Lažne vesti, moderni „problem” društva današnjice, naročito onih koji do informacija dolaze koristeći internet portale/časopise i društvene mreže. Često vesti na koje nailazimo pročitamo u hodu, prevozu, na poslu, te nekada ni ne stignemo da proverimo sve te „sumnjive informacije”. Neretko je tako neproverenu podelimo sa kolegama ili prijateljima, pa oni sa svojim i tako nastaje čitav lanac kojim se vesti prošire u samo par sati. Ova godina bila je posebno plodonosna za fejk njuz, korona, protesti, brojna politička dešavanja, odluke kriznog štaba… Manipulisalo se raznim podacima, stvarala se panika, a često i bes kod ljudi. Na samom kraju ove godine, za vas smo izdvojili top 10 lažnih vesti plasiranih u godini za nama. Sigurni smo da se mnogih sećate, a mi smo se potrudili da od pregršt lažnih vesti izdvojimo deset najinteresantnijih i ne mnogo deprimirajućih.
Čipovi u kovid vakcinama
Vesti na ovu temu preneli su brojni mediji, a takođe, se na ovu temu često polemiše i na društvenim mrežama, kako u ozbiljnim raspravama, tako i kroz šaljive video snimke. Najčešće se u videima demonstrira prisustvo magneta nakon primljene doze tako što akteri obično prislone novčić ili neki drugi metalni predmet ka vakcinisnom mestu. Nekoliko stručnjaka je međutim naglasilo da nije istina da vakcine sadrže metale u sebi, niti imaju magnetna svojstva, a kompanija Fajzer je takođe demantovala ove navode. Ukoliko ste i vi bili sumnjičavi dovoljno je bilo da prislonite novčić na vakcinisano mesto i sami se uverite u istinitost ove vesti. Takođe, ne može se sa sigurnošću verovati ni video snimcima jer i on često mogu biti izmontirani i iscenirani, poput fotografija.
Izvor: Istinomer
Baba sa protesta (ni)je zapravo baba sa reklame za Artriflex
Pored brojnih netačnih informacija o broju učesnika, različitim motivima i nasilju na protestima za čist vazduh, zakon o referendum i eksproprijaciji, jedna šaljiva informacija sigurno nije prošla nezapaženo. Prvobitno se premijerka Ana Brnabić rastužila zbog bake koja nije stigla na ručak. Zatim, je došlo do povezivanja iste te gospođe sa Gazele i one na snimku za Artriflex preparat. Ipak, usled lošeg kvaliteta snimka, ove dve starije gospođe mnogima su zaličile, pa se tako i ova neproverena informacija proširila neverovatnom brzinom. Međutim, svi smo se kasnije uverili da je došlo do greške, iako su tu informaciju brojni mediji bez provere podelili. Ono što smo svi mogli da prepoznamo, da smo samo malo obratili pažnju je način na koji pričaju, različit naglasak, pa i malo drugačije crte lica. Već tada je trebalo da počnemo da sumnjamo, umesto da šerujemo vest. Ubrzo nakon pojave ove informacije Istinomer je kontaktirao i kompaniju Vitalis iz koje su takođe demantovali ovu vest, ali ona je i nakon toga nastavila da kruži internetom.
Flogocid mast, sok od đumbira i 3% hidrogen, novi lek protiv korone, bolji i od ivermektina
Savet izvesnog Luke u grupi LRNE Ivermektin… preneo je onlajn portal Espreso. On je u grupnom četu naveo da ga je od korona virusa izlečila neobična kombinacija ova tri sastojka, po receptu njegovog prijatelja iz Nemačke. Pored toga, istakao je da i nakon preležane korone pije ovaj napitak preventivno, kao i da se Flogocid mast može nabaviti kod veterinara ili u poloprivrednim apotekama. Iako se na kraju teksta apeluje da građani ne uzimaju nikakvu terapiju protiv kovida bez prethodnog konsultovanja sa lekarima, neretko i ovakve informacije mogu podstaći ljude na korišćenje ove i sličnih alternative. Nadamo se da ste već na prvi pogled shvatili koliko je ovakva informacija neproverena. Sumnju budi i to da se Flogocid mast kupuje kod veterinara ili u poljoprivrednim apotekama, a ne u apotekama u kojima obično kupujemo lekove. Takođe, do sada su se ovakve informacije često širile po raznim grupama, te bi trebalo da smo već naučili da ih uzimamo sa rezervom.
Izvor: Printskrin/Tviter
Pavlovićeva mast – univerzalna krema
Nakon što se na protestu antivaksera navodno pojavio lekar i izneo tvrdnju da svakoga dana maže Pavlovićevu mast u nos i da do sada nije dobio koronu, portali i društvene mreže su odjeknuli, a na ovu vest ukazao je i portal FakeNews tragač. Mnogi su od ovoga pravili mimove, a razni portali su, šireći ovu netačnu informaciju, skupljali klikove. Nakon ove vesti, rafovi sa Pavlovićevom ostali su prazni, što dokazuje uticaj ovakvih neproverenih i netačnih informacija na razmišljanja velikog broja ljudi. Nekada nas stvari poput ovih mogu nasmejati, ali mnogi ljudi strahuju od virusa, pa posegnu za ovom i sličnim metodama, koje najčešće nisu od koristi. Kada je reč o lečenju bilo kakvih bolesti, ne preporučuje se da to radite uz pomoć saveta tabloida i tekstova sa kapslok naslovima, jer već tada možete predpostaviti da su informacije nepouzdane i često lažne. Svi znamo koje mesto šluži za lečenje i savetovanje, a kada naiđete na ovakve vesti obavezno ih prijavite Oblakoder detektivima koristeći #antifejk.
Srbi imaju poseban gen kakav nema nijedan drugi narod u svetu
Srbi imaju poseban gen naslov je teksta koji se našao u štampanom izdanju Informera. Ovo je još jedna u nizu lažnih vesti ovog časopisa koji se prema listi Fake News tragača nalazi na drugom mestu Top 15 izvora manipulacije. Naime, u tekstu se referiše na gostovanje naučne savetnice Instituta „Vinča“ dr Nevene Veljković u jutarnjem programu televizije Prva. U tekstu se pominje i izjava dr Dane Grujčić koja je izjavila da će ovaj gen pomoći da lečimo obolele od raka. Ipak mnoge stvari iz Nevenine izjave izvučene su iz konteksta, dovoljno za dalji razvoj lažne vesti, kakva je i ova. Na Jutjubu postoji i snimak iz emisije, te je bilo moguće uporediti kontekst razgovora na televiziji i onaj koji su preneli u časopisu. U ovakvim situacijama bitno je istražiti što više izvora i obratiti pažnju kako je vest plasirana, da li se izjave poklapaju ili se manipulisalo podacima.
Izvor: Fake News Tragač
Banane sadrže gliste Helikobakter
Ukoliko i vi volite banane ova vest vas je možda uzdrmala. U tekstu na sajtu Istinomera, navodi se da je u Srbiju, navodno, stiglo 500 tona banana iz Somalije koje sadrže gliste Helikobakter koje izazivaju brojne simptome, a mogu biti i uzrok moždane smrti, navodi se u objavi na tviteru. Na sreću, ova vest je lažna, u našu državu, već više od tri godine nisu uvezene banana iz Somalije, već ih uvozimo iz Ekvadora i Kolumbije. Stoga, možete da odahnete i na vesti poput ovih ostavite #antifejk. Naravno, ne nasedajte na širenje panike, posebno preko društvenih mreža, kada ne postoji jasan izvor informacija već je u pitanju priča rekla-kazala.
Hojan Čang, glumac iz popularne serije Igra Lignji veliki fan Novaka Đokovića
Par domaćih medija prenelo je još jednu internet šalu kao vest bez bilo kakve provere informacija. Naime, kako se navodi u tekstu na sajtu FakeNews tragača, glumica južnokorejske serije Igre Lignji, Hojan Čang, navodno je za magazine Vog izjavila da je opsednuta Novakom Đokovićem. Zapravo, u pitanju je bila šala na tviteru koju je mladić proširio ovom društvenom mrežom, jer, kako kaže, dosta Novakovih fanova ga prati. Kasnije je i on na tviteru potvrdio da je u pitanju samo smicalica i da je dosta ljudi naselo na nju. Za otkrivanje ove vesti bilo je dovoljno da na Googlu pronađete orginalni intervju i sami se uverite da je ovo još jedna šala proistekla na mrežama.
„Sveštenik i prevarant“ prevario domaće i regionalne medije
Bosanksi portal Bjeljina njuz nedavno je objavio šaljiv tekst u kom se navodi da je sveštenik svetio vodicu po semberskim selima i krstio dvoje dece, a pritom zaradio deset hiljada konvertabilnih maraka. Kako prenosi FakeNews tragač, preko dvadest portal prenelo je ovu vest, bez provere informacija i naznake da se radi o satiri. Veliki deo portala nije naveo originalan izvor vesti, dok se neki nisu libili da sebi pripišu autorstvo. Pored toga, fotografije su vidno fotošopirane jer se ovaj sveštenik pojavljuje i u pravoslavnoj i u muslimanskoj odori, što je crveni alarm za fejk njuz i dovoljan razlog da ne poverujete. Često su fotografije izvor manipulacije, ali takođe, mogu i da se na šaljiv način poigraju sa čitaocima, samo je važno pažljivo gledati.
Izvor: Fake News Tragač
Više puta šerovan citat Nikole Tesle zapravo je zasnovan na dramskom tekstu
Navodni citat Nikole Tesle prethodnih mesec dana podeljen je na storije bezbroj puta. Kako piše u tekstu na sajtu Fake News tragača, sve je počelo od objave Novaka Đokovića, a ubrzo zatim, svaki peti stori bio je ovaj „Teslin citat“. Ipak, ovaj poduži citat potiče iz drame „Tesla ili prilagođavanje anđela“ koja je u realizaciji Radio-televizije Srbije snimljena 2001. godine. Ovo je ipak samo plod mlašte autora ove drame, jer za sada ne postoje jasni podaci da je intervju Tesle iz 1899. godine zaista postojao. Ipak, to nije sprečilo 15 domaćih portala da nakon Đokovićeve objave prenesu ovu netačnu informaciju. Ukoliko ovaj citat pretražite na Googlu ne biste dobili mnogo informacija, pogotovo ako pretragu ograničite na period pre Đokovićeve objave. Takođe, još uvek ne postoji jasan podatak da se taj intervju zaista dogodio, što potvrđuju iz Muzeja Nikole Tesle. Stoga, pre nego što šerujete citate velikih umova, proverite!
Više nećete moći da pristupate društvenim mrežama kao do sada
O tome zbog čega najveće društvene mreže zatvaraju vrata za korisnike iz Srbije, govorilo se u našem tekstu, u kom smo ciljano plasirali lažnu vest kojom smo otpočeli #antifejk kampanju. To smo uradili kako bismo pokazali koliko se brzo lažne vesti šire i da i mediji kojima verujete mogu da plasiraju netačne informacije. Nažalost, ova vest je imala mnogo više čitanja nego sve ostale toga meseca. U tekstu smo ciljano naveli izmišljene nazive institucija te je bilo dovoljno da nepoznate podatke pretražite na internetu, a nakon što ih ne pronađete, posumnjate u verodostojnost vesti. Ukoliko naiđete na nepoznate pojmove i nazive obavezno ih istražite, to može biti jedan od prvih indikatora da je vest lažna.
Izvor: Printskrin/Oblakoder magazin
Ukoliko vam je jedna od novogodišnjih rezolucija da zajedno sa nama ukažete na lažnu vest kada na nju naiđete i postanete detektivi, pozivamo vas da koristite #antifejk u komentarima, tagujete Oblakoder i na taj način nam ukažete na lažnu vest.
Naslovna fotografija: Izvor Netsafe
0 Comments