fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Od ideje do akcije – priče o uspehu mladih vizionara

Od 21. do 23. septembra u Beogradu održaće se Festival mladih vizionara na kome možete, između ostalog, čuti kako je moguće osvojiti Dom omladine, organizovati Blejoskop, koji nije prazna priča to jest „bleja“ i u roku od tri dana pokrenuti više od 20 hiljada ljudi da javno govori o tabu temi seksualnog nasilja

7. September 2023

Da li kada čujete izraz „osvajanje Doma omladine“ imate asocijaciju na davno prohujala revolucionarna vremena svojih baka i deka ili čak njihovih predaka?

Ako je tako, vaša asocijacija vas je odvala u pogrešnom smeru. Jer, osvajanje Doma omladine u Boru dogodilo se samo pre nekoliko godina, a sprovela ga je grupa mladih ljudi ovog doba.

Ovu i druge priče koje dokazuju da aktivizam mladih može da donese velike, čak revolucionarne, promene kako u njihov, tako i život njihove zajednice, moći ćete da čujete na Festivalu mladih vizionara od 21. do 23. septembra u Beogradu (Dorćol Platz, Dobračina 59b). Pričaće ih upravo oni mladi ljudi koji su ih i sproveli.

Među njima biće i Sofija Drašković i Vuk Kojić, organizatori inicijative Blejoskop u Smederevskoj Palanci, Dejana Dexi Stošić, aktivistkinja i feministkinja iz Vranja, pokretač kampanje #NisamPrijavila, kao i Monika Punđejević i Nikola Pešić, predstavnici “osvajača” Doma omladine Bor.

Sofija i Vuk su članovi Akedemske inklizivne asocijacije, koja se nekada zvala Udruženje studenata sa hendikepom. Oboje studiraju u Beogradu, Sofija andragogiju na Filozofskom fakultetu, dok je Vuk student Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju poznatog pod skraćenicom FASPER. U svom gradu, Smederevskoj Palanci, u koji sada dolaze u pauzi studiranja, uz podršku GIZ-a, organizovali su inicijativu originalnog naziva Blejoskop.

Ne dajte da vas naziv prevari, jer ova inicijativa bila je sve, samo ne „bleja“.

U pitanju su bili skupovi, organizovani početkom ove godine, na kojima su prikazana četiri edukativna filma koja se bave, kako Vuk kaže, šokantnim i tabu temama. Nakon projekcija okupljeni mladi ljudi vodili su žive rasprave na teme prikazanih filmova.

“Smederevska Palanka ne nudi mnogo mogućnosti za aktivizam mladih i njihovo učešće u dešavanjima u zajednici. Mladi ljudi iz dana u dan izlaze na ista mesta i rade iste stvari. Blejoskop, koji smo organizovali u sali Osnovne škole Vuk Karadžić, nastao je kao rezultat želje da učinimo bar mali korak ka tome da naše vršnjake podstaknemo da se okupljaju da bi razmenili mišljenja o temama i izazovima sa kojima se susreću svakodnevno, a nemaju priliku da o njima razgovaraju,“objašnjava Sofija.


Broj mesta za praćenje programa Festivala mladih vizionara je ograničen. Rezervišite svoje mesto do 10. septembra putem linka: Prijavni formular Festival mladih vizionara (limesurvey.net)

Tokom inicijative Blejoskop prikazani su filmovi Dallas byers club, na temu seksualne edukacije i polno prenosivih bolesti, Requiem for a dream, na temu bolesti zavisnosti i mentalnog zdravlja, Crip Camp, o rađanju pokreta za prava osoba sa hendikepom i American History X, o nacionalizmu i rasizmu.

Ovi filmovi su prilično šokantni, pa su rasprave koje su se vodile nakon projekcija bile jako zanimljive. Učesnici i učesnice su mogli da čuju mišljenja koja pokazuju da se određene teme mogu posmatrati i iz drugog, novog ugla. Filmovi su bili samo povod i prilika da se neki ljudi međusobno bolje upoznaju i da se upoznaju oni koji se nisu poznavali, a takve konekcije uvek mogu da izrode nove ideje, “ zaključuje Vuk.

I on i Sofija uvereni su da je Blejoskop samo prvi korak ka novim i većim projektima u njihovom gradu koji, kako oni smatraju, već godinama beleži porast nezaposlenosti, bolesti zavisnosti i odlazaka mladih u veće gradove i inostranstvo.

Suočavanje sa tabu temom u cilju pokretanja promena inicirala je i Dejana Dexi Stošić kampanjom #NisamPrijavila. Nastala 2021.godine iz njenog moralnog uverenja da ne sme da ćuti o svojim traumatičnim iskustvima, ova kampanja otvorila je put mnogim drugima ženama, da uz haštag NisamPrijavila sa korisnicima Twitter-a i širom javnošću Srbije, podele svoje priče o seksualnom nasilju koje su pretrpele.

Način na koji je ta kampanja „eksplodirala“ u javnosti potvrđuje koliko je seksualno nasilje, a pre svega njegovo pravno procesuiranje „bolna tema“ u Srbiji, ali i regionu. Za samo tri dana više od 21 hiljade žena koristilo je haštag NisamPrijavila u svojim postovima na mrežama, a mesecima nakon toga, sve do danas, ovaj haštag koristi se ne samo u Srbiji, nego i u regionu, kao znak za „nepristajanje na ćutanje“.

„Najznačajnijom posledicom te kampanje, ako je tako mogu nazvati s obzirom da sam je pokrenula spontano iz sopstvenog osećaja da ne smem da ćutim o onome što sam doživela, smatram to što su ljudi shvatili da žene koje doživljavaju seksualno nasilje nisu žene koje ne poznaju, javne ličnosti ili žene čije ponašanje i oblačenje mogu da komentarišu u negativnom kontekstu, već žene koje oni poznaju, devojčice od 5 ili 6 godina, žene u svojim 70-tim ili 80-tim…“ kaže Dejana.

Kampanja #NisamPrijavila prenela se sa mreža i u medije i inspirisala TV i Radio emisije, javne rasprave, niz članaka u pisanim i onlajn medijima….

„Ta kampanja je potvrdila OEBS-ove podatke da je svaka druga žena u Srbiji doživela neki vid nasilja. Pozitivne reakcije na istupe ovih žena pokazale su da mnogi građani i građanke Srbije smatraju da je važno o tome razgovarati, da to ne sme biti tabu tema. Ali, ova kampanja je istovremeno ukazala da u tom pogledu postoji i druga strana, jer nakon tako velikog odjeka nije bilo ni jednog konkretnog slučaja procesuiranja potencijalnih počinilaca, čak i kada su u pitanju bila svedočanstva o počiniocima,“ kaže naša sagovornica.

Ipak, Dejana ističe da joj je veoma važno što je kampanja #NisamPrijavila u široj javnosti otvorila i pitanje nasilja nad gej muškarcima, čija prava, u smislu žrtava porodičnog nasilja i seksualnog zlostavljanja, naš pravni sistem ne poznaje, a koji doživljavaju velike neprijatnosti kada prijave počinioce.

Dejana sada studira etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i svojim aktuelnim angažmanima na temu rodne ravnopravnosti i dalje dokazuje da su mladi oni koji imaju snagu, znanje i umeće da iskoriste digitalne i druge alate da pokrenu pozitivne promene u društvu u cilju ostvarivanja prava na dostojanstven život, ne samo mladih, već ljudi svih generacija.

Za razliku od Dejane, grupa mladih iz Bora u borbi za svoje mesto u javnom životu Bora koristila je pre svega analogna sredstva. Ne zato što nisu generacija socijalnih mreža, nego zato što to nisu donosioci odluka koje su morali da „prevedu“ na svoju stranu.

„U tih godinu dana koliko je trajala naša borba da mladi u Boru dobiju mesto za okupljanje i zajedničke aktivnosti, preduzimali smo niz akcija, koje mogu nazvati „gerila“ aktivizmom. Među njima su bile, na primer, akcije Hajka na odbornike i Armagedon. To konkretno znači da smo odbornike „presretali“ na ulici, u prodavnici, u dvorištu… da bi dobili njihov potpis za našu inicijativu. Bili smo toliko uporni u tome da smo na kraju za dva meseca skupili preko 5.700 potpisa,“ kaže Nikola Pešić.

Ideja da je Boru potreban Dom omladine inače je nastala iz činjenice da su, kako kaže Monika Punđejević, mladi koji su bili veoma aktivni u okviru Borske alternative i drugih organizacija, na raspolaganju imali samo mali prostor Kancelarije za mlade, u koji više nisu mogli da stanu. Ali, u samu kampanju osvajanja Doma omladine ušli su tek nakon ozbiljnog ispitivanja javnog mnjenja pod nazivom “Dotmokratija”, koje su sprovodili timovi volontera na temu šta je Boru i omladini koja tu živi potrebno.

Nakon toga usledio je niz akcija koje su sprovodili u timovima od po pet ljudi, uz sjajnu organizaciju hijerarhije i odgovornosti, i često ostajanje “na zadatku” do jutra.

U jednoj od akcija okupili su tri generacije da pričaju o tome zašto je važno da Bor ima svoj Dom omladine. Konstantno su vodili i kampanje na socijalnim mrežama i medijima, koje su ponekad ličile na medijski rat. Vrhunac ove kampanje bio je momenat kada su osnovali udruženje Dom omladine Bor i medijima poslali sliku pečata sa porukom: „Osnovan Dom omladine Bor, čeka se lokacija”.

“U više navrata tokom te godine osećala sam se veoma ponosno što smo dokazali da je moguće toliko mladih okupiti oko jednog cilja. Moj ponos je postao još veći kada smo taj cilj ostvarili,” objašnjava Monika.

Neposredno pre početka 2018.godine, približili su se cilju – ušli su u potpuno oronuo prostor u centru Bora gde je ranije poslovala Turistička organizacija, bez struje, vode, grejanja i prozora, pun šuta. Potpuno su ga očistili, popravili prozore i ulazna vrata sa svojim oznakama i „proglasili” ga svojim.

Na kraju smo pozvali i paroha da osvešta prostor, a kada je on došao, nenajavljeno su došli i čelnici grada i predali nam ključeve. Od tada pa do završetka renoviranja, uz podršku sa gradskog i nacionalnog nivoa, prošlo je, čini mi se, nepunih mesec i po dana,” smeje se Nikola.

Dom omladine Bor sada je “krovna organizacija mladih na teritoriji grada”, kako piše u rubrici O nama na njihovom sajtu. “Imamo muzičku sobu, salu za vežbanje, konferencijsku salu, kancelariju za mlade, dvoje stalno zaposlenih, oragnizujemo razne skupove pre svega one posvećene preduzetništvu. Imamo i sto za stoni tenis. Deca danas svraćaju u Dom da se zabave. Tu sada raste nova generacija mladih Bora,“ zaključuje, i dalje sa vidnim ponosom, Monika.


Festival mladih vizionara organizuje se u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje “Perspektive za mlade u ruralnim sredinama u Srbiji”, koji sprovodi GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom turizma i omladine Republike Srbije.

Festival je “kruna” četiri događaja pod nazivom Dan za nas, koji su održani tokom 2023.godine i okupili preko četiri stotine mladih iz manjih i većih mesta u okolini Vladičinog Hana, Kostolca, Zaječara i Sombora.

Organizovani kao događaji za motivaciju, inspiraciju i druženje, ovi događaji bili su prilika da se ispričaju mnogobrojne priče o tome kako su, kojim sredstvima i kojim snagama, mladi ljudi širom Srbije započeli proizvodnju vina u Rajačkim pimnicama, pokrenuli rokenrol manifestaciju Dadovanje u Braničevu, osnivali socijalno preduzeće Pčinjski, čiji je glavni proizvod ekološki proizveden i pakovan pčinjski med… Akteri ovih, ali i mnogobrojnih drugih inspirativnih priča širom Srbije, govoriće na Festivalu mladih vizionara u Beogradu od 21. do 23.septembra.

Broj mesta za praćenje programa Festivala je ograničen, a možete se prijaviti do 10.septembra putem linka:Prijavni formular Festival mladih vizionara (limesurvey.net)

Cilj projekta Perspektive za mlade u ruralnim sredinama u Srbiji je unapređenje ekonomskih, socijalnih i kulturnih mogućnosti mladih u Srbiji.

U okviru ovog projekta stvaraju se uslovi za motivisanja i osnaživanje mladih da aktivno učestvuju u oblikovanju svoje zajednice, finansiraju se inicijative koje mladi sami osmišljavaju i realizuju radi poboljšanja kvaliteta života svojih vršnjaka u zajednici, otvaraju se nove ekonomske mogućnosti za mlade u održivoj poljoprivredi i seoskom turizmu i podržavaju jedinice lokalne samouprave da uspostave inovativne mehanizme za prepoznavanje potreba mladih i njihovo aktivno učešće u lokalnim politikama.

Autorka: Svetlana Preradović

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *