Sertač Ogul je autor primamljivih, rado posećenih „Midnight orient“ žurki. Sa potpisom „As smooth as“, ovaj turski muzičar radi kao DJ širom Balkana, pravi svoju muziku i planira radio emisiju. Beograd je postala njegova nova životna adresa, nakon što je pre četiri godine ovde upisao master studije kao advokat iz Istanbula. Njegov bajkovit i, čini mi se, vrlo precizan opis Beograda „…kao da je neki interesantni, izmišljeni deo Istanbula“ deo je priče koju delimo sa vama. O muzici, životnom putu Sertača Ogula i umetničkoj sceni prestonica Srbije i Turske, čitajte u tekstu koji sledi, a poslastica vas čeka na kraju.
Nastupaš pod nazivom „As smooth as“. Šta to, zapravo, znači?
Sertač Ogul: Ime je došlo od jednog mog prijatelja koji se potpisuje kao „Bulka“. On izvodi smooth chill hip hop. Bio je DJ u Istanbulu a zatim se preselio u Pariz, na Sorbonu, gde se i dalje bavi istim zvukom. Kada sam se doselio u Beograd intenzivno sam slušao njegove set liste. To je vesela, razdragana muzika. Moj bivši cimer i ja smo, na početku klupske karijere u Beogradu, puštali upravo takvu vrstu muzike i mešali je sa orijentalnim zvukom. Ime koje koristim „As smooth as“, zapravo dolazi od „Bulke“ jer je, u periodu kada sam ga intenzivno slušao, imao radio emisiju „Smooth down“. To me je inspirisalo.
U jednom intervjuu si rekao da su ti lokalci pomogli u tome da tvoj zvuk i cela priča oko „Midnight Orienta“ evoluira poslednjih godina. Na koji način su pomogli?
Pomagali su na razne načine. Kad god bih puštao muziku negde, ili zakazivao nastupe, vrata su mi bila otvorena. Ljudi me ovde nisu posmatrali kao stranca koji nešto pukašava već su imali poverenja u mene i poštovali to čime se bavim. Uvek su bili za saradnju. Primetio sam i da su mi lokalni DJ-evi pomagali, bez obzira na to kojoj generaciji pripadaju. Svi su otvoreni, što je jako lepo.
Da li možeš sebe ponovo da vidiš kao deo muzičke scene Istanbula?
Da. Pre nego što sam se doselio u Beograd, scena u Istanbulu je bila okrenuta zvuku koji je aktuelan na zapadu. Posle 2013, zbog nestabilne političke situacije, bukiranje inostranih DJ-eva je stalo. Organizatori svirki i različitih manifestacija su se koncentrisali na lokalnu scenu. Na svim događajima danas dominiraju turski muzičari. Tako se stvorila jedna zasebna scena u kojoj je vrlo čest istočnjački zvuk. Danas ako slušate bilo koji bend u Turskoj, ili bilo kog muzičara, primetićete da u tome što radi postoje elelementi etno zvuka, nečeg autentičnog. To nije bio slučaj pre četiri ili pet godina. U tom smislu, ja bih sa muzikom kojom se bavim tamo dobro prošao, ali ne planiram da se vratim, zadovoljan sam životom u Srbiji.
U kom smislu je ovdašnja publika drugačija od drugih i šta je za nas posebno specifično?
Ovde je veoma dobro utemeljena i živa kultura slušanja elektronske muzike. Takva scena u Istanbulu ne postoji. Tamo je elektronska muzika počela da se širi dosta kasnije i propustili smo određene epohe u razvoju tog zvuka koje ste vi veoma dobro ispratili. Na primer, era u kojoj je dominirao tehno ili rejv kod nas nije postojala. Recimo, klub kao što je „Drugstore“ tamo ne postoji. Moji omiljeni srpski DJ-evi imaju veoma specifičan zvuk. Koliko sam uspeo da primetim acid house zvuk je ovde uvek prisutan. To je jako lepo videti i to nije slučaj u zemlji iz koje dolazim. Zato ovdašnja publika ima mnogo iskustva u različitim žanrovima elekronske muzike i u tome uživam.
Srbija te je privukla kao mesto za život. Šta najviše?
Beograd me podseća na Istanbul od pre deset, petnaest godina. To je bilo dobro vreme za život tamo. Ali, mnogo toga se u međuvremenu iskvarilo počevši od zagađenja pa do objekata koji su srušeni. Ljudi su ovde i tamo veoma slični. Beograd liči na moj grad, reke me podsećaju na Bosfor, tvrđava takođe. Beograd kao da je neki zanimljivi, izmišljeni deo Istanbula.
Koji je tvoj omiljeni turski slatkiš koji može ovde da se nađe?
Baklava. Ovde je baklava mnogo lepša nego u Turskoj zbog toga što vi stavljate daleko manje sirupa, što čini kolač mnogo ukusnijim.
Specijalno za „Oblakoder“ Sertač je osmislio mini playlist-u za vrele letnje dane.
Autor teksta: Ružica Vrhovac
0 Comments