Čini se da smo tek tokom prethodne godine počeli (skoro svi) da obraćamo pažnju i govorimo o kvalitetu vazduha u Srbiji. Sigurno vam je news feed svakoga jutra ispunjen zabrinutim objavama, tu i tamo iskoči i poneka peticija koju potpišemo ili ne, pitamo da se da li da otvorimo prozor kada ustanemo ili da li bi trebalo (pošto se mahom ne ide nigde drugde) da izađemo u šetnju pored reke ili u obližnjem parku. Reakcije su sve glasnije – čak dovoljno glasne da jedna galerija u Los Anđelesu otvori online izložbu o zagađenom vazduhu u Beogradu, a na inicijativu Ivane Damjanović.
Damjanović je aktivna umetnica iz oblasti višemedijske umetnosti. Rođena je 1995. godine u Beogradu, a od 2015. godine živi i radi u Los Anđelesu. Diplomirala je na UCLA fakultetu za umetnost i arhitekturu na Odseku za dizajn i medijsku umetnost, gde trenutno radi kao docentkinja i asistentkinja pri Centru za nauku i umetnost (UCLA Art|Sci center). Njena umetnička praksa obuhvata audiovizuelne instalacije, robotiku, veb projekte, kao i muzičke performanse. Učestvovala je na preko trideset grupnih, a realizovala je i dve samostalne izložbe u Portlandu i Los Anđelesu. Dobitnica je mnogih nagrada uključujući i John Baldessari Family Foundation (2018), The Stiefel & Dockweiler Fundation (2019) i Award of Distinction – MIGRATION Exhibition (2020).
Ivana, kako si razvila ideju o ovoj izložbi?
Ideja je došla sasvim spontano. Dobila sam poziv od Galerije Studio106la da se pridružim njihovom timu u organizovanju izložbe za zimski program. U tom trenutku sam bila u Srbiji. Svakoga dana mi je aplikacija na telefonu pokazivala alarmantne podatke o zagađenju vazduha. Pomislila sam da je neka greška. Kako je moj Beograd više zagađen nego gradovi u Kini i Indiji? Već šest godina živim i studiram u Americi u ubeđenju da je sve, pa i vazduh, bolje i zdravije u Srbiji. Nisam htela da budem neka Beograđanka iz knjige Mome Kapora koja čezne za Beogradom, a posle dva dana joj sve smeta u rodnom gradu. Međutim, kvalitet vazduha je stvarno počeo da mi smeta. Bilo mi je teško da prihvatim tu ekološku katastrofu. Dakle, htela sam nekako da problematizujem to, ali i da podelim sa ostatkom sveta ono što se dešava u Srbiji. Na moju veliku radost celokupan tim galerije je prihvatio ideju da organizujemo onlajn izložbu na ovu temu.
Na izložbi BeoAir učestvuju mnogi beogradski umetnici?
Da, ukupno šestanest umetnika. Neki žive u Srbiji, a neki su trenutno u drugim državama. Deo umetnika je pozvao autorski tim da napravi rad za izložbu, dok se deo prijavio preko otvorenog poziva koji smo objavili. U onlajn izložbi učestvuju Marija Šumarac, Ana Todosijević, Anastasija Pavić, Jelena Jankovic, Marina Milanović, Maja Vujović, Una Jankov, Adrijan Karavdić, Anđela Brašanac, Sanja Ćopić, Dušan Rodić, Lazar Zagrađanin, Vojin Pajić, Vanja Stanković, Janko Pavlović i Marina Gluhak.
Kako je zamišljena izložba?
Zbog trenutne situacije izložba je prikazana na sajtu galerije Studio106la. U saradnji sa organizacijom Šuma peva pokrenuli smo akciju prikupljanja novca za sadnju drveća u Beogradu. Izložba će biti otvorena do 18. marta, a nadamo se da ćemo za to vreme uspeti da prikupimo dovoljno donacija za ovu akciju.
Kako lokalnu temu preneti preko granica? Da li se stanovnici Los Anđelesa suočavaju sa sličnim problemima?
Kada je reč o zagađenju vazduha granice skoro da nemaju nikakav značaj. Naša ideja je da objasnimo ljudima da svi delimo taj isti vazduh i da posledice trenutnih problema u Srbiji mogu lako da se prenesu na zemlje u regionu i šire. Mi se nadamo da cemo ovom izložbom podstaći makar diskusiju i dodatno promišljanje ekoloških problema koji nas sve okružuju. Svi znamo da su posledice udisanja opasnih čestica nepovratne i da mogu trajno uticati na rast i razvoj mladih, kao i na hronične bolesti kod starijih. Zbog velikog broja vozila i čestih požara kvalitet vazduha u Los Anđelesu je uvek aktuelna tema, ali brojevi zagađenosti nisu ni blizu onih u Beogradu. Poslednjih meseci redovno proveravam zvanična merenja zagađenosti vazduha. Beograd je neretko 3-4 puta zagađeniji nego Los Anđeles.
Ko je sve uključen u organizovanje ove izložbe?
Celokupna izložbu sam organizovala sa Mašom Elaković, vlasnicom galerije u Los Anđelesu, Lenom Pozdnjakovom, kustoskinjom galerije, i Deom Cvetković, istoričarkom umetnosti iz Beograda koja nas je povezala sa mnogim umetnicima iz Srbije. Na to sam mnogo ponosna. Pored glavnog tima, veoma smo zahvalni na promociji i podršci koju smo dobile od UCLA ArtSci centra. Kustoskinja Maja Ćirić nas je uputila na par lokalnih umetnika čiji se radovi bave temama u vezi sa ekologijom i zaštitom životne sredine. Bojan Kenig iz Centra za promociju nauke nas je povezao sa naučnicima sa Mašinskog fakulteta koji se bave istraživanjima ove oblasti.
Pretpostavljam da je jedan od ciljeva ove izložba predstavljanje srpskih umetnika u Los Anđelesu.
Naravno! Ideja je da se ostvari saradnja domaćih autora sa umetnicima i kustosima iz Los Anđelesa i da se ojačaju veze dve umetničke scene. Publika u Sjedinjenim Državama retko ima priliku da se sretne sa radovima iz Jugoistočne Evrope, pa je ovo, u tom smislu, nešto potpuno novo i interesantno za ovdašnju umetničku scenu. Interesovanje javnosti u Americi, na naše iznenađenje, je prilično veliko, te se nadamo da će ova izložba biti samo početak za buduće saradnje.
Da li su ovakvi ili slični projekti već rađeni?
Galerija Studio106la organizuje izložbe tokom cele godine i usmerena je ka podizanju svesti i stavljanju akcenta na različite društvene, ekonomske i političke probleme. Takođe, UCLA ArtSci centar konstantno organizuje projekte i panele u sličnom maniru, ali ovo je zvanično prvi put da je reč o nečemu što je vezano za Srbiju.
0 Comments