Umetnica Jelena Pantelić nedavno je u galeriji Novembar predstavila svoje radove objedinjene pod nazivom „Od mrvica se ne pravi torta”. Naziv izložbe nastao je tokom perioda koji smatra jednom vrstom životne prekretnice. Međutim, ono što je poguralo da krene da razmišlja o izložbi bio je momenat kada je ostala bez posla, što je, kako kaže, pokrenulo, a uz to, dobila je malo više vremena da se za izložbu i spremi. Početna tačka tokom pripreme izložbe bile su pesme, koje Jelena piše još od 2021. godine. Pesme je tretirala kao neku vrstu dnevnika u kom je beležila svoje emocije i osećaj usamljenosti, ali i prihvatanja iste. Iako je završila skulpturu još tokom studija, počela je da se interesuje za različite medije kroz koje može da se izrazi. Tako u galeriji, pored velike skulpture u obliku kaubojske čizme, možete videti različite umetničke formate.
Razgovarali smo sa umetnicom Jelenom Pantelić o ideji za izložbu, prikazivanju emocija kroz radove, razlozima zbog kojih je počela da piše poeziju, a otkrila nam je zašto joj je lakše da pesme piše na engleskom umesto na srpskom jeziku.
Kako je nastala ideja za tvoju aktuelnu izložbu u galeriji Novembar?
Jelena Pantelić: Krajem prošle godine sam ostala bez posla i mislim da me je to poguralo, a i dalo mi je vremena da počnem da spremam izložbu. Početna tačka su bile pesme. Protekle dve godine sam ih prikupljala, crtala povremeno, skicirala ideje za skulpture i osećala sam da je vreme da se to objedini i objavi i da se ide dalje.
Na prvi pogled postavka u galeriji može da asocira na neki svet iz bajke ili možda neki san, ima li ikakve veze sa tim?
Nisam radove pravila sa tom idejom, ali čini mi se da je za mene gotovo neizbežno da, kakva god emocija stoji iza toga, detinjstvom inspirisani radovi deluju bajkovito.
„Od mrvica se ne pravi torta“, glasi naziv izložbe. Iz tvoje pesme može se videti da je to bila rečenica koju ti je terapeutkinja rekla tokom seanse, možeš li da nam otkriješ zašto si baš odlučila da tako nazoveš izložbu?
Ta rečenica mi je važna i ostavila je na mene tada snažan utisak, a simbolično mi je jer je to stih kojim se zbirka završava. Smatram taj period života nekom vrstom prekretnice.
Kako su nastajali radovi koje imamo priliku da vidimo? Kako je izgledao taj proces?
Neki radovi su nastali brzo i intuitivno. Neki su se, kao, recimo, skulptura kaubojske čizme, transformisali nekoliko puta od početne ideje. S obzirom na to da su nastajali tokom dve godine, beleška su različitih perioda. Crtež FONKU sam radila u pauzi između dva posla, u trenucima iscrpljenosti i stresa.
Ranije si se bavila skulpturom, a sada, pored toga, kombinuješ i druge medije, zbog čega si se odlučila da eksperimentišeš sa načinom na koji se izražavaš?
Ovo nije nešto što sam odlučila baš sada da uradim, to je počelo još za vreme studija kao posledica mog interesovanja za različite materijale i za izazove koje oni nose. Teško mi je da se opredelim za jedan način izražavanja, jer različite ideje koje imam traže drugačija rešenja. Ako mislim da je najbolji način da nešto prikažem kroz video, ne mogu na silu pokušavati da to predstavim kroz skulpturu i obrnuto. Ono što možda možemo nazvati nekom vrstom eksperimenta sada jeste pisanje pesama.
Neki od radova na izložbi predstavljaju simbole iz detinjstva, poput Kosili kupke, šta ti motivi simbolišu za tebe?
Samo to, simbol iz detinjstva. Nešto prijatno.
Pišeš i poeziju koju si inkorporirala u izložbu, kada si počela da pišeš?
Počela sam da pišem 2021. godine i većina pesama koje su se našle u zbirci su napisane tada. To je bio period usamljenosti i prihvatanja i te pesme sam tretirala kao neku vrstu dnevnika.
Zašto ti je važno da uz radove ukombinuješ i izraziš se i kroz reči, odnosno poeme?
Za mene je pisanje novina, a imala sam jaku potrebu da se izrazim verbalno. Pisanje pesama je došlo spontano. Trenutak kada sam pomislila da to možda može biti način na koji ću govoriti o sebi i svom radu je bio tokom pisanja pesme Artist statement.
Pesme su poprilično iskrene i introspektivne, često se vraćaš u prošlost i spominješ oca, smrt bake, koliko ti je bilo izazovno da te svoje misli podeliš sa drugima?
Nije mi baš bilo svejedno kada je trebalo da objavim sajt. Te pesme su dve godine stajale u mom telefonu i osećala sam da, ako to ne uradim sada, neću nikad. Mislim da je frka od te neke izloženosti bila manja od krivice da ništa sa tim ne uradim. Kasnije, kada sam odlučila da odštampam zbirku, nisam mnogo razmišljala o tome.
Zašto pišeš na engleskom, a ne na srpskom?
Pisanje na engleskom mi daje određenu distancu koja mi pomaže da budem koncizna, s obzirom na to da mi to nije maternji jezik, a to mi je bilo važno. Na srpskom mi se misli rasplinu.
Da li su reči na papiru često „teže“ od skulptura ili slika?
Mogu biti.
U kojim trenucima postaje beznačajno da li svajpuješ na Tinderu ili Glovu?
Rekla bih – u trenucima potpune apatije. Ko je besomučno skrolao na obe aplikacije, sigurno je u jednom trenutku primetio da je vrlo lako da na isti način pretražuješ hranu i ljude.
Šta trenutno okupira tvoju pažnju?
Trenutno sam na Hvaru, pa mi pažnju okupiraju hrana i more.
Na čemu trenutno radiš, da li pripremaš nešto novo?
Pripremam, ali možda realizujem na proleće. Naredni period posvećujem poslu.
Fotografije: Marijana Janković
0 Comments