Poslušaj audio verziju ovog teksta:
Da li ste nekada razmišljali o tome da jedan vaš klik, dislajk ili komentar može da utiče na nekog sa druge strane ekrana?
Vrtlog informacija i sadržaja koji do nas dolazi putem društvenih mreža često ume da nas povuče da reagujemo na stvari bez preteranog udubljivanja. Poznato je i da masa negativnih reakcija drugima daje hrabrost da i sami ostave još jedan, jer nisu sami u tome, te na taj način često kolektivno ponašanje može da nas zavara da smo u pravu. A dok koristimo društvene mreže, gubimo osećaj da sa druge strane postoje stvarne osobe sa emocijama. Tako jedna naša „kritika” nije na odmet, svađe i brojni uvredljivi epiteti i komentari su samo naše pravo da izrazimo mišljenje – sve to jer smo tu još uvek zaštićeni. Uvek možemo da uklonimo komentar, video, blokiramo korisnika ili izbrišemo profil i paf – deluje kao da više ne postojimo. Ipak, često naše reči i reakcije utiču na ljude sa druge strane, a posledice mogu biti različite. Lažni profili se zloupotrebljavaju, a šaljivi video snimci donose popularnost veoma brzo. Kontent se kreira nikad lakše, a često nauštrb ljudi koji nisu ni svesni toga.
Potresni slučaj samoubistva dvadesetdvogodišnjeg Mladena Dulića iz mesta Laktaši u Republici Srpskoj, sa razlogom je uzdrmao čitavu javnost. Kako se iz medija saznaje, upravo je video snimak na kome je Mladen usnimljen bez njegovog znanja i pristanka dok ga je Veljko Trišić (koji je snimio video) ismevao postavljavši mu razna pitanja na razgovoru za posao, doveo do toga da Mladen okonča svoj život.
Trišić se tokom snimanja videa podsmevao mladiću, iako se jasno moglo videti da njemu nije bilo nimalo prijatno. Nakon toga, zajedno sa Draženom Kudrom objavio je video snimak na TikToku, koji se ubrzo proširio i na ostale društvene mreže, ali i čitavim Laktašima.
Mladen je već sutradan, nakon objavljivanja video snimka, otišao u obližnju policijsku stanicu i slučaj prijavio nadležnim organima, nakon čega su u nedelju Veljko Trišić (44) radnik benzinske pumpe i Dražen Kudra (30) uhapšeni zbog sumnje da su počinili krivično delo neovlašćeno snimanje, dok su već u ponedeljak 31. oktobra pušteni na slobodu, prenosi se u tekstu na sajtu protala Mondo.ba. Trišić se tereti da je snimio sporni snimak, a Kudra da ga je podelio na društvenim mrežama.
Nažalost, mladić je u petak, nakon svega par sati otkako je policiji prijavio slučaj, izvršio samoubistvo. Kako se navodi, uzrok je upravo video snimak i veliki pritisak, raznorazni komentari i ismevanje koje nije mogao da podnese.
Nesporno je da je u ovom slučaju prekršeno pravilo neovlašćenog snimanja, a takođe i objavljivanje tog snimka bez mladićeve dozvole i znanja. Uprkos tome, i dalje se ne zna da li će počinioci na bilo koji način snositi odgovornost zbog toga, osim što je Trišić dobio otkaz na poslu.
Na društvenim mrežama žustro je osuđen ovaj postupak, ali ipak, uzvraća se istom merom. Javnost je ubrzo saznala informacije o porodici Trišić, te su česti komentari i pretnje kako će napasti Trišićevu decu ili frizerski salon koji je u vlasništvu njegove supruge. Ipak, koliko god osuđivali počinitelja, u ovakvim situacijama moramo se truditi da ne nastavljamo krug širenja mržnje kako i sami ne bismo postali saučesnici, jer upravo iz takve situacije može doći do brojnih posledica kojih, u ovom trenutku, možda nismo ni svesni.
Obazrivo korišćenje društvenih mreža je floskula koju često čujemo i načelno svi znamo šta to znači i na šta se odnosi.
Međutim, koliko nam često padne na pamet da razmišljamo o načinu na koji koristimo društvene mreže?
Mi smo ti koji stvaramo sadržaj, mi ga šerujemo, lajkujemo, komentarišemo i činimo viralnim. Time što slavimo i veličamo razne osobe koje ne bi trebalo da nam budu pred očima svakog dana, doprinosimo atmosferi koja ne osuđuje prestupe i potpiruje nasilje, negativne i neprimerene komentare i pošalice.
Često iz najbezalenije namere dođe do loših posledica, pa potreba da ispadnemo zanimljivi i nasmejemo nekoga može dovesti do kontraefekta, a uzroci ne moraju uvek biti kobni, već mogu dovesti do toga da se osoba povuče u sebe, izgubi samopouzdanje ili zapadne u depresiju.
Iako nismo influenseri i možda nemamo veliki uticaj i naši privatni profili mogu da ostave snažan utisak na nekoga ko je tek u razvoju ili nije dovoljno psihički spreman da podnese takve stvari (posebno ako nije ni svestan da se našao na internetu).
Stoga, jako je važno da budemo obazrivi koji sadržaj kačimo na svoje profile, kao i da li su ljudi koje snimamo ili fotografišemo zaista raspoloženi da budu vidljivi na društvenim mrežama. Takođe, važno je da ne zloupotrebljavamo druge kako bismo stvorili sadržaj, da ne ostavljamo neprimerene komentare ili vređamo osobe na internetu jer, iako je virtuelno, to je nasilje koje se dešava neverovatno brže, a prolazi neopaženo.
Naravno, neophodno je i regulisati tu oblast, jer se mnoge stvari rade upravo zato što ne postoji nikakva odgovornost, kao ni odgovarajuća sankcija ili kazna za prestupnike na internetu. Pa tako, ukoliko vas neko izvređa ili zloupotrebi vaše podatke i ličnost, teško je pronaći onoga ko je odgovoran i kome se obratiti za pomoć. Isto tako, sve je veći pritisak i na aplikacijama i socijalnim mrežama koje moraju da stvore bolje i brže mehanizme da zaštite svoje korisnike.
Za početak, bilo bi neophodno ukloniti lažne profile koji su paravan za uvredljive i neprimerene komentare, te tako, ako neko poželi da napiše nešto, neka to uradi iza svog imena i prezimena, baš kao i u svakodnevnom životu.
A dok se valjano ne reguliše ova oblast (trenutno se polemiše o uvođenju Mladenovog zakona), uvek je tu policija. Možda na osnovu pređašnjih iskustava ne deluje kao da oni mogu mnogo da učine (manjak poverenje u institucije), nije isključeno da će veći pritisak dovesti do nekakvog napretka.
Ono što je najvažnije da shvatimo je da je svaka napisana reč na društvenim mrežama ravna onoj izgovorenoj uživo, kao i da, iako postoji virtuleno – sve to što se dešava je zapravo realno.
Naše reči i postupci utiču na druge ljude. I u tome leži naša odgovornost.
Korisni brojevi:
Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu – 19833
U Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, otvorena je prva nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva. Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.
SOS linija eCentra Srce 0800 300 303 dostupna je svakodnevno od 14 do 23 sata.
Naslovna fotografija: Isečak iz filma Cyberbully (2015)
0 Comments