fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Sve što sam predstavila na izložbi je ceo život prisutno u meni

Razgovarali smo sa umetnicom Kristinom Simić povodom njene izložbe Ne stajem i Nestajem, koja je otvorena u Kuli
Piše: Marija Milić

24. April 2023

Ne stajem i Nestajem naziv je izložbe mlade umetnice Kristine Simić koja je trenutno otvorena u galeriji Kula, u Cetinjskoj 15. Izloženi radovi za umetnicu predstavljaju jednu vrstu otvaranja, jer je veliki deo svog života i osećanja prenela na crteže. U svom skečbuku je još pre tri godine zapisala misao koja je sada naziv ove izložbe. Nestajanje za nju ne predstavlja odsustvo već prisutnost u trenutku u kom se nalazi, dok joj upravo crtanje najviše pruža taj osećaj. Kristina svoje radove stvara tako što prvo nastane fotografski predložak, dok je crtež njen način da akrilnim markerima oživi te zabeležene momente i spasi sećanja na situacije koje su joj inspirativne. Njeni radovi prikazuju specifične priče koje predstavlja kroz različite formate, a inspiriše je sve što je vezano za refleksiju, zamućivanje i morfozu.

Sa Kristinom Simić razgovarali smo o aktuelnoj izložbi, o tome šta za nju znači nestajanje, kako funkcioniše proces izrade njenih radova, kako je kreirala svoj umetnički izraz i šta je najviše uticalo na njeno stvaralaštvo.

Kako je došlo do saradnje sa Kulom, zašto je za tebe ovaj prostor bio zanimljiv?

Kristina Simić: Već nekoliko meseci unazad intezivno razmišljam o tome kako bih volela da izložim radove i onda sam početkom marta dobila poruku od Dušana Savića, kustosa izložbe, gde je izrazio istu tu želju, tako da se saradnja desila nekako kosmički i takav je osećaj bio.
Kula nije klasični galerijski prostor, inspirativan je i ima posebnu atmosferu u kojoj sam odmah mogla da zamislim svoje crteže.

Prošle su dve nedelje od otvaranja izložbe, kakvi su tvoji utisci?

Srećna sam što sam imala priliku da podelim sa ljudima uživo svoje radove i svoj svet, jer sve što sam predstavila na izložbi je prisutno ceo život u meni, tako da sam ovo doživela kao neko otvaranje. Energija koju osetim prilikom takvog otvaranja me inspiriše i motiviše za dalje stvaranje. Otvaranje izložbe mi je bilo posebno zanimljivo, jer nemam često priliku da doživim atmosferu gde se desi spoj toliko različitih ljudi na jednom mestu, ali sam bila oduševljena ljudima i posetom kada smo imali vođenja i listanje sveščica kao aktivnost. 

Fotografije: Luka Milovanović

Naziv izložbe je posebno zanimljiv i može se tumačiti na više načina, šta nestajanje i ne stajanje predstavlja za tebe?

Naziv je nastao kao zapis u jednom skečbuku pre tri godine, u periodu kad sam intezivno crtala i kad mi je ta aktivnost predstavljala neku vrstu meditacije. Taj osećaj se održao jer i dalje imam isti doživljaj, samo je još dublje i dalje nestajanje. Sa druge strane nestajanje ne smatram kao odsutnost, već prisutnost u trenutku u kojem se nalazim sada. Crtanje, odnosno redovno crtanje mi najviše pruža taj osećaj i otprilike gledam na ovu aktivnost kao glavno sredstvo u tom procesu.

Približi nam tehniku kojom radiš, kako izgleda proces nastanka radova?

Prvo tražim i biram fotografije koje bih crtala, nekad namenski i tematski izaberem, ali često samo po osećaju. Nakon što odradim osnovnu skicu olovkom, sve pređem rapidografom. Za bojenje koristim Winsor&Newton markere koji su na bazi alkohola, i nanose se u slojevima boje koja ne ostavlja klasične tragove markera, već je sve ujednačeno i doprinosi utisku printa koji želim da postignem. Nekad i pre bojenja, ali uglavnom za kraj, volim da se pozabavim teksturama i senkama koje dobijam kroz tačkice i linije.  

Radovi su jako detaljni sa dosta elemenata i boja, koliko ti je otprilike potrebno da završiš jedan rad?

Zavisi od detalja i formata. Postoje radovi koje još uvek nisam završila. Nekad ih završim u jednom dahu, kada intezivno osećam ono što radim, a nekada se udaljim od rada ako nisam sigurna u kom smeru bih išla i vratim se kada sam spremna da nastavim. Najbitnije mi je da na rad ne gledam kao na parče papira koje treba se oboji, već priču koju bi trebalo ispričati u pravom momentu.

Građenje svog prepoznatljivog izraza ume da bude jako izazovno za mlade umetnike, kako si ti otkrila svoj stil?

Do pronalaženja svog stila sam došla tako što sam se oslobodila ideje da treba da imam određeni stil. Ta ideja me je previše opterećivala i brinula, jer sam tokom studiranja imala različite faze i načine na koje radim stvari, i uvek sam mislila da je to loše, jer su svi ostvareni umetnici bili prepoznatljivi po nečemu specifičnom. Zato sam odlučila u nekom trenutku da nema smisla da razmišljam u tom pravcu, i da je jedina loša stvar tu da ograničavam sebe. Kada sam se rešila toga, samo sam se prepustila istraživanju i igri, radila sam onako kako mi je dolazilo. Zatim se vremenom i desio ovaj stil, i pre bih rekla da sam ga kreirala nego našla, jer je on proizašao iz svega što je prethodno bilo prisutno. Na kraju, pristup crtežu je promenljiva stvar, smatram da je važnije zadržati radoznalost i razviti senzibilitet.

Radovi su uglavnom nastajali tako što na početku uradiš fotografski predložak, koji kasnije oživljavaš akrilnim markerom, zašto ti je važno da oživiš taj zamrznuti momenat?

Od trenutka kad sam krenula više da fotografišem telefonom shvatila sam da sam zbog mora fotografija sve manje fokusirana na sam doživljaj zasebnog zamrznutog trenutka. Neke kadrove nisam želela da izgubim i zaboravim u hiperprodukciji, tako da sam izabrala crtež kao način na koji želim da spasim sećanja na situacije koje su mi inspirativne. Kada krenem sa iscrtavanjem fotografije onda se znatno više posvetim kadru i osećaju koji mi je doneo. Tako da je to neka vrsta potrebe i želje da osetim svaki prisutan detalj i na taj način prenesem i produžim trenutak van okvira fotografije na papir. 

Na vođenju si prikazala i svoje svesčice u kojima crtaš, radovi su jako malih formata što zahteva dodatnu preciznost, kako je došlo do toga da to bude neka vrsta tvog ilustrovanog dnevnika?

Sa iscrtavanjem sveščica sam krenula u trenutku kad sam počela intezivno da učim i bavim se 3D modelovanjem. Taj proces je zahtevao dosta vremena za kompjuterom i osećala sam da mi je važno da u pauzama stvaram na papiru kako bih se distancirala i odmorila od ekrana. Pored toga, prethodno sam uvek samo nabavljala i iznovala započinjala skečbukove koje sam ostavljala nedovršene i često sam se pitala i maštala o tome kako bi za promenu bilo da listam svesku gde je svaki crtež potpun do mere da deluje kao print. 

Kao što si spomenula sveske su malih formata, a to je dodatni faktor koji je uticao na stvaranje neke vrste intimnosti i samim tim takvi radovi zahtevaju drugačiji pristup. Takođe tu je i praktičnost A6 formata. Sveska koja je uvek zgodna za džep, tako da su crteži nastajali na različitim putovanjima i lokacijama, i najvažnije – u trenutku kada to osetim. 

Čemu te je naučio proces pripreme za ovu izložbu?

Imala sam malo vremena i mnogo ideja šta želim da predstavim. Shvatila sam da postoji samo jedan način da realizujem svoje ideje, a to jeste da se fokusiram i ne zaboravim ni u jednom trenutku da uživam u procesu, jer bi onda sve izgubilo smisao. Takođe sam naučila da je važno biti realan. Ili makar da poslušaš nekog ko jeste. Uvek mi je zanimljivo da zamišljam šta bih ja još tu mogla novo da stvorim, a u ovom procesu sam krenula da razvijam neke dodatne ideje koje su prilično neizvodljive zbog vremenskog ograničenja, srećom Dušanov glas razuma me je osvestio i vratio na glavni cilj.

Šta je najviše uticalo na tvoje stvaralaštvo?

Otvaranje ka novim stvarima, putovanja, ljudi i unutrašnji svet koji je obojen svim tim uticajima.  

Imaš li omiljeni motiv?

Sve što je vezano za refleksiju, zamućivanje i morfozu me inspiriše. 

Da li nam u narednom periodu pripremaš nešto novo?

Već dugo imam ideju da dodatno oživim crteže i kreiram 2D animacije. Maštam o tome i volela bih da nađem način da zadržim atmosferu crteža kroz taj proces gde će biti zapravo i minimalni pokret u animaciji, ali dovoljno efektan da uz muziku odvede u neki novi svet. 

Naslovna fotografija: Privatna arhiva

Preporučeni tekstovi

Ne postoji nepotrebno znanje

Ne postoji nepotrebno znanje

Sa Žarkom Stevanovićem, čuvenim tragačem iz Potere popričali smo o kvizovima u Srbiji, kako onima na TV-u, tako i onim iz pabova

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *