Neke od svojih omiljenih pesama, traka koje ću vrteti na kućnim žurkama i rođendanima, ali i novih izvođača koji haraju regionalnom scenom, otkrila sam zahvaljujući Radio Aparatu – interent radio stanici i oazi alternativne scene u regionu. Sa posebnim akcentom na muzičku regionalnu scenu, Radio Aparat je pružio prostor mnogobrojnim autorima da razgovaraju o temama koje su im bitne, afirmišu mlade izvođače ili komentarišu ove malo matorije, imaju svoje sakrastične humorističke emisije ili prosto razgovaraju sa različitim akterima kulturne scene u Srbiji i regionu.
Ovog meseca, RadioAparat slavi svoj sedmi rođendan, a za sobom, što sa ponosom može da kaže, ima nebrojano emisija, autora koji su prošli kroz ovaj kolektiv ili su i dalje deo njega i svoju vernu publiku koja, kako i sama urednica Svetlana Đolović navodi, ima ogromno poverenje u ovu internet radio stanicu.
Radio je nastao u novembru 2016. godine na inicijativu beogradskog arhitekte Zorana Dmitrovića, suosnivača nezavisnog udruženja i galerije Kolektiv arhitekata. Prve tri godine radio je imao prostorije u izlogu u Karađorđevoj ulici, a onda je preseljen u Drinčićevu 20, gde se i dan-danas nalazi. Svoj sedmi rođendan, pored žurke u Sprat baru održane 14. novembra, proslaviće i velikim koncertom u petak, 1. decembra u Domu omladine, gde će nastupiti Dina Jašari, Emma i Jimmy, Bad Daughter i Bohemija.
Ovim povodom razgovarali smo sa urednicom Radio Aparata Svetlanom Đolović o svemu što nas tom prilikom očekuje, ali i o svim proteklim godinama i svemu što tek predstoji ovoj radio stanici.
Kako gledaš na Radio Aparat danas? Jesi li očekivala pre 7 godina da će ovaj projekat dočekati 7. rođendan?
Svetlana Đolović: Stvarno nisam. Trajanje je najveći izazov za medije u Srbiji, jer svako je zanimljiv godinu, dve-tri, ali kada krenu stvari svojim tokom i ustališ se u sistem, ljudi imaju tendenciju da traže neke nove zanimacije, a u stvari – ispostavlja se da mnogo ljudi kod nas želi takvu vrstu utočišta i da im je to potrebno. To je neka sigurna luka kada se probude ili puste preko dana, da znaju šta ih tamo čeka, koju su to ljudi, sistem vrednosti i to je ono što nam daje gorivo da nastavimo dalje. Finansijska isplativost je upitna u današanje vreme, ali ako sve orijentišeš ka tome da budeš isplativ, sigurno gubiš, jer moraš da praviš kompromise koji su teški. Zato smo mi rešili: bolje da budemo siromašni, nego da se kompromitujemo (smeh), iako mi mnogi zameraju tu moju kulturnu politiku.
Kako vidiš ulogu Radio Aparata? Šta je ono što je najznačajnije?
Radio Aparat je mesto slobode i za slušaoce i za nas. Ljudi često očekuju od medija da se deklarišu politički, da oni odmah znaju da li su za ili protiv. Mi smo se odmah deklarisali tako da možemo sve da razumemo i možemo sve da kritikujemo, to nam je pozicija u kojoj volimo da funkcionišemo. Van toga, mislim da je najvažnije sidro Radio Aparata – muzika. Mi sve vreme pokušavamo da rušimo neke barijere, mitove i tabu teme vezane za muziku.
Reci mi nešto više o programskoj šemi Radio Aparata, koliko se to godinama menjalo?
U našoj uređivačkoj politici se ništa nije promenilo, s obzirom na to da je ona bila u sartu, kako je to super osmislio naš osnivač Zoran Dmitrović, da taj govorni deo programa bude prilagođen stvaraocima. Pravimo program prema ljudima koji nama dolaze sa svojim interesovanjima. Naravno, osluškujemo uvek šta se dešava u okolini, ali daješ autorima mogućnost da oni sami izaberu teme i ono čime će da se bave. U tom smislu se ništa nije promenilo.
Ono što je vremenom bilo drugačije je što su neke emisilije prvo išle jednom nedeljno, pa jednom mesečno, recimo, neke su zabišile svoj ciklus, neke su imale od starta na umu određen broj epizoda, neki su imali prosto potrebu da pauziraju i nađu neki novi elan. Ima svih mogućih varijanti, ali je u suštini ostala ideja da, ako imate želju da se nečim bavite i podelite to sa ljudima koji slušaju radio – izvolite! Mi vas nećemo sputavati.
Nekima je Radio Aparat bio stanica, nekima neka vrsta utočišta, nekima aposlutna terapija, mesto uživanja, druženja, entuzijazma, neiskvarene amaterske ljubavi.
RA prati lokalnu alternativnu muzičku scenu od svog nastanka, koliko se sama scena menjala tokom ovih godina?
Meni je sve čemu smo svedočili ovih sedam godina fascinantno i super. Koliko god sam nasetovana na alternativni pristup stvarima, uvek jednim okom pratim i šta se dešava u mejnstrimu. Uvek kažem – ultimativni cilj mi je da svi bendovi koje mi protežiramo uspeju. Bend koji je ozbiljan mora da teži većoj publici i veća publika će ga prirodno prepoznavati.
Na našoj listi na radiju je jako dobro što smo uparili ne samo stranu i domaću, već i regionalnu muziku, tako da muzičari iz različitih sredina osluškuju i uvek imaju informaciju šta rade ovi drugi. Lepo je i uzbudljivo videti kako ta anarhična priroda našeg neuređenog tržišta, kada se sve to stavi, jedno do drugog, zvuči fantastično. Najbolje se uživa u domaćoj muzici i prepoznaje kvalitet lokalne scene kada ih sve pomešaš.
Rođendan slavite koncertom u Domu omladine, kako je izbor pao baš na ovaj lajnap?
Ivan Lončarević je uvek želeo da, i u okviru Pop depresije kao izdavača, ali i koncertno malo više zaživi ta pop orijetisana muzika. Godinama mi je predlagao da napravimo neki lajnap koji je više u tom smeru, pa je faktički on sad sastavio i predložio ove izvođače, koji dosta dobro oslikavaju to što smo mi vrteli na plejlistama tokom svih ovih godina.
Dunju pratimo još iz Lovely Quinces, ona je zaista vrlo fascinantna i sada je kao Bad Daughter napravila nešto vrlo ozbiljno i zanimljivo, što je neki spoj elektronske i rok muzike i ovo će biti sjajna prilika da je po prvi put sa ovim projektom vidimo u Srbiji.
Sa druge strane, i geografski i muzički imamo Dinu Jašari, koja je jedna nežna, stidljiva izvođačica, koja već neko vreme osvaja region.
Oan je tipičan predstavnik siger song wrtiter-ski bedroom pop, koji je vrlo intiman i sa kojim se vrlo lako možeš identifikovati, naročito u kombinaciji sa njenim divnim glasom.
Bohemija nam je stari favorti, mi na Radio Aparatu jako volimo Niš i sve moguće bendove odatle. Ono što radi Bohemija je meni fascinantno – tako veliki kolektiv ljudi, vernost tom nekom hippie flower power konceptu i iskrenost u tekstovima, a opet divni su kao ljudi – svaki put kada dođu u Beograd, napomeenm ljudima da ih ne propuste.
Last, but not least – moj omiljeni indie power couple Emma i Jimmy, oni su fantastičan dvojac. Iako imaju samo tri pesme koje su objavili, snimili su dosta numera u studiju, tako da će taj koncert biti bogatiji, ali su mi njih dvoje i ovako fascinantni i taj njihov trud oko scene i talenat, kao neka dva dobra duha beogradske scene.
Slogan događaja je SEDAM GODINA VERNOSTI, kome je RA veran i zašto?
Pre svega svojim slušaocima, a slušaoci Radio Aparat su stvarno posebna fela. To je neka vrsta ljudi koja je najpre odana radiju kao mediju, mnogi od njih su uspeli već da odneguju decu uzrasta koji može da sluša radio i voli. Vernost i lojalnost publike koju ima prema nama je meni jako lepa. Ali ta slušalačka lojalnost ne podrazumeva blanko poverenje i nekritičku ljubav – sopstveni slušaoci će prvi da te isprozivaju (smeh), da ti kažu da im se nešto ne sviđa i slično – i meni je sve to super, da imaju svoja mišljenja. Takođe, vernost i prema našim saradnicima koji tako volonterski učestvuju u radu Radio Aparata svih sedam godina i taj međusobni odnos poverenja se prepoznaje.
Šta bi poželela RA za 7. rođendan?
Poželela bih trajanje. Da ne bežimo od neke transformacije, sve to što novi mediji nude kao mogućnost, fuzije stvari, ali opet – ne treba kvariti ni medij koji već postoji. Možeš ti da napraviš interaktivnost u nekom trenutku kada to treba i sve je to u redu, ali mislim da je radio jedan od tih jako tvrdoglavih i upornih medija, možda baš zato što je jednostavan, vrlo samoodrživ, jeftin produkcijski i ne zahteva dosta opreme.
Bilo bi lepo u nekom trenutku da možemo da plaćamo ljude, ali s druge strane, i taj momenat da je to mesto entuzijazma i slobodnog vremena za njegove stavraoce je isto lep. Ali za sada, mi smo tu i bilo bi lepo da potrajemo.
Gde je RA u narednih 7 godina?
Mi nismo alergični na fuziju novog i sve što je novo, nama je blisko. Radio je takav medij koji uvek prigrli sve nove formate, ali je bitno da postoji i sam za sebe kao medij. Meni je samo žao što u celoj ekspanziji podkasta ljudi nisu razumeli jednu stvar, koja je vrlo bitna: razlika između simljenog audio programa, nečega što slušate naknadno kada se već završilo i lajv programa je zaista velika.
Vi kao slušalac imate potpuno drugačiji utisak kada slušate nešto što se dešava u isto vreme, bilo da pada kiša, koliko je sati, kakvo je raspoloženje – kada delite to sa slušaocima u lajv programu je zaista neprocenljivo u odnosu na to kada vi to slušate kada se već odigralo i završilo.
Ja uvek najvijam za lajv radio, pored sve ljubavi i poštovanja prema podkastima, ali mislim da će se vreme lajv radija vratiti i te komunikacije između onog ko stvara i onog ko sluša.
Fotografije: Privatna arhiva
0 Comments