U davnom prvom veku pre nove ere, Kornelije Nepot je rekao: „Šta priroda uskrati, niko ne može dati“ – a možemo reći kako danas, više nego ikada ranije, shvatamo suštinu ovih reči, strahujući od pretećih restrikcija prirode koje nas čekaju iza ćoška.
Dok se svaki lokalitet na Zemlji suočava sa sebi svojstvenim ekološkim preprekama, globalna populacija udružuje svoje snage u zajedničkoj borbi protiv fenomena koji preti da preoblikuje prirodu na kakvu smo do sada navikli, protrese tlo pod našim nogama i uvede nas u svet novih izgleda, pravila i zakona – koji neće biti tolerantan koliko i sadašnji.
Iako je tokom 60-ih godina prošlog veka globalni klimatski pokret ušao u period ekspanzije, početkom 21. veka je ušao u fazu rapidne popularizacije, rašireći se po celom svetu i sve više zauzimajući primarno mesto na političkoj sceni – tako je polako tema klimatskih promena pored naučnog konteksta, počela da igra i jako bitnu ulogu na polju globalne politike. Iako rešavanje problema klimatskih promena zahteva udruženje snaga na internacionalnom nivou, jako bitan faktor koji pre toga mora biti ispunjen predstavlja dobro nošenje sa ekološkim problemima na nacionalnom nivou.
O klimatskim promenama i njihovom značaju, kao i akcijama koje je potrebno sprovesti razgovarali smo sa Nemanjom Milovićem, osnivačem i urednikom portala Klima101, jedinog sajta u Srbiji koji se temeljno bavi pitanjem klime i koji aktivno radi na širenju bitnih informacija o klimatskim promenama.
Nemanja navodi kako su ga teme ekologije uvek interesovale dok je bio mlađi, iako im se tokom školovanja nije posvetio na ozbiljnijem nivou. Ipak, sve se promenilo kada je Nemanja krenuo da sprema svoj master rad na temu Uticaj klimatskih promena na zemlje u razvoju – to je bio momenat, u kom je, kako navodi, postao svestan da ne postoje značajni dokumenti koji se bave klimatskim promenama na srpskom jeziku, dok oni koji postoje, nisu čitki i dovoljno prilagođeni čitaocu.
Motivisan ovom situacijom, Nemanja je ubrzo realizovao svoju ideju o portalu koji deli relevantne tekstove i informacije o klimi i njenim promenama, tako da je marta 2018. godine, portal Klima101 otišao live. Već u narednih godinu dana, redakciji sajta se priključuju veliki stručnjaci, profesori sa fakulteta koji su svojim znanjem u ovoj oblasti samo doprineli kvalitetu sadržaja – i na taj način pomogli da Klima101 zauzme već ozbiljniju poziciju.
Kada se osvrnemo na Globalni klimatski pokret, možemo primetiti kako većinu aktivista čine mladi ljudi, tinejdžeri – pa čak i deca, koja se sa svojim ukazivanjem na problem klimatskih promena čuju glasnije od starijih generacija. Zbog čega je aktivna participacija mladih u ovakvim pokretima bitna, i šta utiče na to da se njihove reči glasnije čuju?
Nemanja Milović: Rekao bih da je prva i osnovna stvar ta što će mladi ljudi najviše i osetiti posledice klimatskih promena. Kada pričamo o porastu temperatura koje nas čekaju do 2050. godine, topljenju leda i raznim posledicama globalnog zagrevanja – stariji ljudi to doživljavaju kao apstraktan pojam, i na to gledaju kao na nešto što je od njih daleko. Sa druge strane, mladi ljudi, koji su rođeni početkom 21. veka i kasnije, znaju da ih posledice globalnog zagrevanja, kao i klimatske promene neće zaobići. Mladi vrlo jasno vide da će biti svedoci tih promena. Zbog toga mi je jasno zašto su prisutni i borbeni, a takođe, verujem da postoji i taj psihološki momenat malog bunta, sukoba generacija – gde mladi ne žele da dozvole starijima da kroje njihovu sudbinu.
Koliko aktivizam na internetu igra bitnu ulogu u borbi sa klimatskim promenama, da li na neki način doprinosi rešenju ili ima negativne posledice?
Živimo u digitalnom svetu, i svaka akcija koja se sprovodi, ukoliko nema tu komponentu online prisustva, teško da će biti efikasna. Na kraju dana, mladi ljudi dosta vremena provode na internetu, tako da svaka vrsta aktivizma na internetu igra bitnu ulogu u podizanju svesti o bitnim temama, poput klimatskih promena. To možemo videti na primeru mlade Grete Thunberg, koja je uz pomoć medija i interneta uspela da dođe do velikog broja ljudi širom sveta. Sa druge strane, kao i sve stvari koje su prisutne na internetu, imaju svoju lošu stranu – a to bi bilo pakovanje informacija u jako kompaktne pakete, gde ne postoji mnogo mesta za nijansirano posmatranje stvari. Sve je crno ili belo, dobro ili loše. Zbog toga, rekao bih da je internet super za osvešćivanje i brzo deljenje informacija široj publici na globalnom nivou, ali svakako da se ozbiljnije akcije teško mogu sprovesti samo online putem – odnosno, ako bi se sprovele, ne bi bile efikasne u potpunom rešavanju problema.
Klimatske promene su inspirisale ljude širom sveta da ujedinjeni izadju na ulice i na taj način pošalju poruku institucijama o bitnosti ovog problema. U septembru 2019. godine, u zemljama širom sveta organizovani su protesti koji su se odvijali u isto vreme, pod nazivom Climate Strikes. Od 150 država učesnica, Srbija je bila jedna od njih – sa pretežno mladim ljudima koji su tokom protestne šetnje iznosili svoje zahteve po pitanju globalnog zagrevanja. Koliko se uključivanje Srbije u internacionalni lanac borbe protiv klimatskih promena pokazao efikasno, sada skoro godinu dana kasnije? Kakva je svet u Srbiji o klimatskim promenama?
U Srbiji još uvek ne postoji svest o važnosti klimatskih promena. Istraživanja kažu da su ljudi u Srbiji generalno svesni o fenomenu klimatskih promena, ali ono što fali jeste upravo ta svest o važnosti ovog problema. To možemo videti i po broju ljudi koji je prisustvovao protestnoj šetnji za klimu septembra 2019. godine, a mložemo videti i po načinu na koji se ova tema tretira u medijima. Kod nas se to jako retko tretira kao ozbiljna tema, jako retko zauzima veći medijski prostor, i ja lično mislim da nikada nisam čuo da na televiziji najviši državni zvaničnici govore o temama globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Sve nas ovo vodi do zaključka da zapravo ta najbitnija svest, svest o važnosti ovog problema, ne postoji. Pored toga, uključivanje Srbije u internacionalni lanac borbe je jako bitna stvar, i ona se mora nastaviti, jer skoro godinu dana nakon protesta za klimu u Beogradu, možemo videti da se ništa značajno nije promenilo – a kontinuitet i istrajnost su jedini koji bi to mogli da promene.
Na koji način se pandemija Korona virusa, koja je i dalje vrlo aktivna u svetu, odrazila na mlade aktiviste i njihovu borbu protiv globalnog zagrevanja?
Definitivno da su sve teme pale u drugi plan dok se suočavamo sa trenutnim aktuelnim globalnim dešavanjima, poput pandemije. Prosto se nalazimo u novoj realnosti, ali i pored toga, klimatske promene su uspele da zadrže svoju relevantnost. Evropska unija je u toku svih novih dešavanja donela plan o oporavku ekonomije, koji u velikoj meri uzima u obzir klimatske promene i održivi razvoj, i na taj način pokazuje koliko ne smemo da zaboravimo bitnost ove teme, ma u kakvoj se situaciji nalazili.
Kada govorimo o aktivizmu u ovoj oblasti, koliko su u Srbiji prisutni mladi aktivisti i čime se najviše bave u Srbiji?
Generalno, mladi u Srbiji nisu uspeli da ostvare toliki uticaj kao što su to uspeli mladi u Evropi i svetu. Nažalost, glas mladih se ovde toliko ne čuje. Konkretno na protestu koji smo spominjali prethodno, deca i mladi ljudi su se obraćali okupljenom narodu. Zaista su imali dobre poruke, rekli su bitne stvari koje bi trebalo da nagnaju starije na neko temeljnije razmišljanje o klimatskim promenama, ali prosto, njihov glas ne uspeva da se probije. U Srbiji definitivno ima prostora za mlade lidere koji bi predvodili ideju održivog razvoja, jer jedino oni mogu da govore jezikom koji je mladima blizak – na taj način će se njihov glas jače čuti i moći će da ostvare uticaj među vršnjacima.
Koliko je aktivizam, u vidu podizanja svesti o ekološkom aktivizmu kod mladih, bitan?
Jako je bitan i važan, jer mladi šta god da rade, moraju da idu u školu. Dokle god priča o ekologiji u Srbiji ne bude institucionalizovana, teško da ćemo videti neke promene u značajnim razmerama. Rad sa decom na temu ekologije od samog početka je jako bitna, jer se na taj način rađa već neka kultura ekološke osvešćenosti. Radionice su jako bitne, predavanja, časovi, izleti… to su sve stvari koje bi na spontan način u mladim ljudima probudile tu svest o našoj sredini, kao i svest o tome kako prema njoj treba da se ophodimo. Takođe, mislim da ako bi došlo do institucionalizacije ekološke svesti, jako je bitno da se to deci prenosi na način koji ne stvara nove podele, u smislu da se jedna grupa identifikuje po tome što joj je stalo do životne sredine, a da se neka druga grupa identifikuje tako što „kontrira“ ovoj prvoj – već da podstiče stvaranje univerzalne vrednosti i zajedništva.
Da li je prisutnost ekološkog aktivizma u Srbiji dovoljna, u poredjenju sa brojem ekoloških problema sa kojima se suočavamo?
Definitivno nije. Ne kažem to da bih umanjio trud ljudi koji se bave ekološkim problemima kod nas, jer je evidentno da je količina energije koju ulažu u ovu borbu nemerljiva. Da nije njih, neka bitna lokalna pitanja, poput izgradnje MHE na rekama, verovatno ni ne bi bila rešena. Ali, kada ponovo pogledamo tu (ne)prisutnost u medijima i (ne)prisutnost na političkoj sceni, definitivno da je aktivizam u većoj meri potreban. Da se aktivizam nalazi na nekom većem nivou organizaije i da je veći broj ljudi uključen u samu ekološku borbu, samim tim bi ova tema bila važnija i medijima, i na kraju dana, donosiocima odluka. To se može videti na primeru zagađenosti vazduha ove zime i protesta koji su se u vezi toga održali – zagađenost ove zime nije bila ništa epohalno drugačija od prethodnih godina, ali smo prvi put imali priliku da čujemo kako se ljudi iz organa vlasti obraćaju po pitanju ove teme. Po mom mišljenju, aplikacije koje su na vizuelno lak i prijamčljiv način pokazivale nivo zagađenosti vazduha, su u tome igrale ključnu ulogu. Te informacije su se toliko širile društvenim mrežama, došle su do velikog broja ljudi – koji su se aktivirali i odlučili da pokažu svoje negodovanje. Iako se nikakva velika promena nakon protesta nije dogodila, iako nove mere koje su bile propisane nisu donele rešenje – došlo je do reakcije. Ljudi su reagovali i političari su to morali da uvaže. Kada neke druge ekološke teme izazovu takve reakcije kod ljudi, tada ćemo znati da je ekološki aktivizam u Srbiji uznapredovao.
0 Comments