Poslušaj audio verziju ovog teksta:
Minimum dve godine radnog iskustva, diploma fakulteta, fleksibilnost, timski rad, plata koja jedva zadovoljava osnovne potrebe i uz to – poželjno je da si mlad i ambiciozan – ovako optrilike izgleda oglas za posao u većini današnjih kompanija. Uglavnom se od mladih traži par godina radnog iskustva, a bonus je ako uz to imaju i mnogo volonterskog iskustva. Ipak, većina mladih nakon završenog fakulteta ne ispunjava te uslove. Posebno jer obaveze na većini fakulteta u Srbiji uskraćuju mogućnost part time zaposlenja tokom studija ili pohađanje neke vrste plaćene prakse uporedo sa redovnim studijama.
Nedostatak prakse i godine radnog iskustva neretko budu prva prepreka pri (ne)dobijanju željenog posla. O tome svedoči gotovo 70% učesnika u Oblakoderovoj anketi koja je nastala za potrebe pisanja ovog teksta. Anketirani navode da su nailazili na prijave za posao koje zahtevaju veliko iskustvo, iako traže mlade radnike.
Odbijanje mladih na osnovu nedostatka prethodnog iskutva, posebno pri pronalaženju prvog posla, zapravo jeste fenomen, ali i vid diskriminacije čime se krše određena prava, a taj fenomen naziva se jangizam.
Tvoje vreme tek dolazi
Ovaj termin pojava je novijeg doba, jer počinje da se koristi tek početkom 21. veka. Do nedavno se o diskriminaciji mlađe populacije nije mnogo raspravljalo, objašnjava Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad, jer kako kaže, postoji uvreženi stav, koji je i danas u velikoj meri prisutan, da lica na početku profesionalne karijere moraju da, kao deo svog razvojnog puta, budu tretirana različito, pre svega u smislu manje zarade za vrednost rada koji ostvaruju.
Još si mlad/a, Tvoje vreme tek dolazi i ostale floskule najčešći su primer jangizma koji uglavnom starije kolege ili poslodavci upućuju mlađima, navode ispitanici u našoj anketi.
Iako se jangizam pretežno primećuje kada je pitanju diskriminacija na poslu, ova vrsta diskriminacije može se odnositi i na onu od strane profesora prema studentima.
Na pitanje anketiranih da li su osetili ovu vrstu diskriminacije na svojoj koži jedna od ispitanica sa nama je podelila iskustvo koje je doživela na fakultetu, a koje je doživela od strane profesora.
„Osetila sam ejdžizam jer nisam završila osnovne studije u roku, za nas pojedini profesori kažu: tako je to kada se ne završi na vreme. To mi dodatno otežava učenje. Kod traženja posla nikad to nije bio problem”, navela je anketirana.
Psihološkinja i istraživačica, angažovana u civilnom sektoru i zaposlena u Fondaciji „Centar za demokratiju“ Sarita Bradaš ističe da podaci iz istraživanja o diskriminaciji na tržištu rada Poverenice za ravnopravnost pokazuju da u oblasti rada i zapošljavanja starosno doba predstavlja osnov za diskriminaciju, posebno kod starijih i mladih.
„Među osobama koje su doživele diskriminaciju po osnovu starosnog doba najviše ih je među radnicima/ama starosti 55-64 godine (72%), među onima sa radnim iskustvom preko 30 godina (64%), kao i najmlađih radnika (57%) i onih bez radnog iskustva (50%). Treba imati u vidu da ova vrsta diskriminacije ima izražen rodni aspekt, što znači da je diskriminacija izraženija među mladim i starijim ženama, nego među njihovim vršnjacima muškarcima. Podaci o percepciji diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja pokazuju da su, pored osoba sa invaliditetom, stariji najdiskriminisanija grupa na tržištu rada. Takav stav ima 75% ispitanih poslodavaca, 70% zaposlenih i 69% nezaposlenih”, naglašava ona.
Diskriminacija na osnovu godina starosti je problem koji ide u oba pravca i dosta često se pominje u našem društvu, navodi pravnica Jovana Misailović ispred Centra za dostojanstven rad i dodaje da se diskirminacija oseća i prema mladima, isto koliko i prema starima.
Tvoje vreme je odavno prošlo
Ejdžizam je nešto stariji termin u odosu na jangizam i nastao je još tokom šezdesetih godina XX veka kada se po prvi put primećuju razni oblici diskriminacije kao nečega što je nedozvoljeno i protivno ljudskom pravu na jednakost, ali i ljudskom pravu na dostojanstvo, objašnjava Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad. Mario dodaje da je ejdžizam u tom kontekstu postavljen rame uz rame sa drugim oblicima diskriminacije, a na krilima široko prihvaćene teorije o urođenim i neotuđivim ljudskim pravima koja je postala realnost ne samo u teoriji, već i zakonodavstvima država, kao i na međunarodnom nivou.
Starije osobe su u zvaničnim strateškim dokumentima prepoznate kao teže zapošljiva kategorija lica, a na tržištu rada postoji veliki broj dugoročno nezaposlenih iz starije populacije, kaže Mario Reljanović.
Jedan od razloga zašto godine starosti mogu uticati na diskriminaciju pri zapošljavanju je stereotipno razmišljanje. Neravnopravnost koju osećaju stari kada premaše pedesetu godinu života najšeće se ogleda u tome što ih poslodavci karakterišu kao da više nisu sposobni za obavljanje određenih zadataka, da ih je vreme pregazilo i da su tehnološki nedovoljno obučeni.
„Mladi se susreću sa malim brojem prilika prilikom zapošljavanja jer se neretko traži iskustvo, i to u trajanju od nekoliko godina, kako bi se smatrali adekvatnim kandidatom, dok su, sa druge strane, stariji radnici neprivlačni poslodavcima iz više razloga – ukoliko je reč o licima koji, primera radi, imaju samo nekoliko godina do penzije, često se polazi od pretpostavke da su to radnici iz starog doba, odnosno da su neprilagodljivi brzim promenama na tržištu rada koje se vezuju za novo, digitalno doba”, dodaje pravnica Jovana Misailović.
Sa druge strane, mlade shvataju previše neozbiljno, samo zato što su mladi, te se od njih očekuje da se mnogo više dokazuju. Jedna od ispitanica iz naše ankete podelila je svoje iskustvo tokom obavljanja studentskog posla i iznela svoje zapažanje u vezi sa ejdžizmom i jangizmom.
„Starije diskriminišu često u poslovima koji nisu mnogo plaćeni, rekla bih. Za mlade uglavnom misle da ima prostora za napredak, ali im mnogo više zameraju greške jer ipak imaju autoritet nad njima (to sam iskusila na jednom studentskom poslu)”, navela je ona u anketi.
Izazovi i prepreke pri zapošljavanju mladih
Veliki jaz između mladih koji tek dolaze na tržište rada i nešto starijih kolega može biti još jedna prepreka pri zaposlenju. Mladi radnici najčešće imaju problem jer su prilagodljivi, naročito zbog vremena u kom su rođeni. Samim tim, veoma rano su upoznali savremene alate za rad kao što su internet, kompjuteri, moderne aplikacije i tome slično.
Možda upravo to može biti prepreka da pronađu adekvatno zaposlenje, kako objašnjava pravnica Jovana Misailović, jer poslodavci iskorišćavaju položaj mladih (neiskustvo i potrebu za prvim zaposlenjem). „Najčešće nude ugovore kojima se ne zasniva radni odnos, što vodi eksploataciji radne snage, unižavanja radnih prava mladih, ali i veći broj onih koji se odlučuju da rade na crno ili da odu u inostranstvo”, dodaje ona.
Učesnici u Oblakoderovoj anketi su kao neke od najvećih prepreka pri dobijanju posla navodili nedovoljno prethodno iskustvo, manjak radnih mesta, nepotizam, pogrešan odabir fakulteta, i slično.
Međutim, pored poteškoće da se zaposli, gotovo polovina anketiranih osetila je neki vid diskirminacije na osnovu svojih godina, najčešće od strane kolektiva na poslu, pri pronalaženju posla, zatim na fakultetu, ali i od porodice, straije braće i sestara.
Ovakve situacije na samom početku karijernog puta često mogu da demotivišu mlade, možda čak i stvore nepotreban strah od nadređenih ili autoriteta. Pored toga što je diskriminacija svaki vid nejednakog postupanja prema drugim ljudima, ili grupi ljudi, najčešće na osnovu nekog ličnog svojstva, diskriminacija često može ostaviti svojevrsne traume na pojedinca, naročito ako dolazi do ismevanja ili nipodaštavanja tuđeg rada. Tako osobe koje su doživele neki oblik diskriminacije vrlo često mogu imati problem sa samopouzdanjem, što takođe može uticati na produktivnost njihovog rada i učinka.
Kako navodi Sarita Bradaš, svaka diskriminacija predstavlja kršenje radnih prava, te podseća da su radna prava jedan od stubova dostojanstvenog rada. Međutim, nekada je vrlo teško uočiti šta predstavlja direktnu diskriminaciju naših prava i da li se zaista možemo zaštititi od toga?
Diskriminacija na osnovu godina jeste kršenje naših prava
Nekada je diskriminacija manje uočljiva, kao kada na razgovoru za posao umesto vas izaberu nekoga ko je par godina stariji, jer poslodavac tada zaista ima mogućnost da sam odluči koga će zaposliti, a vi vrlo često ne možete da procenite da li su godine jedini razliog.
Međutim, kada poslodavac kao kriterijum razlikovanja odabere one kvalitete (lična svojstva) kandidata za posao koja nemaju veze sa obavljanjem poslova na koje konkuriše, to postupanje postaje nezakonito i možemo govoriti o diskriminaciji, navodi Mario Reljanović ispred udrženja Centar za dostojanstven rad.
Kako Mario objašnjava, neće biti diskriminatorno ako je poslodavac oglasio da za neke naročito komplikovane poslove kandidat mora da poseduje bar 10 godina radnog iskustva, ali će biti diskriminatorno ako takav uslov nije potreban, niti je oglašen, a poslodavac odbije kandidata samo zato što je mlađi ili stariji od očekivanog.
Diskriminacija je veoma perfidna pojava i retko koji poslodavac će danas to činiti otvoreno, što stavlja kandidata za posao u nezahvalan položaj jer kandidat mora pokazati (kako zakon kaže, učiniti verovatnim) da je do diskriminisanja došlo.
„To nije nemoguće, naravno, ali u pojedinim slučajevima jeste jako teško i neefikasno – dok se postupak završi i utvrdi postojanje diskriminacije, lice koje je konkurisalo za posao neće moći da čeka na odluku, već će svakako probati da se zaposli negde drugde, tako da je odgovor na ovo pitanje – da, možemo se pozvati na zabranu diskriminacije kako prema Zakonu o radu, tako i prema Zakonu o zabrani diskriminacije. Ali, nažalost, pravna sredstva koja stoje na raspolaganju neće uvek biti dovoljna da diskriminaciju spreče, kao ni da dovedu do pravilnog sankcionisanja poslodavaca”, naglašava Mario Reljanović.
Kako prevazići barijere?
Teškoće pri zapošljavanju zbog nedostatka radnog iskustva stvaraju začarani krug u kojem je teško sticati iskustvo bez prethodnog zaposlenja. Promene u zakonodavstvu, kao i mere usmerene ka podsticanju praksi, mentorstva i obuke za mlade, mogu pomoći u smanjenju ove neravnoteže. S druge strane, stariji radnici se često susreću sa diskriminacijom na tržištu rada. Predrasude o njihovoj produktivnosti, kao i prilagodljivosti mogu ih staviti u nepovoljan položaj pri zapošljavanju ili čak dovesti do gubitka posla nekoliko godina pre penzije. Da bi se ova situacija promenila, potrebne su inkluzivne politike zapošljavanja koje vrednuju iskustvo i znanje starijih radnika.
Zakon o radu nije menjan od 2014. godine, kada su unete neznatne izmene, te jedna od prvih stvari na kojoj treba raditi jeste da se Zakoni usaglase sa modernim tekovinama rada.
„Kada mladi budu mogli da rade u skladu sa svojim mogućnostima i htenjima i u skladu sa onim za šta su se školovali, a starija lica ne budu dobijala otkaze nekoliko godina pred penziju i od tada ostajala nezaposlena jer niko neće da ih zaposli sa izgovorom „kome treba radnik pred penziju”, promene neće ići na bolje”, zaključuje pravnica Jovana Misailović.
Još jedna od ključnih promena kako bi se mladima pružila mogućnost za odgovarajućim prvim zaposlenjem, a starijima mogućnost da menjaju poslove i nakon 10 ili više godina rada je promena tržišta rada u Srbiji.
Važno je da se svi društveni akteri, uključujući vladu, poslodavce i obrazovne institucije, angažuju u promeni ove situacije. Izmena zakona može biti jedan korak, ali takođe je potrebna promena svesti i kulture na nivou društva. To uključuje podizanje svesti o vrednosti i doprinosu mladih i starijih radnika, kao i uklanjanje predrasuda i stereotipa koji su prisutni u vezi sa njima. Pored toga, poslodavci mogu igrati važnu ulogu tako što će pružiti priliku za obuku, mentorstvo i razvoj karijere kako bi se mladim i starijim radnicima omogućilo da iskoriste svoj puni potencijal.
Ilustracije: Olga Đelošević
Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.
0 Comments