Nedavno je u Cetinjskoj 15 izložbom Marka Vulete-Đukanova otvoren novi kulturni prostor pod nazivom Kula. Ovaj art hub, koji je i dalje u fazi razvoja, trenutno ima otvorenu galeriju, ali, kako kažu, to je samo jedna od programskih celina koju će ovaj prostor nuditi. Plan je da ovo mesto pored izlagačkog prostora ima i art shop, prostor za umetničke rezidencije, studio za različite vrste snimanja, ali i da bude mesto gde će biti održavane različite radionice i predavanja. Sa Markom Radojkovićem, jednim od pokretača ovog projekta, razgovarali smo o konceptu prostora, samoodrživosti, daljim planovima, ali i poziciji kulturnih centara u Srbiji.
Fotografija sa otvaranja kulturnog prostora Kula
Odakle je potekla ideja za ovaj prostor?
Marko Radojković: Postoji više razloga, suštinski Kulu smo otvorili Nemanja iz Dragstora i Juca i ja iz Kišobrana. Glavni razlog je bio taj što smo oduvek hteli da imamo takvo nešto. Nismo se rukovodili potrebama na tržištu umetnosti, jer ono ni ne postoji na neki način. Znali smo za taj prostor godinama i u jednom trenutku smo shvatili da bismo mogli da tu napravimo nešto lepo. Drugi razlog je što smo hteli da probamo malo ozbiljniju saradnju između Dragstora i Kišobrana i da malo uvežemo naše aktivnosti na jednom polju, naizgled, nekonvencionalnom. Paralelno sa tim verujemo da možemo da napravimo komercijalni model rada Kule i da može da bude samoodrživa i da generiše neki prihod u nekom trenutku. To nam je izazov – da sami od nule otvorimo jedan kulturni centar ili kako već piše na internetu – art hub.
Zašto je baš izložba Marka Vulete-Đukanova otvorila ovaj prostor?
Glavna veza je bila to što smo hteli da spojimo njega, koji primarno radi postere za žurke i elektronske izvođače, i nas – Nemanju kog primarno vezuju za Dragstor, koji je noćni klub i nas iz Kišobrana, koje ljudi, u najširem krugu, shvataju kao žurku. Samim tim je imalo smisla da zovemo autora koji pravi postere i koji je dosta afirmisan na tom polju, i u Evropi i kod nas, a nije do sada imao svoju izložbu. Poklopilo se nekoliko stvari i mislim da je dobro ispalo.
Koja je dalja ideja za rad galerije?
Za neki dalji rad galerije, neka ideja je postoji taj princip sezona u radu Kule – da l’ je to dve ili tri godišnje koje će trajati po X meseci sa pauzama između. Te sezone bi bile tematske celine i kroz različita delovanja Kule bi bili obrađivani problemi oko te teme. Nekada će to nekima delovati dosadno, nekima zanimljivo, nekada će biti više akcenat na nauci, nekada na umetnosti, nekada na govornom, nekada na likovnom programu, ali ćemo se truditi da kroz različite formate odgovaramo na opšta pitanja. Na taj način dobijamo razlog da izbegavamo striktne forme. Želim da ljudi primarno dođu zbog centralne teme koju ćemo obrađivati – to još uvek nemamo, ali mi je želja da tako funkcionišemo.
Galerija Kula je samo jedna programska celina, šta nas onda sve još očekuje?
Kula ima četiri i više spratova. Prizemlje bi u budućnosti trebalo da bude rezervisano za art shop, u kom će se primarno prodavati radovi sa prethodnih izložbi. Videćemo u kom obimu ćemo proširiti tu ponudu. Na prvom spratu bi trebalo da bude prostor za izlaganje i da to bude prava galerija. Drugi sprat bi bio namenjen nečemu što mi sada šifrovanao zovemo studio koji će biti u različitim formatima – to može biti rental studio za snimanje i fotkanje, kao i za snimanje audio sadržaja. Pored toga tu ćemo organizovati radionice, predavanja, mikro svirke za manji broj ljudi. Postoji četvrti sprat koji već sad funkcioniše i u njemu i sad radi dvoje umetnika iz Švajcarske i cilj nam je da malo više zaživi i da tu uvek ima do osam ljudi koji rade na nekim svojim projektima. Oni su onda u prisustvu raznih drugih umetnika iz drugih zemalja, pa tako mogu da razmenjuju svoje ideje. To su neke osnovne celine koje zasad Kula treba da ima.
Da li će izložbe biti i prodajnog karaktera?
Mora da se naglasi, iako je potpuno besmisleno, ali osnovni princip galerije je da je svaka izložba prodajna. Svaka izložba u svakoj galeriji osim ako pričamo o nekim kolekcijama muzeja su prodajne. Naša galerija će isto imati taj model rada i cilj nam je da kroz sam rad galerije pomognemo umetnicima da brže i lakše prodaju svoj rad što je manje-više cilj svake galerije. Nemamo poseban način ili sredstvo da budemo bolji od bilo koje druge galerije niti imamo ambiciju da pobedimo nekoga, ali mislimo da smo kroz dosadašnji rad i Dragstora i Kišobrana uspeli da generišemo neki društveni kapital i da možemo lakše da dopremo do nekog broja ljudi i mnogo lakše možemo da širem krugu ljudi uđemo u nekakav fokus i zagolicamo im pažnju da pogledaju i da se zainteresuju za nešto što se dešava u Kuli. Mislim da će to, u startu, biti glavni pokretač zašto bi ljudi došli tamo, a ne negde drugo.
Na otvaranju Kule je bio i muzički program, kakav vam je plan na tom polju?
To je bilo samo zbog otvaranja prostora, ali ne znamo da li ćemo zadržati tu praksu. Generalno ideja Kule nije da pruža atraktivne muzičke sadržaje, ali jesta da pruža neke avangardne. Tu će biti ili nekih eksperimentalnih izvođača sa ograničenim brojem ljudi koji će moći da budu prisutni ili nekakvi listening session-i gde ćemo slušati ili neke nove ili kultne albume i pričati o njima. Biće možda i jam session-i koji će verovatno biti strimovani. Možda budemo pravili neke regularne koncerte, ali to će biti ograničeno na recimo 30 ljudi, jer generalno nije cilj da budemo još jedno mesto koje pruža muzičke sadržaje, jer ih ima i više nego dovoljno.
Koliko će ovo biti prostor i za neafirmisane umetnike i umetnice?
Biće, jer želimo da sama priroda galerije ne bude isključiva i samim tim i te tematske celine o kojima sam govorio će biti osmišljene tako da odgovaraju nekad mnogo više neafirmisanim umetnicima, a nekad afirmisanim. Kroz različite tematske celine ćemo različitim ljudima u određenim trenucima biti zanimljivi. Pokušavaćemo da udovoljavamo ne svima stalno, nego nekom ponekad.
Kakva je pozicija kulturnih centara u Srbiji?
Pozicija nezavisnih kulturnih centara je očajna, a i zavisnih. Najveći problem zbog čega kulturni centri u bilo kom gradu ne funkcionišu je taj što u njima rade ljudi koji ne rade svoj posao nego samo znaju da im je pozicija zaštićena i da ne moraju da rade. Zbog toga što oni ne rade, kulturi se pripisuje užasno mali promil državnog budžeta – to je lančana reakcija, ne možeš da očekuješ da dobiješ sredstva za rad kad ne možeš da pokažeš rezultate tog rada. Samim tim se okrećemo alternativnim kulturnim centrima koji imaju drugi problem, a to je održivost. U suštini, umetnost kao takva, nikad u istoriji čovečanstva nije bila sposobna da sama generiše i bude sama od sebe održiva. Nezavisni kulturni centri moraju da jure pomoći, grantove ili da budu u vlasništvu bogatih i ludih ljudi. Kula trenutno nema nikakav izvor finansiranje sem naših ličnih, pa joj je i budućnost neizvesna, jer mi nismo bogati (smeh). Ipak, jako smo motivisani i ubeđeni da možemo da postignemo sve što smo zamislili.
Gde je onda tu uloga institucionalnih prostora i države i da li nam je ona uopšte potrebna?
Država nam je jako potrebna da bismo opstali. Država mora da prepozna ne samo rad kulutrnih centara već i nezavisnih umetnika. Potrebno je da se radi na toj preraspodeli budžeta – privatnim kulturnim centrima je potrebno jako malo da prežive. Većina kulturnih centara radi na mišiće, retko ko je tu ušuškan i retko kome je prijatno.
Da li jedan kulturni centar može da bude samoodrživ? Kakav je vaš plan na tom polju?
Glavni plan je da ljudi prepoznaju da to što radimo je dobro – ako je izložba, da kupuju radove; ako je radionica koja se plaća, da dođu i plate; ako je besplatna, da doniraju. Napravićemo i Patreon da ljudi mogu na mesečnom nivou da doniraju, a mi im ponudimo nešto – od besplatnog piva u Zaokretu i ulaznica u Dragstor do samog osećaja da su nekom pomogli. Ušli smo glavom kroz zid u čitavu akciju verujući da ta neka sinergija naše saradnje ne može da proizvede nešto loše i i dalje smo na tom talasu. Još uvek nije opao entuzijazam, nadam se da neće i verujem da ako se stvari rade na pravi način, ne mogu biti neuspešne. Jako sam skeptičan, uplašen i zabrinut povodom te svoje izjave, ali sam i pozitivan i verujem da to možemo ostvariti.
Raspisali ste i konkurs za volontiranje u galeriji namenjen studentima umetničkih fakulteta. Reci nam više o tome.
Ne volim da bežim od istine, u startu dok još uvek nemamo oformljene programe, potrebno nam je da neko bude tu i da dežura. Pošto svi dolazimo iz tog sveta volontiranja i mi čak i dalje negde volontiramo, na primer na radiju, navikli smo na to da u našem radu nikada nismo sarađivali sa volonterima koji su volontirali za nas. Ovo je prvi put da to radimo samo zato što ne postoji drugi oblik saradnje koji možemo da ponudimo, tako da na ovaj poziv gledam kao na neki probni period za trajno zaposlenje. To samo znači da kroz te ljude koji dođu i cikluse razgovora sa njima, želim da ih bolje upoznam i vidim koji su njihovi afiniteti, želje, ambicije i koliko možemo zajedno da sarađujemo. Kroz to se nadam da pronađem neke ozbiljne ljude za buduću saradnju. Mi ćemo se potruditi da taj volonterizam ne traje večno, kao što ume da bude običaj na nekim drugim mestima, nego da je to volontiranje zapravo zalog tih ljudi i da to ima neku vrednost koju ćemo mi posle da im vratimo.
Kako izgleda tvoj savršeni kulturni centar?
Moj kulturni centar iz snova je onaj u kom ne moram da radim već da dolazim tu i uživam u nekim lepim sadržajima. Poenta kulturnog centra su ljudi. Idealan je onaj koji živi, diše i koji nekako dvosmerno funkcioniše po principu primanja informacija, sluša šta publika priča, umetnici imaju direktan konktakt sa publikom, mogu da im se postave pitanja, a i da su posetioci istovremeno otvoreni za sadržaje. Idealan kulutrni centar svojim imenom stavlja pečat kvaliteta na programe koje radi, pa publika i kada nije fan nečega dođe, jer veruje tom prostoru.
Šta je ono što nas naredno očekuje u ovom prostoru?
Ne možemo da otkrijemo šta je to tačno, jer postoji više opcija. Verovatno će biti u pitanju jedan lokalni art kolektiv i možda još jedna izložba. Ova sada traje duže, jer je prva i obimna, ali naredne će verovatno trajati do dve nedelje. Trebalo bi da imamo i jedan slovenački art kolektiv koji se bavi novim medijima tako da će biti mnogo više projektora i ekrana nego fizičkih radova. Pored toga, paralelno kako se dešava galerijski program, cilj nam je da na noge stavimo podkast studio i da započnemo dodatne programe, pre svega predavanja koja će putem Zoom-a držati ljudi iz Evrope iz različitih oblasti. Imamo cilj i da zaršimo samu Kulu – uradimo grejanje, još neka vrata, dodatnu rasvetu – imamo još dosta posla!
Do 11. novembra u prostoru Kule možete pogledati izložbu NIGHTS Marka Vulete – Đukanova / Radno vreme prostora je od srede do nedelje od 18h do 22h.
Fotografije: Privatna arhiva Kule
0 Comments