fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Šta je to Copycat efekat?

Posledice neetičkog i senzacionalističkog medijskog izveštavanja mogu biti brojne, ali među najopasnijima izdvaja se - potencijal imitacije zločina

5. May 2023

Kada se dogodi velika tragedija, poput pucnjave koja se u sredu 3. maja dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, u kojoj je stradalo osam učenika i radnik obezbeđenja, neophodno je da mediji izveštavaju sa velikom dozom pažnje, preciznosti, bez preuveličavanja, prikazivanja uznemirujućih snimaka i slika, kao i bez previše opisivanja i detaljisanja. Smernice koje se odnose na etičko izveštavanje u Srbiji jasno su definisane Kodeksom novinara Srbije, o čemu je Oblakoder pisao. Međutim, dodatni razlog zbog kojeg je posebno važno obratiti pažnju na način izveštavanju o nasilju, posebno kada su u pitanju tragični događaji, jeste postojanje pojave koja se naziva Copycat efekat, koji se odnosi na rizik ponavljanja istih radnji, podstaknutih izveštavanjem o samoubistvima ili nasilnim ubistvima.

Šta znače termini Copycat i Verterov efekat?

Copycat efekat predstavlja posledicu senzacionalističkog izveštavanja medija o nasilnim ubistvima ili samoubistvima, koje dovodi do podsticanja više istih ili sličnih događaja koji predstavljaju imitiranje. Pod Copycat efekte potpada i Verterov efekat, fenomen koji je definisao sociolog Dejvid Filips 1974. godine.

Kako bi potvrdio da li medijsko izveštavanje zaista utiče na povećanu stopu samoubistava Filips je osmislio empirijski istraživački program. Tokom više od decenije istraživanja, Filips je prikupio važne dokaze koji podržavaju hipotezu da obrasci ponašanja u društvu zapravo mogu delovati kao zaraze, te da postoji korelacija između medijskih reprezentacija i stvarnog društvenog ponašanja, navodi se u naučnom radu Operacionalizacija memetike – samoubistvo, Verterov efekat i rad Dejvida P. Filipsa.

Verterov efekat je naziv dobio po Geteovom delu Jadi mladog Vertera iz 1774. godine, tačnije zbog sumnje da je ovo delo, koje se bavi tematikom samoubista, izazvalo veliki broj samoubistava, koja su nastala kao imitacija onog iz Getovog dela. Priličan broj mladih čitalaca je imitirao Vertera, do te mere da je porast stope samoubistava bio direktan razlog zašto je ova knjiga zabranjena u mnogim zemljama, navodi se u tekstu na sajtu Alliance Vita. Knjiga je smatrana toliko opasnom da je zabranjena u Danskoj, Italiji i u gradu Lajpcig u Nemačkog, navodi se na sajtu Books on Trail.

Medijski efekat imitacije koji se pokazao kao fenomen pri izveštanju o samoubistvima, smatra se da ima isti uticaj kada su u pitanju masovna ubistva ili pucnjave i može igrati ulogu u drugim ekstremnim događajima kao što su domaći terorizam i rasno motivisani zločini, navodi Američko udruženje za Javno zdravlje (American Public Health Association). Sociolog Dejvid Filips takođe prepoznaje i fenomen koji naziva mass shooting contagion, a koji indicira da publicitet koji dobijaju zločini ovog tipa u medijima perpetuiraju istu vrstu kriminalnog akta, koje se vrši radi sticanja slave ili prepoznatosti (ozloglašenosti).

Termin copycat efekat je prvi put upotrebljen sredinom 20. veka kada je Dejvid Dresler, bivši izvršni direktor Odeljenja za uslovnu slobodu države Njujork i sociolog, iskoristio ovaj termin da u tekstu opiše obrasce kriminalnog ponašanja. Dejvid je u naslovu teksta koji je glasio „Slučaj imitatora zločinca” (Case of the Copycat Criminal) za Njujorkt tajms, 10. decembra 1961. godine, upotrebio ovaj termin kako bi objasnio zašto zločini često dolaze u talasima. Kada se niz sličnih zločina dogodi u datom vremenskom periodu, tvrdi on, postoji velika verovatnoća da će kriminalci kopirati jedni druge, navodi se u tekstu na sajtu JSTOR Daily.

Nakon Dejvidovog teksta u vezi sa temom copycat-a, autor i biheviorista Loren Kolman počinje da piše knjigu koju naziva The Copycat Effect. Pisac je više od dvadeset godina istraživao ovaj fenomen i tek 2004. godine objavio knjigu. Loren piše o uticaju koji mediji imaju na zločine i samoubistva, o načinima na koje možemo da se nosimo sa njegovim posledicama, ali i da se kao pojedinci i društvo suprotstavimo njegovim posledicama. On smatra da stalno izveštavanje o ovim događajima, a ne o događajima sa pozitivnom porukom, daje ovim kriminalcima neku vrstu slave. Pet minuta slave, naslovna strana, knjiga ili film koji su posvećeni ovim kriminalcima provocira druge pojedince sa tendencijom da se ponašaju na sličan način. Zbog ove vrste slave dolazi do „efekata kopiranja“, piše Loren u svojoj knjizi.

Kao što sam fenomen nagoveštava, nakon svega 24 sata od tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, desio se prvi slučaj copycat-a u Srbiji. U četvrtak 4. maja rano ujutru devojčica je u osnovnoj školi Ruđer Bošković kuhinjskim nožem povredila jednog učenika i profesorku. Pored ovoga, kako prenosi Danas.rs, u Obrenovcu u osnovnoj školi „Jefimija“, jedan dečak je odmah nakon minuta ćutanja održanog zbog nemilog događaja, izvadio plastični pištolj i počeo da maše njime, uplašivši druge učenike. Slična situacija dogodila se i u Vojvodini, gde je dečak ubrzo nakon incidenta u OŠ „Vladislav Ribnikar” pretio da će učiniti sličan potez, odnosno, da će pištoljem napasti svoje drugare iz škole. Takođe, sinoć, nakon nešto više od 24 sata od masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar”, u Mladenovcu se dogodila još jedna masovna pucnjava u kojoj je život izgubilo osmoro, a teško je povređeno trinaestoro ljudi.

Kako mediji mogu da izveštavaju i šta mogu da urade?

Kada izveštavamo o situacijama koje mogu izazvati nemir i uznemirenost kod velikog broja ljudi, važno je, pre svega, kao što smo već istakli, poštovati Etički kodeks novinara Srbije. Ipak, pojednostavljeno, ono što je najvažnije, a što se odnosi i na pojedince, jer danas svako može biti svojevrstan medij i svako može da prenosi informacije putem društvenih mreža, jeste ne širiti paniku, kao ni spekulacije i nagađanja. Upravo širenje spekulacija i nagađanja u atmosferi povećane senzitivnosti dovodi do lavine lažnih vesti, koje mogu imati izrazito negativne posledice, kako na informisanje ljudi, ali i na njihovo mentalno zdravlje. Izveštavanje o ovako osetljivim temama mora se biti svedeno, istinito i usmereno na faktografiju, a ne potencijalne informacije i spekulacije. Oblakoder podseća medije na njihovu odgovornost i potrebu da se svojoj publici nađu, a ne da šire lažne vesti i potencijalno negativno utiču na mentalno zdravlje velikog broja ljudi.

Naslovna fotografija: Evert F. Baumgardner

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *