U ovom trenutku milioni miševa, pacova, zečeva, primata, mačaka, pasa i drugih životinja nalaze se u laboratorijama širom sveta, zatočeni u male kaveze i čekaju svoj red za raznorazna testiranja.
Zapravo, tačan broj životinja koje se koriste u svrhu laboratorijskog testiranja je nepoznat jer samo mali deo zemalja prikuplja i objavljuje podatke o korišćenju životinja u testiranju i istraživanju. Unutar Evropske unije, više od 12 miliona životinja se koristi svake godine, pri čemu su Francuska i Nemačka i dve zemlje sa najvećim brojem korišćenih životinja u ove svrhe, a van nje ne zaostaje ni Ujedinjeno Kraljevstvo.
Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja koji predstavlja pokret nastao sa ciljem da ukaže na zloupotrebu životinja i zameni ih naprednim naučnim tehnikama koje ne uključuju testiranja na životinjama.
Ovaj datum odabran je jer se na današnji dan obeležava i rođendan Hjua Daudinga, istaknutog protivnika vivisekcije (otvaranja tela živih životinja u cilju naučnog, naročito medicinskog ispitivanja) i bivšeg predsednika Nacionalnog društva protiv vivisekcije (NAVS), zajedno sa njegovom suprugom Muriel, članicom Saveta NAVS-a.
Iako trenutno brojne životinje trpe zatočeništvo zbog eksperimentisanja u laboratorijama, pri čemu doživljavaju bol, osećaju strah i usamljenost, većina eksperimenata na životinjama zapravo ne dovodi do uspešnih ishoda, već prvenstveno rezultira štetom.
AFP via Getty Images
Eksperimenti u Srbiji?
U Srbiji je pre deset godina postojalo 12 institucija koje sprovode oglede nad životinjama, navodi se u tekstu na sajtu Politike. Sa druge strane, i dalje nije poznat broj koliko se životinja kod nas koristi u eksperimentima jer nisu registrovane sve ustanove koje se time bave.
Jedna od institucija sa najdužom istorijom u ovoj oblasti je Institut za medicinska istraživanja Vojnomedicinske akademije, koji je osnovan 1952. godine i od tada radi sa eksperimentalnim životinjama, navodi se u pomenutom tekstu.
Kako dalje se navodi, eksperimenti u Institutu sprovode se po zoohigijenskim uslovima i etičkim principima koji su neophodni za uzgoj i čuvanje životinja. Brigu o njihovom uzgoju vode veterinari, veterinarski tehničari, odgajivači eksperimentalnih životinja, u skladu s postupcima za humano postupanje sa životinjama.
Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” još jedna je ustanova koja koristi životinje u eksperimentalne svrhe. Zamorci, laboratorijski miševi i pacovi, u ovoj ustanovi koriste se za potrebe kontrole kvaliteta proizvoda Instituta.
U Srbiji je na snazi Zakon o dobrobiti životinja sa pratećim podzakonskim aktima, koji precizno reguliše upotrebu životinja u ogledima. On je nakon kampanje ORCA, prema podacima sa njihovog sajta, zabranio oglede na životinjama u osnovnim i srednjim školama, kao i u visokoškolskim ustanovama na osnovnim studijama koji ugrožavaju njihovo zdravlje i dobrobit.
„Naučnoistraživačke organizacije i druga pravna lica koja sprovode oglede na životinjama dužne su da obrazuju Etičku komisiju za zaštitu dobrobiti oglednih životinja, čiji jedan predstavnik treba da je član udruženja za zaštitu životinja. Takođe, na nacionalnom nivou, Ministar rešenjem osniva posebnu radnu grupu – Etički savet za dobrobit oglednih životinja. Zadatak ovih komisija, jeste da daju stručna mišljenja o etičkoj i naučnoj opravdanosti obavljanja ogleda, odnosno da pravilno izmere potencijalne koristi izvođenja ogleda sa stepenom patnje uzrokovane životinjama,” navodi se na sajtu organizacije ORCA.
Ipak, i pored raznih regulative koje postoje teško je doći do preciznih podataka koliko životinja se u našoj državi koristi zarad raznih istraživanja i da li su sva ta istraživanja zaista rađena po etičkim standardima koja nalaže i postojeći zakon.
Šteta naneta životinjama, ali i ljudima
Često korišćene životinje u laboratorijskim eksperimentima zbog njihove očigledne sličnosti sa ljudima su majmuni. Međutim, ove životinje razlikuju se od nas na mnogo načina, uključujući strukturu nervnog sistema, čula i razlike u načinu funkcionisanja, piše na portalu posvećenom Svetskom danu zaštite laboratorijskih životinja. Nažalost, vrlo često ta istraživanja nisu dovela do važnih rezultata, ali su načinila veliku štetu ovoj životinjskoj vrsti.
Jedno od takvih istraživanja rađeno je na Institutu za neurologiju u Londonu, navodi se u tekstu na pomenutom sajtu. Tamo se već četiri decenije vrše invazivni eksperimenti na mozgu majmuna. Istraživanje koje je sprovedeno od strane Nacionalnog društva protiv vivisekcije (NAVS) 1996. dokumentovalo je majmune kojima su elektrode ubačene u mozak kroz otvorenu lobanju kako bi se proučavale nervne veze između mozga i mišića ruku. Ovi bolni eksperimenti se nastavljaju i danas, dok isti istraživači takođe sprovode studije na ljudima, bez uzrokovanja takvog bola i patnje.
AFP via Getty Images
Tokom decenija ovakvih istraživanja, dolazilo je do brojnih negativnih posledica kod ljudi usled korišćenja lekova testiranih na životinjama. Jedna od takvih situacija desila se i pri testiranju protivupalnog leka Vioxx koji je imao neočekivane efekte na ljude nakon testiranja na laboratorijskim životinjama. Procenjeno je da je izazvao od 88.000 do 140.000 srčanih udara, što je dovelo do gotovo 61.600 smrtnih slučajeva.
Lek protiv raka Teropterin testiran je na 18.000 miševa. Korišćen je za lečenje akutne dečje leukemije, ali su deca umirala brže nego što bi to bio slučaj da nisu bila tretirana uopšte.
Lek za srce, Eraldin, detaljno je proučavan na životinjama i zadovoljio je regulatorna tela. Međutim, nijedno od testiranja na životinjama nije upozorilo na ozbiljne nuspojave kod ljudi, poput slepila, tumora, problema sa stomakom i bolova u zglobovima.
Brojni istraživači su pokazali da su istraživanja na primatima nepotrebna i da se isti nivo informacija može dobiti od ljudskih volontera koristeći neinvazivne tehnike poput MEG skeniranja. Funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI) takođe omogućava proučavanje neuronskih mreža u mozgu na načine koji su ranije smatrani mogućim samo korišćenjem invazivnih metoda.
Nacionalno društvo protiv vivisekcije (NAVS), kako se navodi u tekstu na sajtu, tokom tajnih istraga sprovedenih 1980. i 1990. godina u nekoliko laboratorija koje sprovode testiranja na životinjama otkrili su da se psima daje hemijsko jedinjenje namenjeno za uništenje korova. Doza je davana kroz gumenu cev koja je bila gurnuta niz grlo svakog psa, direktno u želudac. Psi su takođe podvrgnuti studijama maksimalno podnošljive doze, gde se životinje doziraju do nivoa gde pokazuju znakove poput gubitka težine i apetita, povraćanja, dijareje.
AFP via Getty Images
Razlozi zbog kojih se vrše sva ova ispitivanja jeste upravo ljudska vrsta, odnosno, cilj da se kroz zloupotrebu životinja ispitaju razni proizvodi koje koristimo svakodnevno. To mogu biti stvari koje koristimo u hrani (dodaci), u našem domu, u automobilima, našim baštama i lekovima koje uzimamo.
Životinje se koriste za testiranje sastojaka za predmete poput deterdženata, čistača, osveživača vazduha, sredstava za čišćenje toaleta, boja itd.
Nažalost, sve ovo dovodi do toga da milioni životinja gube svoje živote ili usled stresa uzrokovanog eksperimentima dolazi do toga da neke životinje razviju neurotične oblike ponašanja poput nekontrolisanog vrtenja u krug, ljuljanja napred-nazad, čupanja sopstvene dlake, pa čak i grickanja sebe.
Alternativa zapravo postoji
Naučnici Rasel i Barč (William Russell & Rex Burch) su 1959. godine postavili 3R pravilo koje ističe principe etičkog planiranja i izvođenja ogleda.
Ovo pravilo podrazumeva poštovanje tri principa:
Replacement (Zamena) – gde god je moguće alternativnim metodama ili vrstama koje su niže na filogenetskoj lestvici.
Reduction (Redukcija) – smanjenje broja životinja
Refinement (Usavršavanje) – oglednih procedura u cilju smanjenja patnje pri izvođenju ogleda, ali i poboljšavanju uslova gajenja i držanja životinja.
3R pravilo je osnova zaštite oglednih životinja i na njegovoj primeni počiva i rad etičkih komisija za zaštitu oglednih životinja.
Preuzeto sa sajta GSK
Međutim, i pored poštovanja ovih pravila brojne životinje i dalje pate, iako je napredak u nauci i tehnologiji doveo do toga da invanzivne tehnike mnogu da zamene napredne tehnike koje ne uključuju korišćenje životinja, a koje su brže, preciznije i direktno relevantne za ljude.
„Postoji niz multidisciplinarnih tehnika koje omogućavaju proučavanje efikasnosti i sigurnosti supstanci na ljudskom tkivu in vitro, kao i na ljudima. Metode koje ne uključuju korišćenje životinja uključuju i računarsku analitiku, baze podataka i modele zasnovane na ljudima – bolje za nauku, kao i za ljude i životinje”, navodi se u tekstu.
Međutim, neki istraživači koji koriste životinje u istraživanjima opiru se prelasku na korišćenje alternativa koje ne uključuju životinje.
„Napredne metode istraživanja koje ne koriste životinje dostupne su i pokazale su se više puta kao tačnije od eksperimenata na životinjama. Međutim, ovakva moderna istraživanja zahtevaju drugačiji pristup, pre svega saosećajan, koji prihvata osnovnu filozofiju etičke nauke”, navodi se u tekstu na sajtu.
Kao društvo, moramo prepoznati ne samo moralnu obavezu prema životinjama, već je neophodno i da osvestimo potrebu da naučna istraživanja pređu na humanije i efikasnije načine istraživanja koji ne uključuju životinje. Jer to što za razliku od ostalih životinja mi imamo um i razum, ne treba da nam daje za pravo da životinje iskorišćavamo zarad našeg prosperiteta.
0 Comments