Aleksandra Miladinović o ponovnom stvaranju kulturnog života u Markovcu

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Aleksandra Miladinović je mlada psihološkinja i aktivistkinja poreklom iz Markovca, koja zajedno sa još desetoro aktivnih pojedinaca učestvuje u organizaciji i razvoju Seoskog kulturnog centra Markovac. Razvoj kulturnog života i dešavanja za decu i odrasle u selu Markovac, nedaleko od Velike Plane, pokrenule su Anđelka Nikolić i Anita Stojadinović tokom letnjih meseci 2019. godine. Ovom projektu Aleksandra se priključila kao volonterka godinu dana kasnije. Govori nam da joj je na samom početku bilo potrebno nekoliko dana da se javi i raspita u vezi sa projektom, a da sada, SKCM broji deset članova i ostale saradnike koji učestvuju u različitim projektima. Pored Čitaonice Ekatarina Pavlović u kojoj meštani mogu besplatno da pozajmljuju knjige, letos je osnovan i Dečji klub sa brojnim aktivnostima za mališane o kojima nam je Aleksandra govorila, a nedavno je pokrenuta i radionica biblioterapija za decu i odrasle.

Aleksandra je, pored aktivnosti koje ima u SKCM, zaposlena u srednjoj školi gde, kako kaže, sa omladinom često razgovara o tome koliko je aktivizam važan, te ih i na taj način motiviše na promene u svojoj lokalnoj zajednici. Ističe da su za nju, kao i za ostale članove SKC Markovac rodna ravnopravnost i feminizam jako važne teme, te se samim tim trude da broj autora i autorki bude podjednako zastupljen u njihovoj Čitaonici.

Sa Aleksandrom Miladinović razgovarali smo o inicijativi i aktivizmu na lokalnom nivou, aktivnostima i koordinisanju Seoskog kulturnog centra Markovac, kao i o izazovima sa kojima se susreću u ovoj maloj sredini.

Šta vas je podstaklo i motivisalo da osnujete Seoski kulturni centar Markovac?

Inicijativu za pokretanje društvenog i kulturnog života u Markovcu pokrenula je Umetnička grupa „Hop.La!“ iz Beograda. Članice ove organizacije Anđelka Nikolić i Anita Stojadinović, obe poreklom iz Markovca, pokrenule su projekat „Pozorište na selu“ i organizovale aktivnosti za decu i odrasle 2019. godine tokom letnjih meseci. Ovaj projekat je podstakao meštanke i meštane da se priključuju i doprinose razvoju inicijative. Ja sam se projektu priključila naredne godine, a ubrzo su nam se pridružili i drugi mladi ljudi koji žive u Markovcu i žele da učestvuju u ponovnom stvaranju kulturnog života. Upravo to je bio razlog da se i formalno registrujemo kao udruženje građana.

Šta je tebe privuklo da se priključiš inicijativi?

Na društvenim mrežama videla sam Anđelkin poziv za volontere koji će učestvovati na projektu osnivanja Čitaonice u Markovcu. Oduvek sam okružena knjigama, volim da čitam i razgovaram o knjigama, a kroz studiranje i profesiju usmeravala sam se i na rad sa decom i mladima. Ovaj projekat je delovao kao spoj nečega u čemu najviše uživam i upravo to je razlog zašto sam se priključila.

Koliko je bilo izazovno pokrenuti se na lokalu, iz čistog entuzijazma?

Veoma. Kada sam videla poziv za volontere, bilo mi je potrebno nekoliko dana da se javim i raspitam u vezi sa projektom. Verovatno zbog toga sada bolje razumem druge meštane i meštanke koji se stidljivo priključuju. U Markovcu se svi međusobno poznajemo.

S obzirom da si psihološkinja, da li sa decom i odraslima pokrećeš i tu temu?

Zaposlena sam u srednjoj školi, tako da imam priliku da svakodnevno razgovaram sa mladima i njihovim roditeljima. SKCM je snažno uticao na moj lični razvoj, pa tako i na aktivnosti i znanja koje sada prenosim svojim učenicima. Sve češće razgovaram sa učenicima o važnosti aktivizma i motivišem ih da pokreću promene u školskoj sredini i svojoj lokalnoj zajednici.

Koliko vas učestvuje u koordinisanju i na koji način, kako ste podelili zaduženja?

Više od deset članova SKCM-a aktivno je na različitim projektima, a broj saradnika koji se priključuju projektima i akcijama znatno je veći. Zaduženja su podeljena među članovima, ali iznenadne situacije zahtevaju da se prilagođavamo i reorganizujemo. Ponekad svi radimo sve i to daje odlične rezultate. Međutim, u radu sa decom posebno je važno da uspostavimo jasnu strukturu i obezbedimo da se u takvoj stalnosti svi osećamo sigurnije.

Koje su sve aktivnosti obuhvaćene vašim projektom?

Prvi projekat realizovan je 2019, pre formalnog osnivanja Seoskog kulturnog centra Markovac, kada su organizovane pozorišne radionice za decu i gostovanje za odrasle. Naredne godine osnovana je i Čitaonica „Ekatarina Pavlović“ i realizovan projekat „Kulturna dostava“. Ovaj projekat se odvijao kada je na snazi bila zabrana okupljanja i podrazumevao je izvođenje kamišibaj predstava za decu u njihovom dvorištu, u prisustvu roditelja, baka, deka, a ponekad i komšija i kućnih ljubimaca. Ove godine nastavili smo sa kreiranjem i izvođenjem novih kamišibaj predstava, a osnovali smo i Dečji klub i pokrenuli biblioterapiju.

Centar dešavanja zapravo je Čitaonica Ekatarina Pavlović, približi nam ko je Ekatarina i zašto po njoj biblioteka nosi naziv?

Ekatarina Pavlović bila je prva pismena meštanka Markovca, koja se školovala u vreme kada to nije bilo podjednako dostupno muškarcima i ženama. Jedna od osnovnih postavki SKCM-a jeste i borba za rodnu pravdu, te je u formiranju knjižnog fonda Čitaonice „Ekatarina Pavlović“ to imalo značajan uticaj, budući da je broj autorki i autora podjednako zastupljen. Ono što je još značajno jeste da je članstvo besplatno, te je dostupno svima.

Čitaonca broji preko 200 članova, reci nam koje knjige su najčitanije?

Bližimo se dvestapedesetom članu. Najčitanije su knjige za decu, što nas najviše i raduje. Odrasli najčešće pozajmljuju romane, a rado čitaju i klasike i modernu književnost.

Da li možda meštani sami sugerišu koje knjige bi voleli da čitaju, a vi ih, u skladu sa time, kasnije i pribavljate?

Tako je. Trudimo se da nabavimo naslove koje naši članovi žele da pročitaju. Ponekad je to teško izvodljivo zbog nedostatka materijalnih resursa, ali trudimo se da preko poznanika i putem društvenih mreža oglasimo koja nam je knjiga potrebna.

Kakva literatura vam fali?

Značilo bi nam da imamo više monografija i drugih knjiga iz oblasti istorije umetnosti, stripova i grafičkih romana, budući da se trudimo da decu i mlade i na taj način zainteresujemo za vizuelne umetnosti, a po pravilu je reč o skupljim izdanjima. Osim toga, uvek su nam dobrodošli naslovi čije su autorke žene, budući da i izdavaštvo prati trend nasleđen iz prošlosti, da se favorizuju autori.

Na koji način dolazite do literature i ostalih stvari koje su neophodne za realizaciju, na primer, jedne predstave?

Aktivnosti koje smo do sada realizovale bile su podržane projektno od strane različitih donatora, i u skladu sa ciljevima projekata uvećavali smo knjižni fond. Fond je znatno uvećan i donacijama koje dobijamo od meštana i članova šire zajednice, koji prate i na različite načine podržavaju naš rad. Skoro polovina knjiga koje posedujemo nam je poklonjeno, što nas veoma raduje.

Nadamo se da ćemo u budućnosti biti u situaciji da obezbedimo redovnije finansiranje, jer ta vrsta neizvesnosti utiče na mogućnost dugoročnog planiranja.

Letos ste osnovali i Dečji klub, koliko je to važno, kako deci, tako i roditeljima, jer time dobijaju sigurno okruženje za razvoj i edukaciju svojih mališana? Koje sve aktivnosti obuhvata Dečji klub?

Motivacija dece za učešće u našim programima i povratne informacije o radu koje dobijamo od roditelja daju nam vetar u leđa da nastavimo i osmišljavamo raznovrsne aktivnosti. U Dečjem klubu realizujemo radionice u okviru kojih deca učestvuju u dramskim, likovnim, čitalačkim, ekološkim i biblioterapijskim aktivnostima. Organizovali smo izviđačke šetnje, posetili brdo i jezero u selu, koje većina mališana ranije nikada nije posetila. Održali smo i kampersku radionicu na kojoj su članovi Dečjeg kluba učili kako da postave šator i šta im je sve potrebno za bezbedno kampovanje. Sve aktivnosti usmerene su na učenje kroz igru i podsticanje stvaranja zajedništva među članovima. Nedavno smo u saradnji sa Hop.La! osmišljavali izgled Unutrašnjeg dvorišta Doma kulture, koje članovi Dečjeg kluba već vide kao prostor za zajedničke aktivnosti.

Mališani, takođe, učestvuju i u kreiranju predstava, približi nam na koji način to radite, koliko je to novo i izazovno za njih, kao i koji su benefiti koje primećujete?

Kako su deo tima SKCM-a i rediteljka, glumica i glumci, dramske radionice su svakodnevica u Dečjem klubu. U novembru smo organizovali i premijeru predstave „17 izgovora za kašnjenje u školu“, kada je nakon dugog perioda ponovo otvorena scena Doma kulture. Predstavu smo pripremali u okviru radionica u Dečjem klubu.

Pokrenuli ste i biblioterapiju, objasni nam šta se u okviru te radionice dešava, kao i kako na to reaguju meštani?

Na edukaciji iz Sistemske porodične psihoterapije prvi put sam čula za biblioterapiju, što me je motivisalo da saznam nešto više o tome, a kasnije i da to pokrenem u svojoj zajednici. Prvu biblioterapijsku sesiju sam odlagala mesecima, upravo zbog strepnje od reakcija meštana. Biblioterapija je nova i za veće gradove, a u Markovcu se nikada ranije nije održavala. Međutim, grupa koja se prijavljuje za biblioterapiju se uvećava, što nam daje podstrek da sa ovim projektom nastavimo i da svoja znanja proširujemo u ovoj oblasti. Na biblioterapijskoj radionici čitamo i razgovaramo o tome, trudeći se da događaje iz priča povežemo sa ličnim iskustvima i doživljajima, a u likovima prepoznamo svoje osobine, načine reagovanja i potrebe.

Da li organizujete i aktivnosti za starije?

Do sada su organizovana pozorišna gostovanja za odrasle, projekcije filmova, slušanje radio drame i biblioterapija, a na usluzi im je i fond Čitaonice.

Kroz vaš rad bavite se i temom rodne ravnopravnosti, koliko je tebi važna ta tema?

Ova tema mi je jako važna, te svoje stavove nastojim da unesem i u rad u okviru SKCM-a i kroz posao nastavnika koji primarno obavljam, ali i u privatnom životu. Kada živite u maloj sredini kao što je Markovac, borba za rodnu pravdu i isticanje feminizma kao ideje koja vas vodi i prati samo po sebi nosi dodatne rizike.

Šta je za tebe aktivan pojedinac?

Smatram da aktivne pojedince karakteriše preuzimanje odgovornosti i motivisanost da pokrenu promenu ili učestvuju u njoj. Biti aktivan znači iskoristiti svoje potencijale za promenu koja će doneti dobrobit zajednici, učiti od drugih i učiti druge kako da tu promenu ostvare.

Kako meštani reaguju na SKC Markovac?

U razgovoru sa roditeljima i meštanima često čujemo pohvale za ovo što radimo, a na društvenim mrežima veliki broj meštana otvoreno podržava naš rad. Ljudi nam se često javljaju sa pričama o kulturnom životu u prošlosti Markovca. 

Da li je teško pokrenuti lokalnu zajednicu?

To je veliki izazov. U Markovcu se ništa nije dešavalo na kulturnom planu dugi niz godina, tako da su potrebe meštana za kulturnim aktivnostima bile minimalne. Izazov je pokrenuti ljude da se priključe volonterskim akcijama, ali je izazov i pokrenuti publiku. Trudimo se da i minimalne pomake doživljavamo kao uspeh. Do sada se kroz različite akcije pokazalo da je najteže povući taj prvi korak za uključivanje u volonterske akcije, a kada se jednom priključite, tu ste i sledeći put.

Da li ste se vi susretali ili i sada nailazite na neke poteškoće ili prepreke u radu?

Često nailazimo na poteškoće, ali nastojimo da ih rešavamo. Teškoće su najčešće nedostatak resursa za rad – prostornih, materijalih, ponekad i ljudskih. Tokom letnjih meseci Seoski kulturni centar Markovac svoje aktivnosti realizuje u seoskom domaćinstvu Nade Babić, koje su nam naslednice ustupile na korišćenje, te je u tom periodu najjednostavnije organizovati događaje. Tokom zimskih meseci radimo u prostorijama Doma kulture, koje smo osposobili za rad zajedničkom akcijom članova SKCM-a, roditelja dece članova Dečjeg kluba i drugih meštanki i meštana. Ovaj prostor i dalje nije u potpunosti uslovan za rad, ali se nadamo podršci lokalne samouprave u sređivanju prostorija.

Da li postoje još neki problemi unutar vaše zajednice koje ste primetili nakon što ste počeli sa Seoskim kulturnim centrom Markovac?

Kulturni i društveni život nije podjednako dostupan svima. Meštani i meštanke Markovca u svom selu nisu imali priliku da prisustvuju kulturnim događajima dugi niz godina, a prva ustanova kulture nalazi se u Velikoj Plani, koja je udaljena petnaest kilometara. Međugradski prvoz ne postoji u vreme davanja predstava i drugih događaja, te je meštanima koji nemaju automobil, posebno mladima, potpuno nedostupan kulturni život. Osim nedostataka prilike da se učestvuje u kulturnom životu, društveni život meštana Markovca takođe je siromašan. Mladi nemaju prostor gde mogu da se sastaju, te najčešće provode vreme uz mobilne telefone i kompjutere.

Za kraj, reci nam, šta u narednoj godini možemo očekivati u SKC Markovac?

Naredne godine nastavljamo sa započetim projektima – Čitaonica „Ekatarina Pavlović“ radi dva puta nedeljno, radionice u okviru Dečjeg kluba se realizuju dva puta nedeljno, a biblioterapijske radionice dva puta mesečno. Zbog velikog interesovanja za biblioterapiju, planiramo da u narednoj godini organizujemo i onlajn radionice, kojima će prisustvovati i osobe koje ne žive u Markovcu i okolini. Nastavićemo sa razvojem tehnika kamišibaj teatra i nastojati da proširimo tim aktivnih saradnika.

Fotografije: Privatna arhiva
Ton: Marko Đukić, Digimedia