Sebastian Munjez je čileanski reditelj čiji će debitantski igrani film “Princ” (El principe) biti prikazan na jedanaestom izdanju Merlinka festivala koji se održava od 5. do 8. decembra u Domu omladine Beograda. Film je homoerotska zatvorska drama, čija se radnja dešava ʼ70-ih godina prošlog veka, bazirana na petparačkom romanu koji prati seksualna, često nasilna i na kraju smrtonosna iskustva dvadesetogodišnjeg narcisa Haime (Jaime). Projekcija filma koji je na Filmskom festival u Veneciji osvojio Queer lava održaće se u petak, 6. decembra u 21 sat u Velikoj sali Doma omladine.
Vi i Luis Barales napravili ste adaptaciju knjige koju je napisao Mario Kruz. Šta vas je zainteresovalo kod romana i kako je pomogao u oblikovanju filma?
Zainteresovala me je sirovost ove priče. Knjiga govori o jednostavnim i svakodnevnim likovima, koji unutar zatvora tragaju za onim najvažnijim u svetu: ljubavlju koja prelazi granice pola. Luis je doprineo dramaturgijom ne samo mom uglu gledanja već i filmskoj sceni. Priči i svakom liku u njoj smo dali život i emocije.
Radnja filma se dešava u Čileu 1970. godine. Zbog čega ste odlučili da ostavite radnju u sedamdesetim godinama umesto da je modernizujete?
Film počinje 1969. godine i završava se u septembru 1970, nije decenija u pitanju. To je godina kada su se u Čileu dešavale važne društvene promene i te promene su u kontrastu sa likovima.
Film počinje tako što Haime zbog izliva strasti zabada najboljeg prijatelja nožem. Šta se to dešava u Haimejevom životu i umu što izaziva tako nasilno ponašanje?
Narcizam je ono što pokreće lika kroz ceo film. Ubijanje njegovog najboljeg prjatelja i prve ljubavi ima veze sa osećanjem raspoloživosti; zašto on (Haimejev najbolji prijatelj) pleše sa nekom drugom osobom a ne sa mnom?
Kakva je priroda veze između ,,Pastuva” i Haimeja? Kako Haima menjanju njihove interakcije?
Na početku filma, to je veza koja se sastoji od moći i, kako je zovu u zatvoru, crne ljubavi, ali onda potreba da voli i bude voljen dovodi do izgradnje iskrene veze.
,,Pastuv” se suočava sa nasilnim borbama za vlast unutar zatvora. Kakvu ulogu igra zatvorsko okruženje u filmu?
On je samo još jedan lik u filmu. On čuva tajne svih tih muškaraca.
Kakvo je bilo snimanje ,,Princa”? Da li ste snimali film u pravom zatvoru?
Kao umetniku, bilo je to najvažnije iskustvo u mom životu. Morao sam da radim u pravom, nekontrolisanom zatvoru, zato što pojačava emotivno stanje. Takođe, pomisao da su hiljade ljudskih bića stvarno patila u tom prostoru, i arhitektura tog zatvora doprinose priči i osećaju kroz šta su naši likovi prolazi što celokupnu priču čini koherentnijom i ubedljivijom.
Koje su vaše nade za ,,Princa” na filmskim festivalima u budućnosti?
Nadam se da će se publika udubiti i pronaći sebe u ovoj mračnoj i sirovoj priči o muškarcima koji kriju deo sebe, ali koji takođe moraju da tragaju za bezgraničnom ljubavlju. Želim da pomognem hiljadama mladih koji trenutno traže mesto kojem pripadaju u društvu.
0 Comments