisak transcendiranja svakodnevica, i pocrtala univerzalnost centralne ideje. I naravno, tu su likovi, koji jako dobro razumeju ovakav filmski postupak, i njihove ideje su veoma bitne u filmu koji nije toliko dokument realnosti, koliko je iluzija dokumentarne realnosti koja nastaje kao posledica indikacija, intervencija, situacija koje ja zajedno sa likovima iniciram.
Mogućnost raja je imao svoju domaću premijeru na FAF-u. Kako gledate na to?
FAF je za sve nas koji slično razmišljamo o filmu, najbitniji festival. Ti raznovrsni autentični autorski izrazi su definisali naš odnos prema filmu. Naravno da mi je drago što će moj film imati domaću premijeru u takvoj selekciji.
0 Comments