Da li znate koliko mladih se interesuje za politiku? A koliki broj njih koji se aktivno bave politikom? Koliki je broj žena? Zašto o položaju žena u politici većinom raspravljaju samo žene? Da li žena ima problem da napreduje, samo zato što je žena? Da li je rodna ravnopravnost u Srbiji moguća? Zašto je žena ponekad samo objekat?
Prošlo je više decenija od kada su žene izborile pravo glasa: prva zemlja koja je dala pravo glasa ženama bila je Švedska, u Jugoslaviji žene su se za pravo glasa izborile još 1945. godine, u Švajcarskoj tek 1971. godine, a najkasnije u Saudijskoj Arabiji.
U Srbiji većinsko stanovništvo čine žene, od kojih je samo 30% politički aktivno. Ženama treba motivacija za prevazilaženje seksizma i prepreka. Neka od pitanja o kojima se polemiše u javnom diskursu i koja su pokrenuta na ovoj tribini su da li su kvote u političkom učešću bitne, kakav je odnos društva prema ženama i postoji li međusobna solidarnost?
Da ne postoje muške i ženske teme, već teme za koje se u politici vredi ili ne vredi boriti smatra Jelana Vujanović iz Dveri. Krovna organizacija mladih (KOMS) nedavno je organizovala tribinu u kojoj su o učešću žena u politici govorili mladi predstavnici različitih političkih partija. Na događaju nisu govorile samo žene, već i muški predstavnici političkih partija. Oni su u razgovoru izdvojili najvažnije probleme koji se odnose na učešće mladih žena u funkcionisanju partije.
,,Podeljeni smo u grupe koje diskutuju samo o onome što je toj grupi problem. Srećom, ova debata nema povod nasilja, okupili smo se ovde da bismo pričali o problemu“, na tribini je istakao Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana.
Tokom razgovora je među govornicima preovladavao stav da je za ovaj problem krivo društvo, dok ostali krive istoriju i tvrde da je položaj žene u Srbiji isti, bez obzira koja partija vlada.
,,Odnos prema ženama u društvu je kriv za sve, zbog toga se veliki broj žena ni ne usuđuje da pristupi stranci. Prema onim koje se usude, dobiju osudu od okoline i razne komentare koji će ih naterati da se povuku iz politike. Takođe, medijska slika nije dobra po ženu. Devojke koje su istaknute u medijima nisu mlade matematičarke ili umetnice, nego starlete. Objekat, a ne subjekat određivanja“, navodi Nina Vujičić iz Narodne stranke.
U Narodnoj skupštini sve žene koje su u partiji svakodnevno dobijaju prozivke bez osnove i bivaju ponižavane samo zbog toga što su ,,žene”. Dušan Stevanović iz Demokratske stranke Srbije smatra da je potrebno osnažiti žene i ukazati na to da su u političkom životu jednake.
,,Sve što treba da uradimo je da sa ženama razgovaramo i da im kažemo da su i one vredne ukoliko žele da se učlane u stranku i da mogu doći do željenog cilja. Ja političare ne delim na žene i muškarce, već kako bi Platon to rekao, na one koji se bave politikom i idiote,’’ dodaje Stevanović.
Tokom debate su postavljena brojna pitanja koja utiču na položaj žena u političkom životu, jer je za razliku od učešća muškaraca, pitanje ženske uloge na udaru velikog broja okolnosti i društveno-ustaljenih normi. Postavljeno je i pitanje, koji je to željeni cilj koje žene u Srbiji žele da postignu, da li su svesne problema, da li žele da ga reše i da li su kvote bitne.
,,Meni se čini da brkamo koncept pozitivne diskriminacije i kvota kao jednog važnog instrumenta koji će učiniti da učešće žena u politici bude uobičajeno. Kvote su pozitivna diskriminacija. Takođe, samo bih podsetila kolege i koleginice da se služimo rodno senzitivnim jezikom,’’ naglašava Branka Vuković iz Demokratske stranke.
Ona dodaje da je ovo pitanje koje treba da ujedini sve stranke, kao i da je ženama u unutrašnjosti mnogo teže, te da je najbolji način da se ovaj problem reši podsticanje ženske solidarnosti.
Posledica za ovaj problem je da u Srbiji živimo u mnogim stereotipima, koji su većinski posledica patrijarhata – zaključili su učesnici debate. Čak i u 21. veku muškarac je i dalje „gazda” u kući, a glavna parola da je batina iz raja izašla. Žena ima ulogu domaćice, brine o deci i bolesnim ukućanima, što podpada pod obrazac podrazumevanog i neplaćenog rada. Prema statistikama iz 2016. godine stopa nezaposlenosti žena između 15 i 24 godine bila je viša nego kod muškaraca iste starosti, što je posebno bilo izraženo u južnoj i stočnoj Srbiji.
,,Treba nam više međusobnog razumevanja i malo normalnija politička kultura”, dodaje Jelena Vujanović iz Dveri.
U Srbiji postoji tendencija, da iako u određenim sferama dolazi do sve većih uspeha žena, i dalje osećamo jake uticaje tradicionalnih uverenja, što sa globalnom retradicionalizacijom predstavlja problem celog sveta, a ne samo naše države. Ipak, čini se da čak i žene koje obavljaju visoke fukcije u Srbiji nemaju potpunu kontrolu nad svojom ulogom, već da su pod jakim uticajem politički dominantne struje, kojom upravlja muška figura.
Žene mogu, kao i muškarci, da budu deo političke priče. Potrebno nas je samo ohrabriti. Razgovarajmo o ovome i pitajte žene iz vaše okoline da li su i one zainteresovane za politiku.
Autorka teksta: Varvara Vučković
0 Comments