Tink Punk – upoznajte inspirativnu stranu elektronike

Da elektronika i programiranje nisu oblasti isključivo namenjene muškarcima, kao i to da mogu biti i te kako kreativne oblasti, pokazuju radionice Tink Punk. Ovaj program namenjen je devojčicama i devojkama i uvodi ih u STEAM oblasti kroz zabavne i interaktivne projekte, a njihov cilj je da polaznicama pokaže da je OK biti na početku, pitati za pomoć i napredovati svojim tempom. Do sada su održane dve radionice, a treća po redu je zakazana za 28. januar u Centru za promociju nauke. Sve radionice su besplatne kako bi bile dostupne najširoj ženskoj publici jer, kako ističu i organizatorke, jasno im je da sama oprema može biti velika barijera za one koji su na početku.

O radionicama, načinima prijave i simbolici samog naziva, razgovarali smo sa osnivačicom Katarinom Popović i predavačicom Juliom Makivić.

Fotografija: Neda Mojsilović

Kako ste došle na ideju da pokrenete ovakve radionice?

Katarina: Ja sam u elektroniku ušla iz umetnosti i dugogodišnjeg rada na kreiranju podrške ženama. Bavim se interaktivnim instalacijama preko 10 godina, a paralelno sa tim, čitala sam istraživanja o problemima žena i devojaka u STEAM oblastima i došla na ideju da umesto klasičnih puteva otvorim devojkama nova vrata. Ideja nije da ih uguramo u STEAM, već da im damo šansu da se zaljube u to što može tehnologija kada se koristi kreativno i kada su okružene svojom ekipom. Kada možete da istražujete u emotivno bezbednom okruženju koje podržava eksperiment, greške, napredovanje, saradnju i upornost.

Julia: Katarina i ja smo već neko vreme razgovarale o pokretanju radionica kreativnih tehnologija u Srbiji. Želele smo da stvorimo prostor u kom polaznice mogu da istražuju kako da kreiraju tehnologiju koja može biti i nežna, pink i razigrana, umesto utilitaristička.

Kako je došlo do vaše međusobne saradnje?

Katarina: Julia i ja smo se upoznale na fakultetu – obe smo išle na master iz kompjuterskih umetnosti na Goldsmitsu u Londonu. Sećam se da sam na jednom od show’n’tell časova (u okviru kojeg studenti pokazuju svoje radove grupi) videla Julijine pink igrice, mekane konzole i čitave poetske svetove, i pomislila: „Ova cura tumači svet na svoj način i baš je briga za stereotipe”. Razgovarale smo puno o njenom i mom kreativnom procesu, ja sam u par navrata dosta naučila radeći pored nje u radionici (tu sam i videla njen jedinstven pristup deljenju znanja). Ispostavilo se i da je Julijina familija iz Srbije, što nas je verovatno i dodatno povezalo, jer i ona želi da utiče na osnaživanje žena u STEAM-u i ovde.

Zašto mislite da je ovakva vrsta radionica potrebna devojčicama i devojkama?

Katarina: Science Technology Engineering Arts Mathematics – STEAM akronim predstavlja kombinaciju svih ovih oblasti i najzanimljiviji deo jeste i uloga umetnosti u pristupu i izrazu svih ostalih. U okviru generativnih umetnosti (koje volim da zovem – umetnost na struju) tehnologija je glavni medijum i poznavanje programiranja, hardvera, matematike i fizike i ostalih prirodnih nauka dobija jedan potpuno novi izgled. Umesto da zamišljate samo ljude u laboratoriji ili za ekranom, zamislite velike interaktivne prostore u kojima zvukom pokrećete vodu, prolazite kroz šumu lasera ili čujete zvuk iz kamena ili svirate klavir samo pokretima ruku ispred web kamere.

Julia: Ima samo nekoliko oblasti u tehnologiji koje su primarno ženski prostori. Kompjuterske nauke i hakovanje hardvera su predstavljene uglavnom kao oblasti za dečake štrebere. Nekada je teško zamisliti da je neka oblast za tebe kada nema dovoljno ženskih primera sa kojima možeš da se poistovetiš. Radionice kao ove su važne jer čine da hakovanje hardvera bude pristupačno i publici koja nije nužno tehnološki edukovana i ima različite pozadine.

Radionice uvode devojke u STEAM oblasti, objasnite nam malo detaljnije o čemu je reč – koja ja to oblast u pitanju za one koji nikada nisu čuli i zašto se baš time bavite?

Katarina: Ima nešto potpuno magično kada tehnologija uđe u vizualne umetnosti ili poeziju, javnu skulpturu ili bilo koji drugi kreativni izraz. Kada napravite prvi put svoj elektronski nakit koji može da reaguje na vašu muziku, na kucanje srca ili nešto treće – kada vidite da mrtva priroda može da komunicira … nešto se u vama promeni. Ta vrtsta stvaranja je dosta drugačija od klasičnog rada na papiru ili drugom 2D ili 3D medijumu. Kroz ljubav i naloženost dolazi i upornost da se opstane u STEAM oblastima – da se uči i matematika i programiranje i elektronika. Ponekad bude i obrnuto, ali vidim po interesovanju za radionice da kroz igru lakše usvajamo znanja koja se popularno smatraju „teškima” ili namenjena samo nekim tamo talentovanim matematičarima. Mi se kroz kreativne projekte dobro zabavljamo, učimo i stvaramo nove veštine koje nisu vezane samo za tehnologiju. Vežbamo strpljenje, upornost, otvorenost da nešto ne znamo, saradnju i izgradnju pouzdanja u sebe i svoje sposobnosti.

Julia: STEAM je skraćenica od nauke, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike. On predstavlja alternativu STEM (nauka, tehnologija, obrazovanje, matematika) obrazovanju i ističe da je umetnost podjednako važna u obrazovanju kao i nauke i inženjering. Kombinovanje umetnosti sa inženjeringom pruža nam drugačiji način razumevanja ovih tehnologija u nastajanju. Umetnost nam pomaže da kritički ispitamo mogućnosti koje pružaju ove tehnologije umesto da ih pasivno usvajamo.

Fotografija: Neda Mojsilović

Recite nam detaljnije o samim radionicama – šta očekuje one koje se prijave?

Katarina: Naše radionice su bazirane na ovim postulatima:
Greši slobodno.
Niko ne zna sve, svi znamo po nešto.
Normalno je da ne radi.
Nema blama.
I jedan od važnijih – Ne možeš biti ono što nisi videla.

Učimo osnove elektronike i programiranja u Arduino okruženju i pravimo elektronski nakit, LED svetla koja devojke mogu programirati, različite kontrolere i druge zabavne gedžete. Devojke ono što naprave na radionicama posle nose kući i mogu dalje razvijati to na čemu su radile.

Sve devojke ulaze u Discord TinkPunk zajednicu gde mogu da pitaju bilo šta vezano za elektroniku i programiranje, saznaju o kursevima, besplatnim softverima ili događajima i povežu se sa mentorkama direktno. Mentorke su upravo ti ženski uzori koje devojkama mogu da budu svetionici kroz dalje obrazovanje i karijeru.

Julia: Ove radionice za cilj imaju da predstave upotrebu mikrokontrolera, senzora i softvera kao kreativnih alata. To ćemo uraditi tako što ćemo polaznicima pokazati kako da ih koriste da bi kreirali varijable i zanimljive kompjuterske interfejseve. Na prvoj radionici učili smo studente kako da naprave minđušu sa LED svetlima koristeći mali mikrokontroler i Arduino programski jezik za kreiranje različitih svetlosnih obrazaca.

Koja je simbolika samog naziva Tink Punk?

Katarina: Da li ste znali da Sid Višiz nije znao da svira bas i učio je dok je svirao u Seks Pistolsima? Isto važi i za Pola Simonona, basistu benda Clash. Da su patili od perfekcionizma, ne bismo nikad čuli, na primer: God Save The Queen ili Should I Stay or Should I Go – vanvremenske hitove. Pank je jedan od meni najvažnijih novijih kulturoloških i društvenih fenomena. Kroz muziku i modu doneo je niz tema sa margina u centar popularne kulture. Pank predstavlja otpor ustaljenim normama kako nešto mora da se radi i kakav moraš biti da bi se, recimo, bavio umetnošću ili tehnologijom. Na primer, pank je popularizovao DIY („uradi sam”) pristup stvarima, što je jedan od postulata mejkerske ekipe (i hobi elektronike). Takođe, žene su dobile mesto u centru pažnje (na primer: Blondi i različite kritičarke i teoretičarke), govorilo se glasno o ženskom osnaživanju, seksualnosti i pravima. Pank razmišljanje je fenomenalan način da razbiješ svoje blokade ili društvene norme i ideš tamo gde želiš, da naučiš šta ti se uči, da pronađeš svoju karijeru, svoje ljude i svoj izraz.

Julia: Ime Tink Pank kombinuje dva koncpeta: „petljanje” i pank. „Petljanje” čini veliki deo stvaralštva i rada u tehnologiji. Pank reprezentuje revoluciju i preispitivanje tradicionalnih običaja. Oba su deo DIY stava i pravljenja nečeg novog od lako dostupnih materijala.

Fotografija: Tanja Drobnjak

Sve radionice su besplatne, zašto vam je to važno? 

Katarina: To je presudno za širok domet i šansu da što više devojaka proba da se igra sa elektronikom i zaljubi se u kreativne tehnologije. Kada se to desi, nema više teranja da se uči matiš, nema jurenja kvote za broj žena u STEAM-u, kad nešto zavolite, onda samo nastavljate da se razvijate na tom polju i to vam postaje prirodno. Drugo, naš glavni partner je IT kompanija Decenter koja nas podržava jer nam se vizije poklapaju i jer oni jednako žele da promene i atmosferu i put do kojeg žene dolaze i ostaju u STEAM oblastima. To je jedna od kompanija u kojima će neke od ovih devojaka u budućnosti imati prakse ili posao. Ja verujem i da tvoja energija koju šalješ kroz projekte privlači tebi slične ljude – tako smo dobili i divne partnere iz Superklastera Odličan 3 i direktorku Serbian Blockchain initative Emiliju Vuković.

Julia: Cena materijala i to što znamo da neposedovanje svih tih materijala može biti velika barijera onima koji tek počinju. Naš cilj je da ove radionice budu što dostupnije svima.

Šta biste poručile svim devojčicama koje razmišljaju da se prijave?

Katarina: Niko ne zna sve, svi znamo po nešto. Samo se prijavite i posmatrajte kako se čudo dešava kada vas niko ne smara, a uživate u igri i stvaranju. Dođite na radionicu 28.1. u Centar za promociju nauke.

Julia: Preporučila bih da samo probate! U najgorem slučaju, otići ćete sa radionice sa kul LED nakitom, a u najboljem slučaju, zaljubićete se u ovu novu metodu pravljenja interaktivne umetnosti!